PREDLOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređenja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se opšti uslovi za bezbednost hrane i hrane za životinje, obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje, sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, hitne mere i upravljanje kriznim situacijama, higijena i kvalitet hrane i hrane za životinje.
Izuzeci od primene
Član 2.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na primarnu proizvodnju hrane, pripremu, rukovanje, odnosno skladištenje hrane za potrebe sopstvenog domaćinstva, kao i na hranu za životinje koje ne služe za proizvodnju hrane.
Cilj zakona
Član 3.
Cilj ovog zakona je da obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i zaštitu interesa potrošača, uključujući načelo poštenja i savesnosti u prometu hranom, uzimajući u obzir kada je to moguće zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja, kao i zdravlja bilja i zaštite životne sredine.
Značenje pojmova
Član 4.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:
1) Analiza rizika jeste proces koji se sastoji od tri međusobno povezane komponente: procena rizika, upravljanje rizikom i obaveštavanje o riziku;
2) Krajnji potrošač je lice koje konzumira hranu, a ne koristi hranu u bilo kojoj fazi poslovanja hranom (u daljem tekstu: potrošač);
3) Monitoring jeste sprovođenje niza planiranih aktivnosti koje se odnose na praćenje ili merenje, kako bi se dobio uvid u pravilnu primenu propisa o hrani i hrani za životinje, kao i propisa iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja bilja;
4) Nova hrana jeste hrana ili sastojci hrane koji se do sada nisu koristili u ishrani ljudi, osim genetski modifikovane hrane, prehrambenih aditiva, aroma, pomoćnih sredstava u proizvodnji i enzimskih preparata, koji su odobreni za upotrebu u hrani i hrani za životinje;
5) Obaveštavanje o riziku jeste međusobna razmena podataka i mišljenja kroz proces analize rizika koja se odnosi na opasnosti i rizike, faktore rizika i uočavanje rizika, između procenjivača rizika, nadležnih za upravljanje rizikom, potrošača, subjekata u poslovanju hranom ili hranom za životinje, naučnih i visokoškolskih ustanova, kao i drugih zainteresovanih strana, uključujući i objašnjenje rezultata procene rizika i osnovu za donošenje odluka o upravljanju rizikom;
6) Objekat jeste građevinska celina u kojem se obavlja delatnost u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, odnosno hrane za životinje;
7) Opasnost jeste biološki, hemijski ili fizički činilac u hrani ili hrani za životinje ili stanje hrane ili hrane za životinje, koji mogu potencijalno da izazovu štetno dejstvo na zdravlje;
8) Nadzor jeste službena procedura koja se sprovodi radi pažljivog posmatranja jednog ili više subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje, odnosno njihovih aktivnosti;
9) Poslovanje hranom jeste svaka delatnost, javna ili privatna, koja se obavlja radi sticanja dobiti ili ne, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane;
10) Poslovanje hranomza životinje jeste svaka delatnost, javna ili privatna, koja se obavlja radi sticanja dobiti ili ne, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje;
11)Praćenje bezbednosti hrane i hrane za životinje jeste bilo koji postupak kontrole koji sprovodi nadležni organ radi potvrde usaglašenosti i primene propisa u poslovanju hranom i hranom za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja (u daljem tekstu: službena kontrola);
12) Primarna proizvodnja jeste proizvodnja, uzgoj i gajenje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući žetvu i ubiranje plodova, muža, gajenje životinja pre klanja, lov, ribolov i sakupljanje samoniklih plodova i biljaka, kao i prateće aktivnosti koje se odnose na skladištenje i rukovanje primarnim proizvodima na mestu proizvodnje, transport živih životinja, primarnih proizvoda, ribe i divljači od mesta proizvodnje do objekta;
13) Promet hrane i hrane za životinje jeste skladištenje, distribucija, prodaja, izlaganje radi prodaje, razmena i ustupanje, bilo da je besplatno ili ne, uvoz, provoz i izvoz, osim u naučnoistraživačke svrhe;
14) Promet na malo jeste rukovanje hranom, odnosno njena prerada, priprema, skladištenje, na mestu prodaje ili isporuke potrošaču, delatnosti pripreme i posluživanja hrane, a naročito u:
(1) prodavnicama, supermarketima, megamarketima,
(2) objektima kolektivne ishrane (kantine, bolnice, vrtići, škole i sl.),
(3) objektima javne ishrane (javne kuhinje),
(4) ugostiteljskim objektima, kao i ketering usluge i usluge isporuke gotove hrane;
15) Promet na veliko jeste rukovanje hranom, njena prerada, priprema, skladištenje na mestu prodaje ili isporuke, radi dalje prodaje ili prerade (distributivni centri);
16) Procena rizika jeste naučno zasnovan proces koji se sastoji od četiri faze: utvrđivanje opasnosti, definisanje opasnosti, procena izloženosti i definisanje rizika;
17) Revizija jeste sistemsko i nezavisno ispitivanje radi potvrde da li su aktivnosti i rezultati koji proizlaze iz tih aktivnosti usaglašeni sa planovima i da li je primena tih planova bila efikasna i odgovarajuća za postizanje planiranih rezultata;
18) Rizik jeste faktor verovatnoće štetnog uticaja na zdravlje i ozbiljnost tog uticaja, kao posledice postojanja opasnosti;
19) Sledljivost jeste mogućnost praćenja hrane, hrane za životinje, životinja koje služe za proizvodnju hrane, sirovina ili supstanci namenjenih ili za koje se očekuje da će biti ugrađene u hranu ili hranu za životinje, kroz sve faze proizvodnje, prerade i prometa;
20) Subjekt u poslovanju hranom jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova za poslovanje hranom kojom upravlja;
21) Subjekt u poslovanju hranom za životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova za poslovanje hranom za životinje kojom upravlja;
22) Službeni uzorak jeste uzorak hrane ili hrane za životinje, ili bilo koje druge supstance uključujući i one iz prirodnog okruženja, koje su važne za proizvodnju, preradu i promet hrane ili hrane za životinje ili za zdravlje životinja, zdravlje bilja i kvalitet hrane ili hrane za životinje, uzet od strane nadležnog inspektora ili ovlašćenog lica;
23) Upravljanje rizikom jeste proces utvrđivanja politike i mera, odvojen od procene rizika, koji se odvija razmatranjem mogućih alternativa za postupanje, uz konsultaciju sa zainteresovanim stranama, kao i sprovođenje mera umanjenja rizika, zasnovan na proceni rizika i relevantnim podacima;
24) Higijena hrane, odnosno hrane za životinje obuhvata neophodne mere i uslove kontrole rizika i osiguranja bezbednosti hrane, odnosno hrane za životinje, u skladu sa njenom namenom;
25) Hrana jeste svaka supstanca ili proizvod, prerađena, delimično prerađena ili neprerađena, a namenjena je za ishranu ljudi ili se opravdano može očekivati da će se koristiti za ljudsku upotrebu, osim:
(1) hrane za životinje koje ne služe za proizvodnju hrane,
(2) živih životinja, ako nisu pripremljene za stavljanje u promet radi ishrane ljudi,
(3) biljaka pre žetve, berbe ili ubiranja plodova,
(4) medicinskih proizvoda,
(5) kozmetičkih proizvoda,
(6) duvana i duvanskih proizvoda,
(7) narkotika ili psihotropnih supstanci,
(8) ostataka (rezidua) i kontaminenata.
Hrana jeste i piće, guma za žvakanje, kao i bilo koja supstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje.
Hrana jeste i voda za piće, uključujući vodu u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i voda koja se upotrebljava, odnosno dodaje tokom pripreme, obrade ili proizvodnje hrane.
Voda za piće jeste voda u originalnoj ambalaži i voda za javno snabdevanje stanovništva;
26) Hrana za životinje jeste svaka supstanca ili proizvod, prerađena, delimično prerađena ili neprerađena, a namenjena je za ishranu životinja koje služe za proizvodnju hrane;
27) Faza proizvodnje, prerade i prometa jeste bilo koji deo proizvodnje, prerade i prometa, uključujući uvoz, primarnu proizvodnju hrane, doradu, preradu, skladištenje, transport, prodaju ili snabdevanje potrošača, odnosno uvoz, primarnu proizvodnju, doradu, preradu, skladištenje, transport, prodaju i snadbevanje hranom za životinje.
1. Podela hrane
Član 5.
Hrana se prema poreklu deli na:
1) hranu životinjskog porekla;
2) hranu biljnog porekla;
3) mešovitu hranu koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla;
4) hranu ni biljnog, ni životinjskog porekla (mineralne materije, so);
5) ostalu hranu (nova hrana, genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za životinje).
2. Načela
1) Načelo analize rizika
Član 6.
Radi postizanja visokog nivoa zaštite zdravlja i života ljudi, mere koje se primenjuju, u skladu sa ovim zakonom, moraju da se zasnivaju na analizi rizika, osim kada to nije primereno okolnostima ili prirodi mere.
Procena rizika utvrđuje se uzimajući u obzir raspoložive naučne dokaze i naročito mišljenje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, i to na nezavisan, objektivan i transparentan način.
Upravljanje rizikom se zasniva na rezultatima procene rizika, načelu predostrožnosti i drugim faktorima važnim za slučaj koji se razmatra.
2) Načelo predostrožnosti
Član 7.
Kada se posle procene raspoloživih informacija, utvrdi mogućnost štetnog delovanja na zdravlje, a nema dovoljno naučnih podataka i informacija za objektivnu procenu rizika, mogu se preduzeti privremene mere upravljanja rizikom, radi obezbeđenja visokog nivoa zaštite zdravlja u Republici Srbiji, koje se primenjuju do dobijanja novih naučnih informacija neophodnih za objektivnu procenu rizika.
Mere iz stava 1. ovog člana, moraju da budu primerene, da ne ograničavaju trgovinu više nego što je to neophodno da se ostvari cilj ovog zakona, kao i da se vodi računa o tehničkoj i ekonomskoj izvodljivosti mera i drugim faktorima značajnim za slučaj koji se razmatra.
Preduzete mere moraju da se ponovo razmotre u razumnom vremenskom roku u zavisnosti od prirode identifikovanog rizika po život i zdravlje, vrste naučnih informacija potrebnih za razjašnjenje naučnih nedoumica i za sprovođenje sveobuhvatnije procene rizika.
3) Načelo zaštite interesa potrošača
Član 8.
Interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda.
Član 9.
Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za životinje mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja dužni su da obaveste javnost o prirodi rizika po zdravlje.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podake o hrani ili hrani za životinje, odnosno vrsti hrane ili hrane za životinje, riziku koji ona predstavlja, kao i mere koje se preduzimaju ili će se preduzeti kako bi se sprečio, smanjio ili eliminisao rizik.
Član 10.
Prilikom pripreme, ocene i izmene propisa o hrani, moraju se obavljati javne rasprave shodno važećim propisima, uz neposredno ili posredno učešće svih zainteresovanih strana, osim u hitnim slučajevima kada to nije moguće.
3. Nadležnost
Član 11.
Bezbednost hrane i hrane za životinje na teritoriji Republike Srbije, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju subjekti koji se upisuju u Centralni registar objekata i drugi subjekti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Drugi subjekti iz stava 1. ovog člana jesu:
1) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) kao centralni organ;
2) Ministarstvo zdravlja (u daljem tekstu: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja);
3) nacionalne referentne laboratorije;
4) laboratorije.
Subjekti iz stava 2. ovog člana u vršenju poslova u okviru svojih ovlašćenja koriste službenu oznaku.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) bliže propisuje oblik, veličinu, sadržaj i izgled službene oznake, kao i način upotrebe službene oznake, za subjekte iz stava 2. tačka 1) ovog člana, a ministar nadležan za poslove zdravlja za subjekte iz stava 2. tačka 2) ovog člana.
4. Podela nadležnosti
Član 12.
Poslove organa državne uprave u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane obavlja:
1) U fazi primarne proizvodnje, i to:
(1) hrane životinjskog porekla – veterinarska inspekcija,
(2) hrane biljnog porekla – fitosanitarna inspekcija;
2) U fazi proizvodnje, prerade i prometa na veliko, i to:
(1) hrane životinjskog porekla – veterinarska inspekcija,
(2) hrane biljnog porekla i bezalkoholnih pića – poljoprivredna inspekcija,
(3) mešovite hrane – veterinarska i poljoprivredna inspekcija,
3) U fazi uvoza i provoza, i to:
(1) hrane životinjskog porekla – granična veterinarska inspekcija,
(2) hrane biljnog porekla – fitosanitarna inspekcija,
(3) mešovite hrane – granična veterinarska i fitosanitarna inspekcija;
4) U fazi izvoza, i to:
(1) hrane životinjskog porekla – veterinarska inspekcija,
(2) hrane biljnog porekla – fitosanitarna inspekcija,
(3) mešovite hrane – veterinarska i poljoprivredna inspekcija, (4) vina i alkoholnih pića – poljoprivredna inspekcija;
5) Kontrolu nove hrane, dijetetskih proizvoda, dečje hrane – zamene za majčino mleko, dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi i proizvodnju aditiva, aroma, enzimskih preparata neživotinjskog porekla i pomoćnih sredstava neživotinjskog porekla, kao i vode za piće u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i vode za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (promet na veliko, promet na malo, uvoz na mestima carinjenja i izvoz) – sanitarna inspekcija;
U fazi prometa na malo hranu životinjskog porekla u objektima registrovanim odnosno, odobrenim od strane Ministarstva, kao i u prometu na malo svežeg mesa, mleka, jaja, meda, ribe i divljači u specijalizovanim objektima (kasapnice, ribarnice i sl.) – veterinarska inspekcija, odnosno vina i alkoholnih pića – poljoprivredna inspekcija;
6) Kontrolu genetski modifikovane hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa vrši fitosanitarna inspekcija, a genetski modifikovane hrane za životinje – veterinarska inspekcija.
Ministar bliže propisuje listu mešovite hrane, kao i način vršenja kontrole te hrane, a ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za proizvodnju i promet nove hrane, kao i način vršenja kontrole te hrane.
Poslove organa državne uprave u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane za životinje obavlja:
1) U fazi primarne proizvodnje, i to:
(1) hrane za životinje životinjskog porekla – veterinarska inspekcija,
(2) hrane za životinje biljnog porekla – fitosanitarna inspekcija;
2) U fazi proizvodnje, prerade i prometa veterinarska inspekcija;
3) U fazi uvoza, provoza i izvoza, i to:
(1) hrane za životinje životinjskog porekla i mešovite hrane – veterinarska inspekcija,
(2) hrane za životinje biljnog porekla – fitosanitarna inspekcija.
5. Odgovornost
Član 13.
U ostvarivanju bezbednosti hrane i hrane za životinje Republika Srbija, svi organi i subjekti na koje se zakon odnosi, odgovorni su za svaku aktivnost, odnosno nepreduzimanje mera u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, u skladu sa ovim zakonom.
6. Međunarodne obaveze
Član 14.
Međunarodne obaveze u oblasti bezbednosti hrane izvršavaju se u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih organizacija, Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera STO (SPS Agreement), međunarodnim konvencijama i drugim odgovarajućim mećunarodnim sporazumima i razmenjuju se informacije sa drugim nacionalnim organizacijama odgovornim za bezbednost hrane.
Vlada bliže propisuje način pružanja infromacija i postupak obaveštavanja u skladu sa obavezama preuzetim Sporazumom o sanitarnim i fitosanitarnim merama STO.
II. SUBJEKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I HRANE ZA
ŽIVOTINjE KOJI SE UPISUJU U CENTRALNI REGISTAR OBJEKATA
1. Upis u Centralni registar objekata
Član 15.
Proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je registrovan u Registar privrednih subjekata i koji je upisan u Centralni registar objekata (u daljem tekstu: Centralni registar) koji vodi Ministarstvo.
Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar privrednih subjekta u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Proizvodnjom hrane i hrane za životinje koja je namenjena prometu može da se bavi i fizičko lice u skladu sa propisom kojim se uređuje oblast veterinarstva, odnosno oblast zdravlja bilja, koje je upisano u Centralni registar.
U Centralnom registru vode se podaci o:
1) odobrenim objektima i
2) registrovanim objektima.
Objekti za proizvodnju i promet hrane i hrane za životinje odobravaju se ili registruju, u skladu sa posebnim propisima.
Objekat za proizvodnju i promet hrane i hrane za životinje, odobren ili registrovan, u skladu sa posebnim propisom, smatra se objektom upisanim u Centralni registar i podaci o tome vode se u Centralnom registru.
Ako posebnim propisom iz stava 5. ovog člana nije predviđeno prethodno utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje određene delatnosti, ti objekti se upisuju u Centralni registar, na osnovu prijave subjekta u poslovanju hranom i hranom za životinje.
Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana ne može da otpočne proizvodnju i promet hrane i hrane za životinje pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom, a fizičko lice iz stava 3. ovog člana pre upisa u Centralni registar.
2. Sadržina i način vođenja Centralnog registra
Član 16.
Podaci iz Centralnog registra su javni.
Centralni registar se vodi u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima Ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Centralnog registra.
3. Brisanje iz Centralnog registra
Član 17.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice briše se iz Centralnog registra, ako donese odluku o prestanku obavljanja određene delatnosti za koje je upisan u Centralni registar ili ako prestane da ispunjava uslove iz člana 15. stav 7. ovog zakona, odnosno uslove propisane posebnim propisima.
III. OSTALI SUBJEKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I
NjIHOVI ORGANIZACIONI OBLICI
1. Nacionalne referentne laboratorije
Član 18.
Nacionalne referentne laboratorije osnivaju se radi organizovanja i sprovođenja poslova u oblasti bezbednosti hrane i to kao: nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane, nacionalna referentna laboratorija za zdravstvenu zaštitu životinja, nacionalna referentna laboratorija za rezidue i nacionalna referentna semenska laboratorija (u daljem tekstu: referentne laboratorije).
Referentne laboratorije osniva Vlada.
Referentne laboratorije iz stava 2. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica i posluju po propisima o javnim službama i zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Referentne laboratorije moraju da budu akreditovane u skladu sa sledećim standardima: EN ISO/IEC 17025 – „Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za testiranje i kalibraciju”, EN 45002 – „Opšti kriterijumi za izvodljivost laboratorija za testiranje”, EN 45003 – „Akreditacioni sistem laboratorija za testiranje i akreditaciju – opšti zahtevi za operativnost i priznavanje”.
Aktom o osnivanju referentne laboratorije utvrdiće se naročito: sedište referentne laboratorije, poslovi i način njihovog obavljanja, upravljanje, način unutrašnje organizacije, sredstva za osnivanje, način obezbeđenja sredstava za vršenje delatnosti, način učešća osnivača u upravljanju i odlučivanju, uslovi i način izbora organa upravljanja, nadzor nad radom, lice koje će obavljati poslove privremenog poslovodnog organa, rok za donošenje statuta i imenovanje direktora.
Poslovi referentne laboratorije
Član 19.
Referentna laboratorija:
1) obavlja ispitivanje službenog uzorka radi provere nalaza ovlašćene laboratorije (superanaliza);
2) sarađuje sa referentnim laboratorijama drugih država za ispitivanje za koje je ovlašćena;
3) koordinira aktivnosti ovlašćenih laboratorija u smislu tehničkih standarda i metoda analiza koje obavljaju, uključujući obučavanje i druge oblike stručne podrške;
4) organizuje uporedna ispitivanja standardizovanih uzoraka radi ujednačavanja postupanja i praćenja stručnosti ovlašćenih laboratorija u skladu sa međunarodnim standardima;
5) stara se o uspostavljanju jedinstvenih kriterijuma i metoda i sprovođenju standarda za rad ovlašćenih laboratorija;
6) obezbeđuje stručnu i tehničku pomoć nadležnim organima za primenu koordinisanih planova kontrole;
7) razvija nove metode i implementira međunarodno prihvaćene standarde;
8) koordinira sprovođenje monitoringa;
9) obavlja i druge poslove oblasti bezbednosti hrane.
Jedna laboratorija može biti referentna za više ispitivanja.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja može da ovlasti jednu laboratoriju iz člana 20. ovog zakona, kao referentnu laboratoriju za pojedinu vrstu ispitivanja.
Za pojedina ispitivanja, ako u Republici Srbiji ne postoji referentna laboratorija koja ispunjava propisane uslove, Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja može kao referentnu laboratoriju odrediti referentnu laboratoriju u drugoj državi.
2. Laboratorije
Član 20.
Laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i sprovođenje programa monitoringa, kao poslovi od javnog interesa mogu da se ustupe laboratorijama putem konkursa koji raspisuje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Konkurs se ne raspisuje za poslove koje obavlja referentna laboratorija.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje bliže uslove koje moraju da ispune laboratorije za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane, u skladu sa nadležnostima iz člana 12. ovog zakona.
Za poslove laboratorijskih ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i sprovođenje programa monitoringa iz stava 1. ovog člana konkurs se raspisuje na period od najmanje pet godina.
Konkurs iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) vrste laboratorijskih analiza, odnosno programa monitoringa u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje za koje se konkurs raspisuje;
2) period na koji se dodeljuju poslovi laboratorijskih analiza, odnosno sprovođenje programa monitoringa;
3) dokaz o ispunjenosti međunarodnih standarda u pogledu tehničke i profesionalne osposobljenosti u smislu akreditacije u skladu sa sledećim standardima: EN ISO/IEC 17025 – „Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za testiranje i kalibraciju, ” EN 45002 – „Opšti kriterijumi za izvodljivost laboratorija za testiranje”, EN 45003 – „Akreditacioni sistem laboratorija za testiranje i akreditaciju – opšti zahtevi za operativnost i priznavanje”;
4) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti u dosadašnjem obavljanju poslova laboratorijskih ispitivanja;
5) rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru;
6) način obaveštavanja o rezultatima konkursa.
Konkurs iz stava 1. ovog člana sprovodi Komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.
Odluku o izboru laboratorije za obavljanje poslova laboratorijskih ispitivanja, odnosno sprovođenja programa monitoringa donosi ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.
Rezultati konkursa objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ugovor o obavljanju ustupljenih poslova
Član 21.
Na osnovu odluke o izboru ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja sa laboratorijom kojoj je dodeljeno obavljanje poslova zaključuje ugovor kojim se utvrđuju:
1) poslovi laboratorijskih ispitivanja i sprovođenje programa monitoringa koji su predmet ugovora;
2) odgovorno lice koje će obavljati određene poslove koji su predmet ugovora;
3) metode, način i postupak obavljanja poslova laboratorijskih ispitivanja, odnosno sprovođenje programa monitoringa;
4) međusobna prava, obaveze i odgovornosti;
5) vreme za koje se zaključuje ugovor;
6) način finansiranja poslova za koje se zaključuje ugovor.
Jedinstvene metode, kriterijumi i smernice
za obavljanje ustupljenih poslova
Član 22.
Referentna laboratorija organizuje i uspostavlja primenu jedinstvenih metoda, kriterijume i smernice za obavljanje poslova laboratorijskih ispitivanja i programa monitoringa na području Republike Srbije koje obavljaju laboratorije kojima su ustupljeni poslovi.
Laboratorije iz stava 1. ovog člana dužne su da poslove laboratorijskih ispitivanja obavljaju u skladu sa jedinstvenim metodama, kriterijumima i smernicama referentnih laboratorija.
Referentna laboratorija je dužna da izveštava Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o sprovođenju poslova laboratorijskih ispitivanja i usaglašenosti jedinstvenih metoda, kriterijuma i smernica koje primenjuju laboratorije iz stava 1. ovog člana.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način i rokove izveštavanja iz stava 3. ovog člana.
IV. STRUČNI SAVET ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI
BEZBEDNOSTI HRANE
Osnivanje Stručnog saveta za procenu
rizika u oblasti bezbednosti hrane
Član 23.
Radi razmatranja pitanja vezanih za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu – Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbedosti hrane (u daljem tekstu: Stručni savet).
Administrativno tehničke poslove za potrebe Stručnog saveta obavlja Ministarstvo.
Stručni savet je dužan da u radu primenjuje i koristi preporuke, smernice i informacije dostupne od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (European Food Safety Authority – EFSA).
Finansiranje rada Stručnog saveta određuje se pravilnikom koji donosi ministar nadležan za upravu uz saglasnost ministra nadležnog za finansije.
Poslovi Stručnog saveta
Član 24.
Stručni savet obavlja sledeće poslove:
1) priprema stručna i naučna mišljenja ministarstvima i drugim organima državne uprave, subjektima u poslovanju hranom i hranom za životinje, potrošačima, kao i drugim zainteresovanim subjektima, o rizicima u vezi sa hranom i hranom za životinje;
2) unapređenja i koordinacije u primeni metoda za procenu rizika;
3) pružanja naučne i tehničke podrške na zahtev ministarstava i drugih organa državne uprave u tumačenju i razmatranju mišljenja o proceni rizika;
4) prikupljanja, upoređivanja i analiziranja naučno tehničkih podataka koji se odnose na definisanje i praćenje rizika koji imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost hrane i hrane za životinje;
5) pružanja naučne i stručne pomoći na zahtev ministarstava koja sprovode procedure za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
6) davanja mišljenja na mere koje se preduzimaju radi unapređenja sistema u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
7) obaveštavanja javnosti i zainteresovanih subjekata o relevantnim informacijama iz delokruga rada Stručnog saveta;
8) davanja mišljenja na program za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
9) pripreme vodiča za dobru poljoprivrednu, proizvođačku i higijensku praksu, kao i primenu principa Analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (u daljem tekstu: HACCP) za potrebe ministarstava;
10) davanja preporuka za stručno usavršavanje i edukaciju u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
11) druge poslove u vezi sa procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane.
V. BEZBEDNOST HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE
1. Opšti uslovi za bezbednost hrane
Zabrana
Član 25.
Zabranjeno je stavljanje u promet hrane koja nije bezbedna.
Hrana nije bezbedna, ako je štetna po zdravlje ljudi i ako nije pogodna za ishranu ljudi.
Uslovi za utvrđivanje bezbednosti
Član 26.
Bezbednost hrane se utvrđuje na osnovu:
1) uslova u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme i načina konzumiranja hrane od strane potrošača, u skladu sa njenom namenom;
2) informacija koje su dostupne potrošaču, uključujući i podatke na deklaraciji, a koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi.
Štetnost hrane po zdravlje ljudi se utvrđuje na osnovu:
1) mogućih neposrednih ili posrednih, kratkoročnih ili dugoročnih štetnih uticaja te hrane po zdravlje potrošača, kao i mogućih uticaja na zdravlje budućih generacija;
2) mogućih kumulativnih toksičnih delovanja;
3) posebne zdravstvene osetljivosti specifične kategorije potrošača kada je hrana namenjena toj kategoriji potrošača.
Hrana nije pogodna za ishranu ljudi, ako je ta hrana neprihvatljiva za upotrebu kojoj je namenjena, zbog kontaminacije spoljnim ili nekim drugim faktorom, kao i zbog truljenja, kvarenja ili raspadanja.
Ministar bliže uređuje: opšte i posebne uslove higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade, distribucije i prometa; uslove u pogledu javnog veterinarskog zdravlja, kao i uslove i način postupanja sa sporednim proizvodima koji nastaju u toku postupaka sa hranom.
Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže uređuje: zdravstvenu ispravnost vode za piće, prirodne mineralne, prirodne izvorske i stone vode; zdravstvenu ispravnost dijetetskih proizvoda (dodaci ishrani, hrana za posebne prehrambene potrebe, hrana za odojčad i malu decu, hrana za posebne medicinske potrebe i dr.); zdravstvenu ispravnost predmeta i materijala koji dolaze u kontakt sa hranom; prehrambene aditive, arome, enzime i pomoćne materijale u procesu proizvodnje hrane; monitoring hrane radi utvrđivanja prisustva kontaminenata i uticaja na zdravlje; prehrambene i zdravstvene izjave koje se navode na deklaraciji hrane.
Mere ograničenja i zabrane hrane
Član 27.
U slučaju osnovane sumnje da hrana nije bezbedna, Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužno je da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane iz prometa, do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost.
Kada se utvrdi da hrana nije bezbedna Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužno je da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane iz prometa, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Kada je hrana iz stava 2. ovog člana deo jedne proizvodne partije, serije ili pošiljke iste hrane po vrsti i kategoriji, smatra se da sva hrana u toj proizvodnoj partiji, seriji ili pošiljci nije bezbedna, osim ako se detaljnom procenom ne utvrdi da je ostatak proizvodne partije, serije ili pošiljke bezbedan.
2.Opšti uslovi bezbednosti hrane za životinje
Zabrana
Član 28.
Zabranjeno je stavljanje u promet hrane za životinje koja nije bezbedna.
Zabranjena je ishrana životinja koje služe za proizvodnju hrane, hranom za životinje koja nije bezbedna.
Hrana za životinje nije bezbedna ako ima štetni uticaj po zdravlje, odnosno ako proizvodi dobijeni od životinja koji služe za proizvodnju hrane nisu bezbedni za ishranu ljudi.
Hrana za životinje koja ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisom o hrani za životinje, jeste bezbedna u onoj meri u kojoj je definisana ovim zakonom i posebnim propisom o hrani za životinje.
Mere ograničenja i zabrane hrane za životinje
Član 29.
U slučaju osnovane sumnje da hrana za životinje nije bezbedna, Ministarstvo je dužno da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane za životinje iz prometa, do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost.
Kada se utvrdi da hrana za životinje nije bezbedna, Ministarstvo je dužno da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane iz prometa, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Kada je hrana za životinje iz stava 2. ovog člana deo jedne proizvodne partije, serije ili pošiljke iste hrane za životinje po vrsti i kategoriji, smatra se da sva hrana za životinje u toj proizvodnoj partiji, seriji ili pošiljci nije bezbedna, osim ako se detaljnom procenom ne utvrdi da je ostatak proizvodne partije, serije ili pošiljke bezbedan.
3. Deklarisanje, označavanje i reklamiranje
hrane i hrane za životinje
Član 30.
Hrana i hrana za životinje koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije mora da bude označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane i hrane za životinje, uključujući i njen oblik, izgled i ambalažu, materijale za izradu ambalaže, način na koji se aranžiraju i izlažu, kao i informacije o hrani i hrani za životinje koje su dostupne potrošaču, ne smeju dovoditi potrošača u zabludu.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, odnosno hrane za životinje.
VI. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI SUBJEKATA U POSLOVANjU
HRANOM I HRANOM ZA ŽIVOTINjE
Odgovornost
Član 31.
Subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane i hrane za životinje kojim upravljaju, dužni su da obezbede da hrana ili hrana za životinje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da dokažu ispunjenost tih uslova.
Sledljivost
Član 32.
U svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane i hrane za životinje mora biti obezbeđena sledljivost.
Subjekt u poslovanju hranom i hranom za životinje dužan je da identifikuje svaki subjekt od kojeg nabavlja i kojeg dalje snabdeva hranom, hranom za životinje, životinjama koje služe za proizvodnju hrane, ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu ili hranu za životinje.
Subjekt iz stava 2. ovog člana dužan je da ima uspostavljen sistem i procedure, koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti.
Hrana ili hrana za životinje koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbiji ili za koju postoji verovatnoća da će biti stavljena u promet, mora da bude na odgovarajući način označena i evidentirana radi identifikacije i sledljivosti hrane i hrane za životinje.
Odgovornost subjekata u poslovanju hranom
Član 33.
Ako subjekt u poslovanju hranom, kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa i o tome obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Ako je hrana iz stava 1. ovog člana došla do potrošača, subjekt u poslovanju hranom je dužan da na efikasan i precizan način, informiše potrošača o razlogu povlačenja hrane i, ako je to neophodno, zahteva od potrošača povraćaj hrane koja mu je već isporučena, ako se drugim merama ne može postići visok nivo zaštite zdravlja.
Subjekt u poslovanju hranom odgovaran za promet na malo i distribuciju hrane koja ne uključuje pakovanje, deklarisanje i označavanje, na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa.
Subjekt u poslovanju hranom u slučaju iz stava 3. ovog člana, dužan je da pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane, sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Ako subjekt u poslovanju hranom osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje ljudi dužan je da odmah o tome, kao i o preduzetim merama kojima se unapred sprečava rizik po potrošača obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Subjekt u poslovanju hranom ne sme da sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom, odnosno ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja.
Odgovornost subjekata u poslovanju hranom za životinje
Član 34.
Ako subjekt u poslovanju hranom za životinje, kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane za životinje, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa, i o tome obavesti Ministarstvo.
Ako u slučaju iz stava 1. ovog člana ili u slučaju kada proizvodna partija, serija ili pošiljka ne zadovoljava uslove bezbednosti hrane za životinje, predmetna hrana za životinje će biti uništena, osim ako Ministarstvo ne odluči drugačije.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje je dužan da na efikasan i precizan način, informiše vlasnike ili držaoce životinja o razlogu povlačenja hrane za životinje i, ako je to neophodno, zahteva od njih povraćaj hrane za životinje koja im je već isporučena, ako se drugim merama ne može postići visok nivo zaštite zdravlja životinja.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovaran za promet na malo i distribuciju hrane za životinje koja ne uključuje pakovanje, deklarisanje i označavanje, na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane za životinje, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje u slučaju iz stava 4. ovog člana dužan je da pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje, sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo.
Ako subjekt u poslovanju hranom za životinje osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje životinja dužan je da odmah o tome, kao i o preduzetim merama kojima se unapred sprečava rizik po životinje obavesti Ministarstvo.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje ne sme da sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom.
VII. OPŠTE OBAVEZE PRI UVOZU I IZVOZU
HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE
Međunarodni standardi, smernice i preporuke
Član 35.
Radi bezbednosti hrane i hrane za životinje primenjuju se mere zasnovane na naučnim principima, međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, u obimu koji je neophodan da se zaštiti život i zdravlje.
Mere bezbednosti hrane i hrane za životinje primenjuju se na način da se izbegne proizvoljna i neopravdana diskriminacija između država u kojima preovladavaju isti ili slični uslovi, na način koji ne predstavlja prikriveno ograničavanje spoljne trgovine.
Radi obezbeđenja višeg nivoa zaštite života i zdravlja od nivoa koji se postiže merama zasnovanim na međunarodnim standardima, smernicama i preporukama mogu se preduzimati i druge mere bezbednosti hrane i hrane za životinje kada postoji naučno opravdanje ili ako bi te mere dovele do nivoa zaštite koji se razlikuje od onog za koji Republika Srbija smatra da je potreban.
Istovetnost mera
Član 36.
Mere bezbednosti hrane i hrane za životinje koje primenjuju druge države smatraće se istovetnim merama propisanim u Republici Srbiji ako zemlja izvoznica objektivno dokaže da su naučno zasnovane i da se njihovom primenom obezbeđuje odgovarajući nivo zaštite života i zdravlja ljudi koji se u Republici Srbiji zahteva.
Propisane mere za bezbednost hrane i hrane za životinje moraju da budu prilagođene karakteristikama područja koje mogu da utiču na bezbednost hrane i hrane za životinje, bilo da se radi o zemlji u celini, delu zemlje, nekoliko zemalja ili delovima nekoliko zemalja, iz kog potiče proizvod i u koje je proizvod upućen, naročito uzimajući u obzir nivo rasprostranjenosti određenih bolesti ili štetočina, postojanje programa za iskorenjivanje ili kontrolu i odgovarajuće kriterijume i preporuke relevantnih međunarodnih tela.
Procedure u vezi sa proverom sprovođenja mera za bezbednost hrane i hrane za životinje primenjivaće se efikasno i na način koji nije nepovoljniji po uvezene proizvode u odnosu na slične proizvode domaćeg porekla.
Istovetnost mera u uvozu i izvozu
Član 37.
Hrana i hrana za životinje koja se uvozi u Republiku Srbiju radi stavljanja u promet, mora da ispunjava uslove u skladu sa propisima o hrani ili uslove koje je Republika Srbija priznala kao istovetne njima ili ako postoji poseban međunarodni sporazum sa uslovima sadržanim u tom sporazumu.
Hrana i hrana za životinje koja se izvozi ili se uvozi radi izvoza iz Republike Srbije, mora da ispunjava uslove u skladu sa propisima o hrani, osim ako drugčije ne zatraže nadležni organi zemlje uvoznice ili ukoliko se drugčije ne utvrdi propisima, standardima i kodeksom prakse koji su na snazi u zemlji uvoznici.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, osim u slučaju kada je hrana štetna po zdravlje ili kad hrana za životonje nije bezbedna, hrana i hrana za životinje može se izvoziti ili uvoziti radi izvoza ako su nadležna tela države odredišta s tim izričito saglasna pošto su u potpunosti obaveštena o razlozima i okolnostima zbog kojih se hrana i hrana za životinje ne može stavljati u promet u Republici Srbiji.
Ako se primenjuju odredbe međunarodnog ugovara između Republike Srbije i zemlje uvoznice, hrana i hrana za životinje koja se izvozi iz Republike Srbije u tu zemlju, mora zadovoljavati uslove sadržane u međunarodnom sporazumu.
VIII. SISTEM BRZOG OBAVEŠTAVANjA I UZBUNjIVANjA,
HITNE MERE I UPRAVLjANjE KRIZNIM SITUACIJAMA
1. Sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja
Uspostavljanje sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja
Član 38.
Ovim zakonom uspostavlja se sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao mreža za izveštavanje o direktnom ili indirektnom riziku po zdravlje čiji je uzrok hrana ili hrana za životinje.
Sistemom brzog obaveštavanja i uzbunjivanja upravlja Ministarstvo.
U sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja učestvuje i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, Stručni savet, referentna laboratorija i laboratorija iz člana 20. ovog zakona.
Učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja određuju lica za kontakt.
Ministar bliže propisuje način uspostavljanja i organizaciju sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja za bezbednost hrane i hrane za životinje, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja.
Za razmenu podataka s drugim institucijama koje učestvuju u proceni i upravljanju rizikom u Republici Srbiji i relevantnim institucijama u inostranstvu uspostavlja se centralni informacioni sistem i određuje lice za kontakt.
Zainteresovane zemlje i međunarodne organizacije
Član 39.
U sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja mogu da učestvuju i druge zainteresovane zemlje i međunarodne organizacije, a na osnovu sporazuma sa tim zemljama i organizacijama.
Dostupnost javnosti podataka u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja
Član 40.
Podaci dostupni učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja koji se odnose na rizik po zdravlje čiji su uzrok hrana ili hrana za životinje, moraju biti dostupni i javnosti u skladu sa načelom transparentnosti.
Podaci o hrani i hrani za životinje, prirodi rizika i preduzetoj meri moraju biti dostupni javnosti.
2. Hitne mere
Član 41.
Kad Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja utvrdi da hrana ili hrana za životinje domaćeg porekla ili iz uvoza, može da predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, kao i da taj rizik ne može na zadovoljavajući način da bude uklonjen, ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja dužan je da naredi jednu ili više hitnih mera.
Svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja su dužni da u okviru svoje nadležnosti odmah obaveste Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika iz stava 1. ovog člana.
Ako je hrana ili hrana za životinje domaćeg porekla, mogu da se preduzmu sledeće hitne mere:
1) privremena zabrana stavljanja u promet ili upotrebe hrane ili hrane za životinje;
2) određivanje posebnih uslova za postupanje sa navedenom hranom ili hranom za životinje.
Ako je hrana ili hrana za životinje iz uvoza, mogu da se preduzmu sledeće hitne mere:
1) privremena zabrana uvoza hrane ili hrane za životinje iz države ili dela države izvoza, odnosno države provoza;
2) određivanje posebnih uslova za postupanje sa navedenom hranom ili hranom za životinje iz države ili dela države izvoza, odnosno države provoza.
Ako se na osnovu procene rizika ne potvrdi opasnost po zdravlje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja je dužno da stavi van snage naređenu meru.
3. Upravljanje kriznim situacijama
Program upravljanja kriznim situacijama
Član 42.
Kada postoji direktni ili indirektni rizik po zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, čiji je uzročnik hrana i hrana za životinje, a čije nastupanje nije moguće predvideti, sprečiti, ukloniti ili smanjiti do prihvatljivog nivoa propisanih mera, primenjuju se mere utvrđene Programom upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.
Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane naročito sadrži:
1) vrstu situacije u kojoj postoji direktni ili indirektni rizik po zdravlje ljudi čiji su uzrok hrana i hrana za životinje;
2) mere koje se moraju sprovesti bez odlaganja, kad se utvrdi da hrana ili hrana za životinje predstavlja ozbiljnu opasnost za ljude ili životinje bilo direktno ili indirektno preko životne sredine;
3) procedure za upravljanje kriznim situacijama koje uključuju i princip transparentnosti i komunikacije;
4) plan vežbi i simulacija za upravljanje kriznim situacijama.
Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane donosi Vlada.
Plan upravljanja kriznom situacijom
Član 43.
Na osnovu Programa upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, donosi poseban plan upravljanja kriznom situacijom u zavisnosti od vrste rizika i formira krizni štab za sprovođenje posebnog plana.
Revidiranje Programa upravljanja kriznim situacijama
Član 44.
Na osnovu stečenih iskustava, uključujući iskustva stečena u sprovedenim vežbama i simulacijama, Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane se revidira.
IX. HIGIJENA HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE
1. Obaveze subjekata u poslovanju hranom
Uslovi higijene hrane u poslovanju hranom
Član 45.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da obezbede da su u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane koje su pod njihovom kontrolom, ispunjeni propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Lica koja na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane dolaze u dodir sa hranom moraju imati osnovna znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni i moraju nositi radnu odeću i obuću.
Ministar bliže propisuje uslove higijene hrane za sve subjekte u poslovanju hranom iz stava 1. ovog člana.
Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove higijene hrane za subjekte koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom dijetetskih proizvoda, dečije hrane – zamene za majčino mleko, dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi i proizvodnju aditiva, aroma, enzimskih preparata neživotinjskog porekla i pomoćnih sredstava neživotinjskog porekla, nove hrane, kao i vode za piće u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), vode za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće, kao i način i program za sticanje osnovnih znanja o higijeni hrane i ličnoj higijeni i radnoj odeći i obući, u skladu sa članom 12. ovog zakona.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja u okviru svoje nadležnosti, bliže propisuje uslove za sprovođenje službene kontrole, način obavljanja službene kontrole, način pregleda, kao i rokove za njihovo sprovođenje.
Izuzetak u poslovanju hranom
Član 46.
Izuzetno od odredbe člana 45. stav 1. ovog zakona, propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane ne odnose se na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama.
Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, kao i područje za obavljanje te delatnosti.
Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (NASSR)
Član 47.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).
Ministar, odnosno ministar za poslove zdravlja, bliže propisuje uslove za ocenu postupaka samokontrole iz stava 1. ovog člana.
Uputstvo za dobru proizvođačku, higijensku praksu i HACCPČlan 48.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da koriste uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP.
Subjekt u poslovanju hranom dužan je da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP.
Nacionalne mere
Član 49.
Izuzetno od odredbe člana 47. ovog zakona, ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja može propisati odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom, radi olakšanja njihovog poslovanja, imajući u vidu bitne faktore rizika, ako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.
Odstupanje iz stava 1. ovog člana može se propisati u slučaju primene tradicionalnih metoda u određenim fazama proizvodnje i prometa hrane, kao i kod subjekata u poslovanju hranom koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja.
Odstupanje od odredbe stava 1. ovog člana može da se odnosi na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom.
2. Obaveze subjekata u poslovanju hranom za životinje
Uslovi higijene hrane za životinje u poslovanju hranom za životinje
Član 50.
Subjekti u poslovanju hranom za životinje dužni su da obezbede da su u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje koje su pod njihovom kontrolom, ispunjeni propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane za životinje, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Izuzetak u poslovanju hranom za životinje
Član 51.
Izuzetno od odredbe člana 50. ovog zakona, propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane za životinje ne odnose se na proizvodnju hrane za životinje koja se koristi za ishranu životinja koje služe za proizvodnju hrane u sopstvenom domaćinstvu.
Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (NASSR)
Član 52.
Subjekti u poslovanju hranom za životinje dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane za životinje, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje, osim na nivou primarne proizvodnje i prevoza, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP.
Ministar bliže propisuje uslove za ocenu postupaka samokontrole koje subjekt u poslovanju hranom za životinje primenjuje u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP.
Uputstvo za dobru proizvođačku, higijensku praksu i HACCPČlan 53.
Subjekti u poslovanju hranom za životinje dužni su da koriste uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP.
Nacionalne mere
Član 54.
Izuzetno od odredbe člana 52. ovog zakona, ministar može propisati odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom za životinje, radi olakšanja njihovog poslovanja, imajući u vidu bitne faktore rizika, ako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.
Odstupanje iz stava 1. ovog člana može se propisati kod subjekata u poslovanju hranom za životinje, odnosno kod subjekta koji se nalazi na područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja.
Odstupanje od odredbe stava 1. može da se odnosi na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom za životinje.
X. KVALITET HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE
Kvalitet hrane
Član 55.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da obezbede u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa koji su pod njihovom kontrolom, ispunjenost propisanih uslova za kvalitet, a za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet ispunjenost uslova bezbednosti hrane.
Ministar bliže propisuje uslove u pogledu kvaliteta hrane, i to za:
1) klasifikaciju, kategorizaciju i naziv proizvoda;
2) fizička, hemijska, fizičko-hemijska i senzorska svojstva, kao i sastav hrane;
3) fizička, hemijska, fizičko-hemijska i senzorska svojstva sirovina, kao i vrstu i količinu sirovina, dodataka i drugih supstanci koje se upotrebljavaju u proizvodnji i preradi hrane;
4) metode uzimanja uzoraka i ispitivanje kvaliteta hrane;
5) izdavanje ovlašćenja ocenjivačima senzorskih svojstava hrane za određene proizvode;
6) elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi hrane;
7) pakovanje i deklarisanje;
8) dodatne zahteve za označavanje hrane.
Ministar bliže propisuje uslove, način proizvodnje i stavljanja hrane u promet za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet.
Kvalitet hrane za životinje
Član 56.
Subjekti u poslovanju hranom za životinje dužni su da obezbede u svim fazama proizvodnje i prometa hrane za životinje koji su pod njihovom kontrolom, ispunjenost propisanih uslova za kvalitet, a za hranu za životinje za koju nisu propisani uslovi za kvalitet ispunjenost uslova za bezbednost hrane za životinje.
Ministar bliže propisuje uslove, način proizvodnje i stavljanja hrane za životinje u promet za koju nisu propisani uslovi za kvalitet.
Uslovi za kvalitet hrane za životinje
Član 57.
Hranjenje životinja dozvoljeno je isključivo sa hranom za životinje koja zadovoljava propisane uslove za kvalitet.
Pod kvalitetom hrane za životinje podrazumevaju se njena fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva.
Ministar bliže propisuje uslove u pogledu kvaliteta hrane za životinje, i to za:
1) kategorizaciju, fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva;
2) fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva sirovina, kao i vrstu i količinu sirovina;
3) elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi.
XI. OSTALA HRANA
Pojam ostale hrane
Član 58.
Ostala hrana jeste nova hrana, genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za životinje.
1. Nova hranaČlan 59.
Nova hrana jeste hrana ili sastojci hrane koji se do sada nisu koristili u ishrani, a obuhvataju sledeće kategorije hrane:
1) hrana i sastojci hrane sa novom ili namerno izmenjenom primarnom molekulskom strukturom;
2) hrana i sastojci hrane koji se sastoje ili su izolovani iz mikroorganizama, gljiva ili algi;
3) hrana i sastojci hrane koji se sastoje ili su izolovani iz biljaka i sastojci hrane izolovani iz životinja, osim hrane i sastojaka hrane dobijenih tradicionalnim načinima razmnožavanja ili uzgoja za koje je poznato da se mogu bezbedno konzumirati;
4) hrana i sastojci hrane dobijeni tehnološkim proizvodnim postupkom koji se do sada nije koristio, a izaziva znatne promene u sastavu ili strukturi hrane ili sastojaka hrane, što utiče na njihovu prehrambenu vrednost, metabolizam ili nivo neprihvatljivih supstanci za ishranu ljudi.
Nova hrana iz stava 1. ovog člana ne sme da:
1) predstavlja opasnost za zdravlje potrošača;
2) stvara zabludu kod potrošača;
3) se razlikuje od hrane ili sastojaka hrane koju bi po svojoj nameni trebalo da zameni, u meri koja dovodi u pitanje njenu prehrambenu vrednost. Nova hrana ne uključuje prehrambene aditive, arome, enzimske preparate i hranu dobijenu genetskom modifikacijom, koji su odobreni za upotrebu u hrani i hrani za životinje, u skladu sa posebnim propisima.
Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove stavljanja u promet nove hrane.
2. Genetski modifikovana hrana i genetski
modifikovana hrana za životinjeČlan 60.
Genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za životinje jeste:
1) genetski modifikovani organizmi koji se koriste kao hrana i hrana za životinje;
2) hrana i hrana za životinje koja sadrži ili se sastoji od genetski modifikovanih organizama;
3) hrana i hrana za životinje proizvedena ili koja sadrži sastojke proizvedene od genetski modifikovanih organizama.
Hrana i hrana za životinje iz stava 1. ovog člana ne sme da:
1) ima štetan uticaj na zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu;
2) stvara zabludu kod potrošača;
3) se razlikuje od hrane i hrane za životinje, odnosno sastojaka hrane i hrane za životinje koju bi po svojoj nameni trebalo da zameni, u meri koja dovodi u pitanje njenu prehrambenu vrednost.
Ministar bliže propisuje uslove stavljanja u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje.
3. Stavljanje u promet nove hrane, genetski modifikovane hrane
i genetski modifikovane hrane za životinjeČlan 61.
Za prvo stavljanje u promet nove hrane, genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje na teritoriji Republike Srbije, ili se takva hrana nađe u prometu subjekt u poslovanju hranom, odnosno hranom za životinje mora imati dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnih propisa.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana za novu hranu rešenjem izdaje ministar nadležan za poslove zdravlja, a na osnovu prethodno pribavljenog naučnog mišljenja Stručnog saveta, u skladu sa propisom koji se odnosi na uslove za stavljanje u promet nove hrane.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana za genetski modifikovanu hranu i genetski modifikovanu hranu za životinje rešenjem izdaje ministar, a na osnovu prethodno pribavljenog naučnog mišljenja Stručnog saveta, u skladu sa propisom koji se odnosi na uslove za stavljanje u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje.
Rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
4. Evidencija izdatih dozvola
Član 62.
Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja vodi evidenciju izdatih dozvola za stavljanje u promet nove hrane, odnosno genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje, u skladu sa svojom nadležnošću.
5. Sledljivost i označavanje nove hrane, genetski modifikovane hrane
i genetski modifikovane hrane za životinjeČlan 63.
Pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje, uključujući i količine u rasutom stanju, subjekt u poslovanju takvom hranom ili hranom za životinje dužan je da subjektu koji prima tu hranu ili hranu za životinje, u pisanom obliku dostavi sledeće podatke:
1) da je u pitanju genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za životinje;
2) o jedinstvenoj identifikacijskoj oznaci, u skladu sa međunarodnim standardom.
Genetski modifikovana hrana, genetski modifikovana hrana za životinje i nova hrana koja se stavlja u promet mora na deklaraciji, pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 30. ovog zakona, da sadrži i dodatne podatke o tim svojstvima.
Ministar bliže propisuje uslove koji se odnose na sledljivost, odnosno posebno označavanje genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje.
Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove koji se odnose na sledljivost, odnosno na označavanje nove hrane.
XII. HRANA SA OZNAKOM TRADICIONALNOG NAZIVA,
IMENA POREKLA I GEOGRAFSKOG POREKLA
Oznaka hrane
Član 64.
Hrana može da nosi oznaku: tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla, kao i naziv „proizvod starog zanata”, ako ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima.
Dodatni podaci u deklarisanju i označavanju hrane
Član 65.
Hrana koja nosi oznaku: tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata”, pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 30. ovog zakona, mora da sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona.
Odredbe člana 64. i stava 1. ovog člana ne odnose se na jaka alkoholna pića, aromatizirana pića i vina.
Ministar propisuje oblik i sadržinu oznake: tradicionalnog naziva, imena porekla i geografskog porekla.
XIII. PODACI I INFORMACIJE
Prikupljanje i korišćenje podataka
Član 66.
Radi analize i praćenja bezbednosti hrane i hrane za životinje, Ministarstvo vodi baze podataka u skladu sa ovim zakonom i koristi podatke u skladu sa drugim propisanim bazama podataka, a na osnovu posebnih propisa.
Baze podataka vezane za bezbednost hrane i hrane za životinje moraju biti povezane sa Registrom poljoprivrednih gazdinstava, koje vodi Ministarstvo.
Ministarstvo uspostavlja mrežu referentnih laboratorija koje obavljaju delatnost, u skladu sa ovim zakonom.
Način povezivanja baze podataka, način prikupljanja i korišćenja podataka iz drugih baza podataka, kao i način koordinacije i upravljanja mrežom referentnih laboratorija uređuje se posebnim propisom, koji donosi ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja.
Prosleđivanje podataka
Član 67.
Ministarstvo može prosleđivati podatke iz svojih registara i baza podataka drugim državnim organima, organima lokalne samouprave, ako je to neophodno za donošenje pravno definisanih ciljeva, kao i imaocima javnih ovlašćenja ako je to u svrhu obezbeđivanja bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Podatke iz baza podataka vezani za bezbednost hrane i hrane za životinje mogu koristiti pravno zainteresovana lica u skladu s propisima o zaštiti ličnih podataka, moraju biti korišćeni za svrhu za koju su dati i ne smeju biti prosleđeni drugim licima.
Informacioni sistemi
Član 68.
Ministarstvo uspostavlja i održava informacione sisteme u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, Stručni savet, referentne laboratorije i laboratorije iz člana 20. ovog zakona u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje dužni su da vode evidencije, spiskove i baze podataka, usklađene i povezane sa informacionim sistemom Ministarstva, i u obavezi su da ih čuvaju i ažuriraju.
Ministarstvo će osigurati usklađivanje i povezivanje informacionog sistema iz stava 1. ovog člana, sa drugim informacionim sistemima Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, kao i sa međunarodnim informacionim sistemima u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Ministar propisuje način povezivanja, uslove za čuvanje evidencija, spiskova i baza podataka.
XIV. PLANSKI DOKUMENTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE, MONITORING, UZORKOVANjE I ANALIZA
Planovi službene kontrole i monitoring
bezbednosti hrane i hrane za životinje
Član 69.
Radi zaštite bezbednosti hrane i hrane za životinje ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja donosi planski dokument koji sadrži strukturu i organizaciju sistema kontrole hrane i hrane za životinje, ciljeve, prioritete kontrola, način, rokove i sredstva vršenja službenih kontrola, koordinaciju između nadležnih organa odgovornih za vršenje službenih kontrola u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Mere sistemske kontrole mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata u hrani i hrani za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (u daljem tekstu: monitoring bezbednosti hrane), uslove i način sprovođenja monitoringa, metode kontrole, uslove i način uzimanja i čuvanja uzoraka, vođenje evidencije o uzorcima i metode laboratorijskih analiza za određene mikrobiološke, hemijske i biološke kontaminente bliže propisuje ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja donosi program monitoringa bezbednosti hrane, odnosno hrane za životinje, kao i način i postupak službene kontrole, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona.
Program monitoringa iz stava 3. ovog člana sadrži naročito: potrebna sredstva za finansiranje programa; mere koje će se preduzeti u slučaju prisustva mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata; strukturu organa i organizacija za sprovođenje programa i druge parametre od značaja za sprovođenje programa.
Program monitoringa iz stava 3. ovog člana donosi se do kraja tekuće za narednu godinu.
Sredstva za sprovođenje programa obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Uzorkovanje i analiza
Član 70.
Uzimanje uzoraka i metode analize koje se koriste kod posebne kontrole moraju da budu u skladu sa odredbama posebnog propisa koji donosi ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.
Subjekti u poslovanju hranom ili hranom za životinje čiji su proizvodi predmet uzimanja uzoraka i analize moraju da imaju pravo na dodatno stručno mišljenje (superanaliza) koje ne odlaže preduzimanje hitnih mera u slučaju iznenadne opasnosti.
Prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane za životinje subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje je dužan da nadležnom inspektoru stavi besplatno na raspolaganje potrebne količine uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja.
Sa uzorcima se mora postupati i moraju se označiti na propisan način tako da je osigurana njihova celovitost i podobnost za predviđene analize.
Troškovi analize i superanalize svih uzoraka snosi stranka od koje je uzorak uzet, ako se u konačnom postupku utvrdi da ne odgovara propisanim svojstvima. Ako uzorak odgovora propisanim svojstvima troškovi laboratorijskih analiza i superanaliza padaju na teret sredstava predviđenih budžetom Republike Srbije.
Naknade
Član 71.
Subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje plaćaju naknadu za laboratorijske analize uzoraka uzetih tokom službenih kontrola, kao i za izvršene službene kontrole u slučaju kada je rezultat analize nepovoljan, osim kada je to ovim zakonom drugčije propisano.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.
XV. NADZOR
Inspekcijski nadzor
Član 72.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje organizacija državne uprave i delokrug poslova, odnosno u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo vrši preko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora i poljoprivrednih inspektora, a ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora.
Prava i dužnosti veterinarskog, fitosanitarnog, poljoprivrednog i sanitarnog inspektora
Član 73.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora veterinarski inspektor, pored ovlašćenja utvrđenih zakonom kojim je uređen inspekcijski nadzor veterinarskog inspektora, odnosno u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona ima pravo i dužnost da:
1) kontroliše da li svi subjekti i organi na koji se zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li su subjekti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje upisani u Centralni registar objekata iz člana 15. stav 1. ovog zakona;
3) proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice otpočeo da obavlja delatnost pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom iz člana 15. stav 8. ovog zakona;
4) proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovane i ovlašćene u skladu sa čl. 18. i 20. ovog zakona;
5) kontroliše bezbednost hrane u prometu iz člana 25. stav 1. ovog zakona;
6) kontroliše uslove u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom (član 26. stav 1. tačka 1);
7) kontroliše dostupnost informacija potrošaču, kao i podatke na deklaraciji koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi (član 26. stav 1. tačka 2);
8) kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju osnovane sumnje, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa do otklanjanje sumnje na njenu bezbednost (član 27. stav 1);
9) kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju kada se utvrdi da hrana nije bezbedna, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa u skladu sa zakonom (član 27. stav 2);
10) kontroliše preduzimanje mera u skladu sa članom 27. stav 3. ovog zakona;
11) kontroliše bezbednost hrane za životinje u prometu iz člana 28. stav 1. ovog zakona;
12) kontroliše bezbednost hrane za životinje kojom se hrane životinje, koje služe za proizvodnju hrane (član 28. stav 2);
13) kontroliše uslove za bezbednost hrane za životinje, u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom o hrani za životinje (član 28. stav 4);
14) kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju osnovane sumnje, ograničenja ili zabrane i povlačenja hrane za životinje iz prometa do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 29. stav 1);
15) kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju kada se utvrdi da hrana za životinje nije bezbedna, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 29. stav 2);
16) kontroliše preduzimanje mera u skladu sa članom 29. stav 3. ovog zakona;
17) kontroliše da li je hrana i hrana za životinje koja se stavlja u promet označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1);
18) kontroliše da li je označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane ili hrane za životinje izvršeno, u skladu sa ovim zakonom i na način koji ne dovodi potrošača u zabludu (član 30. stav 2);
19) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio uslove u svim fazama proizvodnje i prometa hrane i hrane za životinje, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 31);
20) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije obezbedio sledljivost (član 32. stav 1);
21) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje uspostavio kontrolne sisteme za identifikaciju svakog subjekta od kog nabavlja i koga snabdeva hranom, hranom za životinje, životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u tu hranu ili hranu za životinje (član 32. stav 2);
22) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);
23) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pokrenuo postupak za povlačenje hrane iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 1);
24) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom koja je došla do potrošača na efikasan i precizan način informisao potrošača o razlogu povlačenja hrane i da li je ako je to neophodno zahtevao od potrošača povraćaj hrane koja mu je isporučena (član 33. stav 2);
25) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom odgovoran za promet na malo i distribuciju hrane pokrenuo postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa na osnovu informacije o povredi propisanih uslova (član 33. stav 3);
26) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pružio informacije o sledljivosti hrane i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 4);
27) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom postupio u skladu sa članom 33. stav 5. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja;
28) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje pokrenuo postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio Ministarstvo (član 34. stav 1);
29) kontroliše da li je proizvodna partija, serija ili pošiljka hrane za životinje koja ne zadovoljava uslove bezbednosti hrane za životinje uništena, odnosno da li je sa tom hranom postupljeno u skladu sa članom 34. stav 2. ovog zakona;
30) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje koja je došla do vlasnika ili držaoca životinje na efikasan i precizan način informisao vlasnika ili držaoca životinje o razlogu povlačenja hrane za životinje i da li je ako je to neophodno zahtevao od vlasnika ili držaoca životinje povraćaj hrane za životinje koja mu je isporučena (član 34. stav 3);
31) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovoran za promet na malo i distribuciju hrane za životinje pokrenuo postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa na osnovu informacije o povredi propisanih uslova (član 34. stav 4);
32) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje pružio informacije o sledljivosti hrane za životinje i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo (član 34. stav 5);
33) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje postupio u skladu sa članom 34. stav 6. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo;
34) kontroliše da li su propisane mere za bezbednost hrane i hrane za životinje prilagođene karakterističnim područjima koje mogu da utiču na bezbednost hrane i hrane za životinje, odnosno da li postupa u skladu sa članom 36. stav 2. ovog zakona;
35) kontroliše da li hrana ili hrana za životinje koja se uvozi radi stavljanja u promet u Republiku Srbiju ispunjava uslove u skladu s propisima o hrani ili uslove koje je Republika Srbija priznala kao istovetne (član 37. stav 1);
36) kontroliše da li su podaci koji se odnose na rizik po zdravlje čiji su uzrok hrana ili hrana za životinje dostupni svim učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao i javnosti (član 40);
37) kontroliše da li su svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u okviru svoje nadležnosti obavestili Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika (član 41. stav 2);
38) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u svim fazama proizvodnje i prometa hrane ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);
39) kontroliše da li lica na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane koja dolaze u dodir sa hranom imaju osnovna znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni, odnosno da li nose radnu odeću i obuću (član 45. stav 2);
40) kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 47. stav 1);
41) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 48. stav 1);
42) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 48. stav 2);
43) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje obezbedio u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane za životinje (član 50);
44) kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom za životinje uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje, osim na nivou primarne proizvodnje i prevoza u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 52. stav 1);
45) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 53. stav 1);
46) proverava da li subjekt u poslovanju hranom za životinje ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 53. stav 2);
47) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ispunjenost uslova za kvalitet a za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 55. stav 1);
48) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje obezbedio u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ispunjenost uslova za kvalitet, a za hranu za životinje za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 56. stav 1);
49) kontroliše da li hrana za životinje kojom se hrane životinje zadovoljava propisane uslove za kvalitet (član 57. stav 1);
50) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje za stavljanje prvi put u promet genetski modifikovane hrane za životinje ima dozvolu, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 61. stav 1);
51) kontroliše da li subjekt u poslovanju genetski modifikovanom hranom za životinje pri stavljanju u promet takve hrane dostavlja subjektu koji prima takvu hranu podatke u pisanom obliku u skladu sa članom 63. stav 1. ovog zakona;
52) kontroliše da li genetski modifikovana hrana za životinje koja je stavljena u promet na deklaraciji, pored opštih zahteva i označavanja iz člana 30. ovog zakona sadrži i dodatne podatke o tim svojstvima (član 63. stav 2);
53) kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” ispunjava uslove, u skladu sa posebnim propisima (član 64);
54) kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 30. ovog zakona sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona (član 65. stav 1);
55) kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora fitosanitarni inspektor, pored ovlašćenja utvrđenih zakonom kojim je uređen inspekcijski nadzor fitosanitarnog inspektora, odnosno u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona ima pravo i dužnost da:
1) kontroliše da li svi subjekti i organi na koji se zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti bezbednosti hrane u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li su subjekti u oblasti bezbednosti hrane upisani u Centralni registar objekata iz člana 15. stav 1. ovog zakona;
3) proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice otpočeo da obavlja delatnost pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom iz člana 15. stav 8. ovog zakona;
4) proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovani i ovlašćene u skladu sa čl. 18. i 20. ovog zakona;
5) kontroliše bezbednost hrane u prometu iz člana 25. stav 1. ovog zakona;
6) kontroliše uslove u fazi primarne proizvodnje i prometa hrane, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom (član 26. stav 1. tačka 1);
7) kontroliše dostupnost informacija potrošaču, kao i podatke na deklaraciji koji se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi (član 26. stav 1. tačka 2);
8) kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju osnovane sumnje, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa do otklanjanje sumnje na njenu bezbednost (član 27. stav 1);
9) kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju kada se utvrdi da hrana nije bezbedna, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa u skladu sa zakonom (član 27. stav 2);
10) kontroliše preduzimanje mera u skladu sa članom 27. stav 3. ovog zakona;
11) kontroliše da li je hrana koja se stavlja u promet označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1);
12) kontroliše da li je označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane izvršeno u skladu sa ovim zakonom i na način koji ne dovodi potrošača u zabludu (član 30. stav 2);
13) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio uslove u fazi proizvodnje i prometa hrane, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 31);
14) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom u fazi primarne proizvodnje i distribucije obezbedio sledljivost (član 32. stav 1);
15) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom uspostavio kontrolne sisteme za identifikaciju primarnog proizvođača snabdevanja hranom životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u tu hranu ili hranu za životinje (član 32. stav 2);
16) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom u primarnoj proizvodnji ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);
17) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pokrenuo postupak za povlačenje hrane iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u fazi proizvodnje ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 1);
18) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom koja je došla do potrošača na efikasan i precizan način informisao potrošača o razlogu povlačenja hrane i da li je ako je to neophodno zahtevao od potrošača povraćaj hrane koja mu je isporučena (član 33. stav 2);
19) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pružio informacije o sledljivosti hrane i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u primarnoj proizvodnji i prometu kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 4);
20) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom postupio u skladu sa članom 33. stav 5. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja;
21) kontroliše da li su podaci koji se odnose na rizik po zdravlje čiji su uzrok hrana dostupni svim učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao i javnosti (član 40);
22) kontroliše da li su svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u okviru svoje nadležnosti obavestili Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika (član 41. stav 2);
23) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u fazi primarne proizvodnje i prometa hrane ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);
24) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu (član 48. stav 1);
25) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse (član 48. stav 2);
26) kontroliše da li je biljna i mešovita hrana koja se stavlja u promet označena, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1);
27) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom biljnog porekla obezbedio u fazi proizvodnje i prometa ispunjenost uslova za kvalitet, a za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 55. stav 1);
28) kontroliše da li subjekt u poslovanju genetski modifikovanom hranom biljnog porekla za stavljanje privi put u promet genetski modifikovane hrane biljnog porekla ima dozvolu, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 61. stav 1);
29) kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor, pored ovlašćenja utvrđenih zakonom kojim je uređen inspekcijski nadzor poljoprivrednog inspektora, odnosno u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona ima pravo i dužnost da:
1) kontroliše da li svi subjekti i organi na koje se zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li su subjekti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje upisani u Centralni registar objekata iz člana 15. stav 1. ovog zakona;
3) proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice otpočeo da obavlja delatnost pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom iz člana 15. stav 8. ovog zakona;
4) proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovane i ovlašćene u skladu sa čl. 18. i 20. ovog zakona;
5) kontroliše uslove u fazi proizvodnje hrane biljnog porekla i prometa na veliko, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom (član 32. stav 1. tačka 1);
6) kontroliše bezbednost hrane za životinje biljnog porekla koje služe za ishranu iz člana 28. stav 2. ovog zakona;
7) kontroliše uslove u fazi proizvodnje hrane za životinje biljnog porekla, u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom o hrani za životinje (član 28. stav 4);
8) kontroliše da li je biljna i mešovita hrana koja se stavlja u promet označena, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1);
9) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio uslove u fazi proizvodnje hrane i hrane za životinje biljnog porekla, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 31);
10) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje biljnog porekla u fazi proizvodnje, prerade i distribucije obezbedio sledljivost (član 32. stav 1);
11) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje uspostavio kontrolne sisteme za identifikaciju snabdevanja hranom i hranom za životinje biljnog porekla ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u tu hranu ili hranu za životinje (član 32. stav 2);
12) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje biljnog porekla ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);
13) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom biljnog porekla pružio informacije o sledljivosti hrane i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 4);
14) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom biljnog porekla postupio u skladu sa članom 33. stav 5. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja;
15) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje biljnog porekla pokrenuo postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u fazi proizvodnje ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio Ministarstvo (član 34. stav 1);
16) kontroliše da li je proizvodna partija, serija ili pošiljka hrane za životinje biljnog porekla koja ne zadovoljava uslove bezbednosti hrane za životinje uništena, odnosno da li je sa tom hranom postupljeno u skladu sa članom 34. stav 2. ovog zakona;
17) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje biljnog porekla koja je došla do vlasnika ili držaoca životinje na efikasan i precizan način informisao vlasnika ili držaoca životinje o razlogu povlačenja hrane za životinje i da li je ako je to neophodno zahtevao od vlasnika ili držaoca životinje povraćaj hrane za životinje koja mu je isporučena (član 34. stav 3);
18) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje biljnog porekla pružio informacije o sledljivosti hrane za životinje i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo (član 34. stav 5);
19) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje biljnog porekla postupio u skladu sa članom 34. stav 6. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo;
20) kontroliše da li su podaci koji se odnose na rizik po zdravlje čiji su uzrok hrana ili hrana za životinje biljnog porekla dostupni svim učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao i javnosti (član 40);
21) kontroliše da li su svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u okviru svoje nadležnosti obavestili Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika (član 41. stav 2);
22) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom biljnog porekla obezbedio u fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);
23) kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom biljnog porekla uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane u fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 47. stav 1);
24) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom biljnog porekla koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 48. stav 1);
25) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 48. stav 2);
26) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje obezbedio u fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje biljnog porekla ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane za životinje (član 50);
27) kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom za životinje biljnog porekla uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane za životinje u fazi proizvodnje i prometa hrane za životinje, osim na nivou primarne proizvodnje i prevoza u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 52. stav 1);
28) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje biljnog porkela koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 53. stav 1);
29) kontorliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje biljnog porekla ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 53. stav 2);
30) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom biljnog porekla obezbedio u fazi proizvodnje, prerade i prometa ispunjenost uslova za kvalitet, a za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 55. stav 1);
31) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje biljnog porekla obezbedio u fazi proizvodnje i prometa ispunjenost uslova za kvalitet, a za hranu za životinje za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 56. stav 1);
32) kontroliše da li hrana za životinje biljnog porekla kojom se hrane životinje zadovoljava propisane uslove za kvalitet (član 57. stav 1);
33) kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima (član 64);
34) kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 30. ovog zakona sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona (član 65. stav 1);
35) kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora sanitarni inspektor, pored ovlašćenja utvrđenih zakonom kojim je uređen inspekcijski nadzor sanitarnog inspektora, odnosno u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona ima pravo i dužnost da:
1) kontroliše da li svi subjekti i organi na koje se zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti bezbednosti hrane, u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovane i ovlašćene u skladu sa čl. 18. i 20. ovog zakona;
3) kontroliše bezbednost hrane u prometu iz člana 25. stav 1. ovog zakona;
4) kontroliše uslove u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom (član 26. stav 1. tačka 1);
5) kontroliše dostupnost informacija potrošaču kao i podatke na deklaraciji koji se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi (član 26. stav 1. tačka 2);
6) kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju osnovane sumnje, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 27. stav 1);
7) kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju kada se utvrdi da hrana nije bezbedna, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa u skladu sa zakonom (član 27. stav 2);
8) kontroliše preduzimanje mera u skladu sa članom 27. stav 3. ovog zakona;
9) kontroliše da li je hrana koja se stavlja u promet označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1);
10) kontroliše da li je označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane izvršeno, u skladu sa ovim zakonom i na način koji ne dovodi potrošača u zabludu (član 30. stav 2);
11) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio uslove u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 31);
12) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom u fazi proizvodnje, prerade i distribucije obezbedio sledljivost (član 32. stav 1);
13) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom uspostavio kontrolne sisteme za identifikaciju snabdevanja hranom ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u tu hranu (član 32. stav 2);
14) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);
15) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pokrenuo postupak za povlačenje hrane iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 1);
16) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom koja je došla do potrošača na efikasan i precizan način informisao potrošača o razlogu povlačenja hrane i da li je ako je to neophodno zahtevao od potrošača povraćaj hrane koja mu je isporučena (član 33. stav 2);
17) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom odgovoran za promet na malo i distribuciju hrane pokrenuo postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa na osnovu informacije o povredi propisanih uslova (član 33. stav 3);
18) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pružio informacije o sledljivosti hrane i da li sarađuje na aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 4);
19) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom postupio u skladu sa članom 33. stav 5. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja;
20) kontroliše da li su propisane mere za bezbednost hrane prilagođene karakterističnim područjima koje mogu da utiču na bezbednost hrane, odnosno da li postupa u skladu sa članom 36. stav 2. ovog zakona;
21) kontroliše da li su podaci koji se odnose na rizik po zdravlje čiji su uzrok hrana dostupni svim učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao i javnosti (član 40. stav 1);
22) kontroliše da li su svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u okviru svoje nadležnosti obavestili Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika (član 41. stav 2);
23) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u svim fazama proizvodnje i prometa hrane ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);
24) kontroliše da li lica na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane koja dolaze u dodir sa hranom imaju osnovna znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni, odnosno da li nose radnu odeću i obuću (član 45. stav 2);
25) kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 47. stav 1);
26) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 48. stav 1);
27) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 48. stav 2);
28) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u fazi proizvodnje i prometa ispunjenost uslova, a za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 55. stav 1);
29) kontroliše da li subjekt u poslovanju novom hranom za stavljanje prvi put u promet te hrane ima dozvolu (član 61. stav 1);
30) kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima (član 64);
31) kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 30. ovog zakona sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona (član 65. stav 1);
32) kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu.
Mere koje nalaže veterinarski i granični
veterinarski inspektor
Član 74.
U vršenju poslova iz člana 73. ovog zakona veterinarski inspektor, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona je ovlašćen i dužan da:
1) naredi povlačenje iz prometa hrane i hrane za životinje koja nije bezbedna;
2) naredi ograničenje ili zabrani promet hrane i hrane za životinje, odnosno povlačenje hrane i hrane za životinje iz prometa do otklanjanja opasnosti, odnosno sumnji u njenu bezbednost;
3) naredi uništavanje hrane i hrane za životinje koja nije bezbedna na propisan način;
4) naredi obradu, odnosno osposobljavanje hrane i hrane za životinje na propisan način;
5) zabrani reklamiranje i označavanje hrane i hrane za životinje na način koji može da dovede u zabludu potrošača;
6) zabrani upotrebu objekta, prostorije, opreme i prevoznih sredstava kada ne ispunjavaju propisane zahteve;
7) zabrani upotrebu materijala, ambalaže i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom i hranom za životinje koji bi mogli da ugroze zdravlje ljudi i životinja i dovedu do neprihvatljivih promena u sastavu hrane i hrane za životinje ili do promena senzornih svojstava pod uobičajenim i predviđenim uslovima upotrebe;
8) zabrani rad licima koja rukuju hranom i dolaze u kontakt s hranom koja ne poseduje propisane dokaze o zdravstvenim pregledima, kao način unutrašnje kontrole;
9) naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka, ako hrana i hrana za životinje nije označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima;
10) naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka ako subjekt u poslovanju hranom postupi suprotno odredbama člana 55. stav 1. ovog zakona;
11) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
12) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.
Mere iz stava 1. tač. od 1) do 10) i tačka 12) ovog člana nalažu se rešenjem veterinarskog inspektora.
Pored upravnih mera i radnji iz stava 1. ovog člana granični veterinarski inspektor koji vrši inspekcijski nadzor na graničnom prelazu ili u carinskom skladištu obavezan je da preduzima i sledeće upravne mere i radnje:
1) zabrani uvoz, izvoz ili provoz pošiljki životinja, hrane i hrane za životinje ako:
(1) pošiljka ili prevozno sredstvo ne ispunjava propisane uslove;
(2) pošiljka hrane i hrane za životinje nije bezbedna;
(3) pošiljku ne prati propisana dokumentacija i sertifikat na osnovu kojeg se može utvrditi identitet pošiljke;
2) privremeno zabrani uvoz, izvoz ili provoz pošiljke životinja, hrane i hrane za životinje ako treba otkloniti nedostatke na pošiljci i u pratećoj dokumentaciji ili ako posumnja u bezbednost pošiljke, u skladu s analizom rizika;
3) zabrani upotrebu i korišćenje objekata za skladištenje hrane i hrane za životinje na graničnim prelazima i na mestima carinjenja, ako ne ispunjavaju propisane uslove;
4) zabrani upotrebu hrane i hrane za životinje ako ne ispunjava propisane uslove u pogledu bezbednosti;
5) zabrani upotrebu prevoznih sredstava za prevoz pošiljki životinja, hrane i hrane za životinje ako ne ispunjavaju propisane uslove;
6) naredi uništavanje pošiljke hrane i hrane za životinje za koje se utvrdi da nije bezbedna, odnosno naredi vraćanje pošiljke isporučiocu na zahtev uvoznika;
7) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
8) naredi preduzimanje i drugih mera, u skladu sa ovim zakonom i obavezama po međunarodnim ugovorima o bezbednosti hrane.
Mere iz stava 1. tač. od 1) do 6) i tačka 8) ovog člana nalažu se rešenjem graničnog veterinarskog inspektora.
Troškovi nastali sprovođenjem mere uništavanja, odnosno vraćanja nebezbedne pošiljke hrane i hrane za životinje padaju na teret uvoznika.
Mere koje nalaže fitosanitarni inspektor
Član 75.
U vršenju poslova iz člana 73. ovog zakona fitosanitarni inspektor, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona je ovlašćen i dužan da:
1) naredi povlačenje iz prometa hrane koja nije bezbedna;
2) naredi ograničenje ili zabranu prometa hrane, odnosno povlačenje hrane iz prometa do otklanjanja opasnosti, odnosno sumnje u njenu bezbednost;
3) naredi uništavanje hrane koja nije bezbedna u skladu sa ovim zakonom;
4) zabrani reklamiranje i označavanje hrane na način koji može da dovede u zabludu potrošača;
5) zabrani upotrebu objekata, prostorija, opreme i prevoznih sredstava kada ne ispunjavaju propisane zahteve;
6) zabrani upotrebu materijala, ambalaže i predmeta koji dolaze u kontakt s hranom koji bi mogli da ugroze zdravlje ljudi i dovedu do neprihvatljivih promena u sastavu hrane;
7) zabrani rad licima koja rukuju hranom i dolaze u kontakt s hranom koja ne poseduju propisane dokaze o zdravstvenim pregledima, kao način unutrašnje kontrole;
8) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
9) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.
Mere iz stava 1. tač. od 1) do 7) i tačka 9) ovog člana nalažu se rešenjem fitosanitarnog inspektora.
Pored upravnih mera i radnji iz stava 1. ovog člana fitosanitarni inspektor koji vrši inspekcijski nadzor na graničnom prelazu ili u carinskom skladištu obavezan je da preduzima i sledeće upravne mere i radnje:
1) zabrani uvoz pošiljaka hrane biljnog porekla na nivou primarne proizvodnje ako:
(1) pošiljka ili prevozno sredstvo ne ispunjava propisane uslove;
(2) pošiljka hrane biljnog porekla na nivou primarne proizvodnje nije bezbedna;
(3) pošiljku ne prati propisana dokumentacija i sertifikat na osnovu kojih se može utvrditi identitet pošiljke;
2) privremeno zabrani uvoz pošiljke hrane biljnog porekla na nivou primarne proizvodnje ako treba otkloniti nedostatke na pošiljci i pratećoj dokumentaciji ili ako posumnja u bezbednost pošiljke u skladu s analizom rizika;
3) zabrani upotrebu i korišćenje objekata za skladištenje hrane biljnog porekla na nivou primarne proizvodnje na mestima carinjenja ako ne ispunjavaju propisane zahteve;
4) zabrani upotrebu hrane biljnog porekla na nivou primarne proizvodnje ako ne ispunjava propisane uslove u pogledu bezbednosti;
5) zabrani upotrebu prevoznih sredstava za prevoz pošiljki hrane biljnog porekla na nivou primarne proizvodnje ako ne ispunjavaju propisane uslove;
6) naredi uništavanje pošiljke hrane biljnog porekla na nivou primarne proizvodnje za koju se utvrdi da nije bezbedna, odnosno vraćanje pošiljke isporučiocu na zahtev uvoznika;
7) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
8) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.
Mere iz stava 1. tač. od 1) do 6) i tačka 8) ovog člana nalažu se rešenjem fitosanitarnog inspektora na graničnom prelazu.
Troškovi nastali sprovođenjem mere uništavanja, odnosno vraćanja nebezbedne pošiljke hrane i hrane za životinje padaju na teret uvoznika.
Mere koje nalaže poljoprivredni inspektor
Član 76.
U vršenju poslova iz člana 73. ovog zakona poljoprivredni inspektor, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona je ovlašćen i dužan da:
1) naredi povlačenje iz prometa i proizvodnje hrane biljnog porekla koja nije bezbedna;
2) naredi ograničenje ili zabranu prometa i proizvodnje hrane do otklanjanja opasnosti, odnosno sumnje u njenu bezbednost;
3) naredi uništavanje hrane u prometu i proizvodnji koja nije bezbedna u skladu sa ovim zakonom;
4) zabrani reklamiranje, oglašavanje i označavanje hrane biljnog porekla u prometu i proizvodnji, na način koji može da dovede u zabludu potrošača;
5) zabrani upotrebu objekata, prostorija, opreme i prevoznih sredstava koji ne ispunjavaju propisane zahteve;
6) zabrani upotrebu materijala, ambalaže i predmeta koji dolaze u kontakt s hranom biljnog porekla u prometu i proizvodnji, koji bi mogli da ugroze zdravlje ljudi i dovedu do neprihvatljivih promena u sastavu hrane;
7) naredi povlačenje iz prometa hrane biljnog porekla u prometu i proizvodnji, koja ne ispunjava zahteve propisane za bezbednost hrane;
8) naredi organičenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka, ako hrana i hrana za životinje nije označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima;
9) naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka ako subjekt u poslovanju hranom postupi suprotno odredbama člana 55. stav 1. ovog zakona;
10) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
11) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.
Mere iz stava 1. tač. od 1) do 9) i tačka 11) ovog člana nalažu se rešenjem poljoprivrednog inspektora.
Troškovi nastali sprovođenjem mera, odnosno vraćanja nebezbedne pošiljke hrane i hrane za životinje padaju na teret stranke.
Mere koje nalaže sanitarni inspektor
Član 77.
U vršenju poslova iz člana 73. ovog zakona sanitarni inspektor, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona je ovlašćen i dužan da:
1) naredi povlačenje iz prometa hrane koja nije bezbedna;
2) naredi ograničenje ili zabranu prometa, odnosno povlačenje hrane iz prometa do otklanjanja opasnosti, odnosno sumnje u njenu bezbednost;
3) naredi uništavanje hrane koja nije bezbedna u skladu sa ovim zakonom;
4) zabrani reklamiranje i označavanje hrane na način koji može da dovede u zabludu potrošača u pogledu sastava, svojstva ili dejstva hrane ili pripisivanje lekovitog svojstva;
5) zabrani upotrebu objekata, prostorija, opreme i prevoznih sredstava kada ne ispunjavaju propisane uslove, u skladu sa ovlašćenjima iz člana 12. ovog zakona;
6) zabrani upotrebu materijala, ambalaže i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom koji bi mogli da ugroze zdravlje ljudi i dovedu do neprihvatljivih promena u sastavu hrane;
7) naredi povlačenje iz prometa hrane koja ne ispunjava zahteve propisane za bezbednost hrane;
8) zabrani rad licima koja rukuju hranom i dolaze u kontakt sa hranom koja ne poseduje propisane dokaze o zdravstvenim pregledima;
9) zabrani uvoz hrane koja nije bezbedna i naredi da se vrati pošiljaocu;
10) zabrani uvoz hrane i naredi uništenje hrane, ako nije bezbedna a ne može da se vrati pošiljaocu;
11) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, prijavu za privredni prestup i prijavu za krivično delo zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
12) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.
Mere iz stava 1. tač. od 1) do 10) i tačka 12) ovog člana nalažu se rešenjem sanitarnog inspektora.
Troškovi nastali sprovođenjem mere uništavanja, odnosno vraćanja nebezbedne pošiljke hrane padaju na teret stranke.
Nadležnost za rešavanje o žalbi
Član 78.
Na rešenje veterinarskog, fitosanitarnog, poljoprivrednog i sanitarnog inspektora može se izjaviti žalba ministru, odnosno ministru nadležnom za poslove zdravlja u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
XV. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 79.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:
1) se bavi proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje, a nije upisano u Centralni registar objekata (član 15. stav 1);
2) ne podnese prijavu za upis u Centralni registar, a bavi se proizvodnjom hrane i hrane za životinje, za koje nije predviđeno utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje određene delatnosti (član 15. stav 7);
3) je otpočelo obavljanje delatnosti pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom (član 15. stav 8);
4) stavi u promet hranu koja nije bezbedna (član 25. stav 1);
5) stavi u promet hranu za životinje koja nije bezbedna (član 28. stav 1);
6) hrani životinje koje služe za proizvodnju hrane, hranom za životinje koja nije bezbedna (član 28. stav 2);
7) ne obezbedi da hrana i hrana za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih uslova (član 31);
8) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);
9) u svim fazama proizvodnje i prometa hrane ne obezbedi propisane uslove u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);
10) ne uspostavi sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje i prometa hrane osim na nivou primarne proizvodnje, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 47. stav 1);
11) u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje ne obezbedi propisane uslove u vezi sa higijenom hrane za životinje (član 50);
12) ne uspostavi sistem za osiguranje bezbednosti hrane za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa hrane za životinje osim na nivou primarne proizvodnje i prevoza u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 52. stav 1);
13) u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane (član 55. stav 1);
14) u svim fazama proizvodnje, prerade i promena ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane za životinje (član 56. stav 1);
15) hrani životinje hranom za životinje koja ne zadovoljava propisane uslove za kvalitet (član 57. stav 1);
16) prvi put stavlja u promet novu hranu, genetski modifikovanu hranu i genetski modifikovanu hranu za životinje na teritoriji Republike Srbije ili se takva hrana nađe u prometu, a nema dozvolu u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnih propisa (član 61. stav 1);
17) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana pored novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do sedam godina.
Prekršaj pravnog lica
Član 80.
Novčanom kaznom od 150.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravnog lica, ako:
1) stavlja u promet hranu i hranu za životinje koja nije označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisom (član 30. stav 1);
2) ne postupi u skladu sa članom 30. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
3) ne postupi u skladu sa članom 32. stav 2. ovog zakona;
4) hrana ili hrana za životinje koju stavlja u promet ili postoji verovatnoća da će je staviti u promet nije na odgovarajući način označena i evidentirana radi identifikacije i sledljivosti (član 32. stav 4);
5) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane iz prometa i o tome ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane (član 33. stav 1);
6) ne postupi u skladu sa članom 33. stav 2. ovog zakona;
7) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane iz prometa na malo i distribucije hrane na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane (član 33. stav 3);
8) ne pruža informacije koje se odnose na sledljivost hrane i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvu, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja (član 33. stav 4);
9) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavilo u promet može biti štetna za zdravlje ljudi, a o tome, kao i o preduzetim merama ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 5);
10) sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom, odnosno ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja (član 33. stav 6);
11) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa i o tome ne obavesti Ministarstvo u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane za životinje (član 34. stav 1);
12) ne postupi u skladu članom 34. stav 2. ovog zakona;
13) na efikasan i precizan način ne informiše vlasnike ili držaoce životinja o razlogu povlačenja hrane za životinje i ako ne zahteva povraćaj hrane za životinje koja im je već isporučena, ako je to neophodno (član 34. stav 3);
14) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa na malo i distribucije hrane za životinje na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane za životinje (član 34. stav 4);
15) ne pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo (član 34. stav 5);
16) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje životinja, a o tome kao i o preduzetim merama ne obavesti Ministarstvo (član 34. stav 6);
17) sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom (član 34. stav 7);
18) lica na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane koja dolaze u dodir sa hranom nemaju osnovna znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni, odnosno ne nose radnu odeću i obuću (član 45. stav 2);
19) ne koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 48. stav 1);
20) nema u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 48. stav 2);
21) ne koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 53. stav 1);
22) nema u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 53. stav 2);
23) u poslovanju hranom i hranom za životinje pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje uključujući i količine u rasutom stanju ne dostavi subjektu koji prima tu hranu i hranu za životinje podatke iz člana 63. stav 1. ovog zakona;
24) ne postupi u skladu sa članom 63. stav 2. ovog zakona;
25) hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” ne ispunjava uslove, u skladu sa posebnim propisima (član 64);
26) hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje ne sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona (član 65. stav 1);
27) prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane za životinje ne stavi besplatno na raspolaganje potrebne količine uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja, nadležnom inspektoru (član 70. stav 3).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Prekršaj preduzetnika
Član 81.
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik, ako:
1) se bavi proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje, a nije upisan u Centralni registar objekata (član 15. stav 1);
2) ne podnese prijavu za upis u Centralni registar, a bavi se proizvodnjom hrane i hrane za životinje, za koje nije predviđeno utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje određene delatnosti (član 15. stav 7);
3) je otpočeo obavljanje delatnosti pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom (član 15. stav 8);
4) stavi u promet hranu koja nije bezbedna (član 25. stav 1);
5) stavi u promet hranu za životinje koja nije bezbedna (član 28. stav 1);
6) hrani životinje koje služe za proizvodnju hrane, hranom za životinje koja nije bezbedna (član 28. stav 2);
7) ne obezbedi da hrana i hrana za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih uslova (član 31);
8) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);
9) u svim fazama proizvodnje i prometa hrane ne obezbedi propisane uslove u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);
10) ne uspostavi sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 47. stav 1);
11) u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje ne obezbedi propisane uslove u vezi sa higijenom hrane za životinje (član 50);
12) ne uspostavi sistem za osiguranje bezbednosti hrane za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa hrane za životinje, osim na nivou primarne proizvodnje i prevoza u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 52. stav 1);
13) u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane (član 56. stav 1);
14) u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane za životinje (član 56. stav 1);
15) hrani životinje hranom za životinje koja ne zadovoljava propisane zahteve za kvalitet (član 57. stav 1);
16) prvi put stavlja u promet novu hranu, genetski modifikovanu hranu i genetski modifikovanu hranu za životinje na teritoriji Republike Srbije ili se takva hrana nađe u prometu, a nema dozvolu u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnih propisa (član 63. stav 1);
17) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Član 82.
Novčanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik, ako:
1) stavlja u promet hranu i hranu za životinje koja nije označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisom (član 30. stav 1);
2) ne postupi u skladu sa članom 30. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
3) ne postupi u skladu sa članom 32. stav 2. ovog zakona;
4) hrana ili hrana za životinje koju stavlja u promet ili postoji verovatnoća da će je staviti u promet nije na odgovarajući način označena i evidentirana radi identifikacije i sledljivosti (član 32. stav 4);
5) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane iz prometa i o tome ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane (član 33. stav 1);
6) ne postupi u skladu sa članom 33. stav 2.ovog zakona;
7) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane iz prometa na malo i distribucije hrane na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane (član 33. stav 3);
8) ne pruža informacije koje se odnose na sledljivost hrane i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvu, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja (član 33. stav 4);
9) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje ljudi, a o tome kao i o preduzetim merama ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 5);
10) sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom, odnosno ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja (član 33. stav 6);
11) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa i o tome ne obavesti Ministarstvo u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane za životinje (član 34. stav 1);
12) ne postupi u skladu sa članom 34. stav 2. ovog zakona;
13) na efikasan i precizan način ne informiše vlasnike ili držaoce životinja o razlogu povlačenja hrane za životinje i ako ne zahteva povraćaj hrane za životinje koja im je već isporučena, ako je to neophodno (član 34. stav 3);
14) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa na malo i distribucije hrane za životinje na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane za životinje (član 34. stav 4);
15) ne pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo (član 34. stav 5);
16) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje životinja, a o tome kao i o preduzetim merama ne obavesti Ministarstvo (član 34. stav 6);
17) sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom (član 34. stav 7);
18) ne koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 48. stav 1);
19) nema u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 48. stav 2);
20) ne koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 53. stav 1);
21) nema u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 53. stav 2);
22) u poslovanju hranom i hranom za životinje pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje uključujući i količine u rasutom stanju ne dostavi subjektu koji prima tu hranu i hranu za životinje podatke iz člana 63. stav 1. ovog zakona;
23) ne postupi u skladu sa članom 63. stav 2. ovog zakona;
24) hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” ne ispunjava uslove, u skladu sa posebnim propisima (član 64);
25) hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje ne sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona (član 65. stav 1);
26) prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane za životinje ne stavi besplatno na raspolaganje potrebne količine uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja, nadležnom inspektoru (član 70. stav 3).
Prekršaj fizičkog lica
Član 83.
Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako:
1) se bavi proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje, a nije upisano u Centralni registar objekata (član 15. stav 3);
2) ne podnese prijavu za upis u Centralni registar, a bavi se proizvodnjom hrane i hrane za životinje, za koje nije predviđeno utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje određene delatnosti (član 15. stav 7);
3) je otpočelo obavljanje delatnosti pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom (član 15. stav 8);
4) stavi u promet hranu koja nije bezbedna (član 25. stav 1);
5) stavi u promet hranu za životinje koja nije bezbedna (član 28. stav 1);
6) hrani životinje koje služe za proizvodnju hrane, hranom za životinje koja nije bezbedna (član 28. stav 2);
7) ne obezbedi da hrana i hrana za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih uslova (član 31);
8) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);
9) u svim fazama proizvodnje i prometa hrane ne obezbedi propisane uslove u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);
10) lica na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane koja dolaze u dodir sa hranom nemaju osnovna znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni, odnosno ne nose radnu odeću i obuću (član 45. stav 2);
11) u svim fazama proizvodnje i prometa hrane za životinje ne obezbedi propisane uslove u vezi sa higijenom hrane za životinje (član 48);
12) u svim fazama proizvodnje i prometa ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane (član 55. stav 1);
13) u svim fazama proizvodnje i promena ne obezbedi propisane uslove za kvalitet hrane za životinje (član 56. stav 1);
14) prvi put stavlja u promet novu hranu, genetski modifikovanu hranu i genetski modifikovanu hranu za životinje na teritoriji Republike Srbije ili se takva hrana nađe u prometu, a nema dozvolu u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnih propisa (član 69. stav 1);
15) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Član 84.
Novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako:
1) stavlja u promet hranu i hranu za životinje koja nije označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisom (član 30. stav 1);
2) ne postupi u skladu sa članom 30. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
3) ne postupi u skladu sa članom 32. stav 2. ovog zakona;
4) hrana ili hrana za životinje koju stavlja u promet ili postoji verovatnoća da će je staviti u promet nije na odgovarajući način označena i evidentirana radi identifikacije i sledljivosti (član 32. stav 4);
5) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane iz prometa i o tome ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane (član 33. stav 1);
6) ne postupi u skladu sa članom 33. stav 2. ovog zakona;
7) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane iz prometa na malo i distribucije hrane na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane (član 33. stav 3);
8) ne pruža informacije koje se odnose na sledljivost hrane i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvu, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja (član 33. stav 4);
9) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje ljudi, a o tome kao i o preduzetim merama ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 5);
10) sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom, odnosno ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja (član 33. stav 6);
11) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa i o tome ne obavesti Ministarstvo u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane za životinje (član 34. stav 1);
12) ne postupi u skladu sa članom 34. stav 2. ovog zakona;
13) na efikasan i precizan način ne informiše vlasnike ili držaoce životinja o razlogu povlačenja hrane za životinje i ako ne zahteva povraćaj hrane za životinje koja im je već isporučena, ako je to neophodno (član 34. stav 3);
14) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa na malo i distribucije hrane za životinje na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane za životinje (član 34. stav 4);
15) ne pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo (član 34. stav 5);
16) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje životinja, a o tome kao i o preduzetim merama ne obavesti Ministarstvo (član 34. stav 6);
17) sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom (član 34. stav 7);
18) u poslovanju hranom i hranom za životinje pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje uključujući i količine u rasutom stanju ne dostavi subjektu koji prima tu hranu i hranu za životinje podatke iz člana 63. stav 1. ovog zakona;
19) ne postupi u skladu sa članom 63. stav 2. ovog zakona;
20) hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv „proizvod starog zanata” pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje ne sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona (član 65. stav 1);
21) prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane za životinje ne stavi besplatno na raspolaganje potrebne količine uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja, nadležnom inspektoru (član 70. stav 3).
XVI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za usklađivanje pravnog lica, preduzetnika,odnosno fizičkog lica
upisanog u Centralni registar sa odredbama ovog zakona
Član 85.
Pravno lice i preduzetnik koji se bave proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Fizičko lice koje se bavi proizvodnjom hrane i hrane za životinje, a koja je namenjena prometu dužno je da se uskladi sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Subjekt u poslovanju hranom i hranom za životinje iz člana 15. stav 7. ovog zakona dužan je da najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona podnese prijavu za upis u Centralni registar.
Povezivanje podataka iz registara u Ministarstvu
Član 86.
Pravno lice i preduzetnik upisani u odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisom danom stupanja na snagu ovog zakona postaju upisani u Centralni registar.
Fizičko lice upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava shodno odredbama Uredbe o registru poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS”, br. 113/07, 9/08 i 35/08) danom stupanja na snagu ovog zakona postaje upisano u Centralni registar.
Nastavljanje obavljanja poslova laboratorijskog ispitivanja
Član 87.
Pravno lice za koje je na osnovu posebnih propisa utvrđeno da ispunjava uslove za obavljanje poslova laboratorijskog ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i koje je bilo ovlašćeno za obavljanje tih poslova u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, obavljaće te poslove do raspisivanja konkursa za obavljanje poslova laboratorijskog ispitivanja i programa monitoringa u skladu sa ovim zakonom.
Primena podzakonskih propisa
Član 88.
Podzakonski propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Službeni list SFRJ”, broj 53/91 i „Službeni list SRJ”, br. 24/94-dr.zakon, 28/96-dr.zakon i 37/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 101/05-dr.zakon i 79/05-dr.zakon), Zakona o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe („Službeni glasnik SRS”, br. 48/77-prečišćen tekst, 24/85-dr.zakon i 29/88 i „Službeni glasnik RS”, br. 44/91-dr.zakon, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon i 101/05-dr.zakon) i Zakona o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu („Službeni list SRJ”, br 12/95, 28/96-dr.zakon, 59/98 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr.zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Prestanak važenja ranijih zakona
Član 89.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe:
1) Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Službeni list SFRJ”, broj 53/91 i „Službeni list SRJ”, br. 24/94-dr.zakon, 28/96-dr.zakon i 37/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 101/2005-dr.zakon i 79/2005-dr.zakon) u delu koji se odnosi na životne namirnice;
2) Zakona o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe („Službeni glasnik SRS”, br. 48/77-prečišćen tekst, 24/85-dr.zakon i 29/88 i „Službeni glasnik RS”, br. 44/91-dr.zakon, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon i 101/05-dr.zakon), u delu koji se odnosi na životne namirnice;
3) Zakona o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu („Službeni list SRJ”, br. 12/95, 28/96-dr.zakon, 59/98 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05- dr.zakon).
Stupanje na snagu zakona
Član 90.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, s tim što se odredbe zakona koje se odnose na uvođenje HACCP, na sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, hitne mere i upravljanje kriznim situacijama, kao i na monitoring primenjuju od 1. januara 2009. godine.
4427008.183.doc/1
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o bezbednosti hrane sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 5, 6. i 9. Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem kontrole prometa roba i usluga preko granice, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, sistem zaštite i unapređenja životne sredine i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Značaj donošenja Zakona o bezbednosti hrane jeste prvenstveno u zaštiti života i zdravlja ljudi i, s tim u vezi, zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja, kao i zdravlja bilja i zaštita životne sredine.
Bezbedna (zdravstveno i higijenski ispravna) i kvalitetna hrana, racionalan i efikasan nadzor, usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima, povećanje izvoza i ekonomična proizvodnja, predstavljaju prioritete Republike Srbije.
Osnovno je pravo potrošača da hrana koju kupuje i konzumira ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje i ekonomski interes. Republika Srbija će donošenjem novog pravnog okvira, sveobuhvatno regulisati sve aspekte proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane. Usvajanjem odgovarajućeg seta propisa i njihovo efikasno sprovođenje imaće za cilj da smanji rizik od bolesti prouzrokovanih ili prenosivih hranom, sve u cilju zaštite zdravlja i interesa potrošača.
Zadatak Republike Srbije je da putem nadležnih institucija i instrumenata zaštiti to pravo što je moguće više, primenjujući na zakonu zasnovan sistem kontrole hrane, kako domaćeg porekla, tako i hrane iz uvoza. Jedan od osnovnih ciljeva poljoprivredne politike Republike Srbije jeste da potrošačima omogući stabilnu ponudu hrane u skladu sa njihovim zahtevima, u smislu odgovarajuće cene, kvaliteta i bezbednosti.
1. Međunarodne obaveze
Odlukom Saveta Evropske unije (EU) o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom, uključujući i Kosovo (2006/56/EC), koja je na snazi od 30. januara 2006. godine, definisani su principi i prioriteti delovanja koje Republika Srbija treba da ispuni u Procesu stabilizacije i pridruživanja. Jedan od prioriteta naveden u ovom dokumentu, u sekrtoru poljoprivrede, jeste i usvajanje i implementacija zakonodavstva u oblasti bezbednosti hrane, što je sadržano i u finalnoj verziji predloga nove Odluke Saveta EU (COM(2007) 660) od 06. novembra 2007. godine.
U godišnjem izveštaju EU Komisije od 06. novembra 2007. godine o progresu Republike Srbije u 2007. godini o prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu navodi se da je načinjen značajan progres u podeli nadležnosti u oblasti kontrole hrane i hrane za životinje, ali da Republika Srbija nije donela okvirno zakonodavstvo, strategiju u oblasti bezbednosti hrane, niti je uspostavila održiv sistem lanca bezbednosti hrane u skladu sa svim relevantnim EU propisima, kao i da je neophodna jasna podela nadležnosti između državnih organa koji učestvuju u službenoj kontroli.
2. Nacionalni dokumenti
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije (usvojena avgusta 2005. godine) i Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (usvojena juna 2007. godine) naglasile su proizvodnju hrane koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti i potrebu uvođenja kompatibilnog sistema bezbednosti hrane sa EU sistemom kao jedan od osnovnih ciljeva.
Strategijom o integrisanom upravljanju granicom u Republici Srbiji (usvojena januara 2006. godine) određene su službe na graničnim prelazima gde su, pored Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprava carina prisutne jedino Veterinarska i Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV).
Prema Akcionom planu za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija, Planu Vlade Republike Srbije za sprovođenje prioriteta iz evropskog partnerstva i Planu zakonodavnih aktivnosti, koji se odnosi na proces pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), usvajanje i početak sprovođenja zakonodavstva o bezbednosti hrane veterinarskim i fitosanitarnim pitanjima planirano je za IV kvartal 2008. godine, a izrada nacrta zakona je u nadležnosti MPŠV i Ministarstva zdravlja (MZ).
3. Postojeće stanje u oblasti bezbednosti
i kvaliteta hrane i hrane za životinje
Oblast bezbednosti i kvaliteta hrane u Republici Srbiji je uređena sa više zakona, i to:
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Službeni list SFRJ”, broj 53/91, „Službeni list SRJ”, broj 24/94, 28/96 i 37/02, „Službeni glasnik RS”, broj 79/05 i 101/05),
Zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe („Službeni glasnik SRS”, broj 48/77, 29/88, 44/91 i 48/94),
Zakon o sanitarnom nadzoru („Službeni glasnik RS”, broj 59/04),
Zakon o veterinarstvu („Službeni glasnik RS”, broj 91/05),
Zakon o zaštiti bilja („Službeni list SRJ”, broj 24/98 i 26/98, „Službeni glasnik RS”, broj 101/05),
Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla („Službeni glasnik RS”, broj 25/96),
Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu („Službeni list SRJ”, broj 12/95),
Zakon o standardizaciji („Službeni list SCG”, broj 44/05),
Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda s propisanim zahtevima („Službenom listu SCG”, broj 44/2005),
Zakon o akreditaciji („Službenom listu SCG”, br. 44/2005).
Pojedina pitanja u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane uređena su i drugim zakonima, na primer: Zakon o vinu i rakiji („Službeni glasnik RS”, broj 70/94, „Službeni list SRJ”, broj 13/02), Zakon o genetski modifikovanim organizmima („Službeni list SRJ”, broj 21/01), Zakon o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS”, broj 79/05), Zakon o oznakama geografskog porekla („Službeni list SRJ”, broj 20/06), Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima („Službeni glasnik RS”, broj 62/06).
Nadzor nad primenom Zakona o veterinarstvu, Zakona o zaštiti bilja, Zakona o genetski modifikovanim organizmima, Zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, Zakona o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe, Zakona o standardizaciji, Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda, Zakona o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla, Zakona o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu, Zakona o vinu i rakiji, MPŠV obavlja preko veterinarskih, fitosanitarnih i poljoprivrednih inspektora, koji su raspoređeni na centralnom nivou, na graničnim prelazima i na regionalnom nivou po okruzima.
Svi veterinarski, fitosanitarni i poljoprivredni inspektori su univerzitetskog obrazovanja (Fakultet veterinarske medicine, Poljoprivredni fakultet i Tehnološki fakultet).
Nadzor nad primenom Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, Zakona o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe i Zakona o sanitarnom nadzoru MZ obavlja preko sanitarnih inspektora, raspoređenih na regionalnom nivou i na graničnim prelazima.
Sanitarni inspektori se obrazuju na Višoj medicinskoj školi (većina inspektora), Medicinskom fakultetu, Farmaceutskom fakultetu, Veterinarskom fakultetu (dva inspektora), Poljoprivrednom fakultetu, Tehnološkom fakultetu.
3.1. Faza primarne proizvodnje – MPŠV: Uprava za veterinu – UV,
Uprava za zaštitu bilja – UZB
MPŠV je nadležno za kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane biljnog i životinjskog porekla i hrane za životinje na nivou primarne proizvodnje i pratećih aktivnosti uz primarnu proizvodnju (koje se odnose na skladištenje, rukovanje i transport primarnih proizvoda, živih životinja, ribe i divljači na mestu proizvodnje i od mesta proizvodnje do nekog objekata, kojima se suštinski ne menja priroda primarnih proizvoda).
UV odobrava i registruje objekate za gajenje životinja, sprovodi pogram mera zdravstvene zaštite životinja i monitoring pogram praćenja ostataka štetnih materija u životinjama.
UZB vrši kontrolu nad proizvodnjom bilja (seme, sadni materijal i merkantilno bilje), prati pojavi i rasprostranjenosti štetnih organizama (prouzrokovači bolesti bilja, štetočine i korovi), organizuje i preduzima mera suzbijanja štetnih organizama, kontroliše primenu pesticida i obavlja kontrolu nivoa rezidua u primarnim proizvodima biljnog porekla, ali bez monitoring plana.
U sistemu bezbednosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla i hrane za životinje UV odobrava i registruje objekate za klanje životinja, obradu, preradu, skladištenje i promet proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje; vrši veterinarsko-sanitarni pregled životinja pre i posle klanja, proizvoda životinjskog porekla tokom proizvodnje, skladištenja i prometa hrane u prometu (maloprodajni i ugostiteljski objekti i promet na zelenim pijacama), kao i proizvodnju i promet hrane za životinje; sprovodi monitoring pogram praćenja ostataka štetnih materija u proizvodima životinjskog porekla i hrani za životinje u proizvodnji i prometu; vrši kontrolu sakupljanja, prerade i uništavanje leševa i otpadaka životinjskog porekla i kontrolu proizvodnje, skladištenja i prometa veterinarskih lekova.
Veterinarski inspektori obavljaju stalni ili povremeni nadzor u zavisnosti od vrste i kapaciteta objekta, u skladu utvrđenim planovima kontrole i izdaju Veterinarske potvrde o zdravstvenom stanju pošiljke, čime se obezbeđuje sledljivost proizvoda.
Fitosanitarna kontrola
U sistemu bezbednosti hrane i hrane za životinje biljnog porekla UZB obavlja kontrolu nad stavljanjem u promet bilja (seme, sadni materijal i merkantilno bilje), biljnih proizvoda i kontrolu ostataka pesticida u primarnim proizvodima biljnog porekla i jednostavno prerađenim biljni proizvodima u prometu, ali bez monitoring plana.
Poljoprivredna kontrola
Poljoprivredna inspekcija, u oblasti kvaliteta hrane i hrane za životinje, obavlja kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, pića, flaširane vode, hrane za životinje i proizvoda biljnog porekla u proizvodnji i prometu; utvrđuje ispunjenost uslova za proizvodnju prehrambenih proizvoda biljnog porekla i vrši kontrolu organske i stočarske proizvodnje.
Sanitarna kontrola
MZ vrši nadzor nad zdravstvenom ispravnošću namirnica, što obuhvata kontrolu hrane (bez obzira na poreklo i nivo prerade) uključujući i vodu, u proizvodnji i prometu; objekata i prostorija u kojima se proizvode, čuvaju i stavljaju u promet namirnice (u smislu održavanja higijene) i lica koja u proizvodnji i prometu dolaze u dodir sa namirnicama (kontrola sanitarnih knjižica).
Veterinarska kontrola
Na osnovu epizootološke situacija u zemlji izvoznici i zemlji provoza i na osnovu analize rizika, UV izdaje uvozne dozvole, odnosno dozvole za provoz pošiljke životinja, proizvoda i hrane životinjskog porekla, hrane za životinje i pratećih predmeta, kojom se utvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i provoz tih pošiljaka.
Pošiljke pri uvozu i provozu mora da prati Međunarodna veterinarska potvrda (sertifikat), izdat od strane organa nadležnih za poslove veterinarstva te zemlje, a prilikom izvoza veterinarski inspektor RS, koji vrši nadzor u izvoznom objektu, izdaje Međunarodnu veterinarsku potvrdu, koji garantuje zdravstveno stanje životinja, odnosno bezbednost pošiljke proizvoda i hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, čime je obezbeđena i sledljivost proizvoda.
Pošiljke podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnom prelazu i u carinskim skladištima, a vrše ih granični veterinarski inspektori UV u skladu sa dozvolom uvoza.
Fitosanitarna kontrola
U prometu preko državne granice granični fitosanitarni inspektori vrše pregled pošiljaka (u uvozu i provozu sa pretovarom) bilja, jednostavno prerađenih biljnih proizvoda i hrane za životinje biljnog porekla, u smislu rizika od prenošenja i širenja štetnih organizama i ostataka pesticida.
Fitosanitarni inspektori i regionalne stručne službe izdaju Međunarodna uverenja (fitosertifikate) za izvoz bilja i biljnih proizvoda na osnovu obavljenih kontrola. Fitosertifikat garantuje da pošiljka nije zaražena određenim štetnim organizmima.
Poljoprivredna kontrola
Poljoprivredni inspektori vrše uzorkovanje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda biljnog porekla, hrane za životinje biljnog porekla, pića i flaširane vode radi kontrole kvaliteta u prometu preko državne granice, u carinskim skladištima i na osnovu ispitivanja dozvoljava promet, uz izdavanje Sertifikata o kvalitetu.
Sanitarna kontrola
Sanitarna inspekcija vrši uzorkovanje hrane, bez obzira na poreklo i nivo prerade na zdravstvenu ispravnost, u carinskim skladištima i nakon dobijanja rezultata ispitivanja dozvoljava promet.
3.4. Ispitivanje uzoraka
Ministarstva uključena u kontrolu bezbednosti hrane koriste usluge laboratorija koje rade po osnovu njihovih ovlašćenja.
Ispitivanje uzoraka uzetih u postupku veterinarske kontrole vrše dva naučna veterinarska instituta, 10 specijalističkih vetrinarskih instituta koji su akreditovani; dva akreditovana instituta za kontrolu hrane životinjskog porekla, akreditovani institut za monitoring rezidua i sertifikaciju mesa i Fakultet veterinarske medicine.
Ispitivanje u postupku fitosanitarne kontrole (zdravstveno stanje bilja i rezidue pesticida) vrši 15 laboratorija, od kojih su 9 akreditovane.
SIN koristi isključivo usluge 27 akreditovanih laboratorija, koje vrše ispitivanja parametara utvrđenih standardima, odnosno propisanih tehničkim propisima.
MZ u postupku sanitarne kontrole koristi 24 laboratorije koje se nalaze u sastavu instituta i zavoda za zaštitu zdravlja, ali koristi i laboratorije koje su ovlašćene od strane MPŠV.
Kada se razmatra celokupan lanac hrane u RS (od primarne proizvodnje do potrošača), uočava se sledeće:
neintegrisanost sistema bezbednosti hrane – glomazan i razuđen postojeći sistem, postojanje paralelnih nadležnosti, odnosno istovetni postupci kontrole sprovode se od strane MPŠV i MZ na istim nivoima u lancu hrane, bez koordinacije i planiranja aktivnosti (granična kontrola, kontrola u objektima proizvodnje i prerade, kontrola u maloprodajnim i ugostiteljskim objektima), što za rezultat ima nepotrebne troškove i prepreke za optimalno funkcionisanje tržišta i povećanje nesigurnosti i poverenja za subjekte koji se bave hranom i potrošača (sistem kontrole zasnovan na uzorkovanju i ispitivanju finalnih proizvoda),
odsustvo analize rizika, kao osnovnog principa koji se primenjuje u postupcima kontrole bezbednosti hrane (za sada nema dovoljno validnih, pouzdanih i na naučnim istraživanjima zasnovanih podataka, postojeći podaci su parcijalni i nesistematizovani),
nemogućnost praćenja (sledljivosti) hrane, naročito kada je u pitanju hrana biljnog porekla, tako da se povlačenje hrane i hrane za životinje sa tržišta, ukoliko ne ispunjava uslove za bezbednost, ne može preduzeti ciljano, precizno i efikasno,
nije uspostavljena osnovna pravna odgovornost za bezbednost hrane i hrane za životinje koja mora da bude na subjekatima koji se bave hranom i hranom za životinje, već su odgovornost preuzeli nadležni organi primenom mera kontrole (sistem kontrole zasnovan na represivnim, a ne preventivnim merama),
postojanje velikog broja laboratorija koje rade ispitivanje uzoraka hrane uzetih u postupku kontrole, koje su ovlašćene ili od strane jednog ili čak od strane oba ministarstva za iste vrste ispitivanja, bez formalnog zahteva o akreditaciji (izuzev u Zakonu o veterinarstvu i Zakonu o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu) i nestandardizovan postupak uzorkovanja, rukovanja i transporta uzorcima, kao i metoda za ispitivanje uzoraka hrane;
na poslovima sprovođenja kontrole hrane zaposlena su lica sa neadekvatnom školskom spremom i edukacijom.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH
INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Poglavlje – I. OSNOVNE ODREDBE, obuhvata predmet uređenja Zakona o hrani, i to:
Ovim zakonom uređuju se uslovi za sve faze proizvodnje i prometa bezbedne hrane i hrane za životinje, obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje, sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, hitne mere i upravljanje kriznim situacijama, higijena i kvalitet hrane i hrane za životinje (član 1).
Članom 2. regulisani su Izuzeci od primene, odnosno da se ovaj zakon ne primenjuje na primarnu proizvodnju hrane, pripremu, rukovanje, odnosno skladištenje hrane za potrebe sopstvenog domaćinstva, kao i hranu za životinje koje ne služe za proizvodnju hrane.
Ciljevi zakona su prikazani u članu 3. precizirano je šta su ciljevi koje ovaj zakon treba da dostigne u smislu bezbednosti hrane i hrane za životinje: visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, zaštitu interesa potrošača, uključujući i načelo poštenja i savesnosti u prometu hranom, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja, kao i zdravlje bilja i zaštita životne sredine.
Članom 4. – Značenje pojmovi u kome su navedeni pojedini izrazi i objašnjenja značenja tih izraza, koji su dati kroz 27 definicija, u cilju boljeg razumevanja teksta. U tekst zakona su uneti pojmovi kao što su analiza rizika koja obuhvata procenu rizika, upravljanje rizikom i obaveštavanje o riziku, potrošača, definicije monitoringa, nove hrane, objekata, opasnosti, posebnog nadzora, poslovanja hranom i hranom za životinje, primarne proizvodnje, promet na malo i veliko hrane i hrane za životinje, sledljivost, šta znači subjekat u poslovanju hranom i hranom za životinje, službeni uzorak, higijena hrane i hrane za životinje.
Definicija 25) objašnjava šta se smatra hranom, a šta ne, obuhvata pića, gume za žvakanje, kao i supstance koje se dodaju hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje, vodu za piće, kao i voda u originalnoj ambalaži. Definicija 26) i 27) je definicija hrana za životinje i faza proizvodnje i prometa.
1. Podela hrane prema poreklu izvršena je u članu 5.
2. Načela zakona obuhvaćena su u članovima od 6. do 10., gde je precizirano šta su načela i na koji se način sprovode i omogućavaju sistematsku primenu metodologije kojom se utvrđuju efektivne, proporcionalne i adekvatne mere koje imaju za cilj zaštitu zdravlja (analiza rizika, predostrožnost, zaštita interesa potrošača, obaveštavanje javnosti i javne rasprave).
3. Nadležnosti – člana 11. obuhvata subjekte u poslovanju hranom i hranom za životinje njihovu odgovornost i obavezu upisa u Centralni registar objekata, kao i druge subjekte koji učestvuju u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje i to:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo);
Ministarstvo zdravlja (u daljem tekstu: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja,
nacionalne referentne laboratorije,
laboratorije.
Pored toga u članu 11. je propisana obaveza korišćenja službenih oznaka za nadležna službena lica koja sprovode nadzor, kao i obaveza donošenja posebnog propisa koji će regulisati ovu oblast.
4. Podela nadležnosti, oblasti hrane je regulisana u članom 12. po fazama počev od primarne proizvodnje, proizvodnje, prerade i prometa na veliko, u fazi prometa na malo, uvoza i provoza, u fazi izvoza i posebno je regulisana oblast nove hrane u svim fazama proizvodnje i prometa i to između Ministarstva i Ministarstva nadležnog za poslove zdravlja. Pred navedenog u drugom delu ovog člana je prikazana nadležnost za sprovođenje zakona u svim fazama proizvodnje i prometa (uvoza, provoza, izvoza, prometa na malo i veliko) u okviru Ministarstva.
5. Odgovornost se odnosi na osnovnu pravnu odgovornost za bezbednost hrane subjekata koji se bave hranom i hranom za životinje u okviru delatnosti koje obavljaju, odnosno odgovornost organa koji vrše kontrolu da li subjekti sprovode sve zahteve propisane zakonom.
6. Međunarodne obaveze u oblasti bezbednosti hrane izvršavaju se u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih organizacija, Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera (SPS Agreement), međunarodnim konvencijama i drugim odgovarajućim mećunarodnim sporazumima, i razmenjuju se informacije sa drugim nacionalnim organizacijama odgovornim za bezbednost hrane (član 14).
Poglavlje – II. SUBJEKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE KOJI SE UPISUJU U CENTRALNI REGISTAR OBJEKATA
1. Upis u Centralni registar objekata, je naveden u članu 15. gde su precizirani uslovi za upis u Centralni registar subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje i navedeno je da se način odobravanja i registracija objekata vrši u skladu sa posebnim propisima u zavisnosti od vrste objekta.
2. Sadržina i način vođenja Centralnog registra – članom 16. je propisano da je registar javan i da će se voditi u elektronskoj formi, a sadržina i način vođenja će bliže regulisati posebnim propisom ministar.
3. Brisanje iz Centralnog registra propisana je u članu 17. samo ako pravno lice, preduzetnik i fizičko lice donese odluku o prestanku obavljanja određene delatnosti za koje je upisan u Centralni registar ili ako prestane da ispunjava uslove iz člana 15. stav 7. ovog zakona, odnosno uslove propisane posebnim propisima.
Poglavlje -III. OSTALI SUBJEKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE NjIHOVI ORGANIZACIONI OBLICI
Članom 18. regulisano je osnivanje nacionalnih referentnih laboratorija, način njihovog osnivanja kao i sadržina akta o osnivanju ovih referentnih laboratorija.
Članom 19. propisani su poslovi referentne laboratorije kao i mogućnost da jedna laboratorija može biti referentna za više ispitivanja.
Za pojedina ispitivanja ako u Republici Srbiji ne postoji referentna laboratorija koja ispunjava propisane uslove Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja može kao referentnu laboratoriju odrediti referentnu laboratoriju u drugoj državi.
Članom 20. propisano je da laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane, hrane za životinje kao i sprovođenje programa monitoringa mogu da se ustupe laboratorijama putem konkursa koji raspisuje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Član 21. propisuje da se na osnovu odluke o izboru zaključuje sa laboratorijom kojoj je dodeljeno obavljanje poslova ugovor i tačno precizira šta taj ugovor mora da sadrži.
Članom 22. propisane su jedinstvene metode, kriterijumi i smernice za obavljanje ustupljenih poslova.
Poglavlje – IV. STRUČNI SAVET ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE.
Članom 23. osnivanje stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane koji je dužan da u radu primenjuje i koristi preporuke, smernice i informacije dostupne od strane Evropske agencije za bezbednost hrane. Stručni savet zaseda u cilju vršenja procene rizika u oblasti bezbednosti hrane i dinamika rada isključivo zavisi od stepena rizika, a troškovi rada Stručnog saveta ne predstavljaju veliki finansijski izdatak, odnosno oni su zanemarljivi u funkcionisanju sistema bezbednosti hrane.
Članom 24. propisani su poslovi stručnog saveta.
Poglavlje – V. BEZBEDNOST HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE
1. Opšti uslovi za bezbednost hrane – propisani su čl. 25, 26. i 27. gde je utvrđeno šta se smatra bezbednom hranom kao i postupak u slučaju opasnosti da hrana nije bezbedna.
2. Opšti uslovi bezbednosti hrane za životinje propisani su u čl. 28. i 29. ovog zakona tako što je regulisano šta se smatra bezbednom hranom za životinje kao i postupak u slučaju opasnosti, odnosno rizika.
3. Deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane i hrane za životinje regulisano je članom 30. i predstavlja aktivnost koju sprovode subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje, sa obavezom poštovanja porekla hrane i hrane za životinje, mesta proizvodnje, sledljivosti i identifikacija proizvoda u prometu, tako da ne sme dovoditi potrošača u zabludu.
Poglavlje VI. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI SUBJEKATA U POSLOVANjU HRANOM I HRANOM ZA ŽIVOTINjE
Odgovornost – član 31. regulisao je odgovornost subjekata da hrana i hrana za životinje ispunjava uslove propisane zakonom i drugim posebnim propisima koji su u vezi sa hranom i hranom za životinje.
Sledljivost – član 32. je propisao da u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane i hrane za životinje mora biti obezbeđena sledljivost.
Odgovornost subjekata u poslovanju hranom i Odgovornost subjekata u poslovanju hranom za životinje – čl. 33. i 34. propisane su obaveze subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje u smislu povlačenja hrane i hrane za životinje iz prometa ukoliko se utvrdi njena neusaglašenost sa ovim zakonom, a po principu sledljivosti. To znači da je svaki subjekat u poslovanju hranom i hranom za životinje dužan da bez odlaganja sprovede sve aktivnosti za povlačenje iz prometa hrane i hrane za životinje koja nije bezbedna, kao i da sarađuje u tim aktivnostima sa ostalim subjektima u lancu snabdevanja (od kojih je nabavio ili kojima je prodao hranu), kao i sa nadležnim organima.
Poglavlje – VII. OPŠTE OBAVEZE PRI UVOZU I IZVOZU HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE
Član 35. propisuje da se radi dobijanja bezbedne hrane i hrane za životinje primenjuju mere zasnovane na naučnim principima, međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, u obimu koji je neophodan da se zaštiti život i zdravlje čime se izbegava proizvoljna i neopravdana diskriminacija između država u kojima preovladavaju isti ili slični uslovi, na način koji ne predstavlja prikriveno ograničavanje spoljne trgovine, što predstavlja međunarodnu obavezu Republike Srbije. Članom 36. propisane su obaveze u međunarodnoj trgovini hranom i hranom za životinje koje, između ostalog, proističu i iz međunarodnih sporazuma i iz pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (u smislu Sporazuma o sanitarnim i fitosanitarnim merama), a odnose se na sprečavanje prepreka u trgovini. Obaveze se pre svega se odnose na čl. 4, 5, 6. i 8. SPS sporazuma (ekvivalentnost, procena rizika,prilagođavanje regionalnim uslovima i procedure kontrole).
Članom 37. propisani su uslovi za uvoz, provoz i izvoz hrane i hrane za životinje iz/u Republiku Srbiju.
Poglavlje – VIII. SISTEM BRZOG OBAVEŠTAVANjA I UZBUNjIVANjA, HITNE MERE I UPRAVLjANjE KRIZNIM SITUACIJAMA
1. Sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja – u čl. 38, 39. i 40. regulisano je uspostavljanje ovog sistema kao mreže za izveštavanje o direktnom ili indirektnom riziku po zdravlje čiji je uzrok hrana ili hrana za životinje, kojim upravlja Ministarstvo.
2. Hitne mere i 3. Upravljanje kriznim situacijama (čl. 41, 42, 43. i 44.) – sprovođenje hitnih mera i upravljanja kriznim situacijama, predstavlja usvajanje odgovarajućih i efikasnih procedura (planova) koje omogućavaju koordinaciju rada i utvrđivanje najefikasnijih mera na osnovu naučnih podataka iz procene rizika, čime se izbegava nejednak tretman izuzetno rizičnih situacija.
Poglavljem IX. HIGIJENA HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE – 1. Obaveze subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje (čl. 45, 46, 50. i 51) regulisani su uslovi koje moraju ispunjavati subjekti u poslovanju hranom u svim fazama proizvodnje i prometa (od primarne proizvodnje do krajnjeg potrošača) u vezi sa higijenom, odnosno uvođenje i sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse, kao i Programa analize rizika kontrolom kritičnih kontrolnih tačaka (sistem HACCP).
Uputstvo za dobru proizvođačku, higijensku praksu i HACCP – propisani su u čl. 48. i 53. zakona, dok Nacionalne mere iz čl. 49. i 54. obuhvataju odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom, odnosno subjekata koji se nalaze na područjima u kojima postoji posebno geografsko ograničenje, radi olakšanja njihovog poslovanja, imajući u vidu bitne faktore rizika, ako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.
Poglavlje – X. KVALITET HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE
1. Obaveze subjekata u poslovanju hranom za životinje – (član 55, 56. i 57) regulisani su uslovi koje moraju ispunjavati subjekti u poslovanju hranom za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa (od primarne proizvodnje do krajnjeg potrošača) u vezi sa higijenom, odnosno uvođenje i sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse, kao i Programa analize rizika kontrolom kritičnih kontrolnih tačaka (sistem HACCP).
2. Kvalitet hrane – u članu 55. zakona propisano je da su subjekti u poslovanju hranom dužni da obezbede ispunjenost propisanih uslova kvaliteta, a u članu 64. su u 8) tačaka navedene osnovne norme kvaliteta.
3. Kvalitet hrane za životinje – član 56. odnosi se na kvalitet hrane za životinje koje se koriste za pripremu hrane, u članu 57. je prpisano da se životinja mogu hraniti isključivo sa hranom za životinje koja zadovoljava propisane zahteve za kvalitet, dok su u članu 58. navedeni osnovni kriterijumi za hranu za životinje.
U poglavlju – X. OSTALA HRANA – u članu 58. navedeno je da tu spada: nova hrana, genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za životinje.
1. Nova hrana – je opisana u članu 59. gde su prikazane 4 kategorije ove hrane i šta se ne smatra novom hranom.
2. Genetski modifikovana hrana i hrana za životinje – član 60. propisuje šta se smatra genetski modifikovanom hranom i hranom za životinje u smislu ovog zakona.
3. Stavljanje u promet nove hrane, genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje, 4. Evidencija izdatih dozvola i 5. Sledljivost i označavanje nove hrane, genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje (čl. 61, 62. i 63), regulisan je postupak za stavljanje u promet, način izdavanja dozvola, vođenje evidencija i označavanje radi sledljivosti nove hrane i genetski modifikovane hrane i hrane za životinje.
Poglavlje – XII. HRANA SA OZNAKOM TRADICIONALNOG NAZIVA, IMENA POREKLA I GEOGRAFSKOG POREKLA
Obzirom da je Zakonom o geografskim oznakama porekla i Uredbom o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznavanju svojstva ovlašćenog korisnika geografske oznake porekla propisan postupak i način sticanja oznaka, ali ne i uslovi za označavanje radi njenog stavljanje u promet i kontrolu bezbednosti i kvaliteta u proizvodnji i prometu, čl. 64. i 65. ovog zakona propisani su ovi dodatni uslovi.
Poglavlje – XIII. PODACI I INFORMACIJE
Prikupljanje i korišćenje podataka (član 66); Prosleđivanje podataka (član 67); Informacioni sistemi (član 68) – precizirani su uslovi za prikupljanje i razmenu podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou, uslovi i način povezivanja sa drugim bazama podataka iz delokruga rada drugih organa koji su u vezi sa bezbednošću hrane i subjektima koji se bave hranom i hranom za životinje i uslovi uspostavljanje baza podataka u cilju podrške Sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao i delovanja u kriznim situacijama.
Poglavlje – XIV. MONITORING, UZORKOVANjE I ANALIZA
Monitoring bezbednosti hrane i hrane za životinje (član 72) i Uzorkovanje i analiza (član 73) – obuhvata mere sistemske kontrole mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata u hrani i hrani za životinje, uslove i način sprovođenja monitoringa, metode kontrole, uslove i način uzimanja i čuvanja uzoraka, vođenje evidencije o uzorcima i metode laboratorijskih analiza za određene mikrobiološke, hemijske i biološke kontaminente bliže propisuje ministar. Pored toga regulisan je standardizovan postupak uzimanja i rukovanja uzorcima, donošenje bližih propisa vezanih za metode ispitivanje uzoraka hrane i hrane za životinje, kao i u kojim slučajevima troškove uzorkovanja i ispitivanja snose subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje.
Poglavlje – XV. NADZOR – obuhvata Inspekcijski nadzor (član 72) – što predstavlja nadzor nad primenom odredaba ovog zakonai propisa donetih na osnovu ovog zakona, uzimajući u obzir i ostale propise koji su u vezi sa ovim zakonom.
Prava i dužnosti veterinarskog, fitosanitarnog, poljoprivrednog i sanitarnog inspektora u vršenju poslova inspekcijskog nadzora regulisani su u članu 73.
Mere koje nalaže veterinarski i granični veterinarski inspektor – regulisane su u članu 74.
Mere koje nalaže fitosanitarni inspektor – regulisane su u članu 75.
Mere koje nalaže poljoprivredni inspektor – regulisane su u članu 76.
Mere koje nalaže sanitarni inspektor – regulisane su u članu 77.
Nadležnost za rešavanje o žalbi – regulisano je u članom 78.
Poglavlje – XVI KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup (član 79) i Prekršaj privrednog društva ili drugog pravnog lica (čl. 80. do 84);
Poglavlje – XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Čl. 85, 86, 87. 88, 89. i 90. regulisane su prelazne i završne odredbe.
Odredbama ovog zakona određeno je vreme stupanja na snagu.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
U Republici Srbiji trenutno ne postoji jedinstven budžet namenjen kontroli bezbednosti i kvaliteta hrane. Međutim, određena sredstva za ovu namenu obezbeđuju se u okviru budžetskih stavki Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja za poslove inspekcije (inspekcije u sastavu ministarstava), kao i za određene stručne i analitičke poslove koje, za potrebe ministarstava i inspekcija obavljaju ovlašćene institucije (zavodi, instituti, fakulteti).
Prema proceni (uzimajući u obzir broj zaposlenih inspektora i sredstva MPŠV i MZ) za službenu kontrolu hrane koju sprovode nadležni organi treba napomenuti da ovaj budžetski trošak nije stvarni trošak kontrole hrane i hrane za životinje, jer subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje doprinose u većoj meri iznosu troškova. Plaćaju naknade za sertifikate, preglede, uverenja, rešenja, ispitivanja i sl. Nažalost, ovaj deo naknada nije direktan budžetski prihod namenjen isključivo za kontrolu bezbednosti hrane.
Stručni savet zaseda u cilju vršenja procene rizika u oblasti bezbednosti hrane i dinamika rada isključivo zavisi od stepena rizika, a troškovi rada Stručnog saveta ne predstavljaju veliki finansijski izdatak, odnosno oni su zanemarljivi u funkcionisanju sistema bezbednosti hrane, a svoj rad započeće tokom 2009. godine.
Osnivanje nacionalnih referentnih laboratorija i imenovanje referentnih laboratorija za pojedine vrste ispitivanja bio je deo programa CARDS – Communitu Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation (Pomoć Zajednice za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju) koji je završen 2006. godine (ukupan iznos sredstava 6 miliona evra). Pomoć je obuhvatala nabavku opreme za navedene laboratorije. Nacionalne referentne laboratorije će se osnovati odlukom Vlade nakon donošenja Zakona i to u toku 2009. godine za čiji početak rada će biti potrebno obezbediti eventualno naknade za rad 15 lica koja bi tokom 2009. godine bila zaposlena.
U toku je i twining Program jačanja institucionalnih kapaciteta administracije laboratorija za bezbednost hrane (Institutional Capacity Building of the Food-Chain Laboratories Administration).
V. ANALIZA EFEKATA
1. Koji problem se rešava propisom?
Bezbednost hrane je jedno od najtežih sistemskih pitanja i, u EU, ne postoji jedan pristup ili pravilo u zemljama članicama kada je u pitanju podela odgovornosti u oblasti službene kontrole bezbednosti hrane. Svaka zemlja političkom odlukom imenuje ili uspostavlja institucije odgovorne za bezbednost hrane. Bitno je da se imenuje jedna odgovorna institucija za bezbednost i stratešku kontrolu hrane, koja u svom sastavu može imati sve kontrolne organe (inspekcije) ili pak snagu i „moć” da koordinira rad inspekcija koje su u sastavu drugih institucija.
Sistem bezbednosti hrane u EU je horizontalno integrisani sistem i obuhvata ne samo opšti zakon o hrani (Uredba Evropskog parlamenta i Saveta 178/2002/EC od 28. januara 2002. godine) već i niz horizontalno povezanih propisa koji se tiču higijene hrane, hrane za životinje, zdravlja bilja i pesticida.
Svi propisi u oblasti poljoprivrede vezani za hranu, a naročito u oblasti veterine, jasno definišu oblasti nadležnosti. Međutim, u propisima koji su u nadležnosti Ministarstva zdravlja nisu jasno istaknute podele nadležnosti u delu veterinarske, sanitarne i fitosanitarne kontrole, što je u stvari dovelo u prethodnom periodu do preklapanja nadležnosti, odnosno dupliranja kontrola.
Postojeći Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe i propisi za njegovo sprovođenje doneti su još 1991. godine, i kao takvi su institucionalno zastareli i neusaglašeni sa međunarodnim pravilima i standardima, kao i regulativom EU.
Sadašnji sistem bezbednosti hrane (zdravstvene ispravnosti namirnica) i hrane za životinje u našoj zemlji se prevashodno zasniva na uzorkovanju i ispitivanju gotovih, finalnih proizvoda.
Netransparentnošću odredbi koje uređuju nadležnosti organa, načinom uzorkovanja proizvoda, kao i odsustvom analize rizika kao metoda koji se primenjuje u postupcima kontrole bezbednosti hrane, kao i postojeće zakonsko rešenje koje jasno nedefiniše nadležnosti u oblasti bezbednosti hrane, dovelo je do toga da slične ili istovetne postupke kontrole sprovode i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja, što je povećalo nesigurnost za učesnike u prometu i predstavljalo nepotrebno opterećenje za trgovinu.
Zato sada, posle dužeg perioda paralelnog postojanja neusklađenih propisa, zadržan je neprepoznatljiv sistem bezbednosti hrane u evropskim i svetskim okvirima.
2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem akta?
Ovaj zakon ima za cilj da obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i interesa potrošača, pri čemu se uzima u obzir efikasno funkcionisanjlje unutrašnjeg prometa i uvek kada je to moguće zaštita zdravlja i dobrobiti životinja, kao i zdravlja bilja i zaštita životne sredine.
Donošenjem Zakona o bezbednosti hrane osiguraće se uslovi za strateško upravljanje bezbednosti hrane i hrane za životinje preko bolje organizacije, odnosno jasne podele nadležnosti i koordinacijom nadležnih inspekcija.
Novim konceptom obuhvaćeni su svi aspekti lanca hrane i nakon primarne proizvodnje, uključujući i proizvodnju hrane za životinje, zaključno sa prodajom, odnosno snabdevanjem potrošača, tako da sistem bezbednosti hrane postaje sveoobuhvatan, integrisan.
Njime se uspostavlja sistem sledljivosti, praćenja hrane i hrane za životinje, tako da se povlačenje hrane i hrane za životinje može preduzeti ciljano, precizno i efikasno, kao i informisanje potrošača ili službenih lica koja vrše kontrolu.
Novim zakonskim rešenjem subjekat u poslovanju hranom i hranom za životinje snosi osnovnu pravnu odgovornost za bezbednost hrane, a sistem nadzora subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje postaje prepoznatljiv u svetskim okvirima jer se vrši na osnovu procene rizika i odgovarajućeg broja kontrola iz sopstvenog višegodišnjeg integrisanog nacionalnog plana kontrole.
Definisane mere i vrste sankcija za kršenje zakona su efikasne, u skladu sa vrstom prekršaja, i imaju preventivno dejstvo.
Formiranjem Stručnog saveta, kao nezavisnog i naučnog tela za procenu rizika, koje daje mišljenja o spornim naučnim pitanjima, nadležnim organima Republike Srbije se omogućava donošenje odluka o upravljanju rizikom na osnovu informacija zasnovanih na naučnoj osnovi radi postizanja ciljeva ovog zakona.
Preko uspostavljanja Sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja unaprediće se razmena informacija o rizicima vezanim za hranu i hranu za životinje, a inspekcijske službe radiće po jedinstveno propisanim procedurama (prepoznatljiv i ekvivalentan službeni nadzor u EU), a zakon će se istovetno primenjivati bez obzira da li se radi o hrani ili hrani za životinje u unutrašnjem ili međunarodnom prometu.
Kreiranje politike u ovoj oblasti biće usmereno na ključne probleme, a reagovanje, u odnosu na pojavu opasnosti u hrani i hrani za životinje, biće znatno brže.
Potrošači, ostale zainteresovane strane i trgovinski partneri će imati poverenje u proces odlučivanja i primenu propisa o hrani.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Na Zakonu o bezbednosti hrane MPŠV je od 2000-2003. godine radilo zajedno sa Projektom za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (USAID WTO Accession Project). Od 2004. godine, u okviru projekta Reforma veterinarske, fitosanitarne i sanitarne inspekcije (Reform of the Serbian Veterinary, Phytosanitary and Sanitary Inspectorate) rađeno je na usaglašavanju MPŠV i MZ u oblasti podele nadležnosti u okviru službene kontrole hrane. U okviru ovog projekta, aprila 2006. godine, izrađen je predlog Strategije o bezbednosti hrane i radna verzija zakona bez podele nadležnosti u ovoj oblasti, sa idejom da se podela nadležnosti uredi Zakonom o ministarstvima.
Ova radna verzija zakona uvrštena je u ACC 8 (STO) Republike Srbije. Inače, ocena predstavnika EU Komisije u STO je da je ACC 8 Republike Srbije „mršav”, a u toku razgovora na poslednjem sastanku o plurilateralnom sastanku o SPS merama (kraj februara 2007. godine), između ostalog naglašeno je da i dalje ostaje otvoreno pitanje podele i preklapanja nadležnosti.
Sve radne verzije zakona su izrađivane od strane Radnih grupa, koje su formirane interresorno, od strane MPŠV i MZ.
4. Zašto je donošenje akta najbolje rešenje datog problema?
Procenjujući sadašnje stanje u oblasti bezbednosti hrane, posledice koje naša zemlja trpi zbog neusaglašenosti i moguće uticaje novog rešenja, u okviru novog zakona rukovodilo se sledećim principima:
princip podele nadležnosti „JEDAN OBJEKAT-JEDAN NADLEŽNI ORGAN” i sledljivost hrane „OD NjIVE/FARME DO TRPEZE”,
na istom uzorku će se proveravati i bezbednost i kvalitet hrane i hrane za životinje,
uzorkovanje će se obavljati u skladu sa analizom rizika, prema planu kontrole i monitoringa na godišnjem nivou koje će sprovoditi MPŠV i MZ,
MPŠV kao koordinacioni organ u usaglašavanju planova kontrole i objedinjavanju podataka o izvršenim kontrolama, izveštavanje i međunarodna saradnja.
5. Na koga će i kako uticati rešenja datog problema?
Svi do sada nadležni organi izgubiće jedan deo prihoda od obavljanja kontrola (jer je jedna te ista hrana bila predmet dve kontrole), ali dobija ceo sistem, jer postaje sveobuhvatan.
Obavezom uvođenja i sprovođenja mera samokontrole (dobre proizvođačke i higijenske prakse, kao i Programa analize rizika i kontrola kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP) od strane subjekata koji se bave hranom i hranom za životinje uvode se strožiji uslovi za dobijanje dozvola za rad.
Potrošači će imati poverenje u proces odlučivanja i primenu propisa o hrani, jer će se preko uspostavljanja Sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja unaprediti se razmena informacija o rizicima vezanim za hranu i hranu za životinje.
6. Koji su troškovi koji će primena akta izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Subjekti u poslovanju hranom (bez obzira da su mala ili velika) će imati dodatne troškove vezane za ispunjavanje uslova propisanih ovim zakonom (uvođenje sistema samokontrole na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse, kao i Programa analize rizika i kontrola kritičnih kontrolnih tačaka), ali će objekti u kojima se obavlja bilo koja faza proizvodnje i prometa hrane i hrane za životinje u tehničkom pogledu garantovati da će domaći proizvodi biti konkurentni i na međunarodnom tržištu (MPŠV već drugu godinu dodeljuje podsticajna sredstva za uvođenje Programa analize rizika i kontrola kritičnih kontrolnih tačaka u objektima za proizvodnju hrane).
Međutim, novim zakonskim rešenjem su predviđena odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom i hranom za životinje, radi olakšanja njihovog poslovanja, ali uz procenu bitnih faktore rizika, u smislu da takva odstupanja ne smeju da utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.
Odstupanja se odnose i na subjekate u poslovanju hranom i hranom za životinje koji se nalaze na područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja (ruralna, privredno nerazvijena područja).
Obzirom da će se kontrole bezbednosti hrane raditi prema tačno utvrđenim planovima na godišnjem nivou (a moraće da postoje i višegodišnji planovi), zasnovani na analizi rizika i rezultatima kontrola iz prethodnih perioda, izdvajanja iz budžeta za ove svrhe će biti manja, što ima kao krajnji rezultat i manju cenu koštanja proizvoda, što je dobrobit za građane.
7. Da li pozitivni efekti akta opravdavaju troškove njegove primene?
Početna ulaganja subjekata u poslovanju hranom su veća, ali cilj koji se dostiže jeste bezbednost proizvoda za potrošača.
Sve napred navedeno treba da proizvede efekat koji nije zanemarljiv, kako za one koji bi proizvodili i uvozili hranu i hranu za životinje, tako i za samu poljoprivrednu granu, koja se sada nalazi u nezavidnoj situaciji s obzirom da joj predstoji duga i teška borba za evropsko tržište.
8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Donošenje akta stimuliše poboljšanje tehničkih uslova kod postojećih objekata i pojavu novih subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje koji zadovoljavaju uslove propisane zakonom.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o aktu?
Pojedina rešenja iz svih radnih verzija zakona i Strategije prezentovani su na seminarima i skupovima u organizaciji Privredne komore Srbije, Veterinarskog i Poljoprivredni fakulteta iz Beograda, u toku 2006. i 2007. godine, od strane predstavnika MPŠV i MZ, a kojima su prisustvovale sve zainteresovane strane (proizvođači, potrošači, naučne ustanove).
10. Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?
Usvajanjem ovog akta, radi dostizanja ciljeva zakona, primeniće se mere koje se odnose na:
Registraciju i odobravanje objekata: Svi subjekti u poslovanju hranom biće upisani u jedinstven Centralni registar na osnovu propisanih uslova i predhodno dobijenog odobrenja od nadležnih ministarstava. Na jednom mestu će se nalaziti popis svih objekata, što do sada nije bilo moguće, a time se omogućava sledljivost hrane i hrane za životinje ne samo u unutrašnjem prometu (identifikacioni broj), već i u međunarodnom prometu (izvozni kontrolni broj), kao i brzo reagovanje u slučaju neusaglašenosti.
Sisteme samokontrole: Za subjekte u poslovanju hranom i hranom za životinje, bez obzira da li se bave proizvodnjom, preradom ili distribucijom, obavezno je uvođenje sistema samokontrole, bilo da je u pitanju dobra proizvođačka, dobra higijenska praksa ili Program analize rizika i kontrola kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP, koji moraju biti verifikovani. Ovi sistemi samokontrole će se uvesti u zavisnosti od kapaciteta i kategorije objekata. Time se prva pravna odgovornost za bezbednost hrane i hrane za životinje prebacuje na subjekta u poslovanju hranom i hranom za životinje, što povećava sigurnost u svim delovima lanca hrane i hrane za životinje.
Zvanične kontrole:
Kontrole se obavljaju na osnovu prethodno donetih višegodišnjih nacionalnih planova kontrole, koji se donose na osnovu procene rizika. Kontrole će biti redovne, ali proporcionalne riziku, a uzimaće se u obzir i rezultati provera koje sprovode sami subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje, jer su uveli sistem samokontrole. Dodatne kontrole (ad hoc), van utvrđenih planova, vršiće se ukoliko postoji sumnja u zakonsku neusaglašenost i u bilo koje drugo vreme, čak iako ne postoji sumnja. Da bi se ispunili planovi kontrole nadležni organi treba da ispune brojne operativne kriterijume kako bi obezbedili nepristrasno i efikasno vršenje kontrola.
Kontrole će se vršiti na osnovu utvrđenih procedura, čime se obezbeđuje da se kontrola uvek vrši na isti način i bude ujednačenog kvaliteta. Time se sistem kontrole izjednačava sa sistemom kontrole koji važi u evropskim i svetskim okvirima (prepoznatljivost).
Laboratorije:
Sve laboratorije koje ispituju uzorke radiće u skladu sa međunarodno priznatim procedurama i standardima i moraće biti akreditovane.
Imenovaće se referentne laboratorije za pojedine vrste ispitivanja, koje će naročito obuhvatati oblast hrane i hrane za životinje, ali i druge aspekte kao što je zdravlje životinja i bilja, odnosno tamo gde postoji potreba za preciznim analitičkim i dijagnostičkim rezultatima.
Sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja: Uspostavljanjem ovog sistema svaki konkretan slučaj otkrivanja hrane ili hrane za životinje, za koji je neophodno hitno preduzimanje mera zbog rizika po zdralje, biće uneta u ovaj informacioni sistem. Uz obaveštenje se prilaže objašnjenje zašto su određene mere preduzete.
Upravljanje kriznim situacijama: Donošenjem Programa upravljanja kriznim situacijama biće definisani organizacioni postupci koji će omogućiti bolju koordinaciju rada i utvrđivanje najefikasnijih mera u zavisnosti od vrste situacije u kojoj postoji rizik (bilo direktan, bilo indirektan) po zdravlje, a koji su uzrokovani hranom i hranom za životinje. Njime se utvrđuju praktične procedure za upravljanje kriznim situacijama. Uz Program, kao opšti akt vezan za sve situacije, za svaku konkretnu situaciju se donosi poseban Plan.
4427008.183.doc/2