Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona (sa tabelom usklađenosti)

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA CARINSKOG ZAKONA

Član 1.

U Carinskom zakonu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10), u članu 7. stav 3. reči: „troškove i naknade za polaganje tog ispita,” brišu se.

Stav 4. menja se i glasi:

„Posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina.”

Član 2.

U članu 21. stav 2. posle tačke 4) dodaju se tač. 5) i 6), koje glase:

„5) za organizovanje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita i za polaganje tog ispita;

6) za usluge čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima.”

U stavu 4. posle reči: „stava 2” dodaju se reči: „tač. 1) – 5)”.

Stav 5. briše se.

Član 3.

U članu 26. stav 1. reči: „pet kalendarskih godina” zamenjuju se rečima: „tri kalendarske godine”.

Član 4.

U članu 54. reči: „u skladu s propisima o deviznom poslovanju” zamenjuju se rečima: „poslednjeg radnog dana nedelje koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje carinska vrednost”.

Član 5.

U članu 94. stav 4. posle reči: „uzoraka” dodaju se reči: „i određuje metode analize uzoraka”.

Član 6.

U članu 249. reči: „čl. 31” zamenjuje se rečima: „ člana 30. stav 3. tačka 7), čl. ”.

Član 7.

U članu 256. st. 1. i 2. reči: „pet godina” zamenjuju se rečima: „tri godine”.

Član 8.

U članu 269. reči: „centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom konformne metode obračuna” zamenjuje se rečima: „Narodne banke Srbije, uvećanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.”

Član 9.

U članu 275. stav 2. posle reči: „smatra se” dodaje se reč: „i”.

Član 10.

U članu 290. posle reči: „prihod budžeta Republike” zarez i reči: „a 10% od iznosa naplaćenih kazni i 10% od iznosa naplaćene vrednosti prodate carinske robe, pripadaju Upravi carina” brišu se.

Član 11.

U članu 297. st. 1, 2. i 3. reč: „do” zamenjuje se rečju: „od”.

Član 12.

U članu 301. reči: „centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom konformne metode obračuna” zamenjuje se rečima: „Narodne banke Srbije, uvećanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.”

Član 13.

U članu 304. reči: „drugostepenom prekršajnom organu odnosno Višem prekršajnom sudu” zamenjuje se rečima: „nadležnom prekršajnom sudu”.

Član 14.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 8. i 12. koje se primenjuju od 1. januara 2013. godine.

OBRAZLOŽENJE

Pravni osnov za donošenje Zakona

Pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije kojim je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje carinski sistem.

Razlozi za donošenje zakona

Carinski zakon Republike Srbije donet je 2010. godine i objavljen je u „Službenom glasniku RS”, broj 18/10 od 26. marta 2010. godine.

Ustavni sud je na svojoj sednici održanoj 12. jula 2012. godine, doneo odluku broj IUz-82/2009 („Službeni glasnik RS”, broj 73/12), kojom se utvrđuje da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini zatezne kamate („Službeni list SRJ”, broj 9/01), u delu koji glasi: „primenom konformne metode”, nije u saglasnosti sa Ustavom. Imajući u vidu da je i u Carinskom zakonu propisana primena konformne metode za obračun kamate na iznos carinskog duga koji nije plaćen u propisanom roku to je potrebno da se odredbe Carinskog zakona usklade sa navedenom odlukom (član 269. CZ). Zbog toga se predlaže da se na iznos manje naplaćene carine kamata obračunava i plaća primenom prostog intersenog računa od sto (a ne konformne metode obračuna). Takođe, vrši se pravno tehničko usaglašavanje naziva centralne banke sa odredbom člana 95. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kojoj je Narodna banka Srbije – centralna banka Republike Srbije.

Jedan od razloga za donošenje ovog zakona je i usaglašavanje sa predloženim izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje budžetski sistem, a u cilju efikasnijeg upravljanja javnim finansijama i finasijskog planiranja, kao i kontrole trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava.

Osim gore pomenutih razloga za donošenje zakona je i potreba daljeg usaglašavanja sa odredbama propisa Evropske unije u delu koji se odnosi na rokove čuvanja carinskih i drugih isprava (tri umesto do sada pet godine), rokova za obaveštavanje dužnika o dugu (tri umesto do sada pet godine), kao i u delu koji se odnosi na obavezu da metodi kojim se vrši analiza uzoraka robe budu propisani.

Jedan od razloga za donošenje zakona je i usaglašavanje odredbi o carinskoj vrednosti sa odredbama iz Sporazuma o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine kojima je propisano da način preračunavanja deviznog kursa treba da bude jasno definisan i unapred poznat (član 54. CZ). S obzirom da je preračunavanje deviznog kursa u prethodnom periodu bilo definisano Zakonom o deviznom poslovanju, potrebno je tu definiciju preneti u Carinski zakon kako bi u njemu sve odredbe tog sporazuma bile zaokružene.

Predlogom zakona se ispravljaju tehničke greške (čl. 297. i 249. CZ).

Takođe, Predlogom zakona se vrši usaglašavanje sa odredbama Zakona o prekršajima u pogledu navođenja organa nadležnog za vođenje postupka u drugom stepenu (član 304. CZ).

Objašnjenja osnovnih pravnih instituta i pojedinačna rešenja

Uz čl. 1, 2. i 10.

Usaglašavanje sa predloženim izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje budžetski sistem, a u cilju efikasnijeg upravljanja javnim finansijama i finansijskog planiranja, kao i kontrole trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava.

Uz član 3. i 7.

Predlaže se da rokovi čuvanja carinskih i drugih isprava kao i rokovi za obaveštavanje dužnika o dugu budu tri umesto do sada pet godina.

Uz član 4.

Usaglašavanje odredbi o carinskoj vrednosti sa odredbama iz Sporazuma o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine.

Uz član 5.

Predlaže se propisivanje nadležnosti ministra da može da propiše metode analize uzoraka.

Uz član 6, 9. i 11.

Predlaže se ispravljanje tehničkih grešaka.

Uz član 8. i 12.

Usaglašavanje sa odlukom Ustavnog suda kojom se utvrđuje da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini zatezne kamate, u delu koji glasi: „primenom konformne metode”, nije u saglasnosti sa Ustavom. Takođe, vrši se pravno tehničko usaglašavanje naziva centralne banke sa odredbom člana 95. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kojoj je Narodna banka Srbije – centralna banka Republike Srbije. Predloženim rešenjem se takođe obezbeđuje da se kamata obračunava i naplaćuje, za sve javne prihode koji nisu plaćeni u propisanom roku, na isti način.

Uz član 13.

Usaglašavanje sa članom 91. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 116/08 i 111/09).

Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.

V TEKST ODREDABA CARINSKOG ZAKONA KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

Posredno zastupanje u carinskom postupku u smislu člana 6. ovog zakona može da obavlja pravno lice:

koje ima registrovano sedište na carinskom području Republike Srbije,

koje je registrovano za poslove međunarodne špedicije,

koje ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje.

Dozvola za carinsko zastupanje može se izdati fizičkom licu zaposlenom kod pravnog lica koje ima ovlašćenje za posredno zastupanje u carinskom postupku:

ako je radilo na poslovima carinjenja najmanje šest meseci,

ako ima najmanje srednju stručnu spremu,

ako je položilo poseban stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku,

ako nije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa.

Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) utvrđuje program i sadržinu posebnog stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku, troškove i naknade za polaganje tog ispita, kao i postupak izdavanja i oduzimanja dozvola za zastupanje u carinskom postupku.

Uprava carina organizuje obuku i polaganje posebnog stručnog ispita , a prihodi ostvareni po ovom osnovu pripadaju Upravi carina.

POSEBNI STRUČNI ISPIT ZA ZASTUPANJE U CARINSKOM POSTUPKU POLAŽE SE PRED ISPITNOM KOMISIJOM KOJU OBRAZUJE MINISTAR NA PREDLOG DIREKTORA UPRAVE CARINA.

Uprava carina izdaje i oduzima dozvole za zastupanje u carinskom postupku. Protiv ove odluke može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo).

Uprava carina oduzima dozvolu za zastupanje u carinskom postupku licu koje zastupanje obavlja na nezakonit, neispravan i neprofesionalan način, pod uslovom da je carinski zastupnik obavešten o ovome u pismenom obliku i da postoje osnovi za takvo upozorenje u smislu nezakonitog, neispravnog i neprofesionalnog obavljanja aktivnosti zastupanja u poslednje tri godine.

Uprava carina oduzima dozvolu za carinsko zastupanje licu ako posle izdavanja dozvole nastupe okolnosti iz stava 2. tačka 4) ovog člana.

Uprava carina neće izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku carinskom službeniku koji je dobio otkaz. Carinskom službeniku koji je dao otkaz ili je penzionisan Uprava carina može izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku posle isteka dve godine nakon napuštanja službe ili odlaska u penziju.

Kada se dozvola za carinsko zastupanje oduzme u skladu sa stavom 6. ovog člana, lica kojima je dozvola oduzeta stiču pravo da ponovo polažu stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku po isteku dve godine od dana oduzimanja dozvole.

Carinski organ ne naplaćuje naknadu za obavljanje carinske kontrole, kao i u ostalim slučajevima primene carinskih propisa za vreme redovnog radnog vremena.

Carinski organ naplaćuje naknade ili zahteva nadoknadu troškova za pružanje posebnih usluga, i to:

1) za izlazak na teren, na zahtev lica, ovlašćenog carinskog službenika van redovnog radnog vremena ili u prostorijama koje nisu carinske prostorije;

2) za analizu ili stručni nalaz u vezi s robom i za poštanske troškove za vraćanje robe podnosiocu zahteva, naročito u pogledu obaveštenja izdatih u skladu sa članom 18. stav 1. ili obavezujućih obaveštenja koja su izdata u skladu sa članom 19. ovog zakona;

3) za pregled ili uzorkovanje robe radi njene provere, kao i za uništavanje robe, kada troškovi koji nastaju radom carinskih službenika prelaze redovne troškove;

4) za posebne mere kontrole koje su neophodne imajući u vidu prirodu robe ili mogući rizik.

5) ZA ORGANIZOVANJE OBUKE ZA POLAGANJE POSEBNOG STRUČNOG ISPITA I ZA POLAGANJE TOG ISPITA;

6) ZA USLUGE ČIJE JE PRUŽANJE UGOVORENO SA FIZIČKIM I PRAVNIM LICIMA.

Vlada propisuje vrstu, visinu i način plaćanja naknade iz stava 2. ovog člana.

Upravi carina pripadaju naknade po osnovu obavljanja usluga iz stava 2. TAČ. 1) – 5) ovog člana, kao i prihodi po osnovu obavljanja delatnosti po osnovu ugovora.

Sredstva iz stava 4. ovog člana raspoređuju se finansijskim planom Uprave carina.

Čuvanje ispravaČlan 26.

Lice koje učestvuje u prometu robom dužno je da čuva isprave iz člana 23. ovog zakona radi kontrole koju sprovodi carinski organ, u roku utvrđenim propisom, a najmanje pet kalendarskih godina TRI KALENDARSKE GODINE, bez obzira na medijum koji se koristi za čuvanje podataka. Taj period počinje da teče:

1) za robu koja je stavljena u slobodan promet, osim robe iz tačke 2) ovog stava, kao i za robu za koju je podneta izvozna deklaracija, od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je prihvaćena deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet, odnosno izvozna deklaracija;2) za robu koja je stavljena u slobodan promet bez plaćanja carine ili po stopi carine nižoj od stope utvrđene u Carinskoj tarifi, od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okončan carinski nadzor nad tom robom;

3) za robu koja je stavljena u drugi carinski postupak, od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okončan carinski postupak;

4) za robu koja je bila smeštena u slobodnu zonu ili slobodno skladište, od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okončana ova upotreba robe.

Ne isključujući primenu odredbe člana 256. st. 1. i 3. ovog zakona, u delu koji se odnosi na rok za dostavljanje obaveštenja o carinskom dugu, kada kontrola koju carinski organ obavlja u vezi sa carinskim dugom pokazuje da se određeni unos podataka u knjigovodstvenu evidenciju mora ispraviti, rok iz stava 1. ovog člana produžava se za vreme koje je potrebno da se ispravka unese i ponovo proveri.

Preračunavanje strane valuteČlan 54.

Ako je za utvrđivanje carinske vrednosti neophodno da se iznos u stranoj valuti preračuna u dinare, strana valuta se preračunava u dinare prema zvaničnom srednjem kursu utvrđenom u skladu s propisima o deviznom poslovanju POSLEDNJEG RADNOG DANA NEDELJE KOJA PRETHODI NEDELJI U KOJOJ SE UTVRĐUJE CARINSKA VREDNOST.

Pregled robe i uzimanje uzoraka

Član 94.

Prevoz robe do mesta pregleda robe ili uzimanja uzoraka, kao i svako rukovanje robom, obavlja deklarant ili drugo lice na odgovornost deklaranta. Troškove koji iz toga nastanu snosi deklarant.

Deklarant ima pravo da prisustvuje pregledu robe ili uzimanju uzoraka. Carinski organ može, ako smatra da je to potrebno, da zahteva da deklarant ili njegov zastupnik prisustvuje pregledu robe ili uzimanju uzoraka radi pružanja neophodne pomoći u cilju olakšanja pregleda ili uzimanja uzoraka.

Ako su uzorci uzeti u skladu s propisima, carinski organ nije u obavezi da plati naknadu za uzete uzorke, ali snosi troškove analize i pregleda.

Ministar propisuje način uzimanja uzoraka I ODREĐUJE METODE ANALIZE UZORAKA.

Carinski dug za robu za koju je propisan povlašćeni tarifni tretmanČlan 249.

Kada, u skladu sa odredbama čl. 31 ČLANA 30. STAV. 3. TAČKA 7), ČL. 108, 172. ili čl. 215. do 223. ovog zakona, carinski propisi predviđaju da se za robu, zbog njene vrste ili upotrebe u posebne svrhe, može odobriti povlašćeni tarifni tretman, smanjenje ili delimično ili potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih ili izvoznih dažbina, takav povlašćeni tarifni tretman, smanjenje ili potpuno ili delimično oslobođenje će se primeniti i kada, shodno odredbama čl. 238. do 241, 246. ili 247. ovog zakona, nastane carinski dug, pod uslovom da zainteresovano lice nije nezakonito postupilo, niti je postupalo namerno ili sa grubom nepažnjom i ako podnese dokaz da su ispunjeni svi drugi uslovi za povlašćeni tarifni tretman, smanjenje ili delimično ili potpuno oslobođenje od plaćanja dažbina

Rokovi za obaveštavanje dužnika o duguČlan 256.

Dužnik se neće obaveštavati o dugu nakon isteka roka od pet godina TRI GODINE od dana kada je dug nastao.

Ako je carinski dug posledica radnje koja je bila kažnjiva u trenutku kada je bila počinjena, rok od pet godina TRI GODINE iz stava 1. ovog člana produžava se na rok od deset godina.

U slučaju podnošenja žalbe u smislu člana 12. ovog zakona, rokovi propisani u st. 1. i 2. ovog člana produžavaju se za vreme trajanja žalbenog postupka.

Ako je obaveza za carinski dug ponovo nastala u skladu sa članom 279. ovog zakona, rokovi iz st. 1. i 2. ovog člana miruju od dana kada je podnet zahtev za vraćanje ili otpuštanje duga u skladu sa članom 273. stav 4. ovog zakona, za vreme dok odluka o vraćanju ili otpuštanju ne bude doneta.

Obračun kamate

Član 269.

Ako iznos carinskog duga nije plaćen u propisanom roku, carinski organ obračunava kamatu na iznos duga, počev od dana dospelosti za plaćanje tog duga, po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom konformne metode obračuna NARODNE BANKE SRBIJE, UVEĆANOJ ZA 10 PROCENTNIH POENA, PRIMENOM PROSTOG INTERESNOG RAČUNA OD STO.

Carinski organ odobrava povraćaj ili otpust carinskog duga ako utvrdi da se iznos dažbina koji je proknjižen odnosi na robu koja je stavljena u određeni carinski postupak, a koju uvoznik nije prihvatio, jer je u trenutku prihvatanja deklaracije bila s nedostacima ili nije ispunjavala uslove ugovora na osnovu kojeg je uvezena.

Robom s nedostacima smatra se I roba koja je bila oštećena pre puštanja.

Carinski organ odobrava povraćaj ili otpust uvoznog duga ako:

roba nije bila upotrebljavana, osim ako je početna upotreba bila nužna da bi se utvrdili nedostaci robe ili njena neusklađenost s odredbama ugovora,

je roba izvezena iz carinskoga područja Republike Srbije.

Carinski organ, na zahtev zainteresovanog lica, odobrava da roba bude uništena ili da radi ponovnog izvoza bude stavljena u postupak tranzita, postupak skladištenja, u slobodnu zonu ili slobodno skladište umesto da bude izvezena. U svrhu stavljanja robe u jedan od navedenih carinskih postupaka ili upotreba smatraće se da roba ima status strane robe.

Carinski organ neće odobriti povraćaj ili otpust uvoznog duga za robu koja je pre nego što je stavljena u slobodan promet bila privremeno uvezena radi ispitivanja, osim ako se ne utvrdi da takvim ispitivanjem¸ nije bilo moguće ustanoviti činjenicu da roba ima nedostatke ili da ne odgovara uslovima iz ugovora.

Carinski organ odobriće povraćaj ili otpust uvoznog duga iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana ako stranka podnese zahtev carinskom organu u roku od 12 meseci od dana kad je o iznosu toga duga obavešten dužnik.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, carinski organ može produžiti rok iz opravdanih i blagovremeno istaknutih razloga.

Raspored prihoda

Član 290.

Prihodi ostvareni po osnovu naplaćenih kazni i prodaje carinske robe predstavljaju prihod budžeta Republike, a 10% od iznosa naplaćenih kazni i 10% od iznosa naplaćene vrednosti prodate carinske robe, pripadaju Upravi carina.

Mandatna kazna

Član 297.

Novčanom kaznom u iznosu do OD 20.000 dinara kazniće se na licu mesta, pravno lice, koje izvrši prekršaj iz čl. 294. i 295. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost te robe ne prelazi iznos od 1.000 € preračunata u dinare u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Novčanom kaznom do OD 5.000 dinara kazniće se na licu mesta, odgovorno lice u okviru pravnog lica iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom do OD 5.000 dinara kazniće se na licu mesta, fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Član 301.

Na kaznu koja nije plaćena u roku naplaćivaće se i zatezna kamata. Carinski organ obračunava kamatu na iznos kazne, počev od dana dospelosti za plaćanje te kazne, po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom konformne metode obračuna NARODNE BANKE SRBIJE, UVEĆANOJ ZA 10 PROCENTNIH POENA, PRIMENOM PROSTOG INTERESNOG RAČUNA OD STO.

Protiv prvostepenog rešenja o prekršaju može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom organu odnosno Višem prekršajnom sudu NADLEŽNOM PREKRŠAJNOM SUDU.

Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana saopštenja odluke odnosno dana prijema pismenog otpravka rešenja.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI NACRTA PROPISA SA ACQUIS COMMUNAUTAIRE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo finansija i privrede

2. Naziv nacrta zakona, drugog propisa ili opšteg akta

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA CARINSKOG ZAKONA

DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS TO THE CUSTOMS LAW

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa

SSP- Naslov VIII – Politike saradnje, član 99 – u potpunosti usklađen

PTS – Naslov III – Druge odredbe o trgovini i trgovinskim pitanjima, član 41 – u potpunosti usklađen

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

do kraja prelaznog perioda utvrđenog članom 8. Sporazuma

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

ispunjava u potpunosti

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

U NPI nije predviđeno donošenje navedenog propisa.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) odredbe primarnih izvora prava EU

UEZ, Deo treći, Politike zajednice, Naslov I, Carinska Unija

b) odredbe sekundarnih izvora prava EU

Council regulation (EEC) N° 2913/92 of 12 October 1992 establishing the Community Customs Code (OJ L 302, 19.10.1992; amended by – OJ C 241 of 29.08.1994, OJ L 17 of 21.01.1997, OJ L 119 of 07.05.1999, OJ L 311 of 12.12.2000, OJ L 236 of 23.09.2003, OJ L 117 of 04.05.2005, OJ L 363 of 20.12.2006.)

Uredba Saveta (EEZ) broj 2913/92 od 12. oktobra 1992. kojom se ustanovljava Carinski zakon Evropske zajednice (OJ L 302, 19.10.1992, izmene – OJ C 241 of 29.08.1994, OJ L 17 of 21.01.1997, OJ L 119 of 07.05.1999, OJ L 311 of 12.12.2000, OJ L 236 of 23.09.2003, OJ L 117 of 04.05.2005, OJ L 363 of 20.12.2006.)

član 16. – potpuno usklađeno,

član 35. (1) – potpuno usklađeno,

član 69. – potpuno usklađeno,

član 212. a – potpuno usklađeno,

član 221. – delimično usklađeno,

član 232. (1) b – delimično usklađeno,

član 238. – potpuno usklađeno

v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) razlozi za delimičnu usklađenost odnosno neusklađenost

Republika Srbija nije članica EU

d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta s acquis communautaire-om

do dostizanja punopravnog članstva u EU

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

UEZ – Osnivački ugovori Evropske Unije, dr. Duško Lopandić,

izdavač – Kancelarija za pridruživanje Evropskoj Uniji

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Naziv propisa EUUredba Saveta (EEZ) broj 2913/92 od 12. oktobra 1992. kojom se ustanovljava Carinski kodeks (zakon) Zajednice (Službeni glasnik L 302, 19.10.1992.)Council regulation (EEC) No 2913/92 of 12 October 1992 establishing the Community Customs Code (OJ L 302, 19.10.1992, p. 1) 2. „CELEX” oznaka EU propisa31992R2913 3. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa – VLADA 4. datum izrade tabele Obrađivač: Ministarstvo finansija i privrede 25.09.2012. 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EUPREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA CARINSKOG ZAKONADRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS TO THE CUSTOMS LAW 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU

Ostavite komentar Odustani od odgovora