PREDLOG ZAKONA
O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE I NOVČANU NAKNADU KOJU GRAĐANI OSTVARUJU U POSTUPKU PRIVATIZACIJE
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet Zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se ostvarivanje prava građana na novčanu naknadu po osnovu prodaje akcija ili udela (u daljem tekstu: novčana naknada) evidentiranih u Privatizacionom registru koji se vodi u skladu sa Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03 i 45/05) i prenos bez naknade akcija preduzeća i privrednih društava koja su određena ovim zakonom (u daljem tekstu: prenos akcija).
Ovim zakonom uređuje se i ostvarivanje prava zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima i privrednim društvima iz stava 1. ovog člana na isplatu jednokratne novčane naknade odnosno prenos bez naknade akcija tih preduzeća i privrednih društava.
Nosioci prava
Član 2.
Prava u skladu sa ovim zakonom ostvaruju lica koja ispunjavaju sledeće uslove:
1) da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i da su na dan sticanja statusa nosioca prava bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih organa;
2) da su na dan 30. juna 2007. godine bila državljani Republike Srbije;
3) da su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije;
4) da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili, u celosti ili delimično, u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji („Službeni glasnik RS”, br. 32/97 i 10/01) ili Zakonom o privatizaciji i
5) da su upisani u evidenciju nosilaca prava koju vodi Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija), u skladu sa ovim zakonom.
Lica iz stava 1. ovog člana stiču status nosioca prava danom upisa u evidenciju nosilaca prava, u skladu sa ovim zakonom.
Danom sticanja statusa nosioca prava lica iz stava 1. ovog člana gube pravo na sticanje kapitala bez naknade koje imaju zaposleni u subjektu privatizacije u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
Jednakost u ostvarivanju prava
Član 3.
Lica iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: nosioci prava) stiču pravo na jednaki iznos novčane naknade i na jednaki broj akcija svakog od preduzeća, odnosno privrednih društava, određenih ovim zakonom.
Neprenosivosti prava
Član 4.
Pravo na sticanje statusa nosioca prava nije prenosivo i ne može biti predmet nasleđivanja.
Pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija od dana upisa u evidenciju nosilaca prava do dana prijema novčane naknade, odnosno upisa nosioca prava kao zakonitog imaoca akcija koje su predmet prenosa bez naknade u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) nije prenosivo, niti može biti predmet bilo kakvog raspolaganja, uključujući i zalaganje radi obezbeđenja potraživanja i druge pravne poslove sa istim ili sličnim dejstvom.
U slučaju smrti lica koje je podnelo prijavu za upis u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom, odnosno u slučaju smrti lica koje je steklo status nosioca prava, naslednici tog lica stiču odnosno ostvaruju pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija pod uslovima i na način na koji bi ta prava steklo odnosno ostvarilo lice čiji su oni naslednici.
Svako raspolaganje suprotno odredbama st. 1-3. ovog člana smatraće se ništavim.
II. POSTUPAK EVIDENTIRANjA NOSILACA PRAVA
Evidencija nosilaca prava
Član 5.
Evidenciju nosilaca prava vodi Agencija kao javnu i elektronsku bazu podataka (u daljem tekstu: evidencija nosilaca prava).
Prijava za upis u evidenciju nosilaca prava
Član 6.
Prijava za upis u evidenciju nosilaca prava podnosi se u skladu sa javnim pozivom koji objavljuje Agencija (u daljem tekstu: javni poziv).
Rok za podnošenje prijave iz stava 1. ovog člana odrediće se javnim pozivom, s tim da ne može biti kraći od 6 meseci od dana objave javnog poziva.
Lica iz člana 2. ovog zakona koja ne podnesu prijavu iz stava 1. ovog člana do isteka roka iz javnog poziva ne stiču status nosilaca prava i ne ostvaruju pravo na novčanu naknadu odnosno na prenos akcija.
Upis u evidenciju nosilaca prava
Član 7.
U evidenciju nosilaca prava Agencija upisuje lice koje je podnelo prijavu u roku iz javnog poziva i koje ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. tač. 1) – 4) ovog zakona.
Odbacivanje prijave
Član 8.
Agencija će zaključkom odbaciti prijavu ako je neblagovremena ili ako je podneta od strane lica koje ne ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. tač. 1) – 4) ovog zakona.
Agencija će zaključkom odbaciti i prijavu koja nije podneta u skladu sa javnim pozivom, ukoliko je pre toga pozvala podnosioca prijave da prijavu uredi a podnosilac propusti to da učini u ostavljenom roku.
Zaključak iz st. 1. i 2. ovog člana ne dostavlja se podnosiocu prijave lično, već se objavljuje na internet strani Agencije, a spisak svih podnosilaca prijave kojima je zaključkom odbačena prijava objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, pri čemu će se dan objavljivanja takvog spiska u „Službenom glasniku Republike Srbije” smatrati kao dan dostavljanja zaključka.
Pravo na žalbu i vođenje upravnog spora
Član 9.
Lice čija je prijava odbačena ima pravo žalbe ministru nadležnom za poslove privatizacije (u daljem tekstu: ministar) u roku od 30 dana od dana koji se smatra danom dostavljanja zaključka iz člana 8. stav 3. ovog zakona.
Ministar odlučuje o podnetoj žalbi u roku od 60 dana.
Prilikom odlučivanja o žalbi iz stava 1. ovog člana ministar može:
zaključkom odbaciti neblagovremenu žalbu ili žalbu koja je podneta od neovlašćenog lica;
rešenjem odbiti žalbu kao neosnovanu;
rešenjem naložiti upis podnosioca prijave u evidenciju.
Protiv zaključka i rešenja iz stava 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zaključka odnosno rešenja.
Bliže uređivanje postupka i načina evidencije nosilaca prava
Član 10.
Vlada bliže uređuje postupak i način evidencije nosilaca prava.
III. PRODAJA AKCIJA I UDELA EVIDENTIRANIX U PRIVATIZACIONOM REGISTRU
Pravo na novčanu naknadu
Član 11.
Nosilac prava ostvaruje pravo na novčanu naknadu iz sredstava koja se ostvare prodajom akcija odnosno udela evidentiranih u Privatizacionom registru (u daljem tekstu: akcije i udeli).
Prodaja akcija i udela evidentiranih u registru
Član 12.
Postupak prodaje akcija i udela sprovodi Akcijski fond.
Akcije otvorenih akcionarskih društava prodaju se:
1) na organizovanom tržištu;
2) prihvatanjem ponude za preuzimanje;
3) javnim nadmetanjem (aukcijom).
Akcije zatvorenih akcionarskih društava, kao i udeli zatvorenih akcionarskih društava prodaju se javnim nadmetanjem (aukcijom).
Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, akcije odnosno udeli mogu da se prodaju i putem prikupljanja ponuda.
Odluku o načinu prodaje akcija i udela donosi Agencija.
Cena po akciji po kojoj Akcijski fond prodaje akcije ne može biti manja od cene po akciji koju je platio kupac kapitala u postupku privatizacije.
Cena po kojoj Akcijski fond prodaje udele ne može biti manja od cene koju je za odgovarajući deo kapitala subjekta privatizacije platio kupac u postupku privatizacije.
Akcijski fond može, uz prethodnu saglasnost Agencije, prodaju akcija odnosno udela, ugovorom poveriti domaćim ili stranim specijalizovanim finansijskim organizacijama ili brokerskim društvima.
Vlada bliže uređuje postupak prodaje akcija i udela.
Rok za prodaju akcija i udela
Član 13.
Akcijski fond je dužan da akcije i udele proda do 31. decembra 2008. godine, odnosno najkasnije u roku od 6 meseci od dana prenosa akcija, odnosno udela, u Privatizacioni registar, ako su akcije, odnosno udeli, preneti u Privatizacioni registar posle 30. juna 2008. godine.
Zabrana pretvaranja otvorenih akcionarskih društava u zatvorena akcionarska društva i društva s ograničenom odgovornošću
Član 14.
Otvoreno akcionarsko društavo ne može promeniti pravnu formu u društvo s ograničenom odgovornošću niti se otvoreno akcionarsko društvo može pretvoriti u zatvoreno akcionarsko društvo do okončanja postupka prodaje svih akcija tog društva u skladu sa ovim zakonom.
Dividenda
Član 15.
Dividenda po osnovu akcija, odnosno dobit po osnovu udela, evidentiranih u Privatizacionom registru isplaćuje se republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih do okončanja postupka prodaje akcija, odnosno udela, u skladu sa ovim zakonom.
Centralni registar vrši obračun dividende za akcionarska društva čije su akcije evidentirane u Privatizacionom registru.
Po osnovu akcija i udela ne može se ostvarivati pravo na upravljanje do njihove prodaje u skladu sa ovim zakonom.
Isplata novčane naknade
Član 16.
Prodaja akcija i udela od strane Akcijskog fonda ne podleže plaćanju poreza na promet apsolutnih prava.
Sredstva ostvarena prodajom akcija i udela, po odbitku troškova prodaje, prenose se na poseban račun Akcijskog fonda otvoren za te namene.
Sredstva iz stava 2. ovog člana koriste se isključivo za isplatu novčane naknade u skladu sa ovim zakonom i ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja ili namirenja poverilaca.
Ministar propisuje način obračuna troškova iz stava 2. ovog člana.
Novčana naknada isplaćuje se nosiocima prava na način i u rokovima propisanim aktom Vlade.
Neuspela prodaja akcija, odnosno udela
Član 17.
Ako se akcije, odnosno udeli, određenog društva ne prodaju do isteka roka iz člana 13. ovog zakona, takvo društvo je obavezno da u naknadnom roku od 180 dana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, obezbedi da deo kapitala tog društva koji je registrovan u Privatizacionom registru bude podeljen na broj običnih akcija sa pravom glasa koji je jednak ukupnom broju nosilaca prava, na jedan od sledećih načina:
1) zamenom postojećih običnih akcija sa pravom glasa, ako posluje kao otvoreno akcionarsko društvo ili
2) organizovanjem kao otvorenog akcionarskog društva i emisijom običnih akcija sa pravom glasa, ako ne posluje kao otvoreno akcionarsko društvo.
Centralni registar će izvršiti prenos akcija iz Privatizacionog registra koje su izdate u skladu sa stavom 1. ovog člana na nosioce prava po nalogu Agencije.
Akcijski fond je dužan da vodi evidenciju društava iz stava 1. ovog člana i da prati izvršenje obaveza propisanih u stavu 1. ovog člana.
IV. PRENOS AKCIJA BEZ NAKNADE GRAĐANIMA
Pravo na akcije bez naknade
Član 18.
Nosioci prava ostvaruju pravo na podelu akcija bez naknade (u daljem tekstu: besplatne akcije) u sledećim javnim preduzećima, odnosno privrednim društvima sa većinskim učešćem državnog kapitala, odnosno privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa:
Društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa „Naftna industrija Srbije” a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: NIS);
Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija” a.d. Beograd (u daljem tekstu: Telekom Srbija);
Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” Beograd (u daljem tekstu: EPS);
Javno preduzeće za vazdušni saobraćaj „Jat Airways” Novi Beograd (u daljem tekstu: JAT);
Javno preduzeće Aerodrom „Nikola Tesla” Beograd (u daljem tekstu: Aerodrom);
Akcionarsko društvo „Galenika” za proizvodnju lekova, dentala, antibiotika, farmaceutskih sirovina, parafarmaceutike, veterinarskih proizvoda i aditiva Beograd (u daljem tekstu: Galenika).
U preduzećima i privrednim društvima iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: preduzeća), kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od osnovnog kapitala svakog preduzeća.
Odredbe ovog člana primenjivaće se i na pravne sledbenike preduzeća koji nastanu statusnim promenama izvršenim posle stupanja na snagu ovog zakona.
Na preduzeća u kojima na dan stupanja na snagu ovog zakona ne postoji većinsko učešće državnog kapitala odredbe ovog zakona primenjivaće se od dana sticanja većinskog učešća kapitala Republike Srbije u kapitalu tog preduzeća.
Podela besplatnih akcija
Član 19.
Besplatne akcije pojedinačnog preduzeća prenose se nosiocima prava u roku od 6 meseci po sprovedenoj privatizaciji tog preduzeća, a najkasnije do 31. decembra 2010. godine, u skladu sa aktom Vlade.
Pod sprovedenom privatizacijom u smislu stava 1. ovog člana smatraće se svaka prodaja državnog kapitala (u celini ili delimično) u preduzeću, kao i svako povećanje kapitala ili statusna promena koja za posledicu ima promenu vlasničke strukture kapitala preduzeća tako da određeni broj akcija preduzeća bude u privatnoj svojini.
Rok iz stava 1. ovog člana računa se od dana upisa sticaoca akcija u Centralni registar kao zakonitog imaoca akcija.
Poreski tretman sticanja i prve prodaje besplatnih akcija
Član 20.
Sticanje besplatnih akcija od strane nosilaca prava u skladu sa članom 18. ovog zakona, kao i prva prodaja besplatnih akcija od strane nosilaca prava, ne podleže plaćanju poreza na prihod građana po bilo kom osnovu, kao ni plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava.
Izbor brokera
Član 21.
Vlada će sprovesti postupak javne nabavke za izbor brokersko-dilerskih društava i ovlašćenih banaka (u daljem tekstu: brokeri) koje će po nalogu nosilaca prava sprovoditi prvu prodaju besplatnih akcija za one nosioce prava koji se opredele da takvu prodaju sprovedu preko brokera.
Troškovi brokerskih usluga iz stava 1. ovog člana padaju na teret budžeta Republike Srbije za besplatne akcije čiju prvu prodaju nosilac prava izvrši do 31. decembra 2011. godine.
Otvaranje vlasničkih računa u Centralnom registru
Član 22.
Centralni registar će po službenoj dužnosti i bez plaćanja naknade izvršiti otvaranje vlasničkih računa svih nosilaca prava po spisku nosilaca prava koji će mu dostaviti Agencija, u roku od 90 dana od dana prijema tog spiska.
Beogradska berza neće obračunavati i naplaćivati naknadu za prvu prodaju besplatnih akcija koja se izvrši do 31. decembra 2011. godine.
Centralni registar ne obračunava i ne naplaćuje naknadu za saldiranje prve prodaje besplatnih akcija koja se izvrši do 31. decembra 2011. godine.
V. PRAVA ZAPOSLENIH I BIVŠIH ZAPOSLENIH
Prava zaposlenih i bivših zaposlenih
Član 23.
Zaposleni i bivši zaposleni u preduzeću, koji nisu ostvarili pravo na besplatne akcije u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji i Zakonom o privatizaciji, po sprovedenoj privatizaciji u smislu člana 19. ovog zakona ostvaruju jedno od sledećih prava:
1) pravo na isplatu jednokratnog novčanog iznosa (u daljem tekstu: bonus) iz sredstava ostvarenih prodajom akcija tog preduzeća u vlasništvu Republike Srbije, u visini sredstava određenih članom 24. ovog zakona;
2) pravo na prenos bez naknade akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću obračunato prema procenjenoj tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije, računato u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan vršenja procene, a najviše za 35 godina radnog staža.
Kapital iskazan u akcijama koje se u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana prenose bez naknade zaposlenima i bivšim zaposlenima ne predstavlja deo kapitala za sticanje besplatnih akcija koji se prenosi građanima u skladu sa članom 18. ovog zakona.
Pravo iz stava 1. tačka 1) ovog člana zaposleni i bivši zaposleni ostvaruju srazmerno godinama radnog staža u tom preduzeću, a najviše za 35 godina radnog staža.
Zaposleni i bivši zaposleni u preduzećima iz člana 18. ovog zakona ostvaruju jedno od prava iz stava 1. ovog člana, a odluku o izboru između tih prava donose neposrednim izjašnjavanjem koje će se sprovesti najkasnije do 30. juna 2008. godine.
Isplata bonusa
Član 24.
Ukupni raspoloživi novčani iznos za isplatu bonusa za svako preduzeće iznosi:
1. za NIS iznos od 100 miliona evra;
2. za Telekom Srbija iznos od 160 miliona evra;
3. za EPS iznos od 220 miliona evra;
4. za JAT iznos od 11 miliona evra;
5. za Aerodrom iznos od 4 miliona evra;
6. za Galeniku iznos od 17 miliona evra.
Isplata bonusa zaposlenima i bivšim zaposlenima vrši se u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan objavljivanja poziva za evidentiranje zaposlenih i bivših zaposlenih.
Rok za isplatu bonusa, odnosno prenos akcija
Član 25.
Isplata bonusa odnosno prenos akcija bez naknade iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona zaposlenima i bivšim zaposlenima pojedinačnog preduzeća sprovodi se u roku od 6 meseci po sprovedenoj privatizaciji tog preduzeća aktom Vlade.
Zaposleni i bivši zaposleni
Član 26.
Zaposlenima i bivšim zaposlenima u smislu člana 23. stav 1. ovog zakona smatraju se lica koja su zaposlena ili su ranije bila zaposlena u preduzećima, i koja ispunjavaju uslove iz člana 2. stav 1. tač. 1) – 4) ovog zakona, osim bivših zaposlenih koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona zaposleni u drugim privrednim subjektima u kojima je pokrenut ili sproveden postupak privatizacije.
Bivšim zaposlenim u smislu stava 1. ovog člana smatra se i penzioner.
Zaposlenima i bivšim zaposlenima u smislu stava 1. ovog člana smatraju se:
1) za NIS zaposleni i bivši zaposleni u tom preduzeću, zaposleni i bivši zaposleni u Javnom preduzeću Transnafta Pančevo i zaposleni i bivši zaposleni u Javnom preduzeću Srbijagas Novi Sad;
2) za Telekom Srbija zaposleni i bivši zaposleni u tom preduzeću i zaposleni i bivši zaposleni u Javnom preduzeću PTT saobraćaja Srbija Beograd;
3) za EPS zaposleni i bivši zaposleni u tom preduzeću i zaposleni i bivši zaposleni u Javnom preduzeću Elektromreža Srbije Beograd, Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, Javnom preduzeću Kopovi Kosova, Javnom preduzeću Termoelektrane Kosovo i Javnom preduzeću Elektrokosmet.
Nemogućnost ostvarivanja prava po dva osnova
Član 27.
Zaposleni i bivši zaposleni nemaju prava iz člana 23. stav 1. ovog zakona ako su stekli status nosioca prava u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni i bivši zaposleni koji su ostvarili prava na bonus ili na prenos akcija bez naknade u skladu sa ovim zakonom, nemaju pravo na sticanje akcija bez naknade po osnovu Zakona o privatizaciji.
Shodna primena odredbi o ograničenjima prava i oslobođenjima od poreza
Član 28.
Ograničenja prenosa prava iz člana 4. ovog zakona shodno se primenjuju na zaposlene i bivše zaposlene u pogledu ostvarivanja prava iz člana 23. stav 1. ovog zakona.
Ostvarivanje prava putem novčane naknade
Član 29.
Ako je procenjena tržišna vrednost osnovnog kapitala preduzeća manja od 200 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan sprovedene privatizacije, a zaposleni i bivši zaposlenim su doneli odluku o izboru prava na prenos akcija bez naknade u skladu sa članom 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona, Vlada može odlučiti da se zaposlenima i bivšim zaposlenima umesto prenosa akcija bez naknade isplati novčana naknada u visini tržišne vrednosti takvih akcija.
Akt iz stava 1. ovog člana Vlada može doneti i ako bi prenosom akcija bez naknade nosiocima prava, odnosno zaposlenima i bivšim zaposlenima nastala ili bi mogla nastati znatna šteta za preduzeće ili ako bi takav prenos onemogućio ili znatno otežao sprovođenje privatizacije u tom preduzeću.
Ovlašćenje za donošenje propisa
Član 30.
Vlada bliže uređuje postupak evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih, način određivanja procenjene tržišne vrednosti akcija iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona, kao i postupak isplate bonusa iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno prenosa akcija iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
VI. SHODNA PRIMENA
Primena odredbi ovog zakona na javna preduzeća
Član 31.
Odredbe ovog zakona u delu kojim se uređuje prenos akcija bez naknade građanima i prava zaposlenih i bivših zaposlenih shodno se primenjuju i druga na javna preduzeća i privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala koja obavljaju delatnost opšteg interesa, u skladu sa posebnim propisima, u slučaju da se posle stupanja na snagu ovog zakona u tim preduzećima, odnosno privrednim društvima sprovede privatizacija u smislu člana 19. ovog zakona.
Posebnim propisima koji regulišu način privatizacije određenih preduzeća i privrednih društava iz stava 1. ovog člana može se propisati i drugačiji način ostvarivanja prava građana i zaposlenih.
VII. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 32.
Novčanom kaznom od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo koje postupi suprotno odredbi člana 17. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u privrednom društvu iz stava 1. ovog člana.
Prekršaj
Član 33.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se lice koje zaključi ugovor ili drugi pravni posao, kao i lice koje na bilo koji drugi način raspolaže pravom na novčanu naknadu ili pravom na sticanje akcija bez naknade, u suprotnosti sa članom 4. ovog zakona.
VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rokovi za donošenje propisa za sprovođenje zakona
Član 34.
Vlada i ministar će doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od 6 meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Prestanak važenja odredbi drugih zakona
Član 35.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 52. stav 3. i čl. 53. i 54. Zakona o privatizaciji.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 9a Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Službeni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02, 107/05 i 108/05 – ispravka).
Stupanje na snagu
Član 36.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o pravu na besplatne akcije koje građani ostvaruju u postupku privatizacije sadržan je u članu 97. tač. 6. i 8. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 89/06), kojim se utvrđuje da Republika Srbija, uređuje i obezbeđuje, između ostalog i pravni položaj privrednih subjekata i ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je obezbeđivanje ostvarivanja prava na prenos kapitala bez naknade građanima predviđenog Zakonom o privatizaciji („Sl. glasnik RS“, br. 38/01, 18/03 i 45/05, u daljem tekstu: Zakon o privatizaciji), koje se ovim zakonom ostvaruje kroz pravo građana na novčanu naknadu po osnovu prodaje akcija ili udela evidentiranih u Privatizacionom registru, koji se vodi u skladu sa Zakonom o privatizaciji i prenos bez naknade akcija preduzeća i privrednih društava koja su utvrđena ovim zakonom.
Ovim zakonom se obezbeđuje poštovanje prava građana na jednakost garantovano članom 21. stav 3. Ustava, jer se njegovim donošenjem i svim ostalim građanima koji nisu ostvarili pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji („Sl. glasnik RS“, br. 32/97 i 10/01,) ili Zakonom o privatizaciji daje takvo pravo, odnosno propisuje način njegovog ostvarivanja.
Ovim zakonom se precizno propisuju uslovi za sticanje statusa nosioca prava i način i postupak realizacije prava građana, ustanovljenih Zakonom o privatizaciji. Takođe se propisuje sticanje bez naknade akcija u preduzećima i privrednim društavima koja su utvrđena ovim zakonom, a u cilju najbrže moguće realizacije tih prava.
Sam Zakon o privatizaciji ne reguliše precizno način ostvarenja prava koja ustanovljava članom 54 tog zakona. Akcije i udeli iz Privatizacionog registra se ne mogu podeliti građanima koji do sada nisu ostvarili pravo na akcije bez naknade, a da se ne naruši princip jednakosti njihovih prava. Naime, po procenama obrađivača takvih građana je oko 4 miliona, a u Privatizacionom registru je evidentiran neuporedivo manji broj akcija (ili jedinstvenog udela u slučaju društava sa ograničenom odgovornošću) pojedinačnih društava koje su nejednake nominalne, knjigovodstvene i tržišne vrednosti, pa bi njihova podela podrazumevala da se građanima dele akcije različitih društava, koje imaju različitu nominalnu i tržišnu vrednost. U tom smislu ovaj zakon propisuje isplatu građanima jednakih novčanih iznosa iz novčanih sredstava ostvarenih prodajom tih akcija i udela. Tamo gde je to moguće učiniti, a reč je o preduzećima i privrednim društvima koja su nabrojana u članu 18. ovog zakona, propisano je da se građanima prenose akcije bez naknade.
Ovim zakonom se takođe propisuju prava koja zaposleni i bivši zaposleni ostvaruju u preduzećima i privrednim društvima iz člana 18. ovog zakona, koja proističu iz odredbe člana 9a Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Sl. glasnik RS“, br. 25/00, 25/02, 107/05 i 108/05). Prava koja zaposleni i bivši zaposleni ostvaruju vezana su za broj godina radnog staža u konkretnom preduzeću, i predviđeno je da postoji mogućnost izbora između prava na jednokratnu novčanu naknadu i prenos akcija bez naknade.
S obzirom na izneto, jasno je da se postavljeni ciljevi mogu postići isključivo donošenjem ovog zakona.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
Član 1. definiše predmet i sadržinu zakona.
Član 2. propisuje da prava u skladu sa ovim zakonom ostvaruju lica koja ispunjavaju precizno određene kumulativne uslove, te da ta lica status nosioca prava stiču upisom u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom. Takođe je propisano da danom sticanja statusa nosioca prava ta lica gube pravo na prenos kapitala bez naknade zaposlenima u skladu sa Zakonom o privatizaciji, kako se isto pravo ne bi ostvarivalo po oba osnova.
Član 3. propisuje princip jednakosti u ostvarivanju prava
Član 4. propisuje princip neprenosivosti prava do mometa prijema novčane naknade, odnosno upisa nosioca prava kao zakonitog imaoca akcija koje su predmet prenosa bez naknade u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Predviđeno je da je status nosioca prava naslediv, obzirom da će se, od momenta podnošenja prijave za upis u evidenciju nosilaca prava do realizacije tog prava, dešavati da neki nosioci prava preminu.
Ovim rešenjem delimično se otklanjaju nedostaci koji su ispoljeni u drugim zemljama u tranziciji prilikom besplatne podele akcija odnosno vaučera, kada su građani svoja prava prodavali za neprimereno niske iznose.
Članom 5. propisuje se da Agencija za privatizaciju vodi evidenciju nosilaca prava, kao javnu i elektronsku bazu podataka.
Ovo predstavlja najracionalnije rešenje imajući u vidu da Agencija poseduje kako tehnološke tako i kadrovske kapacitete za vođenje evidencije.
Član 6. propisuje da se prijava za upis u evidenciju nosilaca prava podnosi u skladu sa javnim pozivom koji objavljuje Agencija, u kome se određuje i rok za podnošenje prijave, te da lica koja ne podnesu prijavu u tom roku gube pravo na novčanu naknadu, odnosno na prenos akcija po ovom zakonu.
Član 7. i 8. uređuju prvostepeni postupak po prijavi.
Član 9. uređuje postupak po pravnom leku i pravo na vođenje upravnog spora.
Član 10. propisuje nadležnost za bliže regulisanje postupak vođenja evidencije.
Član 11. propisuje da nosilac prava ostvaruje pravo na novčanu naknadu iz sredstava koja se pribave prodajom akcija i udela evidentiranih u privatizacionom registru. Ovim se menja postojeće rešenje predviđeno Zakonom o privatizaciji, kojim se Akcije evidentirane u Privatizacionom registru dele građanima u roku od dve godine nakon završetka roka predviđenog za proces privatizacije. Imajući u vidu broj i akcije subjekata privatizacije koji su privatizovani primenom metoda javnog tendera postojeće rešenje bilo bi kako tehnički, tako i sa aspekta ekonomske efikasnosti i održivog poslovanja privatizovanih subjekata privatizacije neodrživo. Alternativa kojom bi se uspostavili investicioni fondovi, pored lošeg iskustva sa njihovim funkcionisanjem u drugim zemljama u tranziciji nametnuli bi relativno velike troškove u odnosu na vrednost podeljenih akcija. Stoga obrađivač smatra da novčana naknada ostvarena prodajom akcija i udela evidentiranih u privatizacionom registru predstavlja najefikasnije rešenje.
Član 12. propisuje ko i na koji način sprovodi postupak prodaje akcija i udela evidentiranih u Privatizacionom registru. Nadležnosti Akcijskog fonda i Agencije za privatizaciju su propisane u skladu sa njihovim iskustvima u dosadašnjem toku privatizacije, kao i njihovim kapacitetima za obavljanje poslova koji im se ovim članom poveravaju.
Član 13. propisuje da je Akcijski fond dužan da akcije i udele proda do 31.12.2008. godine, odnosno najkasnije u roku od 6 meseci od dana prenosa akcija, odnosno udela u privatizacioni registar ako su akcije, odnosno udeli preneti u privatizacioni registar nakon 30.06.2008. godine. Smatralo se da je 6 meseci najkraći rok u kome Akcijski fond može da sprovede ovu svoju obavezu.
Član 14. propisuje zabranu pretvaranja otvorenih akcionarskih društava u zatvorena akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću do prodaje svih akcija otvorenih akcionarskih društava u skladu sa ovim zakonom, kako bi se sprečile zloupotrebe u cilju umanjenja prava građana koja ostvaruju po ovom zakonu.
Član 15. propisuje da se, do prodaje akcija, odnosno udela, dividenda po osnovu akcija, odnosno dobit po osnovu udela evidentiranih u privatizacionom registru isplaćuje republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, te da se do tog momenta ne može ostvarivati pravo na upravljanje po osnovu tih akcija i udela.
Član 16. propisuje način postupanja sa sredstavima ostvarenim prodajom akcija i udela evidentiranih u Privatizacionom registru. Takođe je propisano da se ta sredstva isplaćuju nosiocima prava na način i u rokovima predviđenim odlukom Vlade.
Član 17. reguliše posledice neuspele prodaja akcija, odnosno udela evidentiranih u Privatizacionom registru. Propisani su rok i uslovi pod kojima samo društvo o čijim akcijama i udelima je reč može steći te akcije i udele, a da je u protivnom, ako ne želi da otkupi te akcije i udele, to društvo obavezno da obezbedi emisiju akcija tako da svim nosiocima prava obezbedi akciju koja odgovara vrednosti njihovog prava, koje u odnosu na to društvo ostvaruju u skladu sa ovim zakonom. Ovim rešenjem kreiraju se podsticaji da samo društvo bude zainteresovano za otkup akcija, jer im se omogućava da izbegnu troškove otvaranja društava. Takođe, jedino je na ovaj način moguće osigurati realizaciju prava građana u odnosu na sva društva čije su akcije i udeli evidentirani u Privatizacionom registru.
Član 18. reguliše pravo na sticanje akcija bez naknade u javnim preduzećima, odnosno privrednim društvima sa većinskim učešćem državnog kapitala, odnosno privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa. Spisak navedenih preduzeća ne isključuje mogućnost da se tom spisku dodaju i druga pravna lica po posebnim zakonima koji će se u tu svrhu doneti.
Listu čine javna preduzeća i društva sa većinskim učešćem državnog kapitala, čiji kapital predstavlja najveću ekonomsku vrednost domaće privrede, koja do sada nisu bila predmet privatizacije. Spisak preduzeća je formiran tako da se poštuje načelo prema kome će broj akcija koji će svaki nosilac prava dobiti dovoljno veliki da koristi besplatne podele budu veće od transakcionih troškova koji bi nosioci imali u realizaciji svojih prava. Pored toga, građani će ovim rešenjem imati veću fleksibilnost pri odlučivanju da li da zadrže ili da prodaju akcije preduzeća sa spiska predviđenih ovim članom. Predloženo rešenje je u saglasnosti sa konceptom privatizacije velikih javnih preduzeća u Srbiji i omogućava ostvarivanje višestrukih ciljeva očuvanja i uvećanja njihove vrednosti. Takođe, predviđeno rešenje uzelo je u obzir iskustva drugih zemalja u tranziciji. Pomenuta preduzeća i privredna društva odabrana su i iz razloga što je za njih bilo moguće napraviti u dovoljnoj meri jasan vremenski plan privatizacije u konceptu privatizacije koji je predmet usvajanja na Vladi, sa kog razloga se kao opravdan ukazao odabir upravo ovih preduzeća za predmet besplatne podele akcija građanima i zaposlenima i bivšim zaposlenima. Osim toga, radi se o preduzećima gde je potreba za značajnim dodatnim investicijama, koje bi bile finansirane putem delimične privatizacije kroz dokapitalizaciju, bila jasno izražena i predstavljala dodatni motiv za odabir baš tih preduzeća i privrednih društava za ove potrebe. Preostala javna preduzeća postojeća na republičkom nivou nisu predviđena za postupak privatizacije u narednom periodu, dok će postupak restrukturiranja i eventualne privatizacije za javna komunalna preduzeća biti predmet posebnog zakona usled specifičnosti njihovog položaja i delatnosti koju obavljaju. Sa tog razloga, završnim odredbama zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na ostala javna preduzeća sa sedištem na teritoriji Republike Srbije u kojima bude sprovedena privatizacija, u skladu sa posebnim propisima, osim ukoliko tako nešto ne bude drugačije predviđeno posebnim propisima koji eventualno budu doneti u cilju regulisanja, na poseban način, postupka privatizacije i ostvarivanja prava građana i zaposlenih i bivših zaposlenih za pojedine kategorije javnih preduzeća.
Član 19. reguliše rok za besplatnu podelu akcija u skladu sa članom 18. ovog zakona (rok od 6 meseci po sprovedenoj privatizaciji tog preduzeća, a najkasnije do 31.12.2010. godine). Prediđeno rešenje ne remeti na bilo koji način strategiju privatizacije odnosno transformaciju javnih preduzeća, odnosno privrednih društava sa većinskim učešćem državnog kapitala. Ovim rešenjem nosioci prava imaće prilike da pre nego ostvare pravo raspolaganja akcijama imaju uvid o ostvarenoj tržišnoj vrednosti akcija, bez obzira na metod privatizacije.
Član 20, 21. i 22. regulišu pogodnosti nosilaca prava u pogledu poreskih oslobođenja prilikom prve prodaja akcija stečenih po osnovu ovog zakona, kao i oslobođenja od brokerskih i berzanskih troškova i troškova otvaranja vlasničkih računa u Centralnom registru.
Član 23. reguliše pravo zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima i privrednim društvima iz člana 18. zakona na izbor, putem neposrednog izjašnjavanja kao jedinog istinski demokratskog metoda, između dva ponuđena prava : prava na jednokratni novčani bonus, ili prava na sticanje akcija bez naknade tržišne vrednosti od 200 evra po punoj godini radnog staža u konkretnom preduzeću, i to najviše za 35 godina radnog staža, pri čemu tako prenete akcije predstavljaju ne manje od 2,5% i ne više od 15% osnovnog kapitala tog preduzeća, obračunato po tržišnoj vrednosti.
Član 24. definiše iznos jednokratne novčane naknade (bonusa) za svako od 6 velikih preduzeća, koji bi bili isplaćeni iz kupoprodajne cene koju bi Republika Srbija ostvarila prodajom dela paketa akcija u svom vlasništvu.
Član 25. definiše rok za isplatu bonusa, odnosno prenos akcija bez naknade.
Član 26. reguliše ko se smatra zaposlenima i bivšim zaposlenima u smislu člana 23. zakona, i uključuje u tu definiciju i zaposlene i bivše zaposlene u još nekim javnim preduzećima koja su u prethodnom periodu zajedno za pomenutim preduzećima i privrednim društvima činila jedno pravno lice. Sa tog razloga, a budući da se radi o javnim preduzećima koja za sada nisu planirana za postupak privatizacije, odnosno možda nikada i ne budu privatizovana obzirom da neka predstavljaju prirodne monopole (poput Elektromreže Srbije), određeno je da i zaposleni i bivši zaposleni u tim preduzećima imaju ista prava kao i zaposleni i bivši zaposleni u gore pomenutim preduzećima i privrednim društvima.
Član 27. propisuje nemogućnost ostvarivanja prava na prenos akcija bez naknade po dva osnova, odnosno zaposleni i bivši zaposleni koji su pravo na novčanu naknadu i besplatne akcije ostvarili kao građani u skladu sa ovim zakonom nemaju pravo da takvo pravo stvaruju kao zaposleni ili bivši zaposleni. Obrnuto, u slučaju da zaposleni i bivši zaposleni ostvare prava po ovom zakonu, nemaju pravo na besplatne akcije po osnovu Zakona o privatizaciji u budućnosti.
Član 28. propisuje da se odredbe o ograničenjima u pogledu prenosa prava koja su propisana članom 4. zakona za ostale građane primenjuju i na zaposlene i bivše zaposlene u smislu prava koja stiču po osnovu člana 23. zakona. Takođe je propisano da se na zaposlene i bivše zaposlene primenjuju i sva poreska oslobođenja propisana za ostale građane u pogledu prve prodaje akcija, odnosno oslobođenje od određenih troškova u tom pogledu. Ovo rešenje je primenjeno radi zaštite jednakosti svih građana.
Član 29. propisuje mogućnost da u slučajevima kada je tržišna vrednost preduzeća, odnosno privrednog društva u kome je sprovedena privatizacija manja od 200 miliona evra Vlada može odlučiti da se građanima kao nosiocima prava, kao i zaposlenima i bivšim zaposlenima ukoliko su doneli odluku o izboru prava na prenos akcija bez naknade u skladu sa članom 18. stava 1. tačka 2) ovog zakona, umesto prenosa akcija bez naknade isplati novčana naknada u visini tržišne vrednosti takvih akcija. Stavom 2. istog člana propisano je da Vlada i u drugim opravdanim slučajevima može doneti takvu odluku (poput nastupanja znatne štete za preduzeće ili u slučaju onemogućavanja postupka privatizacije).
Član 30. predviđa da će Vlada doneti propise koji će bliže definisati postupak evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih, način određivanja tržišne vrednosti akcija iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona, kao i postupak isplate bonusa iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno prenosa akcija iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Budući da je celokupan proces za sada nepoznanica u određenom delu, predlagač je smatrao da je celishodnije rešavanje takvih pitanja ostaviti podzakonskom aktu Vlade.
Član 31. propisuje da se ovaj zakon primenjuje i na ostala javna preduzeća i privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa sa sedištem na teritoriji Republike Srbije u kojima bude sprovedena privatizacija, u skladu sa posebnim propisima, osim ukoliko tako nešto ne bude drugačije predviđeno posebnim propisima koji eventualno budu doneti u cilju regulisanja, na poseban način, postupka privatizacije i ostvarivanja prava građana i zaposlenih i bivših zaposlenih za pojedine kategorije takvih preduzeća, odnosno privrednih društava..
Član 32. propisuje novčane kazne za privredne prestupe u skladu za Zakonom o privrednim prestupima.
Član 33. propisuje novčane kazne za prekršaje u skladu za Zakonom o prekršajima.
Član 34. propisuje da će Vlada i ministar doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od 6 meseci od njegovog stupanja na snagu.
Član 35. propisuje da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 52. stav 3. i čl. 53. i 54. Zakona o privatizaciji i 9a Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (Sl. glasnik RS br. 25/00, 25/02, 107/05 i 108/05), obzirom da ovaj zakon precizno reguliše prava koja građani i zaposleni i bivši zaposleni ostvaruju u postupku privatizacije, te se pokazuje kao suvišno da se takve odredbe zadržavaju na pravnoj snazi.
Članom 36. propisano je stupanje na snagu ovog zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona su potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije za finansiranje brokera koji će biti angažovani po osnovu javne nabavke radi sprovođenja prve prodaje besplatnih akcija po nalogu nosilaca prava. Tačan iznos sredstava biće utvrđen po sprovedenoj javnoj nabavci takvih usluga, obzirom da se sa pravom može očekivati višestruko umanjenje brokerskih naknada u takvom slučaju u odnosu na uobičajene nivoe, imajući u vidu očekivani broj i vrednost transakcija.
Napominjemo da primena ovog zakona neće imati efekata na budžet Republike Srbije za 2008. godinu, budući da prema trenutno planiranoj dinamici privatizacije preduzeća iz člana 18. ovog zakona neće doći do prenosa akcija bez naknade na građane, odnosno zaposlene i bivše zaposlene u skladu sa ovim zakonom pre 2009. godine, te samim time neće ni biti potrebe za namirenjem troškova brokersko-dilerskih društava, odnosno ovlašćenih banaka u pogledu prve prodaje tih akcija tokom 2008. godine. U pogledu budućih efekata na budžete u narednim godinama, bliža procena takvih efekata biće moguća tek nakon sagledavanja celokupne situacije na tržištu predmetnih usluga u konkretnom periodu i nakon sprovedenog postupka javne nabavke predviđenog u članu 21. stav 1. ovog zakona.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje zakona kojim se konačno uređuje način podele besplatnih akcija građanima i regulišu prava zaposlenih i bivših zaposlenih u velikim javnim i drugim preduzećima i privrednim subjektima u tom procesu, neophodno je sa aspekta hitnog otpočinjanja privatizacije takvih preduzeća i privrednih subjekata, u skladu sa konceptom privatizacije takvih preduzeća koji se predlaže da bude usvojen od strane Vlade istovremeno sa ovim predlogom zakona. Naime, neki od pomenutih velikih javnih i drugih preduzeća imaju potrebu za sprovođenjem hitnih investicija radi sprečavanja štetnih posledica na njihovo poslovanje, a sredstva za takve investicije upravo treba da budu obezbeđena putem delimične privatizacije tih sistema. Osim toga, neophodno je obezbediti široku podršku sindikata i javnosti za takav proces u najkraćem vremenskom roku, što će se postići samo konačnim usvajanjem i stupanjem na snagu ovog zakona. Imajući u vidu skorašnje i za ubuduće najavljene obustave rada i štrajkove zaposlenih u ovim velikim sistemima, sa razloga nepostojanja konačnog rešenja ovog pitanja, pri čemu bi eventualno nastavljanje i dalje eskaliranje obustave rada u tim preduzećima praktično paralisalo život u Republici Srbiji i stvorilo ogromne štetne posledice kako za državu i njene organe, tako i za građane i privredu u celini, neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, a u skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kako bi se sprečilo nastupanje takvih štetnih posledica.
ANALIZA EFEKATA
ODREĐENjE PROBLEMA KOJI AKT TREBA DA REŠI
Zakon o privatizaciji ne reguliše precizno način ostvarenja prava koja ustanovljava članom 54. Akcije i udeli iz Privatizacionog registra ne mogu se podeliti građanima koji do sada nisu ostvarili pravo na akcije bez naknade, a da se ne naruši princip jednakosti njihovih prava. Naime, po našim procenama takvih građana je preko 4 miliona, a u Privatizacionom registru je evidentiran neuporedivo manji broj akcija (ili jedinstvenog udela) pojedinačnih društava, pa bi njihova podela podrazumevala da se građanima dele akcije različitih društava, koje imaju različitu nominalnu i tržišnu vrednost. Takođe, postojeća regulativa ne omogućava sticanje bez naknade akcija u javnim preduzećima, odnosno privrednim društvima sa većinskim učešćem državnog kapitala, odnosno privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, u rokovima koji su u skladu sa očekivanjem građana. Premise od kojih se krenulo prilikom analize efekata propisa su sledeće:
Kapital javnih preduzeća predstavlja najveću ekonomsku vrednost domaće ekonomije koja do sada nije bila predmet privatizacije;
Vrednosti kapitala javnih preduzeća, kako za sadašnje tako i za sve buduće vlasnike, obezbeđuje se jedino njihovim efikasnim poslovanjem na ekonomskim principima;
Privatizacija javnih preduzeća treba da obezbedi višestruke ciljeve, od kojih su najvažniji očuvanje i povećanje njihove društvene vrednosti, kao i ekonomske vrednosti za privredu i sve vlasnike kapitala;
Neophodno je proceniti društvene koristi i troškove svakog od mogućih modela privatizacije kako bi se postigli maksimalni efekti na nacionalnu ekonomiju na srednji i dugi rok, uzimajući u obzir pozitivna i negativna iskustva iz zemalja u tranziciji.
CILjEVI KOJI SE DONOŠENjEM AKTA POSTIŽU
Cilj ovog propisa je stvaranje uslova za realizaciju prava građana ustanovljenih Zakonom o privatizaciji.
Primenom ovog zakona koji ide paralelno sa procesom transformacije javnih preduzeća omogući će se:
održive visoke stope privrednog rasta privrede na srednji i duži rok;
prikupljanje značajnih sredstava za izgradnju ključne infrastrukture;
dinamičan razvoj tržišta kapitala i razvoja akcionarstva;
visok priliv stranih investicija u rasponu od 4 do 8 milijardi dolara u narednim godinama
Beogradska berza je imala rekordan rast 2006. godine, ali se može desiti da turbulencije na svetskim finansijskim tržištima koji su uzrokovali pad cena akcija i nestašicu kapitala ima neke reperkusije i na percepciju vrednosti na Beogradskoj berzi. U tom smislu, uvođenje novih visoko likvidnih hartija pruža mogućnosti daljeg rasta Beogradske berze, a potencijalni delimični plasman na druga inostrana tržišta kapitala daje mogućnost potvrđivanja Srbije kao investicione destinacije i srpskih društava kapitala kao značajnih regionalnih igrača na svojim tržištima, pri čemu pruža i dodatnu sigurnost od prevelikih oscilacija vrednosti takvih akcija na Beogradskoj berzi.
DRUGE MOGUĆNOSTI ZA REŠAVANjE PROBLEMA
Razmatrane su i druge mogućnosti za rešenje navedenog problema. Jedna od razmatranih alternativa u predviđenom rešenju je da se akcije i udeli iz Privatizacionog registra unesu u posebno osnovani investicioni fond (ili fondove), pod kontrolom države, a da se investicione jedinice podele građanima koji nisu ostvarili pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ili Zakonom o privatizaciji. Takva alternativa pre svega nije bila u skladu sa intencijom zakonodavca u smislu odredbe člana 54. Zakona o privatizaciji, odnosno sa obećanjem datim građanima da će i oni koji to pravo nisu ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ili Zakonom o privatizaciji ostvariti pravo na akcije bez naknade. Takođe, transakcioni troškovi ove alternative verovatno bi bili veći, dok bi fleksibilnost nosilaca prava, tj. pravo njihovog raspolaganja pojedinačnim akcijama bilo umanjeno. Konačno, razmotreni su i znatni potencijali za loš menadžment takvim fondom (odnosno fondovima), kao i realni problemi koji bi se javili u njihovom funkcionisanju u smislu likvidnosti, pitanja mogućnosti trgovine investicionim jedinicama, odnosno akcijama takvog fonda u smislu dinamike i pada vrednosti, i slično. Uticaj na razvoj tržišta kapitala postoji i u jednoj i u drugoj alternativi, na donekle različite načine.
ZAŠTO JE DONOŠENjE ZAKONA NAJBOLjE ZA REŠAVANjE PROBLEMA
Usvajanjem Zakona o pravu na besplatne akcije koje građani ostvaruju u postupku privatizacije stvara se pravni okvir za realizaciju prava koja oni ostvaruju u odnosu na akcije i udele evidentirane u Privatizacionom registru. Predložena rešenja u pogledu načina ostvarenja prava i postupka u kome se to pravo ostvaruje nisu mogla biti propisana podzakonskim aktima, već isključivo zakonom.
Kod analize efekata krenulo se od potrebe utvrđivanja granične vrednosti preko koje treba da se odredi besplatna podela akcija nosiocima prava, u skladu sa sledećim kriterijumima:
da je broj akcija koji će svaki nosilac prava dobiti dovoljno veliki da koristi besplatne podele budu veće od transakcionih troškova koje će nosioci imati u realizaciji svojih prava
da ni jedan od subjekata privatizacije čije se akcije trenutno nalaze u privatizacionom registru ne može da se kvalifikuje za besplatnu podelu akcija nosiocima prava sa razloga neadekvatnosti visine kapitala;
da je trenutna ukupna tržišna vrednost akcija koje se nalaze u Privatizacionom registru nepoznata, ali da se na osnovu njihove knjigovodstvene vrednosti i iskustva u pogledu dosadašnjih prodaja akcija i udela od strane Akcijskog fonda (koje govori u prilog tome da se tržišna cena koja se postiže kreće nešto iznad knjigovodstvene vrednosti akcija u proseku) može orijentaciono zaključiti da bi ta vrednost mogla biti između 200 i 250 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti;
da je subjekat privatizacije čije se akcije besplatno dele solidan i stabilan i da ne stvara previše nedisperzovanog rizika (tipično su to preduzeća koja vrše javne usluge i obezbeđuju javna dobra), čime se postiže očekivana stabilnost cena takvih akcija i dugoročna likvidnost na finansijskom tržištu.
NA KOGA I KAKO ĆE UTICATI PREDLOŽENA REŠENjA
Predložena rešenja će uticati na:
građane, koji ostvaruju prava na akcije i udele evidentirane u Privatizacionom registru;
društva, čije su akcije i udeli evidentirani u Privatizacionom registru, odnosno njihove većinske vlasnike tako što im se pruža mogućnost otkupa tih akcija ili udela, odnosno propisuje posledica u slučaju da se takve akcije, odnosno udeli ne prodaju u predviđenom roku;
tržište hartija od vrednosti, tako što se podstiče njegov razvoj, obzirom da će se veliki broj akcija pojaviti u prodaji.
KOJI SU TROŠKOVI KOJE ĆE PRIMENA AKTA IZAZVATI GRAĐANIMA I PRIVREDI, POSEBNO MALIM I SREDNjIM PREDUZEĆA
Predložena rešenja neće prouzrokovati troškove građanima, pošto je čl. 20, 21. i 22. propisano oslobođenje od tih troškova.
Jedini troškovi koje privredi mogu da prouzrokuju predložena rešenja, jesu troškovi otvaranja društava u skladu sa članom 17. ovog zakona, ali društva te troškove mogu izbeći tako što će otkupiti, odnosno obezbediti da neko (poput većinskog vlasnika) otkupi te akcije, odnosno udele u skladu sa članom 13. ovog zakona.
Što se tiče prodaje akcija iz privatizacionog regitra, očigledno je da će najzainteresovaniji za njihovu kupovinu biti većinski akcionari takvih preduzeća, koji su akcije stekli u postupku privatizacije metodom tendera. U mnogim takvim slučajevima su većinski akcionari motivisani da steknu 100% vlasništva.
Ima mnogo učesnika na tržištu koji smatraju akcije određenih preduzeća atraktivnim i spremni su da plate višu cenu od većinskog akcionara. Potražnja na tržištu kapitala za kupovinu akcija je velika imajući u vidu investicione i dobrovoljne penzione fondove kojih će uskoro biti desetak, i za očekivati je da bi oni bili spremni da se nadmeću za sticanje jednog ekonomski značajnog paketa akcija.
U tom smislu je poželjno, zbog jačanja konkuretnosti, da se prodaja vrši kombinovano, i većinskim akcionarima i drugim zainteresovanim investitorima.
DA LI POZITIVNI EFEKTI OPRAVDAVAJU TROŠKOVE
Smatramo da pozitivni efekti predloženih rešenja opravdavuju troškove. Ključni efekat predloženih rešenja je ispunjenje obaveze Republike Srbije prema građanima na podelu bez naknade akcija i udela evidentiranih u Privatizacionom registru, ali nisu bez značaja i uvođenje najšireg građanstva u akcionarstvo i dinamičan razvoj tržišta kapitala.
DA LI AKT STIMULIŠE POJAVU NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNU KONKURENCIJU
Ovom zakonu nije za cilj stimulisanje pojave novih privrednih subjekata, niti tržišna konkurencija. U svakom slučaju, predložena rešenja će stvoriti uslove da privredna društva konačno reše problem vlasništva na udelima i akcijama evidentiranih u Privatizacionom registru, na koji način će se okončati postupak privatizacije u skladu sa preuzetim obavezama Republike Srbije prema građanima.
DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA IZNESU SVOJE STAVOVE
O predloženim rešenjima su svoje stavove u okviru posebno oformljene radne grupe izneli Agencija za privatizaciju, Akcijski fond i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, kao i Komisija za hartije od vrednosti, a njihove sugestije su uzete u obzir prilikom izrade teksta Nacrta zakona. Komentare na predloženi zakon su takođe imali priliku da daju i eksperti Svetske banke. Konačno, na predlog nacrta zakona svoje sugestije, primedbe i komentare dostavili su praktično sve najveće sindikalne organizacije zaposlenih, kao i predstavnici poslodavaca uključeni u rad Socijalno-ekonomskog saveta Vlade.
KOJE ĆE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA BITI PREDUZETE DA BI SE OSTVARILI RAZLOZI DONOŠENjA AKTA
Nacrt zakona reguliše da će Vlada i Ministar ekonomije i regionalnog razvoja doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od 6 meseci od njegovog stupanja na snagu. Takođe su jasno propisane nadležnosti u sprovođenju ovog zakona.