PREDLOG ZAKONA
O ZAŠTITNIKU PRAVA DETETA
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom ustanovljava se Zaštitnik prava deteta kao nezavisan državni organ koji štiti, prati i promoviše prava deteta.
Član 2.
Detetom se, u smislu ovog zakona, smatra svako lice koje nije navršilo 18. godinu života, bez obzira da li je domaći ili strani državljanin, da li je rođeno u braku ili van braka, da li je usvojeno, te da li je pod roditeljskim staranjem ili bez roditeljskog staranja.
Član 3.
Zaštitnik prava deteta je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje.
U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Zaštitnik prava deteta postupa u okviru Ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata, kao i potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, rukovodeći se načelom pravičnosti i morala.
Član 4.
Sedište Zaštitnika prava deteta je u Beogradu.
Zaštitnik prava deteta odlukom može obrazovati kancelarije i van svog sedišta.
Opštim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika prava deteta bliže se uređuje obavljanje poslova u kancelarijama.
II. NADLEŽNOST I POSTUPAK
Član 5.
Zaštitnik prava deteta:
1) prati usklađenost zakona i drugih propisa u Republici Srbiji koji se odnose na zaštitu prava dece sa odredbama Ustava Republike Srbije, Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece;
2) prati izvršavanje obaveza Republike Srbije koje proizlaze iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece;
3) prati primenu svih propisa koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece;
4) prati povrede prava i interesa dece;
5) zalaže se za zaštitu i promociju prava i interesa dece;
6) predlaže preduzimanje mera za zaštitu i promociju prava dece, kao i za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece;
7) obaveštava javnost o stanju prava dece;
8) obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.
Član 6.
Zaštitnik prava deteta upoznaje decu sa načinom ostvarivanja i zaštite njihovih prava i interesa i savetuje ih kako da ostvare i zaštite svoja prava i interese.
Zaštitnik prava deteta kontinuirano sarađuje sa decom, podstiče decu na iznošenje njihovog mišljenja, inicira javne aktivnosti usmerene na poboljšanje položaja dece i učestvuje u tim aktivnostima, te predlaže mere za povećanje uticaja dece u društvu.
Član 7.
Zaštitnik prava deteta je ovlašćen da Vladi, odnosno Narodnoj skupštini podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava dece dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava dece.
Vlada, odnosno nadležni odbor Narodne skupštine, dužni su da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik prava deteta.
Zaštitnik prava deteta je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Narodnoj skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava dece.
Član 8.
Zaštitnik prava deteta je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugog propisa i opšteg akta.
Član 9.
U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Zaštitnik prava deteta je ovlašćen da organima državne uprave, organima, odnosno službama jedinica lokalne samouprave, kao i drugim pravnim i fizičkim licima koja obavljaju poslove u vezi sa decom, predlaže preduzimanje mera za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece, da upozori na nepravilnosti, te da zahteva da dobije izveštaje o preduzetim merama.
Organi i lica iz stava 1. ovog člana dužni su da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dobijanja zahteva, obaveste Zaštitnika prava deteta o merama koje su preduzeli na osnovu njegovog upozorenja, predloga ili preporuke.
Ako organi i lica iz stava 1. ovog člana ne postupe u propisanom roku prema zahtevu Zaštitnika prava deteta, Zaštitnik prava deteta će o tome obavestiti nadležni organ koji vrši nadzor nad njihovim radom.
Član 10.
Zaštitnik prava deteta ima pravo uvida u način ostvarivanja brige o deci koja su privremeno, na osnovu odluke nadležnog organa, smeštena kod pravnih i fizičkih lica, uključujući i pravo pristupa prostorijama u kojima se deca nalaze, kao i pravo nesmetanog pristupa zavodima za izvršenje sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze deca koja su lišena slobode.
O obavljenom uvidu iz stava 1. ovog člana Zaštitnik prava deteta sastavlja izveštaj koji dostavlja licima iz stava 1. ovog člana, kao i organu koji vrši nadzor nad radom tih lica.
Član 11.
Svi organi državne uprave, organi, odnosno službe jedinica lokalne samouprave, kao i sva pravna i fizička lica koja obavljaju poslove koji su u vezi sa decom, dužni su da Zaštitniku prava deteta omoguće uvid u sve podatke, informacije i akte koji se odnose na prava i zaštitu dece, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
Zaštitnik prava deteta je dužan da i nakon prestanka funkcije čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije.
Obaveza čuvanja tajne odnosi se i na zamenike kao i na sve zaposlene u stručnoj službi Zaštitnika prava deteta.
Član 12.
Ako u toku obavljanja dužnosti Zaštitnik prava deteta sazna da je dete izloženo nasilju, seksualnoj zloupotrebi, zlostavljanju, eksploataciji ili zanemarivanju, dužan je da odmah podnese prijavu nadležnom javnom tužilaštvu i da obavesti nadležni organ starateljstva i predloži mere za zaštitu prava i interesa deteta.
Član 13.
Zaštitnik prava deteta može zatražiti pomoć stručnih ili specijalizovanih ustanova u čiju delatnost spadaju zaštita i briga za razvoj i ostvarivanje prava dece.
Ustanove iz stava 1. ovog člana dužne su da Zaštitniku prava deteta pruže traženu pomoć, u primerenom roku.
Član 14.
Svako ima pravo da Zaštitniku prava deteta podnese predlog za razmatranje pitanja od značaja za zaštitu prava i interesa dece.
Zaštitnik prava deteta obavestiće podnosioca predloga o aktivnostima koje je preduzeo, najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga.
Član 15.
Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima državne uprave dužni su da prime Zaštitnika prava deteta, na njegov zahtev, najkasnije u roku od 15 dana.
Član 16.
Zaštitnik prava deteta dužan je da javnost redovno obaveštava o stanju prava deteta, kao i o merama koje se preduzimaju za zaštitu i poboljšanje položaja dece u društvu.
Član 17.
Zaštitnik prava deteta dužan je da jednom godišnje podnese izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu.
Izveštaj o radu za prethodnu godinu podnosi se najkasnije do 15. marta tekuće godine i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i na Internet stranici Zaštitnika prava deteta.
Zaštitnik prava deteta ima pravo da Narodnoj skupštini podnese poseban izveštaj kada oceni da je to potrebno radi preduzimanja mera od značaja za zaštitu prava i interesa dece.
III. IZBOR I PRESTANAK FUNKCIJE
Član 18.
Zaštitnika prava deteta bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za prava deteta (u daljem tekstu: Odbor).
Pravo da Odboru predloži kandidata za Zaštitnika prava deteta ima svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini.
Više poslaničkih grupa mogu da predlože zajedničkog kandidata za Zaštitnika prava deteta.
Predlog za izbor Zaštitnika prava deteta utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.
Pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika prava deteta, Odbor može odlučiti da održi sednicu na kojoj će svim kandidatima biti omogućeno da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika prava deteta.
Zaštitnik prava deteta bira se na vreme od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.
Postupak za izbor Zaštitnika prava deteta započinje najkasnije šest meseci pre isteka mandata ranijeg Zaštitnika prava deteta.
Član 19.
Za Zaštitnika prava deteta može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:
1) da ima visoku stručnu spremu društvenog smera;
2) da ima najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje dužnosti Zaštitnika prava deteta;
3) da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
Član 20.
Zaštitnik prava deteta ima dva zamenika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u okviru ovlašćenja koja im on prenese.
Zaštitnik prava deteta određuje zamenika koji će ga zamenjivati u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja poslove.
Zamenike Zaštitnika prava deteta bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Zaštitnika prava deteta.
Zamenik Zaštitnika prava deteta bira se na vreme od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.
Za zamenika Zaštitnika prava deteta može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:
1) da ima visoku stručnu spremu društvenog smera;
2) da ima najmanje pet godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje dužnosti Zaštitnika prava deteta;
3) da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
Jedan od zamenika Zaštitnika prava deteta mora biti diplomirani pravnik.
Član 21.
Zaštitnik prava deteta i njegovi zamenici pre stupanja na dužnost polažu zakletvu koja glasi: „Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom, i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju prava dece”.
Zaštitnik prava deteta polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom, a njegovi zamenici pred predsednikom Narodne skupštine.
Član 22.
Smatra se da je Zaštitnik prava deteta, odnosno njegov zamenik stupio na dužnost momentom polaganja zakletve.
Ako Zaštitnik prava deteta, odnosno njegov zamenik bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve, smatra se da nije izabran, što Narodna skupština konstatuje na osnovu obaveštenja Odbora.
U slučaju iz stava 2. ovog člana odmah se pokreće postupak za izbor novog Zaštitnika prava deteta, odnosno njegovog zamenika.
Član 23.
Sa funkcijom Zaštitnika prava deteta, odnosno njegovog zamenika nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njihovu samostalnost i nezavisnost.
Zaštitnik prava deteta i njegov zamenik ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Zaštitnik prava deteta i njegovi zamenici imaju položaj funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i na njih se u celini primenjuju odredbe tog zakona.
Danom stupanja na dužnost Zaštitniku prava deteta, odnosno njegovom zameniku moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao, ako su suprotni odredbama ovog zakona, kao i članstvo u političkim strankama.
Član 24.
Zaštitnik prava deteta i njegov zamenik ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koji su dali u vršenju svoje funkcije.
Zaštitnik prava deteta i njegov zamenik ne mogu davati izjave političke prirode.
Član 25.
Funkcija Zaštitnika prava deteta prestaje u sledećim slučajevima:
1) istekom mandata, ako ne bude ponovo izabran;
2) smrću;
3) ostavkom;
4) gubitkom državljanstva, što se utvrđuje na osnovu akta nadležnog državnog organa;
5) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;
6) nastupanjem trajne fizičke ili mentalne nesposobnosti za obavljanje funkcije, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;
7) razrešenjem.
Član 26.
Zaštitnika prava deteta razrešava Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako predlog za razrešenje Zaštitnika prava deteta podnosi Odbor, potrebno je da se za njegovo podnošenje izjasni većina od ukupnog broja članova Odbora.
Zaštitinik prava deteta može biti razrešen jedino u sledećim slučajevima:
1) ako nestručno i nesavesno obavlja svoju funkciju;
2) ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost, ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;
3) ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ove funkcije.
Zaštitnik prava deteta ima pravo da se na sednici Narodne skupštine na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju obrati narodnim poslanicima.
Član 27.
Narodna skupština na predlog Odbora može doneti odluku o suspenziji Zaštitnika prava deteta u slučaju:
1) ako je protiv njega određen pritvor;
2) ako je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, a presuda nije postala pravnosnažna.
Odluka o suspenziji donosi se većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.
Narodna skupština će ukinuti odluku o suspenziji čim prestanu razlozi za suspenziju.
Član 28.
Odredbe o prestanku funkcije Zaštitnika prava deteta primenjuju se i na njegovog zamenika, s tim što predlog za njegovo razrešenje može podneti i Zaštitnik prava deteta.
Član 29.
U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika prava deteta ili njegovog zamenika iz razloga navedenih u članu 25. tač. 1) – 6) ovog zakona, Narodna skupština bez rasprave donosi odluku kojom konstatuje da su se stekli uslovi za prestanak funkcije.
Pravne posledice prestanka funkcije nastupaju od dana donošenja odluke iz stava 1. ovog člana.
Član 30.
U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika prava deteta, do izbora novog Zaštitnika prava deteta ovu funkciju obavlja zamenik koga je Zaštitnik prava deteta odredio da ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja funkciju.
Izbor novog Zaštitnika prava deteta izvršiće se najkasnije u roku od šest meseci od dana prestanka funkcije ranijeg Zaštitnika prava deteta.
IV. PRAVO NA PLATU
Član 31.
Zaštitnik prava deteta ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a zamenik u visini plate sudije Ustavnog suda.
V. SREDSTVA ZA RAD ZAŠTITNIKA PRAVA DETETA
Član 32.
Sredstva za rad Zaštitnika prava deteta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Zaštitnik prava deteta sačinjava predlog sredstava za narednu godinu i dostavlja ga Vladi radi uključivanja kao sastavni deo predloga budžeta Republike Srbije, s tim što predlog mora biti sačinjen po metodologiji i kriterijumima koji važe za ostale budžetske korisnike.
Godišnja sredstva za rad Zaštitnika prava deteta treba da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, kao i da budu u skladu sa makroekonomskom politikom Republike Srbije.
VI. STRUČNA SLUŽBA
Član 33.
Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje se stručna služba Zaštitnika prava deteta.
Radom stručne službe rukovodi generalni sekretar, koji mora biti lice sa završenim pravnim fakultetom, najmanje pet godina radnog iskustva i koji mora ispunjavati uslove za rad u organima državne uprave.
Zaštitnik prava deteta donosi opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi, na koji saglasnost daje Narodna skupština.
Zaštitnik prava deteta donosi odluku o prijemu u radni odnos zaposlenih u stručnoj službi.
Na generalnog sekretara i ostale zaposlene u stručnoj službi Zaštitnika prava deteta primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika.
VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 34.
Narodna skupština će izabrati Zaštitnika prava deteta u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zaštitnik prava deteta će podneti predlog za izbor zamenika u roku od 30 dana od dana stupanja na dužnost.
Član 35.
Opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnik prava deteta će doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na dužnost.
Prijem zaposlenih u stručnu službu Zaštitnik prava deteta izvršiće u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu opšteg akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi.
Član 36.
Vlada će, do stupanja na snagu opšteg akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika prava deteta, na predlog Zaštitnika prava deteta, obezbediti prostor, sredstva i druge neophodne uslove za početak rada.
Član 37.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 2. i 16. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i da uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
Prava deteta i njihovo poštovanje kao bitna karakteristika svake demokratske države, jasno su izražena i u članu 66. Ustava Republike Srbije, u kojem je istaknuto da majka i dete imaju posebnu zaštitu te da posebnu zaštitu imaju deca o kojoj se roditelji ne staraju i deca koja su ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju.
II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Konvencija o pravima deteta usvojena je u Ujedinjenim Nacijama 20. novembra 1989. godine (Rezolucija br. A744/736) i stupila je na snagu 1990. godine, a ratifikovale su je skoro sve članice Ujedinjenih Nacija. Ovu Konvenciju Jugoslavija je ratifikovala 1990. godine.
Članom 4. Konvencije o pravima deteta propisano je da će strane ugovornice preduzeti sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje dečijih prava priznatih u Konvenciji, a Preporukom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1460 (2000) traži se osnivanje posebnog tela za zaštitu i promociju dečijih prava.
Iako je prvi dečiji ombudsman osnovan u Norveškoj zakonom broj 5 iz 1981. godine, upravo je izglasavanje Konvencije o pravima deteta ohrabrilo mnoge države da osnuju instituciju dečijeg ombudsmana. Kancelarije dečijih ombudsmana širom sveta postale su deo širokog pokreta za priznavanje dečijih prava i bolju primenu međunarodnih konvencija o tom pitanju. Do danas su osnovane kancelarije ombudsmana u Austriji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Finskoj, Irskoj, Islandu, Italiji, Litvi, Makedoniji, Mađarskoj, Norveškoj, Portugaliji, Rumuniji, Rusiji, Severnoj Irskoj, Španiji, Švedskoj, Velsu, Hrvatskoj, Izraelu, i u nekim zemljama Severne i Južne Amerike, u Južnoafričkoj republici, Australiji i u Novom Zelandu.
Godine 1997. uspostavljena je Evropska mreža ombudsmana za decu (ENOC) s ciljem podsticanja potpune primene Konvencije o pravima deteta, međusobne razmene informacija, zajedničkog pristupa i strategija u korist dobrobiti dece, kao i zajedničkog delovanja sa ciljem obezbeđivanja pozitivnih nacionalnih politika za decu.
Osnovni cilj nezavisne institucije za zaštitu dečijih prava je, promocija i zaštita dečijih prava. Ova institucija nastojaće da deca postanu značajan politički i društveni prioritet i to vršenjem uticaja na predstavnike perlamentarne i izvršne vlasti da prilikom donošenja odluka uvažavaju prava dece, kao i osiguravanjem efikasne zaštite dece u slučaju ugrožavanja njihovih prava. Osnovni princip delovanja Zaštitnika prava deteta je zasnovan na promociji i zaštiti prava deteta, kako među odraslima tako i među decom.
Donošenjem ovog zakona Republika Srbija ispunjava i jednu od svojih međunarodnih obaveza koje proizilaze iz članstva u Savetu Evrope.
III.OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENJA
1. Osnovne odredbe
Predložena zakonska rešenja opredeljuju se za naziv „Zaštitnik prava deteta” kao naziv institucije koja se ustanovljava, polazeći od toga da ovaj naziv odgovara izvornom značenju švedskog pojma „ombudsman”, a da je, sa druge strane, primeren kao naziv institucije nacionalnog zakonodavstva. Zaštitnik prava deteta je i adekavtan naziva za instituciju koja je, pre svega, namenjena svoj deci.
Što se tiče sadržine osnovnih odredaba, njima se ustanovljava institucija Zaštitnika prava deteta čija je uloga, u skladu sa međunarodnim standardima, da štiti i promoviše dečija prava. Nesporno je da prava nemaju smisla ako se za njih ne zna ili ih niko ne razume, pa je širenje znanja o pravima dece integralni deo procesa njihove društvene participacije.
Deci mora biti omogućena efikasna zaštita u slučaju ugroženosti njihovih prava, a jedan od osnovih zadataka Zaštitnika prava deteta je praćenje dostupnosti i efiksanosti postojećih procedura za njihovu zaštitu. Kroz predložena zakonska rešenja precizno se uređuje nadležnost Zaštitnika prava deteta kao i ko se pod pojmom dete podrazumeva u smislu ovog zakona.
Predloženim osnovnim odredbama takođe je, na opšti način, istaknut položaj Zaštitnika prava deteta, čija se uloga u društvu može ostvariti samo ako je Zaštitnik prava deteta nezavisan i samostalan u svom radu i ako je zaštićen od političkih i svakih drugih uticaja.
Predložena mogućnost da se poslovi Zaštitnika prava deteta mogu obavljati i u kancelarijama van njegovog sedišta u Beogradu, ima za cilj da stvori pravni osnov da se ova institucija približi pre svega deci, time što bi im i faktički bila dostupnija mestu u kome žive i u kome, najvećim delom, i ostvaruju svoja prava. Istovremeno, imajući u vidu da se radi o instituciji koja tek treba da zaživi i nađe svoje adekvatno mesto u društvu, predlaže se da odluku o obrazovanju kancelarija van sedišta donosi Zaštitnik prava deteta i to kroz opšti akt o organizaciji.
2. Nadležnost
Osnovna nadležnost Zaštitnika prava deteta je da prati usklađenost zakona i drugih propisa u Republici Srbiji koji se odnose na zaštitu prava dece sa odredbama Ustava Republike Srbije, Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece. On je, takođe, ovlašćen da prati izvršavanje obaveza Republike Srbije koje proizlaze iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu prava i interesa dece, da prati primenu svih propisa koji se odnose na zaštitu prava dece, da prati povrede pojedinačnih prava dece, da se zalaže za zaštitu i promociju prava dece sa posebnim potrebama, da predlaže preduzimanje mera za izgradnju celovitog sistema zaštite i promocije prava dece kao i za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece. Njegova obaveza je i da periodično podnosi izveštaje Narodnoj skupštini o svojim aktivnostima, ali i da obaveštava javnost o stanju prava dece u našoj zemlji.
Zaštitnik prava deteta ovlašćen je da svim organima državne uprave, opštinskim, odnosno gradskim upravama, preduzećima i javnim službama kao i drugim pravnim i fizičkim licima koja obavljaju poslove u vezi sa decom, predlaže preduzimanje mera za sprečavanje štetnih postupanja koja ugrožavaju prava i interese dece, da upozori na nepravilnosti, kao i da zahteva i da dobije izveštaje o preduzetim merama. Ako organi i lica koja obavljaju poslove u vezi sa decom ne postupe u propisanom roku prema zahtevu Zaštitnika prava deteta, on ima pravo da o tome obavesti državni organ uprave koji obavlja nadzor nad njihovim radom, kao i Vladu za slučaj da ni nadležni nadzorni organ ne preduzme neophodne mere za otklanjanje nepravilnosti.
Zaštitnik prava deteta ima pravo pristupa u sve prostorije i uvid u način ostvarivanja brige o deci koja borave ili su privremeno smeštena kod fizičkih ili pravnih lica kao i u prostorije u kojima borave deca koja su lišena slobode, na osnovu posebnih propisa. O obavljenom uvidu Zaštitnik prava deteta sastavlja izveštaj koji dostavlja i organu koji obavlja nadzor nad radom ustanove, odnosno fizičkog lica kod koga dete boravi.
Svi organi državne uprave i lokalne samouprave, kao i sva pravna i fizička lica koja obavljaju poslove koji su u vezi sa decom, dužni su da Zaštitniku prava deteta omoguće uvid u sve podatke, informacije i akte koji se odnose na prava i zaštitu dece, bez obzira na stepen njihove tajnosti.
Pored osnovne funkcije praćenja stanja zaštite dečijih prava, Zaštitnik prava deteta ima još dve bitne nadležnosti. Jedna je pravo zakonodavne inicijative, a druga, pravo na pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti svih opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na prava dece.
Zaštitnik prava deteta je odgovoran za promociju i doslednu primenu člana 12. Konvencije o pravima deteta koja državama potpisnicama nalaže da deci osiguraju pravo na slobodno izražavanje svojih stavova u svim stvarima koje se na njih odnose, kao i da ih uvaži u skladu sa uzrastom i zrelošću deteta. Zaštitnik prava deteta je, s tim u vezi, ovlašćen da prati primenu odredaba Porodičnog zakona koje se odnose na prava dece uopšte, a posebno na participaciju u postupcima u kojima se odlučuje o njihovim pravima (član 65. Porodičnog zakona).
Posebno je značajno da Zaštitnik prava deteta bude dostupan deci, da im bude poznat i da ih upoznaje sa sadržajem svoga rada. Deca moraju znati da institucija za zaštitu njihovih prava postoji, koja je njena funkcija, i kako mogu postići da ta institucija zaista predstavlja i štiti njihove interese. Zaštitnik prava deteta za svoj rad mora biti odgovoran pre svega deci, izveštavajući ih o svom radu na njima primeren način.
3. Postupak
U odnosu na uređivanje pitanja postupka, standardi upućuju da treba obezbediti pristupačnost ove institucije svoj deci, što podrazumeva da postupak za obraćanje Zaštitniku prava deteta treba da bude što je moguće jednostavniji i da obraćanje Zaštitniku prava deteta ne sme iziskivati nikakve troškove. Pravilo je, što se predoženim odredbama i eksplicitno navodi, da svako ima pravo da se obrati Zaštitniku prava deteta i da traži njegovu intervenciju kako bi se prava dece u našoj zemlji dosledno poštovala i efikasno zaštitila.
Postupak koji Zaštitnik prava deteta vodi ne okončava se odlukom u formalnopravnom smislu. Ako nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica dođe do zaključka da u radu sa decom ili u aktivnostima koje su u vezi sa decom nije bilo nedostataka, Zaštitnik prava deteta će o tome obavestiti podnosioca pritužbe, a ako utvrdi da su postojali nedostaci, uputiće nadležnom organu, ustanovi ili pojedincu preporuku o tome kako da uočeni nedostatak otkloni.
Sledeće opšte pravilo vezano za ovu instituciju je javnost njenog rada. Ne samo da obraćanjem javnosti Zaštitnik prava deteta vrši uticaj na sve koji se bave zaštitom prava i interesa dece u našoj zemlji, već izveštavanjem Narodne skupštine i objavljivanjem tih izveštaja čini dostupnim javnosti podatke o preduzetim aktivnostima i o ukupnom stanju dečijih prava i na osnovu toga daje predloge u pravcu poboljšanja položaja dece.
4. Izbor i prestanak funkcije
Jedno od osnovnih pravila kada je reč o ovoj instituciji je da se postupkom izbora, pravnim položajem lica koje je nosilac funkcije u instituciji i postupkom i razlozima za prestanak funkcije obezbedi maksimalna nezavisnost, samostalnost, politička neutralnost i time autoritativnost lica kome je povereno da se stara o zaštiti prava dece. Ovo pre svega iz razloga što, kao što je već rečeno, Zaštitnik prava deteta nema ovlašćenja da donosi pravno obavezujuće odluke, već njegov uticaj na ispravljanje učinjenih povreda prava ili preventivno delovanje na organe da povrede ne čine, proizlazi iz autoriteta koji u društvu uživa ličnost koja obavlja ovu funkciju.
Predloženi način utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika prava deteta, odnosno, dosledno tome, za njegovo razrešenje, a o kome se Narodna skupština izjašnjava, obezbeđuje da Zaštitnik prava deteta bude izabran voljom većine narodnih poslanika. Predlaže se da ovlašćeni predlagač za izbor Zaštitnika prava deteta bude odbor nadležan za prava deteta.
Poseban značaj imaju predložene odredbe o političkoj neutralnosti Zaštitnika prava deteta i o nespojivosti ove funkcije sa bilo kojom drugom javnom funkcijom, profesionalnom delatnošću ili obavljanjem druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.
Polazeći od toga, ali i od potrebe da se obezbedi efikasno obavljanje poslova, predlaže se da Zaštitnik prava deteta ima dva zamenika, koji mu pomažu u obavljanju Zakonom utvrđenih nadležnosti.
Što se tiče prestanka funkcije Zaštitnika prava deteta (i njegovih zamenika) predložene odredbe su takođe u skladu sa očuvanjem nezavisnosti i samostalnosti ovog organa.
5. Plata
Koristeći primere iz uporednopravne prakse predlaže se da parametar za određivanje plate Zaštitnika prava deteta i njegovih zamenika bude plata predsednika, odnosno sudije Ustavnog suda, što je primereno, kako sa stanovišta funkcije i poslova koje obavljaju, tako i sa stanovišta ograničenog broja nosilaca funkcije.
6. Stručna služba
Kao i svaki funkcioner koji rukovodi organom državne uprave, Zaštitnik prava deteta, u skladu sa opštim propisima, donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi, koja se obrazuje za vršenje stručnih i administrativnih poslova. Shodno tome, Zaštitnik prava deteta samostalno odlučuje o prijemu u radni odnos zaposlenih u stručnoj službi. Na sve zaposlene u stručnoj službi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za primenu člana 32. Zakona o zaštitniku prava deteta potrebna su sredstva na godišnjem nivou od ukupno 10.360.000,00 dinara, i to:
plata Zaštitnika prava deteta u iznosu od 3.900.000,00 dinara na godišnjem nivou (neto zarada procenjena na 190.000,00 dinara, uvećana za procenjen rast troškova života i propisane poreze i doprinose) i
plate dva zamenika Zaštitnika prava deteta u iznosu od 6.460.000,00 dinara na godišnjem nivou (neto zarada procenjena na 160.000,00 dinara, uvećana za procenjeni rast troškova života i propisane poreze i doprinose).
Ukupna potrebna sredstva planirana su Predlogom finansijskog plana za 2008. godinu, za funkciju 040 – Porodica i deca, na ekonomskoj klasifikaciji 423 – Stručne usluge.
Stoga za primenu ovog zakona nije potrebno obezbeđivati dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.