PREDLOG ZAKONA
O DOPUNAMA ZAKONA O UTVRĐIVANJU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I IZDAVANJA GRAĐEVINSKE DOZVOLE RADI REALIZACIJE PROJEKTA „BEOGRAD NA VODI”
Član 1.
U Zakonu o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi” („Službeni glasnik RS”, broj 34/15), u članu 15. dodaju se st. 3 – 11, koji glase:
„Poverava se gradu Beogradu izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata i javnih površina u obuhvatu planskog dokumenta, osim za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14 – u daljem tekstu: Zakon o planiranju i izgradnji).
Pre izdavanja građevinske dozvole za objekte visokogradnje preko bruto građevinske površine 30.000 m2 u obuhvatu planskog dokumenta, po zahtevu investitora može se izdati i rešenje o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova.
Pripremni radovi, u smislu ovog zakona, jesu: rušenje postojećih objekata na parceli, izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli, raščišćavanje terena na parceli, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme, građenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova (postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), postavljanje i izvođenje ispitnih šipova, sondiranje terena u svrhu geotehničkih ispitivanja i drugi istražni radovi.
Uz zahtev za izdavanje rešenja iz stava 4. ovog člana, prilažu se lokacijski uslovi, dokaz o odgovarajućem pravu na objektu ili građevinskom zemljištu i projekat za izvođenje pripremnih radova.
Projekat za izvođenje pripremnih radova iz stava 6. ovog člana, izrađuje se u skladu sa podzakonskim aktom o sadržini, načinu i postupku izrade tehničke dokumentacije. Projekat za izvođenje pripremnih radova podleže tehničkoj kontroli.
Rešenje iz stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnošenja uredne dokumentacije.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je rešenje izdalo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, može se tužbom pokrenuti upravni spor.
Do privođenja zemljišta urbanističkoj nameni u skladu sa planskim dokumentom, za izgradnju privremenih objekata različite namene koji su u funkciji projekta, po zahtevu investitora, može se izdati privremena građevinska dozvola, u skladu sa članom 147. Zakona o planiranju i izgradnji, u delu koji se odnosi na uslove i postupak izdavanja privremene građevinske dozvole. Uz zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole iz ovog stava, kao dokaz o odgovrajućem pravu investitor može dostaviti i saglasnost vlasnika zemljišta.
Do privođenja zemljišta urbanističkoj nameni u skladu sa planskim dokumentom, može se, u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, po zahtevu investitora, odobriti rekonstrucija, adaptacija i sanacija postojećeg objekta, uključujući objekte komunalne i druge infrastrukture.”
Član 2.
Posle člana 15. dodaju se čl. 15a i 15b, koji glase:
„Član 15a
Za izgradnju objekata visokogradnje preko bruto građevinske površine 30.000 m2 u obuhvatu planskog dokumenta, mogu se, zbog složenosti objekta i tehnologije izvođenja radova, po zahtevu investitora, izdati građevinske dozvole za dve odvojene faze izgradnje.
Prva faza za koju se izdaje građevinska dozvola obuhvata izvođenje radova na izgradnji temelja objekta, uključujući postavljanje i izvođenje šipova, dok druga faza obuhvata radove na izgradnji preostalog dela objekta.
Rešenja o građevinskoj dozvoli iz stava 2. ovog člana nadležni organ izdaje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu koji se izrađuje za svaku posebnu fazu i uz ispunjenje drugih, zakonom propisanih uslova. Projekat za građevinsku dozvolu izrađuje se u skladu sa podzakonskim aktom o sadržini, načinu i postupku izrade tehničke dokumentacije i podleže tehničkoj kontroli.
Kada rešenje o građevinskoj dozvoli iz stava 3. ovog člana izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za prvu fazu, izrađuje se idejni projekat za obe faze izgradnje, odnosno za objekat u celini, koji podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
Član 15b
Tehnička kontrola i reviziona komisija iz člana 131. Zakona o planiranju i izgradnji mogu, prilikom ocene ispunjenosti uslova utvrđenih posebnim propisima, standardima i drugim aktima, prihvatiti dokazivanje ispunjenosti zahteva i prema stranim propisima i standardima, kao i prema priznatim metodama proračuna i modelima ukoliko su tim propisima predviđeni, u cilju ispunjavanja osnovnih zahteva za objekat, kao i zahteva za njegovo projektovanje, izvođenje i održavanje.
Kada se primenjuju posebni međunarodni ili evropski propisi, normativi i standardi, oni treba da budu navedeni u tehničkom dokumentu, a ispunjenost zahteva se dokazuje na način koji je predviđen propisom, odnosno standardom koji je primenjen.”
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. PRAVNI OSNOV
Pravni osnov za donošenje Zakona o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi”, sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE
Razlozi za donošenje ovog zakona su preciznije uređenje odnosa i pravnih situacija koje su nastale po stupanju na snagu ovog zakona. Naime, u primeni Zakona investitor je naišao na problem da zahtevne, najsloženije objekte u građevinskom smislu, ne može izvesti ukoliko ne budu predviđene faze izgradnje, zbog složenih tehnoloških procesa koji se primenjuju prilikom njihovog izvođenja. Takođe, imajući u vidu da investitor prilikom izgradnje ima nameru da primeni najviše standarde u oblasti projektovanja i izgradnje, kao i da koristi određene materijale koji su po svojim karakteristikama iznad srpskih standarda ili srpski standardi nisu doneti, bilo je neophodno predvideti korišćenje tih standarda, odnosno materijala prilikom projektovanja i izgradnje, što je bilo moguće jedino izmenom Zakona, s obzirom na to da materijalni propis za izgradnju objekata, kao i podzakonski akti doneti na osnovu tog zakona na drukčiji način uređuju ovu materiju.
Cilj predlagača jeste da omogući primenu najsavremenijih tehnika gradnje visokih objekata, s obzirom na to da u Srbiji više decenija nisu građeni objekti tih karakteristika, čime će investitoru omogućiti realizaciju planirane dinamike za realizaciju Projekta.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
U članu 1. se vrši dopuna člana 15. Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi” („Službeni glasnik RS”, broj 34/15). Ovom dopunom precizira se nadležnost za izdavanje građevinske dozvole u obuhvatu planskog dokumenta, na način da se uvodi analogija sa materijalnim propisom o izgradnji. Takođe, ovom dopunom je propisana mogućnost izdavanja posebne građevinske dozvole koja je po svojoj suštini građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova. U odnosu na materijalni propis koji ne propisuje mogućnost izdavanja posebne građevinske dozvole za pripremne radove, ovim zakonom se uvodi takva mogućnost za tačno navedene objekte visokogradnje. Opravdanje za uvođenje ovog upravnog akta leži u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o veoma zahtevnim objektima, koji zahtevaju i posebnu dinamiku i tehnologiju izvođenja radova, a pre svega se odnosi na mogućnost definisanja radova po fazama, na način da prva faza predstavlja postavljanje istražnih šipova i izvođenje ostalih srodnih radova koji ne predstavljaju izgradnju objekta, dok druga faza, precizno objašnjena u članu 2. Predloga ovog zakona, predstavlja izgradnju glavnog objekta. Druga faza-izgradnja glavnog objekta, izvodi se takođe u dve faze, koje čine građevinsku celinu.
U članu 2. kojim se dodaje novi član 15a, propisana je mogućnost da se za izgradnju objekata visokogradnje preko bruto građevinske površine 30.000 m2, mogu odobriti i dve posebne faze izgradnje. Ovim članom precizira se sadržina svake faze, kao i postupak ostvarivanja prava.
U novom članu 15b propisana je mogućnost da se prilikom ocene ispunjenosti uslova utvrđenih posebnim propisima, standardima i drugim aktima, može prihvatiti i dokazivanje ispunjenosti zahteva prema stranim propisima i standardima, kao i prema priznatim metodama proračuna i modelima, ukoliko su tim propisima oni predviđeni, u cilju ispunjavanja osnovnih zahteva za objekat, kao i zahteva za njegovo projektovanje, izvođenje i održavanje.
U članu 3. propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. OSNOVNI ELEMENTI EKONOMSKE ANALIZE EFEKATA ZAKONA
Određivanje problema koje zakon treba da reši:
Zakon treba da omogući podelu izgradnje složenih objekata visokogradnje na faze, koje odstupaju od opštih pravila sadržanih u Zakonu o planiranju i izgradnji, kao materijalnom propisu koji se supsidijarno primenjuje u ovim postupcima, kao i da reši primenu stranih propisa i standarda, koji će biti korišćeni prilikom projektovanja, izvođenja i održavanja objekata.
U skladu sa navedenim i definisanim problemima, predložena su rešenja koja bi trebalo da dovedu do krajnjeg cilja predlagača – izgradnja objekata u skladu sa planskim dokumentom, prema planiranoj dinamici za realizaciju projekta izgradnje na ovoj lokaciji.
Ciljevi koji se postižu donošenjem zakona:
Osnovni cilj donošenja Zakona je realizacija projekta izgradnje u obuhvatu planskog dokumenta, u skladu sa usvojenom dinamikom izgradnje.
Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja akta?
Predlagač smatra da je jedino moguće rešenje bilo donošenje ovog Zakona, s obzirom na to da se u ovim postupcima na sva pitanja izdavanja građevinske dozvole koja nisu uređena Zakonom, primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji, a tim zakonom su ova pitanja uređena na drukčiji način.
Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema?
Donošenje ovog zakona je jedini način za rešavanje problema, iz razloga navedenih u tački 3.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?
Rešenja predložena u zakonu najdirektnije će uticati na organe nadležne za izdavanje potrebnih akata u postupku izgradnje objekata, na način da je ovim zakonom precizno utvrđena nadležnost za izdavanje potrebnih akata, a koja je inače u skladu sa članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i uticati na investitora, odnosno na njegove obaveze u postupcima realizacije projekta izgradnje.
6.Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?
Sve troškove koji nastanu, neposredno će snositi investitor. Mala i srednja preduzeća neće imati nikakve troškove.
7.Da li su pozitivne posledice takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Predlagač smatra da posledice izmene predloženih članova u potpunosti opravdavaju troškove koje će on, eventualno stvoriti (povećanje radnog angažovanja zaposlenih u gradskoj upravi…).
8.Da li Zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Sama činjenica da će biti potrebno angažovanje velikog broja privrednih subjekata na projektovanju, izvođenju i održavanju objekata, uticaće i na tržišnu konkurenciju među njima.
9.Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu?
Tokom izrade Nacrta zakona predlagač se konsultovalo sa određenim brojem projektantskih kuća i izvođačkih firmi u pogledu predloženih rešenja.
10.Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava?
Po stupanju na pravnu snagu ovog Zakona, nadležni organi i investitor, kao i odgovorni projektanti i izvođači radova će neposredno primenjivati Zakon (nije predviđeno donošenje podzakonskih akata na osnovu ovog zakona).
V. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Ovaj zakon, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćeni tekst), treba doneti po hitnom postupku, s obzirom na to da je neophodno da Zakon što pre stupi na snagu kako bi Projekat „Beograd na vodi” bio završen u roku.
PREGLED ODREDABA KOJE SE DOPUNJUJU
Član 15.
Lokacijski uslovi, građevinska dozvola, prijava radova i upotrebna dozvola izdaju se investitoru, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Građevinska dozvola izdaje se investitoru ili investitoru i finansijeru.
POVERAVA SE GRADU BEOGRADU IZDAVANJE GRAĐEVINSKIH DOZVOLA ZA IZGRADNJU OBJEKATA I JAVNIH POVRŠINA U OBUHVATU PLANSKOG DOKUMENTA, OSIM ZA OBJEKTE IZ ČLANA 133. ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 72/09, 81/09 – ISPRAVKA, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 I 145/14 – U DALJEM TEKSTU: ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI).
PRE IZDAVANJA GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA OBJEKTE VISOKOGRADNJE PREKO BRUTO GRAĐEVINSKE POVRŠINE 30.000 M2 U OBUHVATU PLANSKOG DOKUMENTA, PO ZAHTEVU INVESTITORA MOŽE SE IZDATI I REŠENJE O POSEBNOJ GRAĐEVINSKOJ DOZVOLI ZA IZVOĐENJE PRIPREMNIH RADOVA.
PRIPREMNI RADOVI, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESU: RUŠENJE POSTOJEĆIH OBJEKATA NA PARCELI, IZMEŠTANJE POSTOJEĆE INFRASTRUKTURE NA PARCELI, RAŠČIŠĆAVANJE TERENA NA PARCELI, OBEZBEĐENJE PROSTORA ZA DOPREMU I SMEŠTAJ GRAĐEVINSKOG MATERIJALA I OPREME, GRAĐENJE I POSTAVLJANJE OBJEKATA I INSTALACIJA PRIVREMENOG KARAKTERA ZA POTREBE IZVOĐENJA RADOVA (POSTAVLJANJE GRADILIŠNE OGRADE, KONTEJNERA I SL.), ZEMLJANI RADOVI, RADOVI KOJIMA SE OBEZBEĐUJE SIGURNOST SUSEDNIH OBJEKATA, SIGURNOST I STABILNOST TERENA (ŠIPOVI, DIJAFRAGME, POTPORNI ZIDOVI I SL.), POSTAVLJANJE I IZVOĐENJE ISPITNIH ŠIPOVA, SONDIRANJE TERENA U SVRHU GEOTEHNIČKIH ISPITIVANJA I DRUGI ISTRAŽNI RADOVI.
UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE REŠENJA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, PRILAŽU SE LOKACIJSKI USLOVI, DOKAZ O ODGOVARAJUĆEM PRAVU NA OBJEKTU ILI GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU I PROJEKAT ZA IZVOĐENJE PRIPREMNIH RADOVA.
PROJEKAT ZA IZVOĐENJE PRIPREMNIH RADOVA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, IZRAĐUJE SE U SKLADU SA PODZAKONSKIM AKTOM O SADRŽINI, NAČINU I POSTUPKU IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE. PROJEKAT ZA IZVOĐENJE PRIPREMNIH RADOVA PODLEŽE TEHNIČKOJ KONTROLI.
REŠENJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA DONOSI ORGAN NADLEŽAN ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PODNOŠENJA UREDNE DOKUMENTACIJE.
PROTIV REŠENJA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOSTAVLJANJA, A AKO JE REŠENJE IZDALO MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE GRAĐEVINARSTVA, MOŽE SE TUŽBOM POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
DO PRIVOĐENJA ZEMLJIŠTA URBANISTIČKOJ NAMENI U SKLADU SA PLANSKIM DOKUMENTOM, ZA IZGRADNJU PRIVREMENIH OBJEKATA RAZLIČITE NAMENE KOJI SU U FUNKCIJI PROJEKTA, PO ZAHTEVU INVESTITORA, MOŽE SE IZDATI PRIVREMENA GRAĐEVINSKA DOZVOLA, U SKLADU SA ČLANOM 147. ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI, U DELU KOJI SE ODNOSI NA USLOVE I POSTUPAK IZDAVANJA PRIVREMENE GRAĐEVINSKE DOZVOLE. UZ ZAHTEV ZA IZDAVANJE PRIVREMENE GRAĐEVINSKE DOZVOLE IZ OVOG STAVA, KAO DOKAZ O ODGOVRAJUĆEM PRAVU INVESTITOR MOŽE DOSTAVITI I SAGLASNOST VLASNIKA ZEMLJIŠTA.
DO PRIVOĐENJA ZEMLJIŠTA URBANISTIČKOJ NAMENI U SKLADU SA PLANSKIM DOKUMENTOM, MOŽE SE, U SKLADU SA ČLANOM 145. ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI, PO ZAHTEVU INVESTITORA, ODOBRITI REKONSTRUCIJA, ADAPTACIJA I SANACIJA POSTOJEĆEG OBJEKTA, UKLJUČUJUĆI OBJEKTE KOMUNALNE I DRUGE INFRASTRUKTURE.
ČLAN 15A
ZA IZGRADNJU OBJEKATA VISOKOGRADNJE PREKO BRUTO GRAĐEVINSKE POVRŠINE 30.000 M2 U OBUHVATU PLANSKOG DOKUMENTA, MOGU SE, ZBOG SLOŽENOSTI OBJEKTA I TEHNOLOGIJE IZVOĐENJA RADOVA, PO ZAHTEVU INVESTITORA, IZDATI GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA DVE ODVOJENE FAZE IZGRADNJE.
PRVA FAZA ZA KOJU SE IZDAJE GRAĐEVINSKA DOZVOLA OBUHVATA IZVOĐENJE RADOVA NA IZGRADNJI TEMELJA OBJEKTA, UKLJUČUJUĆI POSTAVLJANJE I IZVOĐENJE ŠIPOVA, DOK DRUGA FAZA OBUHVATA RADOVE NA IZGRADNJI PREOSTALOG DELA OBJEKTA.
REŠENJA O GRAĐEVINSKOJ DOZVOLI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NADLEŽNI ORGAN IZDAJE NA OSNOVU PROJEKTA ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU KOJI SE IZRAĐUJE ZA SVAKU POSEBNU FAZU I UZ ISPUNJENJE DRUGIH, ZAKONOM PROPISANIH USLOVA. PROJEKAT ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU IZRAĐUJE SE U SKLADU SA PODZAKONSKIM AKTOM O SADRŽINI, NAČINU I POSTUPKU IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I PODLEŽE TEHNIČKOJ KONTROLI.
KADA REŠENJE O GRAĐEVINSKOJ DOZVOLI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA IZDAJE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE GRAĐEVINARSTVA, PRE PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA IZDAVANJE GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA PRVU FAZU, IZRAĐUJE SE IDEJNI PROJEKAT ZA OBE FAZE IZGRADNJE, ODNOSNO ZA OBJEKAT U CELINI, KOJI PODLEŽE STRUČNOJ KONTROLI OD STRANE REVIZIONE KOMISIJE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE IZGRADNJA OBJEKATA.
ČLAN 15B
TEHNIČKA KONTROLA I REVIZIONA KOMISIJA IZ ČLANA 131. ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI MOGU, PRILIKOM OCENE ISPUNJENOSTI USLOVA UTVRĐENIH POSEBNIM PROPISIMA, STANDARDIMA I DRUGIM AKTIMA, PRIHVATITI DOKAZIVANJE ISPUNJENOSTI ZAHTEVA I PREMA STRANIM PROPISIMA I STANDARDIMA, KAO I PREMA PRIZNATIM METODAMA PRORAČUNA I MODELIMA UKOLIKO SU TIM PROPISIMA PREDVIĐENI, U CILJU ISPUNJAVANJA OSNOVNIH ZAHTEVA ZA OBJEKAT, KAO I ZAHTEVA ZA NJEGOVO PROJEKTOVANJE, IZVOĐENJE I ODRŽAVANJE.
KADA SE PRIMENJUJU POSEBNI MEĐUNARODNI ILI EVROPSKI PROPISI, NORMATIVI I STANDARDI, ONI TREBA DA BUDU NAVEDENI U TEHNIČKOM DOKUMENTU, A ISPUNJENOST ZAHTEVA SE DOKAZUJE NA NAČIN KOJI JE PREDVIĐEN PROPISOM, ODNOSNO STANDARDOM KOJI JE PRIMENJEN.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi”
Draft Law on Amendments to the Law on establishing the public interest and the specific expropriation procedures and the issuance of a building permit for the project „Belgrade water”
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa.
Ne postoje relevantne odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
–
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava EU i ocene usklađenost sa njima
–
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i ocene usklađenost sa njima
–
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
–
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
–
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
–
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne