PREDLOG ZAKONA
Sadržina zakona
Član
Ovim zakonom se uređuju osnove bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti u Republici Srbiji (u daljem tekstu: službe bezbednosti) i nadzor nad njihovim radom.
U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovog zakona.
Načela delovanja službi bezbednosti
Član
Službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije.
Pripadnici službi bezbednosti su dužni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno.
Pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Bezbednosno-obaveštajni sistem
Član
Službe bezbednosti deo su jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije.
Za razmatranje pitanja od značaja za nacionalnu bezbednost osniva se Savet za nacionalnu bezbednost i ovim zakonom posebno uređuju poslovi Saveta od značaja za usklađivanje i usmeravanje rada službi bezbednosti.
Za operativno usklađivanje rada službi bezbednosti osniva se Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti (u daljem tekstu: Biro za koordinaciju). Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti.
Član
Službe bezbednosti su Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Službe bezbednosti obavljaju poslove i zadatke u granicama svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom.
Službe bezbednosti imaju status pravnih lica.
1. SAVET ZA NACIONALNU BEZBEDNOST
Nadležnost
Član 5.
Savet za nacionalnu bezbednost (u daljem tekstu: Savet) jeste telo Republike Srbije koje obavlja određene poslove i zadatke iz oblasti nacionalne bezbednosti.
Savet se stara o nacionalnoj bezbednosti tako što:
razmatra pitanja iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti;
razmatra međusobnu saradnju organa nadležnih za odbranu, organa nadležnih za unutrašnje poslove i službi bezbednosti i njihovu saradnju s drugim nadležnim državnim organima, kao i saradnju sa organima i službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija;
predlaže nadležnim državnim organima mere za unapređenje nacionalne bezbednosti;
razmatra predloge za unapređenje nacionalne bezbednosti koje mu upućuju organi nadležni za odbranu, organi nadležni za unutrašnje poslove, službe bezbednosti i drugi nadležni državni organi;
razmatra pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda koja su značajna za nacionalnu bezbednost;
razmatra i druga pitanja koja su značajna za nacionalnu bezbednost.
Savet usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti tako što:
razmatra obaveštajno-bezbednosne procene i donosi zaključke kojima određuje prioritete i načine zaštite i usmerava ostvarivanje nacionalnih interesa koji se sprovode putem obaveštajno-bezbednosne delatnosti;
donosi zaključke u vezi s radom službi bezbednosti i Biroa za koordinaciju;
donosi zaključke kojima usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti;
donosi zaključke kojima usmerava saradnju službi bezbednosti sa službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija;
donosi zaključke kojima usklađuje delatnosti državnih organa koje su posvećene međunarodnoj saradnji u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane;
prati izvršavanje zaključaka koje je doneo;
daje mišljenja o predlozima godišnjih i srednjoročnih planova rada službi bezbednosti;
daje mišljenja Vladi o predlozima budžeta službi bezbednosti i prati realizaciju odobrenih budžetskih sredstava;
daje mišljenje Vladi o predlogu za postavljenje i razrešenje direktora službi bezbednosti.
Savet se stara o usaglašenoj primeni propisa i standarda za zaštitu podataka o ličnosti, kao i drugih propisa kojima se štite ljudska prava koja mogu da budu ugrožena razmenom informacija ili drugim operativnim radnjama.
Sastav Saveta
Član 6.
Članovi Saveta su:
predsednik Republike;
predsednik Vlade;
ministar odbrane;
ministar unutrašnjih poslova;
ministar pravde;
načelnik Generalštaba Vojske Srbije;
direktori službi bezbednosti.
Sekretar Saveta
Član 7.
Savet ima sekretara Saveta, koji učestvuje u radu Saveta bez prava odlučivanja.
Sekretar Saveta stara se o izvršavanju zaključaka Saveta i obavlja druge poslove koji su određeni poslovnikom i drugim aktima Saveta.
Šef kabineta predsednika Republike je sekretar Saveta po položaju.
Kancelarija Saveta
Član 8.
Vlada će uredbom obrazovati Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost (u daljem tekstu: Kancelarija Saveta), kao službu Vlade, koja obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta, a naročito:
poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednica Saveta;
stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta;
poslove u vezi sa pripremanjem izveštaja o radu Saveta;
poslove administrativno-tehničke podrške Birou za koordinaciju;
čuvanje i stavljanje na uvid članovima Saveta izveštaja i drugih akata Saveta.
Način rada Saveta
Član 9.
Sednicu Saveta saziva predsednik Republike. Predlog dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike i predsednik Vlade.
Sednici Saveta predsedava predsednik Republike, a ako je on sprečen – predsednik Vlade.
Zaključke i druge akte Saveta potpisuje predsednik Republike.
Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Republike može, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta.
Poslovnik Saveta
Član 10.
Savet donosi poslovnik o svom radu.
Poslovnikom i drugim opštim aktima Saveta bliže se uređuju ostala pitanja koja su značajna za rad Saveta, Biroa za koordinaciju i Kancelarije Saveta, kao i način na koji se obavljaju administrativni i tehnički poslovi za Savet.
2. BIRO ZA KOORDINACIJU
Nadležnost Biroa
Član 11.
Biro za koordinaciju operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zaključke Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Biro za koordinaciju posebno:
utvrđuje zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti službi bezbednosti i službi bezbednosti i drugih državnih organa i s tim u vezi koordinira njihove aktivnosti;
utvrđuje način operativnog usklađivanja u pojedinim slučajevima;
osniva mešovite radne grupe za operativne zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti i utvrđuje njihove zadatke;
analizira rezultate operativnog usklađivanja i o tome po potrebi izveštava Savet, a najmanje jednom u šest meseci.
Rad Biroa za koordinaciju podrobnije se uređuje Poslovnikom Saveta.
Sastav Biroa
Član 12.
Biro za koordinaciju čine direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta.
U radu Biroa za koordinaciju mogu po pozivu da učestvuju:
predstavnici Ministarstva spoljnih poslova;
direktor policije i načelnici uprava policije;
Republički javni tužilac;
direktor Uprave carina;
rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija.
Saradnja sa Savetom
Član 13.
Nadležni državni organi dužni su da, u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim položajem, sarađuju sa Savetom u pitanjima iz nadležnosti Saveta, a pre svega u izvršenju zaključaka Saveta.
Ako nadležni državni organ ne sarađuje sa Savetom ili ne izvršava zaključke Saveta, sekretar Saveta o tome, bez odlaganja, obaveštava Savet, koji u tom slučaju može pozvati rukovodioca državnog organa da preduzme sve mere koje su predviđene zakonom da bi državni organ uspostavio saradnju sa Savetom ili izvršio zaključak Saveta.
Sredstva za rad
Član 14.
Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Načela nadzora
Član 1
Nadzor nad radom službi bezbednosti zasniva se na sledećim načelima:
podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti demokratski izabranim vlastima Republike Srbije;
političke, ideološke i interesne neutralnosti službi bezbednosti;
obaveze službi bezbednosti da informišu javnost o izvršavanju svojih zadataka, u skladu sa zakonom;
dužnosti nosilaca nadzora nad radom službi bezbednosti da obaveštavaju javnost o rezultatima nadzora;
profesionalne odgovornosti i operativne samostalnosti pripadnika službi bezbednosti u izvršavanju dobijenih zadataka i odgovornosti rukovodilaca službi za rad službi.
Skupštinski nadzor
Član 16.
Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službi bezbednosti neposredno i preko nadležnog Odbora Narodne skupštine (u daljem tekstu: Odbor).
Odbor naročito:
nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti;
nadzire usklađenost rada službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije;
nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službi bezbednosti;
nadzire zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka;
nadzire zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad;
razmatra i usvaja izveštaje o radu službi bezbednosti;
razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti službi bezbednosti;
pokreće inicijative i podnosi predloge zakona iz nadležnosti službi;
razmatra predloge, peticije i predstavke građana koji su upućeni Narodnoj skupštini u vezi sa radom službi bezbednosti i predlaže mere za njihovo rešavanje i o tome obaveštava podnosioca;
utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu službi i njihovih pripadnika i o tome donosi zaključke;
izveštava Narodnu skupštinu o svojim zaključcima i predlozima.
Sednica Odbora
Član 17.
Pozivu za sednicu Odbora dužan je da se odazove direktor službe bezbednosti. Ako je direktor službe bezbednosti sprečen da prisustvuje sednici Odbora, dužan je da na sednicu uputi svog zamenika, odnosno ovlašćenog predstavnika.
Sednice Odbora mogu biti zatvorene za javnost. U tom slučaju, predsednik Odbora obaveštava javnost o radu Odbora, saglasno odlukama donetim na sednici Odbora.
Izveštavanje Odbora
Član 18.
Direktor službe bezbednosti, najmanje jednom u toku redovnog zasedanja Narodne skupštine, podnosi Odboru izveštaj o radu službe (redovni izveštaj).
Direktor službe bezbednosti podnosi izveštaj Odboru i po potrebi ili na zahtev Odbora (vanredni izveštaj).
Neposredni nadzor
Član 19.
Direktor službe bezbednosti dužan je, na zahtev Odbora, da omogući članovima Odbora pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom službe.
Članovi Odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke o:
identitetu sadašnjih i bivših saradnika službe;
pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom;
trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti;
metodima pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka;
akcijama koje su u toku;
načinu primene posebnih postupaka i mera;
podacima i informacijama koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama;
tajnim podacima i informacijama drugih državnih organa u posedu službe.
Obaveza čuvanja tajne
Član 20.
Članovi Odbora i lica koja učestvuju u njegovom radu dužni su da štite i čuvaju poverljive informacije do kojih dođu u radu Odbora i posle prestanka članstva, odnosno rada u Odboru.
Članovi Odbora potpisuju izjavu o obavezi čuvanja tajne posle izbora u Odbor, a lica koja učestvuju u radu Odbora – pre početka angaživanja u Odboru.
Javni nadzor
Član 21.
Službe bezbednosti obaveštavaju javnost o svom radu preko organa kojima dostavljaju izveštaje, na način kojim se ne ugrožavaju prava građana, nacionalna bezbednost i drugi interesi Republike Srbije.
Službe bezbednosti mogu i neposredno obaveštavati javnost o pojedinim bezbednosnim pojavama i događajima.
Član 22.
Rad službi bezbednosti urediće se posebnim zakonima, u skladu sa ovim zakonom.
Do stupanja na snagu zakona iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (,,Službeni list SRJ”, broj 37/02 i ,,Službeni list SCG”, broj 17/04) i Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS”, broj 42/02), koje nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Obavezuju se nadležni organi da donesu neophodne podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona.
Član 23.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ,,Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje predloženog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 4. i 16. Ustava kojima je utvrđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje bezbednost Republike Srbije i njenih građana i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Predloženim zakonom se uređuju osnove bezbednosnoobaveštajnog sistema Republike Srbije, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti u Republici Srbiji i nadzor nad njihovim radom.
Zakonom se: uređuje bezbednosnoobaveštajni sistem kao skup državnih organa koji obavljaju poslove u cilju očuvanja i unapređenja bezbednosti Republike Srbije i njenih građana; osigurava efikasnost u obavljanju poslova bezbednosti uz poštovanje principa vladavine prava i prava na slobodu i bezbednost; osigurava politička i druga nepristrasnost i neutralnost u radu službi bezbednosti; efikasno strateško i operativno usklađuje i usmerava rad službi bezbednosti i drugih državnih organa i organizacija u obavljanju poslova od značaja za bezbednost Republike Srbije; uređuje delotvorna demokratska i civilna kontrola rada službi bezbednosti.
Zakon se donosi i da bi se ispunila ustavna obaveza i uredili uslovi za izbor predsednika Republike i uredila i oblast koja oblikuje položaj predsednika Republike, saglasno članu 3. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH REŠENjA
U delu Osnovne odredbe (čl. 1-3) utvrđeni su: sadržina Zakona, načela delovanja službi bezbednosti i osnove bezbednosnoobaveštajnog sistema, kao i zabrana osnivanja i rada službi bezbednosti suprotno odredbama ovog zakona.
Načelima delovanja službi učvršćuje se obaveza službi bezbednosti i, posebno, pripadnika službi da poštuju princip vladavine prava i budu politički i na drugi način nepristrasni i neutralni.
Odredbama o bezbednosnoobaveštajnom sistemu uređuje se delovanje službi bezbednosti i osnivaju Savet za nacionalnu bezbednost i Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti. Utvrđeni su i osnovni nosioci demokratske i civilne kontrole rada službi.
U delu Službe bezbednosti (član 4) utvrđene su: Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Predviđeno je da se rad službi uređuje posebnim zakonima kojima se bliže uređuju poslovi i zadaci i druga pitanja od značaja za njihov rad. Ovakvim rešenjima uvažavaju se specifičnosti civilnih i vojnih poslova bezbednosti i stvaraju uslovi za dalje normativno uređivanje ove oblasti posebnim zakonom.
Usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti uređeno je u čl. 5-14. Ovim odredbama bliže se uređuju poslovi i zadaci, sastav i način rada Saveta za nacionalnu bezbednost i Biroa za koordinaciju rada službi i utvrđuju obaveze državnih organa da, u skladu sa zakonom, sarađuju sa Savetom.
Nadležnost Saveta (član 5) jeste staranje o nacionalnoj bezbednosti, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti i staranje o usaglašenoj primeni propisa i standarda za zaštitu podataka o ličnosti i drugih propisa kojima se štite ljudska prava.
Savet se stara o nacionalnoj bezbednosti posebno tako što razmatra pitanja iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti, razmatra pitanja unutrašnje i međunarodne saradnje organa nadležnih za odbranu, organa nadležnih za unutrašnje poslove i službi bezbednosti, razmatra predloge državnih organa za unapređenje nacionalne bezbednosti, razmatra pitanja iz delokruga organa lokalne samouprave od značaja za nacionalnu bezbednost i predlaže nadležnim državnim organima mere za unapređenje nacionalne bezbednosti.
Savet razmatra odgovarajuće procene i donosi zaključke kojima se određuju prioriteti i načini zaštite nacionalnih interesa i usmerava ostvarivanje tih interesa kroz bezbednosnoobaveštajnu delatnost; donosi zaključke o radu službi bezbednosti i Biroa za koordinaciju; zaključke kojima usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti i njihovu saradnju sa službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija; zaključke kojima se usklađuju delatnosti drugih državnih organa koje su posvećene međunarodnoj saradnji u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane i prati izvršenje svojih zaključaka; daje mišljenja o planovima rada službi bezbednosti, predlozima budžeta službi bezbednosti i predlozima za postavljenje i razrešenje direktora službi bezbednosti; posebno prati kako službe bezbednosti troše budžet.
Ovakav obim poslova i zadataka Saveta treba da omogući delotvorno strateško usmeravanje i usklađivanje rada službi, što je potrebno radi povećanja efikasnosti bezbednosnoobaveštajnog sistema, s jedne strane, i podizanja nivoa demokratske civilne kontrole, s druge strane. Savet sa ovakvim nadležnostima odgovor je na univerzalnu i rastuću potrebu za integracijom i koordinacijom sistema bezbednosti, uz pružanje pune pažnje na opasnosti sekuritizacije i informatizacije po prava građana. Ovakav koncept nacionalne bezbednosti pomak je od koncepta državne bezbednosti, koji je bezbednost države stavljao iznad bezbednosti i prava građana.
Zakonom se uređuje Sastav Saveta (član 6). Sekretar Saveta po položaju je šef kabineta predsednika Republike, sa nadležnostima kao u članu 7. Stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta obavlja Kancelarija Saveta, koja se obrazuje kao stručna služba Vlade (član 8).
Sednicama Saveta po pozivu mogu prisustvovati i rukovodioci drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta.
Radi osiguravanja nesmetanog rada Saveta, Zakon sadrži i odredbe o načinu sazivanja sednica Saveta, utvrđivanju dnevnog reda, potpisivanju zaključaka koje donosi Savet, dok se ostala pitanja bliže uređuju poslovnikom i drugim opštim aktima Saveta (član 9).
Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti osniva se radi operativnog usklađivanja rada službi bezbednosti i izvršavanja zaključaka Saveta (član 11).
Sastav Biroa uređen je u članu 12. kojim je, pored ostalog, predviđeno da u radu Biroa mogu učestvovati i druga lica, a posebno predstavnici odgovarajućih organizacionih jedinica Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije i načelnici uprava policije, Republički javni tužilac i direktor Uprave carina.
Svi državni organi su dužni da sarađuju sa Savetom (član 13), posebno u izvršenju zaključaka Saveta.
Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti osniva se radi operativnog usklađivanja rada službi bezbednosti i izvršavanja zaključaka Saveta.
Zakon utvrđuje Sastav Biroa (član 12), predviđa da mu po potrebi mogu prisustvovati i druga lica, a posebno predstavnici odgovarajućih organizacionih jedinica Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije i načelnici uprava policije, Republički javni tužilac i direktor Uprave carina.
Zakon propisuje svim državnim organima dužnost saradnje sa Savetom, posebno u izvršenju zaključaka Saveta.
U delu o Nadzoru nad radom službi bezbednosti (čl. 15-21) utvrđeni su principi vršenja nadzora od strane službe bezbednosti i organa demokratske i civilne kontrole. Principima se osigurava premoć demokratski izabranih civilnih vlasti nad službama bezbednosti i garantuje politička i druga neutralnost službi bezbednosti, kao i profesionalna odgovornost i operativna samostalnost pripadnika službi bezbednosti. Principima se takođe utvrđuje dužnost nosioca nadzora da obaveštavaju javnost o rezultatima nadzora.
Zakonom se posebno uređuje sadržina nadzora od strane parlamenta, sa posebnim odnosom prema javnošću i građanima.
Zakonom se upućuje na niz posebno značajnih pitanja od interesa za ostvarivanje skupštinske kontrole nad radom službi bezbednosti kao što su ustavnost i zakonitost rada službi, usklađenost rada sa strateškim nacionalnim bezbednosnim dokumentima, poštovanje političke i druge neutralnosti, zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, zakonitost trošenja budžeta i dr.
Istaknute oblasti skupštinskog nadzora u skladu su sa najboljim praksama razvijene parlamentarne kontrole službi bezbednosti i omogućavaju delotvoran nadzor. Istovremeno, Zakon precizno propisuje pitanja i podatke koji se ne mogu zahtevati u vršenju parlamentarnog nadzora, čime se čuva efikasnost rada službi, obezbeđuje neophodan nivo zaštite njihovih operativnih kapaciteta i onemogućava zloupotreba ovlašćenja nosilaca demokratske civilne kontrole.
U skladu sa najvišim demokratskim standardima, službe bezbednosti ne vrše bezbednosne provere članova nadležnog skupštinskog odbora, ali se predviđa obaveza za članove odbora i lica koja učestvuju u njegovom radu da čuvaju poverljive informacije do kojih dođu u radu odbora, o čemu potpisuju posebnu izjavu.
Odredbama o Javnom nadzoru (član 21) predviđa se obaveza i pravo službi bezbednosti da, preko organa kojima dostavljaju izveštaje, obaveštavaju javnost o svom radu na način kojim se ne ugrožavaju prava građana, i neposredno.
IV RAZLOZI ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenjem zakona kojim se uređuju službe bezbednosti je jedan od uslova koji moraju da se ispune da bi se raspisali i održali izbori za predsednika Republike (član 3. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije). Stoga je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku i time spreče moguće štetne posledice po rad državnih organa.