PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA
Član 1.
U Zakonu o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03 i 84/04), u nazivu Zakona reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „pravnih lica”.
Član 2.
U članu 1. stav 1. reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „pravnih lica”, a posle reči: „je” dodaju se reči: „privredno društvo, odnosno”.
U tački 6) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 7), koja glasi:
„7) druga pravna forma društva, odnosno preduzeća u skladu sa posebnim propisima.”
Član 3.
Član 5. menja se i glasi:
„Nerezidentni obveznik koji ostvaruje dobit poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja obavlja privrednu delatnost i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika koji obavljaju privrednu delatnost), oporezivu dobit utvrđuje u skladu sa ovim zakonom i podnosi za stalnu poslovnu jedinicu poreski bilans kao poreski obveznik iz člana 1. stav 1. ovog zakona i poresku prijavu.
Nerezidentni obveznik koji ne obavlja privrednu delatnost preko stalne poslovne jedinice i ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, dužan je da vodi u toj stalnoj poslovnoj jedinici evidenciju kojom se obuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugi podaci za utvrđivanje dobiti koju ta jedinica ostvaruje poslovanjem na teritoriji Republike.
Sadržaj poreske prijave iz stava 1. ovog člana i način vođenja evidencije iz stava 2. ovog člana propisuje ministar finansija.”
Član 4.
U članu 6. stav 1. reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „pravnih lica”.
U stavu 2. posle reči: „(u daljem tekstu: MRS)” dodaju se zapeta i reči: „odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI)”, a reč: „računovodstvo” zamenjuje se rečima: „računovodstvo i revizija”.
Dodaje se stav 3, koji glasi:
„Oporeziva dobit obveznika koji, prema propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, ne primenjuje MRS, odnosno MSFI, utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika, iskazane u skladu sa načinom priznavanja, merenja i procenjivanja prihoda i rashoda koji propisuje ministar finansija, na način utvrđen ovim zakonom.”
Član 5.
U članu 7. posle reči: „MRS” dodaju se zapeta i reči: „odnosno MSFI”, a reč: „računovodstvo” zamenjuje se rečima: „računovodstvo i revizija”.
Dodaje se stav 2, koji glasi:
„Za utvrđivanje oporezive dobiti obveznika koji, prema propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, ne primenjuje MRS, odnosno MSFI, priznaju se rashodi utvrđeni u skladu sa načinom priznavanja, merenja i procenjivanja rashoda koji propisuje ministar finansija, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.”
Član 6.
U članu 7a tačka 4) reči: „rashodi propagande” zamenjuju se rečima: „rashodi za reklamu i propagandu”, a posle reči: „primalac” dodaje se reč: „poklona”.
Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:
„5a) troškovi postupka naplate duga, troškovi prinudne naplate i troškovi poreskoprekršajnog postupka;”
Član 7.
U članu 8. stav 1. posle reči: „primenom metode” dodaje se reč: „ponderisane”.
Član 8.
U članu 9a reči: „a neisplaćene” brišu se, a reči: „ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu” zamenjuju se rečima: „priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćene”.
Član 9.
U članu 10. stav 2. posle reči: „prosečne” dodaje se reč: „mesečne”, posle reči: „statistike,” dodaju se reči: „osim prirodnih bogatstava koja se ne troše,”, a posle reči: „nematerijalna sredstva” dodaju se zapeta i reči: „osim goodwill-a”.
Član 10.
U članu 15. stav 6. menja se i glasi:
„Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.”
Stav 7. menja se i glasi:
„Izdaci za reklamu i propagandu koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika priznaju se kao rashod u poreskom bilansu.”
Član 11.
U članu 16. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Za iznos rashoda po osnovu ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja iz stava 2. ovog člana, koji su bili priznati u poreskom bilansu, uvećavaju se prihodi u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome obveznik izvrši otpis vrednosti istih potraživanja, ako nije kumulativno ispunio uslove iz stava 1. ovog člana.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 12.
U članu 20. stav 2. posle reči: „autorskog” dodaju se reči: „i srodnih”.
Član 13.
Član 22. menja se i glasi:
„Na teret rashoda u poreskom periodu priznaju se u poreskom bilansu porezi, doprinosi, takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja, koje su plaćene u istom poreskom periodu.”
Član 14.
Član 22a menja se i glasi:
„Na teret rashoda u poreskom bilansu banke priznaje se uvećanje ispravke vrednosti potraživanja bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja su u skladu sa unutrašnjim aktima banke iskazani u bilansu uspeha na teret rashoda u poreskom periodu, do visine određene u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.
Na teret rashoda u poreskom bilansu društva za osiguranje priznaje se uvećanje indirektnog otpisa prema kategorijama naplativosti potraživanja, obračunato i iskazano u bilansu uspeha na teret rashoda u poreskom periodu, do visine određene u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.”
Član 15.
U članu 22b posle reči: „depozite” dodaju se zapeta i reči: „kao i druga obavezna dugoročna rezervisanja u skladu sa zakonom”.
Dodaje se stav 2, koji glasi:
„Na teret rashoda priznaju se i dugoročna rezervisanja za izdate garancije i druga jemstva, u visini iskorišćenih iznosa tih rezervisanja u poreskom periodu, odnosno izmirenih obaveza i odliva resursa po osnovu tog rezervisanja.”
Član 16.
U članu 22v dodaje se stav 2, koji glasi:
„Rashodi po osnovu obezvređenja vrednosti učešća u kapitalu pravnih lica, akcija, ostalih hartija od vrednosti i zaliha, priznaju se u poreskom periodu u kome je ta imovina prodata, odnosno upotrebljena.”
Član 17.
U članu 23. posle reči: „MRS” dodaju se zapeta i reči: „odnosno MSFI”, a reč: „računovodstvo” zamenjuje se rečima: „računovodstvo i revizija”.
Dodaje se stav 2, koji glasi:
„Za utvrđivanje oporezive dobiti obveznika koji, prema propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, ne primenjuje MRS, odnosno MSFI, priznaju se prihodi utvrđeni u skladu sa načinom priznavanja, merenja i procenjivanja prihoda koji propisuje ministar finansija, osim prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.”
Član 18.
Član 25a briše se.
Član 19.
U članu 26. stav 1. reč: „računovodstvo” zamenjuje se rečima: „računovodstvo i revizija”.
Član 20.
U članu 27. stav 1, u uvodnoj rečenici, reči: „prihod koji” zamenjuju se rečima: „razlika koju”.
U tački 3) reč: „imovini” zamenjuje se rečju: „kapitalu”, a reči: „privredni razvoj i devizne štednje građana, državnih zapisa Republike i zapisa Narodne banke Srbije” zamenjuju se rečima: „privredni razvoj, devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije”.
U stavu 2. reč: „usklađene” zamenjuje se rečju: „utvrđene”.
Član 21.
Član 29. menja se i glasi:
„Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena, u smislu ovog zakona, jeste cena po kojoj je obveznik stekao imovinu, umanjena po osnovu amortizacije.
Nabavna cena iz stava 1. ovog člana koriguje se na procenjenu, odnosno fer vrednost, utvrđenu u skladu sa MRS, odnosno MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama, ukoliko je promena na fer vrednost iskazivana u celini kao prihod perioda u kome je vršena.
Ako cena po kojoj je imovina nabavljena nije iskazana u poslovnim knjigama obveznika, ili nije iskazana u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana, nabavna cena za svrhu određivanja kapitalnog dobitka jeste tržišna cena na dan nabavke, koju utvrdi nadležni poreski organ, na način propisan u odredbama st. 1. i 2. ovog člana.
Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu čini iznos troškova izgradnje koji su do dana prodaje iskazani u skladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija.
Za nepokretnost stečenu putem osnivačkog uloga ili povećanjem osnivačkog uloga, nabavna cena jeste tržišna cena nepokretnosti na dan unosa uloga, umanjena po osnovu amortizacije.
Kod hartija od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, nabavna cena jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a ako ne poseduje odgovarajuću dokumentaciju – najniža tržišna cena ostvarena na organizovanom tržištu u periodu od godinu dana koji prethodi prodaji te hartije od vrednosti ili u periodu trgovanja, ukoliko se trgovalo kraće od godinu dana.
Kod hartija od vrednosti kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, nabavna cena hartije od vrednosti jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a ako ne poseduje odgovarajuću dokumentaciju – njena nominalna vrednost.
Kod hartija od vrednosti pribavljenih putem osnivačkog uloga ili povećanjem osnivačkog uloga, nabavnu cenu čini tržišna cena koja je važila na organizovanom tržištu na dan unosa uloga ili, ukoliko takva cena nije bila formirana, nominalna vrednost hartije od vrednosti na dan unosa uloga.
Nabavna cena udela u kapitalu pravnih lica i prava industrijske svojine jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu. Nabavna cena udela u kapitalu pravnih lica i prava industrijske svojine, stečenih putem osnivačkog uloga ili povećanjem osnivačkog uloga jeste tržišna cena na dan unosa uloga.”
Član 22.
U članu 30. stav 3. reč: „deset” zamenjuje se rečju: „pet”.
Član 23.
U članu 31. stav 1. menja se i glasi:
„Statusna promena rezidentnih obveznika izvršena u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva (u daljem tekstu: statusna promena), odlaže nastanak poreske obaveze po osnovu kapitalnih dobitaka.”
U stavu 4, reči: „pripajanja, spajanja ili podele” zamenjuju se rečima: „statusne promene”.
Član 24.
U članu 32. reč: „deset” zamenjuje se rečju: „pet”.
Član 25.
U članu 33. stav 1. menja se i glasi:
„Korišćenje poreske pogodnosti u skladu sa članom 32. ovog zakona ne prestaje u slučaju statusnih promena ili promena pravne forme privrednih društava.”
U stavu 2. posle reči: „podele” dodaju se reči: „ili odvajanja”.
Član 26.
U članu 34. stav 2, posle reči: „postupka” dodaju se zapeta i reči: „odnosno kao razlika imovine u toku trajanja likvidacionog postupka za koji se podnosi poreska prijava i poreski bilans, utvrđena u finansijskim izveštajima podnetim u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, pri čemu je početni bilans perioda likvidacije jednak bilansu na kraju poreskog perioda pre početka likvidacionog postupka”.
U stavu 3. tačka 2) reči: „dostavljanja rešenja o okončanju” zamenjuju se rečima: „dana okončanja”.
Član 27.
U članu 35. reči: „Ostatak imovine likvidacione mase” zamenjuju se rečima: „Imovina koja preostane”, a reč: „višak” zamenjuje se rečju: „ostatak”.
Član 28.
Član 36. menja se i glasi:
„Ako je vrednost uloženog kapitala veća od likvidacionog ostatka, smatra se da je ostvaren kapitalni gubitak.”
Član 29.
U članu 38. stav 2. posle reči: „promene” dodaju se zapeta i reči: „kao i u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije”.
Dodaju se st. 3. do 6, koji glase:
„Na zahtev poreskog obveznika koji je dobio saglasnost ministra finansija, odnosno guvernera Narodne banke Srbije da sastavlja i prikazuje finansijske izveštaje sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske, nadležan poreski organ odobrava rešenjem da se poslovna godina i kalendarska godina razlikuju, s tim da poreski period traje 12 meseci. Tako odobreni poreski period obveznik je dužan da primenjuje najmanje pet godina.
Poreski obveznik iz stava 3. ovog člana dužan je da podnese poresku prijavu i poreski bilans za utvrđivanje konačne poreske obaveze za period od 1. januara tekuće godine do dana kada, po rešenju nadležnog poreskog organa, započinje poslovnu godinu koja se razlikuje od kalendarske, u roku od deset dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja za period za koji se podnosi poreska prijava i poreski bilans.
Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio manje poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, dužan je da razliku uplati najkasnije do podnošenja poreske prijave uz podnošenje dokaza o uplati razlike poreza.
Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio više poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, više plaćeni porez uračunava se kao akontacija za naredni period ili se obvezniku vraća na njegov zahtev u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj.”
Član 30.
U članu 40. stav 1. posle reči: „kamata” zapeta i reči: „kapitalnih dobitaka” brišu se, a procenat: „20%” zamenjuje se procentom: „15%”.
Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. do 5, koji glase:
„Porez po odbitku iz stava 1. ovog člana obračunava se i plaća i na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana.
Na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika, drugog nerezidentnog obveznika ili od fizičkog lica, nerezidentnog ili rezidentnog, na teritoriji Republike, po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl. 27. do 29. ovog zakona, obračunava se i plaća porez po stopi od 15%, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.
Nerezidentni obveznik – primalac prihoda dužan je da nadležnom poreskom organu, preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija, podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana ostvarivanja prihoda iz stava 3. ovog člana, na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje.
Sadržaj poreske prijave iz stava 4. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.”
Dosadašnji stav 2, koji postaje stav 6, menja se i glasi:
„Porez po odbitku iz st. 1. i 2. ovog člana i porez po rešenju iz stava 3. ovog člana ne obračunava se i ne plaća ako se prihod iz st. 1. do 3. ovog člana isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika iz člana 4. ovog zakona.”
Član 31.
U članu 40a stav 1. reči: „državna zajednica Srbija i Crna Gora” zamenjuju se rečju: „Republika”.
Dodaje se stav 5, koji glasi:
„Na nerezidentnog obveznika – primaoca prihoda iz člana 40. stav 3. ovog zakona, primenjuju se odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u skladu sa odredbama st. 1. do 3. ovog člana.”
Član 32.
U članu 44. stav 1. reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „pravnih lica”, a broj: „300.000” zamenjuje se brojem: „400.000”.
U stavu 2. broj: „300.000” zamenjuje se brojem: „400.000”.
U stavu 3. posle reči: „je” dodaju se reči: „da obezbedi i iskaže, odnosno evidentira podatke o nastalim prihodima i rashodima i”.
U stavu 5. posle reči: „bilansa” dodaju se reči: „i način vođenja evidencije o prihodima i rashodima”.
Dodaje se stav 6, koji glasi:
„Nedobitna organizacija iz stava 1. ovog člana ne ostvaruje pravo na ostale poreske podsticaje iz ovog zakona.”
Član 33.
U članu 45. stav 3. reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „stava 1.”, a reči: „koncesionim aktom, odnosno” brišu se.
Član 34.
U članu 48. stav 1. reči: „osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti” zamenjuju se rečima: „nekretnine, postrojenja, opremu ili biološka sredstva (u daljem tekstu: osnovna sredstva) u sopstvenom vlasništvu za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivački akt obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja,”.
U stavu 2. reč: „računovodstvo” zamenjuje se rečima: „računovodstvo i revizija”, a reči: „u sopstvenoj registrovanoj delatnosti” zamenjuju se rečima: „za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivački akt obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja”.
U stavu 6. posle reči: „dana nabavke,” dodaju se reči: „osim usled statusnih promena,”, a posle reči: „porez” dodaju se reči: „do dana otuđenja”.
U stavu 7. posle reči: „tih sredstava” dodaju se zapeta i reči: „koji će rešenjem utvrditi iznos poreza za uplatu”.
Dodaje se stav 8, koji glasi:
„U slučaju kad obveznik izvrši ulaganje u osnovna sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana uplatom avansnog računa, na osnovu overene privremene situacije i slično, a u narednom poreskom periodu, zbog raskida ugovora o nabavci ili u poreskom periodu u kome okonča takva ulaganja u osnovna sredstva, ne izvrši prenos sa osnovnih sredstava u pripremi na pribavljena osnovna sredstva koja koristi za obavljanje delatnosti, odnosno ne evidentira ta osnovna sredstva u poslovnim knjigama, gubi pravo na poreski kredit i dužan je da danom podnošenja poreske prijave za naredni poreski period iskaže u toj poreskoj prijavi i plati porez koji bi platio da nije koristio poreski kredit, indeksiran od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kome je ostvario pravo na poreski kredit, do dana podnošenja poreske prijave za naredni poreski period, stopom rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.”
Član 35.
U članu 48a stav 1. posle reči: „sredstva” dodaju se reči: „u sopstvenom vlasništvu”, a posle reči: „razvrstan” dodaju se reči: „prema delatnosti koju pretežno obavlja”.
U stavu 2. reči: „iz tog stava za čije obavljanje je registrovan” zamenjuju se rečima: „iz stava 1. ovog člana koje su upisane u njegov osnivački akt, odnosno navedene u drugom aktu obveznika, kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja”.
U stavu 4. reči: „st. 5 – 7.” zamenjuju se rečima: „st. 5. do 8.”
Član 36.
U članu 49. stav 1. menja se i glasi:
„Obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike, obračunati porez na dobit umanjuje se u poreskom periodu u kome je zaposlio nove radnike, za iznos jednak iznosu koji čini 100% bruto zarada, odnosno plata, isplaćenih tim zaposlenima u poreskom periodu u kome su radnici zaposleni, uvećanom za pripadajuće doprinose plaćene na teret poslodavca.”
Dodaju se st. 4. i 5, koji glase:
„Novozaposlenim licima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se lica koja su bila zaposlena na neodređeno vreme u, posredno ili neposredno, povezanom licu u smislu člana 59. ovog zakona.
Raskidom ugovora o radu, u smislu ovog zakona, smatra se svaki prestanak radnog odnosa, osim prestanka radnog odnosa usled smrti zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca, u smislu zakona kojim se uređuje rad.”
Član 37.
U članu 50a stav 1. broj: „600” zamenjuje se brojem: „800”, reči: „u registrovanoj delatnosti u Republici” zamenjuju se rečima: „za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivački akt obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja”, a reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „pravnih lica”.
Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:
„Ulaganjem u osnovna sredstva od strane drugog lica, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i ulaganje u osnovni kapital i povećanje osnovnog kapitala u skladu sa zakonom.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, osnovna sredstva vrednuju se po tržišnoj (fer) vrednosti.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 5, reči: „zavisnom preduzeću ulagača” zamenjuju se rečima: „povezanom licu u smislu člana 59. ovog zakona”.
Član 38.
U članu 50b stav 1. menja se i glasi:
„Poreski obveznik koji obavlja delatnost u nedovoljno razvijenom području, oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica za period od pet godina, ako ispunjava sledeće uslove:
1) da je on ili drugo lice uložio u osnovna sredstva tog obveznika iznos veći od osam miliona dinara;
2) da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivački akt, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja u nedovoljno razvijenom području;
3) da u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje pet lica;
4) da najmanje 80% zaposlenih na neodređeno vreme ima prebivalište i boravište u nedovoljno razvijenom području.”
U stavu 4. reči: „na području od posebnog interesa za Republiku”, na oba mesta, zamenjuju se rečima: „u nedovoljno razvijenom području”.
U stavu 5. reči: „zavisnom preduzeću ulagača” zamenjuju se rečima: „povezanom licu u smislu člana 59. ovog zakona”.
Dodaju se st. 6. i 7, koji glase:
„Ulaganjem u osnovna sredstva od strane drugog lica, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i ulaganje u osnovni kapital i povećanje osnovnog kapitala u skladu sa zakonom.
U slučaju iz stava 6. ovog člana, osnovna sredstva vrednuju se po tržišnoj (fer) vrednosti.”
Član 39.
Član 50v menja se i glasi:
„Ako obveznik iz čl. 50a i 50b ovog zakona, smanji broj zaposlenih ispod broja ukupno zaposlenih na neodređeno vreme u poreskom periodu u kome je ispunio uslove za poreski kredit iz člana 50a stav 1. i člana 50b stav 1. tačka 3) ovog zakona, ili smanji procenat utvrđen u članu 50b stav 1. tačka 4) ovog zakona, gubi pravo na poresko oslobođenje za ceo period korišćenja poreskog oslobođenja i dužan je da na dan podnošenja poreske prijave za poreski period u kome je izgubio pravo na poresko oslobođenje, iskaže u toj poreskoj prijavi i plati porez koji bi platio da nije koristio ovaj podsticaj, indeksiran od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kome je ostvario pravo na poresko oslobođenje, do dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kome je izgubio to pravo, primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.”
Član 40.
Član 50g menja se i glasi:
„Ako pre isteka perioda poreskog oslobođenja obveznik iz čl. 50a i 50b ovog zakona prekine sa poslovanjem, prestane da koristi ili otuđi sredstva iz člana 50a stav 1. i člana 50b stav 1. ovog zakona, a u nova osnovna sredstva ne uloži u istom poreskom periodu iznos jednak tržišnoj ceni otuđenih sredstava, a najmanje u vrednosti koja obezbeđuje da ukupan iznos ulaganja ne padne ispod iznosa utvrđenih u čl. 50a i 50b ovog zakona, gubi pravo na poresko oslobođenje i dužan je da na dan podnošenja poreske prijave za poreski period u kome je izgubio pravo na poresko oslobođenje iskaže u toj poreskoj prijavi i plati porez koji bi platio da nije koristio ovaj podsticaj, indeksiran od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kome je ostvario pravo na poresko oslobođenje, do dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kome je izgubio to pravo, primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.”
Član 41.
Član 50d briše se.
Član 42.
U članu 50đ reči: „spajanjem, pripajanjem ili podelom” zamenjuju se rečima: „statusnom promenom”.
Član 43.
U članu 50e dodaje se stav 2, koji glasi:
„Srazmera ulaganja iz stava 1. ovog člana utvrđuje se za svaki poreski period u vremenu trajanja poreskog oslobođenja.”
Član 44.
Član 50i menja se i glasi:
„Pravo na poreski kredit iz čl. 48. i 48a ovog zakona i na podsticaje kod ulaganja iz čl. 50a i 50b ovog zakona, ne ostvaruje se za nabavku opreme već korišćene u Republici.
Poreski podsticaji iz stava 1. ovog člana ne mogu se preneti na drugo pravno lice, koje nije steklo pravo na njihovo korišćenje u smislu ovog zakona, ni u slučaju kada drugo pravno lice učestvuje u statusnoj promeni sa obveznikom koji koristi navedene poreske podsticaje.
Pravo na podsticaje kod ulaganja iz čl. 50a i 50b ovog zakona ne ostvaruje se za osnovna sredstva koja se ne smatraju osnovnim sredstvima u skladu sa članom 48. stav 5. ovog zakona.”
Član 45.
Posle člana 50i dodaje se član 50j, koji glasi:
„Član 50j
Pravo na poreske podsticaje iz ovog zakona ne ostvaruje stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika iz člana 4. ovog zakona.”
Član 46.
Naziv Dela sedmog menja se i glasi:
„OTKLANjANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA DOBITI
OSTVARENE U DRUGOJ DRŽAVI”
Član 47.
U članu 51. stav 1, na sva tri mesta, reči: „republici, odnosno” brišu se, a reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „pravnih lica”.
U stavu 2. reči: „u drugoj republici, odnosno” brišu se.
Član 48.
U članu 52. stav 1. reči: „dobit preduzeća” zamenjuju se rečima: „dobit pravnih lica”, a reči: „republici, odnosno” brišu se.
U stavu 2. reči: „dobit preduzeća” zamenjuju se rečima: „dobit pravnih lica”.
U stavu 4. reči: „stava 1.” zamenjuju se rečima: „stava 3.”
Član 49.
U članu 53. stav 2. reči: „republici, odnosno” brišu se.
Član 50.
U članu 55. stav 3. posle reči: „organu” dodaju se reči: „najkasnije do 31. decembra tekućeg poreskog perioda, ukoliko su u celom tom poreskom periodu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana”.
Dodaje se stav 4, koji glasi:
„Ukoliko su ispunjeni uslovi iz st. 1. do 3. ovog člana, nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva donosi rešenje kojim se odobrava poresko konsolidovanje, počev od poreskog perioda u kome je podnet zahtev iz stava 3. ovog člana.”
Član 51.
U članu 56. stav 1. posle reči: „podnese” dodaju se reči: „svoju poresku prijavu i”.
Član 52.
U članu 62. stav 1. tačka 1) reč: „zajma” zamenjuje se rečima: „kredita ili zajma”, reč: „Jugoslavije” zamenjuje se rečju: „Srbije”, a reč: „zajmove” zamenjuje se rečju: „kredite”.
U tački 2), reč: „zajma” zamenjuje se rečima: „kredita ili zajma”, a reč: „zajmove” zamenjuje se rečima: „kredite ili zajmove”.
Stav 3. briše se.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.
Član 53.
U članu 63. stav 2. menja se i glasi:
„Uz poresku prijavu i poreski bilans, poreski obveznik je dužan da nadležnom poreskom organu dostavi i one finansijske izveštaje koje je dužan da podnese Narodnoj banci Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (bilans uspeha, bilans stanja, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i dr.), drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom, kao i dokumentaciju koju nadležni poreski organ zatraži u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija.”
Član 54.
U članu 64. stav 2. posle reči: „godinu” dodaju se zapeta i reči: „na osnovu koje u istoj poreskoj prijavi obračunava mesečni iznos akontacije poreza na dobit”.
Dodaje se stav 3, koji glasi:
„Plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom prijavom iz stava 1. ovog člana obveznik vrši od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.”
Član 55.
U članu 65. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom prijavom iz stava 1. ovog člana obveznik vrši od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.”
Član 56.
U članu 67. stav 1. posle reči: „godinu” dodaju se zapeta i reči: „odnosno poreski period,”.
U stavu 4. posle reči: „perioda” dodaju se zapeta i reči: „a početkom plaćanja mesečne akontacije u skladu sa stavom 3. ovog člana, visina tih akontacija se koriguje naviše ili naniže, tako da se ukupno plaćene akontacije od početka tekuće godine, odnosno početka poreskog perioda dovedu na iznos kao da je uplata akontacija vršena u skladu sa poreskom prijavom iz stava 3. ovog člana”.
Član 57.
U članu 68. stav 1. posle reči: „može” dodaju se zapeta i reči: „po podnošenju poreske prijave iz člana 63. stav 1. ovog zakona,”.
Član 58.
Posle člana 70. dodaje se član 70a, koji glasi:
„Član 70a
Rešenje po podnetoj poreskoj prijavi iz člana 40. stav 4. i prijavi iz člana 48. stav 7. ovog zakona nadležni poreski organ donosi u roku od 15 dana od dana prijema prijave.
Porez utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa iz člana 70. stav 2. ovog zakona i stava 1. ovog člana, poreski obveznik je dužan da uplati u roku od 15 dana od dana kada mu je rešenje dostavljeno.”
Član 59.
U članu 71. stav 1. posle reči: „člana 40.” dodaju se reči: „st. 1. i 2.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Prihod iz stava 1. ovog člana je bruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku da porez nije odbijen od isplaćenog prihoda.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 60.
U članu 112. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„1) ako ne obračuna i ne uplati porez po odbitku (član 40. st. 1. i 2);
U tački 4) reči: „dokumentaciju propisanu ovim zakonom” zamenjuju se rečima: „propisanu, odnosno traženu dokumentaciju”.
U tački 6) reči: „godinu (član 64)” zamenjuju se rečima: „godinu i ne obračuna akontaciju poreza na dobit (član 64. stav 2)”.
U tački 7) reči: „ne uveća mesečnu akontaciju ili” brišu se, a reči: „(član 67. st. 2. i 3. i član 68. stav 2.)” zamenjuju se rečima: „(član 64. stav 3, član 65. stav 2, član 67. st. 2. i 3. i član 68. stav 2)”.
Tačka na kraju stava zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 9), koja glasi:
„9) ako u propisanom roku ne izvrši uplatu poreza po rešenju nadležnog poreskog organa (član 70a stav 2).”
Član 61.
U članu 39. st. 1. i 2, članu 41. stav 2, članu 46, članu 47. stav 1. i nazivu Dela devetog, reči: „dobit preduzeća” zamenjuju se rečima: „dobit pravnih lica”.
Član 62.
Poreski obveznik koji do 31. decembra 2007. godine ne ostvari pravo na poreski podsticaj iz čl. 50a i 50b Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03 i 84/04), navedene poreske podsticaje koristi pod uslovima utvrđenim propisima koji važe od dana početka primene ovog zakona.
Član 63.
Poreski obveznik koji je do dana početka primene ovog zakona ostvario pravo na prenos kapitalnog gubitka i prenos gubitka iz člana 30. stav 3. i člana 32. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03 i 84/04), može to pravo koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.
Član 64.
Propise iz čl. 3. i 30. ovog zakona, ministar finansija doneće najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 65.
Ovaj zakon primenjivaće se od 1. januara 2008. godine.
Član 66.
Poreski bilans za 2007. godinu sastaviće se u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.
Član 67.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U okviru daljih aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme, u skladu sa ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, i nastavka procesa izgradnje podsticajnog i olakšanog za primenu sistema oporezivanja pravnih lica, usklađenog sa preovlađujućim evropskim poreskim sistemima i smernicama i uputstvima EU, predlaže se, između ostalih, i donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Osim toga, razlog je i dodatno oblikovanje poreske politike, prema kojoj je porez na dobit preduzeća jedan od poreza kojim se ostvaruju ciljevi stabilizacione politike i koji ima za cilj ne samo fiskalni već i razvojni aspekt, kroz tržišnu orijentisanost i podsticanje konkurentske sposobnosti privrede, što se omogućuje stimulativnom poreskom stopom i ciljnim investiciono-razvojnim podsticajima.
Prema tome, ovim zakonom vrši se dogradnja sistema oporezivanja dobiti pravnih lica, sa ciljem da se, kroz nastavak fiskalne reforme, a uz postojeću stimulativnu poresku stopu, proširi ekonomska uloga ovog poreskog oblika na privredne subjekte.
• Problemi koje zakon treba da reši
Donošenje zakona omogućiće da se stvore uslovi za usaglašavanje pojedinih postojećih normi, sa korespondentnim i međuzavisnim rešenjima u zakonima donetim ili izmenjenim nakon poslednje izmene ovog zakona (1. avgust 2004. godine). Prvenstveno, ovo se odnosi na usklađivanje sa novim Zakonom o računovodstvu i reviziji, Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakonom o deviznom poslovanju, Zakonom o bankama i dr.
Oporezivanje dobiti i utvrđivanje poreske osnovice, posebno za određene obveznike ( npr. ogranci stranih pravnih lica, mala pravna lica koja direktno ne primenjuju međunarodne računovodstvene standarde), ne bi moglo da se adekvatno izvrši bez izmene i dopune Zakona, kojim će se stvoriti usaglašen korporativni, računovodstveni i poreski sistem.
Osim toga, rešiće se i određeni drugi problemi u oporezivanju obveznika (npr. jednostavniji i brži postupak utvrđivanja i naplate kapitalnog dobitka koji nerezidentni obveznici, bez stalne poslovne jedinice u Republici, ostvare poslovanjem u Republici- posebno prodajom hartija od vrednosti i udela; problem usklađenosti poreskih izveštaja zavisnih pravnih lica čije je matično pravno lice sa sedištem u inostranstvu- kroz mogućnost iskazivanja poreskog perioda koji se razlikuje od kalendarske godine, i sl.).
Takođe će biti rešene pojedine nejasnoće u primeni koje su od velikog značaja za stvaranje sigurnosti ulaganja ( npr: priznavanje ulaganja drugog lica- investitora u osnovna sredstva obveznika, kod velikog poreskog podsticaja iz čl. 50a Zakona) kao i problem utvrđivanja nabavne vrednosti pojedine imovine za svrhu određivanja kapitalnog dobitka (tržišno utvrđivanje nabavne cene za svrhu određivanja kapitalnog dobitka).
• Ciljevi koji se postižu donošenjem zakona
Ciljevi koji se postižu ovim zakonom su uglavnom sledeći:
– dodatno oblikovanje sistema oporezivanja dobiti, ali u okviru utvrđene poreske politike, prema kojoj treba smanjiti poresko opterećenje privrede (relativno smanjenje zahvatanja po osnovu direktnih poreza uz širi krug poreskih obveznika). Ovo se ogleda u kontinuiranoj primeni stimulativne poreske stope (10%) kao i dalje značajnim investiciono-razvojnim podsticajima, uz odgovarajuću dogradnju u smislu preciznijih uslova za početak i način korišćenja podsticaja;
– ostvarivanje stabilnosti sistema oporezivanja dobiti u smislu dugoročnijih osnovnih postavki i rešenja, koja ne podležu kratkim i negativnim promenama, i stvaraju pravnu sigurnost uloga investitora (posebno stranih);
– održavanje već postignute veoma visoke usklađenosti sa rešenjima usvojenim u zemljama članicama EU i uputstvima EU (postojeće odredbe o odlaganju oporezivanja kapitalnih dobitaka- tzv. roll-over olakšica; prenos poslovnih gubitaka unapred na teret dobiti budućih obračunskih perioda; primena transfernih cena; mogućnost grupnog oporezivanja-poreska konsolidacija, neutralne i jasne poreske stimulacije-za ulaganje u nabavku osnovnih sredstava i zapošljavanje novih radnika, koje se lako mogu identifikovati, odnosno uočiti od strane zainteresovanih investitora i dr.), uz postupnu dalju dogradnju sistema oporezivanja dobiti. U tom smislu, konsultovana su iskustva zemalja članica EU i zemalja okruženja;
– usklađenost poreskog i računovodstvenog sistema;
– usaglašavanje sa poreskim propisima razvijenih zemalja u pogledu utvrđivanja oporezive dobiti, odnosno priznavanja prihoda i rashoda iz finansijskih izveštaja (npr. priznavanje u celini izdataka za reklamu i propagandu koji služe promociji poslovanja; priznavanje rashoda obaveznih dugoročnih rezervisanja kao i poslovno neophodnih dugoročnih rezervisanja) i stimulisanje razvoja finansijskog tržišta u funkciji opšteg privrednog razvoja (npr.oslobađanje od plaćanja poreza po osnovu kapitalnih dobitaka kod prometa dužničkih hartija od vrednosti);
– dogradnja sistema oporezivanja dobiti na način koji ne stvara štetne mere poreske konkurencije, a u skladu sa Kodeksom ponašanja EU.
U navedenom smislu, osnovna sadržina predloženih izmena sastoji se u sledećem:
– usaglašavanje sa novodonetim zakonima, koji su funkcionalno povezani sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti;
priznavanje u poreskom bilansu rashoda po osnovu obračunatih otpremnina i novčanih naknada zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa, u poreskom periodu kada budu isplaćene;
priznavanje u poreskom bilansu troškova za izvršena obavezna dugoročna rezervisanja u skladu sa zakonom, kao i za dugoročna rezervisanja za izdate garancije i druga jemstva proistekla iz poslovnih odnosa, u visini iskorišćenih iznosa rezervisanja;
stopa poreza na prihode nerezidentnih obveznika smanjuje se sa 20% na 15%;
priznavanje u poreskom bilansu svih troškova za reklamu i propagandu koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika;
priznavanje rashoda obezvređenja imovine: vrednosti učešća u kapitalu pravnih lica, akcija, drugih hartija od vrednosti i zaliha, u periodu kada ta imovina bude prodata, odnosno upotrebljena;
realno, odnosno tržišno određivanje nabavne cene imovine ( npr. udela u imovini pravnih lica; mogućnost korigovanja nabavne cene imovine na tržišnu-fer vrednost za imovinu kod koje je procena, odnosno dovođenje na tržišnu vrednost već oporezovano u periodu kada je procena vršena), za svrhu utvrđivanja kapitalnog dobitka prilikom prodaje imovine;
kapitalni dobitak se ne ostvaruje pri prodaji svih vrsta dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili NBS;
mogućnost da se poreski period za utvrđivanje poreza na dobit razlikuje od kalendarske godine;
– porez po odbitku plaća se i na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu
izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica;
utvrđivanje i naplata poreza na kapitalni dobitak koji ostvari nerezidentni obveznik (od prodaje hartija od vrednosti na organizovanom tržištu u Republici kao i od prodaje ostale imovine po osnovu čije prodaje se može ostvariti kapitalni dobitak), rešeno je na jednostavniji način i vrši se po podnetoj poreskoj prijavi nerezidentnog obveznika, na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje;
Pored ovih izmena, vrše se i druge izmene koje su neophodne u cilju efikasnije primene pojedinih zakonskih rešenja, kao i određena pravna i terminološka preciziranja u pojedinim zakonskim odredbama.
• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše bez donošenja zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbi člana 2. stav 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („Službeni glasnik RS”, br. 76/91…135/04), uređuju samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući javni prihod, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje dobiti pravnih lica, i spada u zakonodavnu regulativu ( već postojeću) iz ove oblasti, nije razmatrano niti je bilo osnova za razmatranje mogućnosti da se rešenja iz ovog zakona urede na drugi način- drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
• Zašto je donošenje Zakona najbolje rešenje datog problema
Donošenje ovog zakona je jedino rešenje, s obzirom da se radi o izmenema i dopunama već postojeće zakonske regulative.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1. predlaže se izmena naziva Zakona, s obzirom da Zakon o privrednim društvima uređuje osnivanje privrednih društava (pri čemu dopušta i druge pravne forme društava, odnosno preduzeća), a da su poreski obveznici ne samo privredna društva već i zadruge kao i sva druga pravna lica (kada ostvaruju prihod sa tržišta).
Uz član 2. ovim članom vrši se usklađivanje vrste poreskih obveznika prema Zakonu o privrednim društvima.
Uz član 3. vrši se usklađivanje člana 5. postojećeg Zakona, kojim se uređuje posebna evidencija za stalne poslovne jedinice, sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, koji propisuje da će se „odredbe ovog zakona odnositi i na ogranke i druge organizacione delove stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici”. U skladu sa tim, predlaže se da ogranci i drugi organizacioni delovi stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu podnose poreski bilans konzistentno sa finansijskim izveštajima koje će podnositi u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji. Sadržaj poreske prijave za ove obveznike propisaće ministar finansija.
Uz čl 4. i 5. vrši se usklađivanje sa nazivom Zakona kao i usaglašavanje u pogledu načina utvrđivanja oporezive dobiti i priznavanja rashoda u poreskom bilansu za mala pravna lica, koja ne primenjuju MRS, odnosno MSFI ( odnosno, koja se opredele da ne primenjuju MSFI), a u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, prema kome ministar nadležan za poslove finansija propisuje način priznavanja, merenja i procenjivanja prihoda i rashoda (i imovine i obaveza) malih pravnih lica, koja ne primenjuju MRS, odnosno MSFI.
Uz član 6. predlaže se da se u poreskom bilansu ne priznaju troškovi postupka naplate duga, troškovi prinudne naplate i troškovi poreskoprekršajnog postupka. Radi se o rashodima koji ne proističu iz redovnog obavljanja delatnosti, već su nastali zbog neispunjavanja zakonskih ili ugovornih obaveza, i koji ne treba da budu poreski priznati rashod. Takođe, precizira se koji troškovi reklame i propagande se ne priznaju u poreskom bilansu.
Uz član 7. ovim članom vrši se preciziranje i usklađivanje sa dopuštenom metodom po MRS 2 – zalihe, jer se prosečna cena ne utvrđuje kao običan prosek već se ponderiše prema količini izlaza.
Uz član 8. predlaže se da se obračunate otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu, koje se sada ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu, a priznaju u bilansu uspeha kao realan trošak poslovanja, priznaju i u poreskom bilansu, ali kada dođe do njihove isplate. Ovo je i predlog Saveta stranih investitora (FIC).
Uz član 9. predlaže se da se u poreskom bilansu ne priznaje amortizacija prirodnih bogatstava koja se ne troše, odnosno imaju neograničeno trajanje, kao i goodwill-a, jer se goodwill, prema MRS, odnosno MSFI, ne identifikuje sa nematerijalnim ulaganjem (koje mora biti odvojivo od pravnog lica da se proda, prenese, licencira, da u zakup ili razmeni), i ne amortizuje se u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS, odnosno MSFI. Osim toga, precizira se koji iznos bruto zarade se uzima kao kriterijum za stalno sredstvo za koje se vrši obračun poreske amortizacije.
Uz član 10. ovim članom predlaže se da se izdaci za reprezentaciju (pokloni, ugostiteljske usluge i sl. poslovnim partnerima), s obzirom na karakter ovih troškova, ograniče na iznos do 0,5% od ukupnog prihoda, a da se rashodi za reklamu i propagandu priznaju u visini stvarnih rashoda priznatih u bilansu uspeha, jer ti rashodi podržavaju skup mera tržišne aktivnosti obveznika i u cilju su pridobijanja potrošača i povećanja prihoda. Slična rešenja imaju i zemlje u okruženju.
Uz član 11. predloženim rešenjem obezbeđuje se jedinstvena primena uslova za otpis potraživanja (postojeći član 16. stav 1.). Naime, u slučaju kada obveznik izvrši ispravku vrednosti pojedinačnih potraživanja, kada je od roka za naplatu prošlo najmanje 60 dana, ovi rashodi priznaju se u poreskom bilansu (član 16. stav 2.). Ako u narednom poreskom periodu obveznik izvrši otpis tih potraživanja, ovaj otpis ne tereti rashode ovog poreskog perioda (rashodi su već knjiženi i priznati u prethodnom periodu prilikom ispravke vrednosti), pa u ovom slučaju otpis potraživanja može da se izvrši i bez ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana. Predloženim rešenjem, otpis potraživanja, bez obzira da li je prethodno vršena ispravka vrednosti tih potraživanja, priznaje se u poreskom bilansu samo ako su ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. Zakona. U protivnom, za priznate rashode u periodu kada je izvršena ispravka vrednosti, vršila bi se korekcija (uvećanje) prihoda u poreskom bilansu naredne godine.
Uz član 12. vrši se usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju autorska i srodna prava, koji definiše i prava srodna autorskim pravima (pravo proizvođača fonograma, pravo proizvođača videograma, pravo proizvođača emisije i dr.). Ovo je značajno i iz razloga što je prihod nerezidentnog obveznika po osnovu autorskih naknada (član 40. Zakona), određen definisanjem autorske naknade u članu 20. stav 2. Zakona.
Uz član 13. precizira se uslov priznavanja odgovarajućih navedenih rashoda poreskog obveznika (porezi, doprinosi, takse i druge javne dažbine), samo ukoliko su te obaveze i plaćene u poreskom periodu.
Uz član 14. vrši se usaglašavanje sa Zakonom o bankama („Službeni glasnik RS“, broj 107/05), koji se primenjuje od 1. jula 2006. godine ( pojedine odredbe od 1. oktobra) i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik RS“, br. 57/06 i 116/06). Takođe, indirektni otpis potraživanja po kategorijama naplativosti, koje na teret rashoda vrše društva za osiguranje, do visine utvrđene Odlukom o načinu procenjivanja bilansnih i vanbilansnih pozicija društva za osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 3/05), treba da budu priznati kao kod banaka, jer se radi o istoj kategoriji rashoda.
Uz član 15. predlaže se priznavanje u poreskom bilansu dugoročnih rezervisanja koja se obavezno formiraju u skladu sa zakonom. Osim toga, priznavanje dugoročnih rezervisanja za date garancije i jemstva po osnovu poslovnog odnosa kao rashoda u poreskom bilansu u periodu kada nastane stvarni odliv sredstava po osnovu obaveze za koju je prethodno izvršeno rezervisanje, ima svoje ekonomsko opravdanje i ne može uticati na smanjenje poreske osnovice bez razloga, već samo ukoliko rezervisana sredstva budu i utrošena. U tom slučaju, ovi rashodi treba da budu priznati u poreskom bilansu.
Uz član 16. predlaže se da se po principu realizacije, prizna u poreskom bilansu obezvređenje vrednosti određene imovine, ali u poreskom periodu kada je ta imovina prodata, odnosno upotrebljena. Radi se o poslovno značajnoj imovini obveznika koja se ne amortizuje a koja se, u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS, odnosno MSFI može obezvrediti dok je u posedu obveznika (smanjenjem knjigovodstvene vrednosti imovine) na teret rashoda. Ovi rashodi predstavljaju tzv. nerealizovani gubitak vrednosti i ne priznaju se u poreskom bilansu, ali kada dođe do prodaje ili utroška ove imovine taj rashod, sučeljen sa prihodom od prodaje, postaje realan i treba ga priznati i u poreskom bilansu.
Uz član 17. kao za uz čl. 4. i 5. Predloga zakona.
Uz član 18. predlaže se brisanje člana 25a važećeg Zakona, koji uređuje priznavanje prihoda i rashoda u slučaju fundamentalne greške ili promene računovodstvene politike, na način koji je bio predviđen osnovnim postupkom iz MRS 8 (uz tadašnje postojanje mogućnosti za primenu i tzv. alternativnog postupka). Izmenama MRS 8 ukinut je alternativni postupak, a kako se osnovni postupak iz MRS 8 priznavao i do sada sa poreskog stanovišta, predloženo je brisanje ovog člana, jer ne postoji razlika između poreskog i računovodstvenog tretmana.
Uz član 19. vrši se terminološko usklađivanje sa zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija.
Uz član 20. predlaže se izmena člana 27. stav 1. tačka 3) važećeg Zakona, u smislu da se kapitalnim dobitkom ne bi smatrala prodaja dužničkih hartija od vrednosti (postojeće taksativno nabrajanje takvih hartija od vrednosti čijom se prodajom ne ostvaruje kapitalni dobitak prevaziđeno je kasnijim izdavanjem i prometom dužničkih hartija od vrednosti koje nisu navedene kao predmet oslobađanja). Na taj način stimuliše se promet određenih dužničkih hartija od vrednosti ( koje izdaju Republika, NBS, jedinica teritorijalne autonomije i sl.), što je u opštem državnom interesu, a imajući u vidu da su te hartije od vrednosti takođe predmet odgovarajućeg poreskog oslobođenja u Zakonu o porezu na dohodak građana i u Zakonu o porezima na imovinu. Takođe, terminološki se precizira pojam kapitalnog dobitka.
Uz član 21. izmenom se predlaže da se u skladu sa MRS 40, koji dozvoljava procenu vrednosti i evidentiranje stalnih sredstava po tržišnoj vrednosti, kao nabavna vrednost prizna revalorizovana nabavna vrednost ( fer vrednost), u slučaju kada obveznik, prema usvojenim računovodstvenim politikama i MRS, primenjuje ovaj metod u računovodstvu, za osnovna sredstva čije se procenjivanje na fer vrednost iskazuje preko prihoda perioda u kome se vrši procena (investicione nekretnine), pa je porez na tako uvećanu vrednost već u tom periodu plaćen. Osim toga, uređuje se utvrđivanje nabavne vrednosti udela u drugim društvima ( koji nisu hartije od vrednosti) i nabavne cene imovine unete kao osnivački nenovčani ulog, kako bi se utvrdila realna vrednost za određivanje kapitalnog dobitka, s obzirom da se vrednost nenovčanih uloga (osim za otvoreno akcionarsko društvo) može utvrditi i sporazumno između ortaka, članova ili akcionara, što može dovesti do izbegavanja plaćanja kapitalnog dobitka kod prodaje te imovine. Vrši se i terminološko usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugi finansijski instrumenti.
Uz član 22. predlaže se da se prenos kapitalnih gubitaka na račun budućih kapitalnih dobitaka smanji sa deset na pet godina, radi jedinstvenog poreskog tretmana prenosa poslovnih i kapitalnih gubitaka, i s obzirom da se kapitalni gubici mogu prebiti samo sa kapitalnim dobicima, a što može biti u domenu poslovne politike i poslovnog planiranja obveznika.
Uz član 23. ovim članom vrši se usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, jer odlaganje poreske obaveze treba da se odnosi na sve statusne promene (spajanje, podela i odvajanje).
Uz član 24. predlaže se da se prenos poslovnih gubitaka utvrđenih u poreskom bilansu može izvršiti na račun buduće dobiti utvrđene u poreskom bilansu, ali najduže pet godina, umesto sadašnjih deset, s obzirom da ova poreska pogodnost nema karakter direktnog investicionog podsticaja (nije direktno vezana za ulaganja ili zapošljavanje novih radnika, pri čemu rok korišćenja poreskih investicionih podsticaja nije skraćen). Predloženi rok u skladu je sa praksom pojedinih evropskih zemalja i zemalja okruženja, a korespondira i sa obavezom poreskih obveznika da se dobit iz finansijskih izveštaja tekuće godine raspoređuje prvo za pokriće gubitaka iz ranijih godina, što obveznik treba da izvrši i u poreskom bilansu, pa se smatra da je predloženi rok odgovarajući i sa tog aspekta.
Uz član 25. vrši se usaglašavanje sa terminoligijom iz zakona kojim se uređuju privredna društva.
Uz član 26. ovim članom precizira se (imajući u vidu i postojanje pozitivnih propisa o postupku likvidacije privrednog društva i propisa o stečajnom postupku), da se dobit u postupku likvidacije (i stečaja) utvrđuje u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i MRS, odnosno MSFI, s obzirom da privredna društva u likvidaciji i stečaju sastavljaju finansijske izveštaje prema ovim propisima i u slučaju otvaranja, odnosno zaključenja stečaja, odnosno postupka likvidacije pravnog lica. Takođe, vrši se i usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, u smislu da se više ne donosi rešenje o okončanju postupka likvidacije, s obzirom da likvidaciju ne sprovodi sud.
Uz član 27. vrši se usklađivanje sa terminologijom iz zakona kojim se uređuju privredna društva i zakona kojim se uređuje stečajni postupak.
Uz član 28. usklađuje se odredba važećeg Zakona sa terminologijom iz zakona kojim se uređuju privredna društva.
Uz član 29. predlaže se da na zahtev poreskog obveznika poreska uprava odobrava da se poreski period ( u trajanju od 12 meseci) razlikuje od kalendarske godine. Zakon o računovodstvu i reviziji dopušta sastavljanje finansijskih izveštaja za poslovnu godinu koja nije jednaka kalendarskoj, pa ima osnova da za isti period izveštavanja poreska uprava odobri i sastavljanje poreskih izveštaja. Odobreni poreski period koji se razlikuje od kalendarske godine, zbog uporedivosti i kontrole, mora da se primenjuje najmanje pet godina. U predloženom smislu postoji i inicijativa FIC-a za izmenu Zakona. Takođe se precizira da se poslovna godina razlikuje od kalendarske i u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije obveznika.
Osim toga, propisuje se obaveza poreskog obveznika, koji dobije rešenje o odobrenju da mu se poreski period razlikuje od kalendarske godine, da u određenom roku podnese poresku prijavu i poreski bilans za utvrđivanje konačne poreske obaveze za period od 1. januara tekuće godine do dana kada, po rešenju nadležnog poreskog organa, započinje poslovnu godinu koja se razlikuje od kalendarske. Takođe, utvrđuje se rok za plaćanje manje plaćenog poreza, odnosno postupanje u slučaju više plaćenog poreza (uračunavanje u akontaciju ili povratak u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj).
Uz član 30. osnovni razlog za izmenu je efikasnije utvrđivanje i naplata poreza na kapitalne dobitke koje ostvare nerezidentni obveznici, posebno po osnovu prodaje hartija od vrednosti (bilo rezidentnom obvezniku, drugom nerezidentnom obvezniku ili fizičkom licu, rezidentnom ili nerezidentnom, u Republici), jer se na finansijskom tržištu trguje elektronskim putem a hartije od vrednosti se deponuju na poseban račun kod Centralnog registra, gde se vrši saldiranje izvršenih transakcija, pa obračun poreza ne može da se izvrši odmah (po odbitku) u skladu sa Zakonom. Predloženo je, kao najpogodnije, da se rešenjem poreskog organa po posebnoj poreskoj prijavi nerezidentnog obveznika, odnosno njegovog punomoćnika, utvrđuje kapitalni dobitak koji ostvare nerezidentni obveznici prodajom hartija od vrednosti na teritoriji Republike, kako bi se postupak pojednostavio i direktno vezao za obveznika poreza (nerezidenta), jer je izmirenje utvrđene obaveze i uslov za transfer sredstava na račun nerezidenta u inostranstvu. Sa ovim u vezi, postoji i inicijativa Beogradske berze i Centralnog registra.
Na isti način bi se vršilo i utvrđivanje poreske obaveze u slučaju kada nerezidentni obveznik ostvari kapitalni dobitak od prodaje druge imovine, u skladu sa ovim zakonom.
Predlaže se da se stopa poreza na odgovarajuće prihode koje ostvaruju nerezidentni obveznici smanji sa 20% na 15%, s obzirom da se radi o oporezivanju bruto prihoda, a imajući u vidu važeću stopu poreza na dobit kao i stope koje primenjuju druge države, odnosno stope iz međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Takođe, predloženo je da nerezidentni obveznici, koji ostvaruju prihode od izvođenja estradnog, zabavnog, sportskog, umetničkog ili sličnog programa u Republici, koji do sada nisu bili predmet oporezivanja, budu oporezovani porezom po odbitku, za deo prihoda po osnovu izvođenja navedenih programa, koji ne pripadaju direktno fizičkom licu (izvođaču, muzičaru, sportisti), odnosno koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica.
Uz član 31. vrši se usaglašavanje sa izmenom člana 40. Zakona, da se poreska obaveza iz člana 40. stav 3. utvrđuje rešenjem a ne kao porez po odbitku, pri čemu se i u ovom slučaju primenjuju odredbe člana 40a st. 1. do 3, koje se odnose na izbegavanje dvostrukog oporezivanja.
Uz član 32. predloženo je vrednosno usklađivanje visine viška prihoda nad rashodima nedobitnih organizacija koji je, pod uslovima iz Zakona, oslobođen od plaćanja poreza na dobit, s obzirom da je postojeći iznos utvrđen još 2001. godine. Precizira se da se na nedobitne organizacije odnosi samo poresko oslobođenje iz člana 44. Zakona, odnosno da one ne ostvaruju pravo na druge poreske podsticaje iz ovog zakona. Takođe, daje se ovlašćenje ministru finansija da propiše način vođenja evidencije o prihodima i rashodima nedobitnih organizacija, ukoliko nemaju obavezu da vode knjigovodstvenu evidenciju u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji.
Uz član 33. predloženom izmenom vrši se usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju koncesije. Osim toga, precizira se postojeća norma, jer oslobađanje od plaćanja poreza na dobit iz stava 2. ovog člana (pre završetka koncesionog ulaganja u celini) ne utvrđuje Vlada Republike Srbije, već se ono priznaje u skladu sa Zakonom, u periodu od kada je obveznik počeo da ostvaruje dobit pre ugovorenog završetka koncesionog ulaganja u celini do završetka koncesionog ulaganja.
Uz član 34. predlaže se način priznavanja poreskog podsticaja za ulaganja u osnovna sredstva sa stanovišta propisanog ulaganja u registrovanu delatnost, s obzirom da prema zakonu kojim se uređuju privredna društva i zakonu kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, obveznik prijavljuje-registruje samo pretežnu delatnost, a uz nju može da obavlja i sve druge zakonom dozvoljene delatnosti. Analogno postojećem rešenju, priznavalo bi se ulaganje u nabavku osnovnih sredstava kako za obavljanje pretežne delatnosti tako i za sve delatnosti upisane u osnivački akt privrednog društva, odnosno navedene u drugom aktu društva, kojim se određuju delatnosti koje društvo obavlja. Uz to, precizira se korišćenje poreskog kredita, odnosno gubljenje prava na poreski kredit, kada je izvršeno ulaganje u jednom poreskom periodu (nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi) a uknjiženje osnovnog sredstva u poslovne knjige je izvršeno u narednom poreskom periodu.
Takođe, precizira se postupak u slučaju otuđenja osnovnih sredstava pre isteka roka od tri godine od dana nabavke, pri čemu obveznik ne bi plaćao manje plaćeni porez po osnovu korišćenja poreskog kredita, ukoliko otuđenje osnovnih sredstava izvrši kroz statusnu promenu.
Predlaže se, s obzirom na specifičnost utvrđivanja poreske obaveze, donošenje rešenja od strane nadležnog poreskog organa po prijavi otuđenja osnovnog sredstva.
Uz član 35. kao uz član 34. Predloga zakona, u delu koji se odnosi na uslov za priznavanje poreskog kredita za nabavku osnovnih sredstava, za obavljanje registrovane delatnosti.
Uz član 36. predlaže se da se zapošljavanje radnika koji već rade na neodređeno vreme u povezanom preduzeću u smislu ovog zakona, ne stimuliše kao zapošljavanje novih radnika, jer na taj način poreska olakšica može da se usmeri na odgovarajuće povezano društvo i tako umanji ukupna oporeziva dobit zavisnih preduzeća. Takođe, precizira se da se pod raskidom ugovora o radu podrazumeva svaki prestanak radnog odnosa (sporazumom između zaposlenog i poslodavca, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili od strane zaposlenog), osim smrti zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca, u smislu zakona kojim se uređuje rad.
Uz član 37. ovim članom precizira se postojeća odredba, da se kao poreski podsticaj priznaje i ulaganje drugog lica u osnovna sredstva obveznika, što se ostvaruje i ulaganjem u osnovni kapital i povećanje osnovnog kapitala. Osim toga, visina potrebnog ulaganja za ostvarivanje prava na poreski podsticaj bila je prilikom donošenja norme izražena u protivvrednosti od oko 10 miliona evra, pa se, imajući u vidu i dužinu trajanja poreskog oslobođenja (10 godina), predlaže da se vrednost ulaganja za koje se poresko oslobođenje priznaje poveća na 800 miliona dinara.
Uz član 38. kao uz čl. 34, 35. i 37. Predloga zakona, odnosno usklađivanje sa propisima o privrednim društvima i registraciji privrednih subjekata, kao i preciziranje šta se smatra ulaganjem drugog lica u osnovna sredstva obveznika.
Uz član 39. vrši se preciziranje postojeće norme, u smislu da se poreski podsticaj gubi u slučaju smanjenja ukupnog broja zaposlenih, po ispunjenju uslova iz člana 50a i 50b Zakona, a ne da se broj zaposlenih može smanjiti ispod broja utvrđenog u članu 50a (100 radnika), što može da se tumači kao dopušteno smanjenje raskidom ugovora sa ranije zaposlenim radnicima, bez posledica na priznavanje poreskog podsticaja. Takođe, uređuje se kako se, u slučaju gubitka prava na poresko oslobođenje, plaća neplaćeni (manje plaćeni) porez zbog korišćenja poreskog oslobođenja.
Uz član 40. ovim članom precizira se kada se gubi pravo na poresko oslobođenje iz čl. 50a i 50b Zakona (ako u istom poreskom periodu kada je prestao da koristi ili je otuđio osnovna sredstva obveznik ne obezbedi da vrednost ulaganja u skladu sa ovim zakonom ne padne ispod propisanih iznosa ulaganja), kao i kako se, u slučaju gubitka prava na poresko oslobođenje, plaća neplaćeni (manje plaćeni) porez zbog korišćenja poreskog oslobođenja.
Uz član 41. predlaže se brisanje člana 50d važećeg Zakona na postojećem mestu (odeljak o velikim poreskim podsticajima) kako bi se isto rešenje, ne samo za čl. 50a i 50b Zakona, primenilo i jedinstveno uredilo i za ulaganja u osnovna sredstva iz čl. 48. i 48a Zakona (član 44. Predloga zakona).
Uz član 42. vrši se usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Uz član 43. ovim članom, s obzirom da se poreski podsticaj iz čl. 50a i 50b Zakona priznaje srazmerno ulaganju, precizira se da se srazmera ulaganja utvrđuje za svaki poreski period u vremenu trajanja poreskog oslobođenja, što znači da se srazmerni iznos poreskog oslobođenja može kako povećati tako i smanjiti u toku korišćenja.
Uz član 44. predlaže se izmena člana 50i važećeg Zakona (da Vlada Republike Srbije može propisati dodatne poreske podsticaje za stimulisanje razvoja određene delatnosti).
Izmenom se predviđa da se poreski podsticaji za sva ulaganja u osnovna sredstva ne bi priznavali za nabavku korišćene opreme, kako se ne bi sukcesivno za istu opremu koristio poreski kredit. Osim toga, time se stimuliše samo nabavka profitabilne savremene opreme, odnosno razvojno ulaganje. Takođe, treba jedinstveno urediti nepriznavanje ulaganja za određena osnovna sredstva (automobili, nameštaj, ukrasni predmeti i dr.), nezavisno od toga za koji poreski podsticaj se obveznik kvalifikuje. Prenošenje poreskih podsticaja u slučaju statusnih promena ne treba priznati, jer društvo nastalo statusnom promenom nije u smislu Zakona ni steklo pravo na taj poreski podsticaj, čiji bi se početak korišćenja mogao fakultativno birati, zavisno od ostvarene dobiti, odnosno gubitka društava koja ulaze u statusnu promenu (posebno ako se radi o povezanim licima), što je i ugrađeno u do sada datim mišljenjima.
Uz član 45. kako stalna poslovna jedinica nema status pravnog lica, već je odvojena poslovna celina nerezidentnog obveznika (koji je i obveznik poreza na dobit za dobit koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice), predlaže se da se poreski podsticaji ne priznaju i u Republici nerezidentnom obvezniku (novi član 50j).
Uz član 46. ovim članom vrši se usaglašavanje naziva Sedmog dela sa postojećim stanjem da državu više ne čine dve republike.
Uz član 47. ovim članom vrši se usaglašavanje sa predloženom izmenom naziva Zakona i sa postojećim stanjem da državu više ne čine dve republike.
Uz član 48. kao uz član 47. Predloga zakona. Osim toga, vrši se usaglašavanje sa stavom 3. postojećeg člana 52. Zakona, prema kome se poreski kredit može koristiti (ukupno) najviše do iznosa poreza koji bi po odredbama ovog zakona bio obračunat na dobit, odnosno na dividendu, što znači da neiskorišćeni deo poreskog kredita ne može biti do iznosa iz stava 1. ovog člana (porez koji je stvarno plaćen u drugoj državi i koji može biti veći od poreza plaćenog po odredbama ovog zakona) nego do iznosa iz stava 3. ovog člana.
Uz član 49. kao uz član 47. Predloga zakona, u vezi nepostojanja više republika.
Uz član 50. predlaže se da se preciznije urede uslovi za poresko konsolidovanje (kada se podnosi prijava; vreme, odnosno period u kome treba da su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana; od kada se odobrava poresko konsolidovanje).
Uz član 51. predlaže se da se u članu 56. postojećeg Zakona precizira da i poreski obveznik koji je u poreskoj konsolidaciji, kao i svaki drugi obveznik, podnosi i svoju poresku prijavu u kojoj utvrđuje obračunati porez, što je u skladu i sa stavom 3. člana 56, da su za obračunati porez po konsolidovanom bilansu obveznici pojedinačna povezana preduzeća iz grupe.
Uz član 52. ovim članom predlaže se preciziranje u smislu da dug prema poveriocu može nastati po osnovu zajma ili kredita, a da Narodna banka Srbije primenjuje kamatnu stopu na kredite (ne mogu biti zajmovi) koje odobrava komercijalnim bankama. Takođe, predlaže se brisanje postojećeg stava 3. člana 62. Zakona, prema kome se nepriznata kamata i pripadajući troškovi u jednom poreskom periodu, u narednoj godini bez ikakvih uslova priznaju u poreskom bilansu naredne godine, a što nije u smislu postavljenog ograničenja u pozajmljivanju sredstava propisanog ovim članom.
Uz član 53. predlaže se da obveznik podnosi samo one finansijske izveštaje koje je dužan da sastavi i podnese u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. Osim toga, vrši se terminološko usaglašavanje naziva finansijskih izveštaja (npr: izveštaj o tokovima gotovine, umesto: izveštaj o novčanim tokovima) kao i zahteva u pogledu podnošenja dokumentacije u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
Uz član 54. ovim članom precizira se da obveznik koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti u svojoj poreskoj prijavi obračunava mesečni iznos akontacije, kao i kada počinje plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa tom poreskom prijavom, na istovetan načina kako je to već propisano u čl. 67. i 68. važećeg Zakona (akontaciona poreska prijava i poreska prijava za izmenu mesečnih akontacija).
Uz član 55. precizira se kada počinje plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom prijavom iz člana 65. Zakona (obveznik kome istekne pravo na poresko oslobođenje u toku godine), na istovetan načina kako je to već propisano u čl. 67. i 68. važećeg Zakona i članu 54. Predloga zakona.
Uz član 56. ovim članom precizira se obaveza da se posle podnošenja poreske prijave (i utvrđivanja akontacije za tekuću godinu) usklade akontacije koje su do tada plaćane u iznosu akontacije iz poslednjeg meseca prethodnog poreskog perioda, što je u skladu sa stavom 1. člana 67 postojećeg Zakona, da se porez na dobit plaća tokom godine (dakle ceo poreski period a ne period posle podnošenja poreske prijave kojom se utvrđuje visina akontacija) u vidu mesečnih akontacija, na osnovu podnete poreske prijave.
Uz član 57. predlaže se da poreski obveznik može u poreskom periodu vršiti izmenu mesečnih akontacija utvrđenih u poreskoj prijavi samo po podnošenju poreske prijave za isti poreski period, u kojoj tek utvrđuje visinu akontacija za taj period, s obzirom da se do tada mesečna akontacija plaća u visini mesečne akontacije iz poslednjeg meseca prethodnog poreskog perioda.
Uz član 58. ovim članom utvrđuje se rok za donošenje rešenja od strane nadležnog poreskog organa, u slučaju kada se poreska obaveza utvrđuje rešenjem. Takođe, utvrđuje se i rok za plaćanje poreske obaveze po donetom rešenju (15 dana od dana dostavljanja rešenja), uključujući i porez po rešenju iz člana 70 stav 2. važećeg Zakona (u slučaju postupka likvidacije i stečaja). Utvrđivanje roka za plaćanje u Zakonu u skladu je sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija, kojim je uređeno da porez dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom.
Uz član 59. izmena se predlaže zbog člana 30. Predloga zakona, jer je porez po odbitku sada uređen u st. 1. i 2. člana 40. Zakona. Takođe, precizira se da je prihod nerezidentnog obveznika bruto prihod iz koga se plaća porez, odnosno koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku da porez nije odbijen od isplaćenog prihoda.
Uz član 60. ovim članom dopunjuju se kaznene odredbe, u skladu sa predloženim izmenama i dopunama, a posebno ukoliko obveznik ne izvrši u propisanom roku uplatu po rešenju nadležnog poreskog organa.
Uz član 61. ovim članom vrši se usaglašavanje sa predloženom izmenom naziva Zakona.
Uz član 62. predlaže se da se za obveznika koji do 31. decembra 2007. godine nije ostvario pravo na poreski podsticaj iz čl. 50a i 50b Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. Zakon, 43/03 i 84/04), odnosno nije uložio više od 600 mil. dinara i zaposlio dodatno najmanje 100 lica, poreski podsticaj priznaje, odnosno koristi pod uslovima koji od 1. januara 2008. godine važe za sve ulagače (najmanje 800 mil. dinara uloga i 100 novozaposlenih radnika, uz ostale uslove propisane ovim zakonom), jer pravo na poreski podsticaj nije ostvareno niti je počelo korišćenje poreskog podsticaja.
Uz član 63. ovim članom predlaže se da poreski obveznik koji je do dana početka primene ovog zakona ostvario pravo na prenos kapitalnog dobitka i prenos gubitka iz člana 30. stav 3. i člana 32. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03 i 84/04), može to pravo koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom, kako se obveznici ne bi doveli u nepovoljniji položaj zbog naknadne izmene zakona.
Uz član 64. predlaže se rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata saglasno izvršenim izmenama i dopunama zakona, koji će se prema predlogu primenjivati za narednu godinu, odnosno od 1. januara 2008. godine.
Uz član 65. predlaže se da se ovaj zakon primenjuje od 1. januara 2008. godine, s obzirom da se njegovo usvajanje očekuje krajem tekuće godine.
Uz član 66. predlaže se, u skladu sa predviđenim početkom primene ovog zakona, da se poreski bilans za 2007. godinu sastavi u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.
Uz član 67. predlaže se da vreme stupanja na snagu ovog zakona bude osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Procenjuje se da će primena ovog zakona sveukupno imati pozitivan efekat na prihode budžeta Republike.
Smanjenje stope poreza po odbitku na prihode nerezidentnih obveznika (sa 20% na 15%) ne bi trebalo da dovede do smanjenja prihoda po tom osnovu, imajući u vidu očekivano povećanje obima prometa iz člana 40. Zakona, a dugoročno gledano trebalo bi da dovede i do pozitivnog efekta ove predložene mere na Budžet.
Generalno, predložene mere treba stimulativno da deluju na osnivanje novih privrednih subjekata u Republici, što treba da doprinese povećanju prihoda od poreza na dobit i po osnovu naplate od povećanog broja poreskih obveznika.
Prema tome, procenjuje se da će rešenja koja se predviđaju ovim zakonom sveukupno imati uravnotežen efekat na budžet, posebno imajući u vidu da nije predložena izmena stope poreza na dobit, koji se plaća na oporezivu dobit utvrđenu u poreskom bilansu (10%).
Na koga će uticati rešenja predložena u Zakonu?
Predložena rešenja iz ovog zakona ( npr. priznavanje određenih rashoda iz bilansa uspeha u poreskom bilansu i dr.) odnose se i uticaće stimulativno na sve obveznike poreza na dobit. Prema tome, predložena rešenja imaju jednak tretman za sve poreske obveznike, nezavisno od toga da li je osnivač strano ili domaće lice, a po stupanju na snagu, odnosno od dana početka primene uticaće kako na već registrovane obveznike tako i na obveznike koji budu osnovani u narednom periodu.
2. Koji su troškovi koje će primena Zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima (MSP)?
Ovaj zakon odnosi se samo na pravna lica. Primena ovog zakona neće privrednim subjektima (pa ni malim i srednjim preduzećima) stvoriti nikakve dodatne troškove, već upravo treba da u narednom periodu doprinese još realnijem utvrđivanju visine oporezive dobiti, što je u interesu i poreskih obveznika – pravnih lica.
3. Da li pozitivni efekti Zakonaopravdavaju troškove njegove primene?
Kako je već navedeno, primena Zakona neće izazvati dodatne troškove.
4. Da li Zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Iz do sada izloženog je evidentno da će Zakon, generalno uzevši, stimulativno delovati na privredne subjekte, što znači da treba stimulativno da deluje i na osnivanje novih privrednih subjekata, kao jedan od uslova za jačanje tržišne konkurencije.
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Zakonu?
U postupku pripreme ovaj zakon dostavljen je i drugim nadležnim organima sa čijim delokrugom rada su povezana predložena rešenja, a posebno Poreskoj upravi koja je zadužena za primenu odredaba ovog zakona. Osim toga, pojedine odredbe Zakona su i predložene na inicijativu onih na koje se prvenstveno odnosi, odnosno poreskih obveznika, a razmatrane su i sugestije i predlozi drugih zainteresovanih strana: Saveta stranih investitora, Srpskog fiskalnog društva, Komisije za podsticanje ulaganja u privredu Republike Srbije i sl.
6. Koje će mere tokom primene Zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja Zakona?
Ministarstvo će koordinirati sa nadležnim organima, prvenstveno sa Poreskom upravom, kako bi se pratila primena Zakona, eventualni problemi i sl, i davaće mišljenja da bi se obezbedila jedinstvena primena propisa i jedinstveno ostvarili ciljevi donošenja Zakona.
PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU
ODNOSNO DOPUNjUJU
ZAKON
O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA PRAVNIH LICA
Član 1.
Poreski obveznik poreza na dobit preduzeća PRAVNIH LICA (u daljem tekstu: poreski obveznik) je PRIVREDNO DRUŠTVO, ODNOSNO preduzeće organizovano u jednom od sledećih oblika:
1) akcionarsko društvo;
2) društvo sa ograničenom odgovornošću;
3) ortačko društvo;
4) komanditno društvo;
5) društveno preduzeće;
6) javno preduzeće;
7) DRUGA PRAVNA FORMA DRUŠTVA, ODNOSNO PREDUZEĆA U SKLADU SA POSEBNIM PROPISIMA.
Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.
Poreski obveznik je, u skladu sa zakonom, i drugo pravno lice koje nije organizovano u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.
Član 5.
Nerezidentni obveznik vodi u stalnoj poslovnoj jedinici evidenciju kojom se obuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugi podaci za utvrđivanje dobiti koju ta jedinica ostvaruje poslovanjem na teritoriji Republike.
Način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar finansija.
NEREZIDENTNI OBVEZNIK KOJI OSTVARUJE DOBIT POSLOVANjEM PREKO STALNE POSLOVNE JEDINICE KOJA OBAVLjA PRIVREDNU DELATNOST I VODI POSLOVNE KNjIGE U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA (OGRANAK I DRUGI ORGANIZACIONI DELOVI NEREZIDENTNOG OBVEZNIKA KOJI OBAVLjAJU PRIVREDNU DELATNOST), OPOREZIVU DOBIT UTVRĐUJE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I PODNOSI ZA STALNU POSLOVNU JEDINICU PORESKI BILANS KAO PORESKI OBVEZNIK IZ ČLANA 1. STAV 1. OVOG ZAKONA I PORESKU PRIJAVU.
NEREZIDENTNI OBVEZNIK KOJI NE OBAVLjA PRIVREDNU DELATNOST PREKO STALNE POSLOVNE JEDINICE I NE VODI POSLOVNE KNjIGE U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, DUŽAN JE DA VODI U TOJ STALNOJ POSLOVNOJ JEDINICI EVIDENCIJU KOJOM SE OBUHVATAJU SVI PODACI O PRIHODIMA I RASHODIMA, KAO I DRUGI PODACI ZA UTVRĐIVANjE DOBITI KOJU TA JEDINICA OSTVARUJE POSLOVANjEM NA TERITORIJI REPUBLIKE.
SADRŽAJ PORESKE PRIJAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I NAČIN VOĐENjA EVIDENCIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PROPISUJE MINISTAR FINANSIJA.
Član 6.
Osnovica poreza na dobit preduzeća PRAVNIH LICA je oporeziva dobit.
Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), ODNOSNO MEĐUNARODNIM STANDARDIMA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANjA (U DALjEM TEKSTU: MSFI) i propisima kojima se uređuje računovodstvo RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, na način utvrđen ovim zakonom.
OPOREZIVA DOBIT OBVEZNIKA KOJI, PREMA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, NE PRIMENjUJE MRS, ODNOSNO MSFI, UTVRĐUJE SE U PORESKOM BILANSU USKLAĐIVANjEM DOBITI OBVEZNIKA, ISKAZANE U SKLADU SA NAČINOM PRIZNAVANjA, MERENjA I PROCENjIVANjA PRIHODA I RASHODA KOJI PROPISUJE MINISTAR FINANSIJA, NA NAČIN UTVRĐEN OVIM ZAKONOM.
Član 7.
Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, ODNOSNO MSFI i propisima kojima se uređuje računovodstvo RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.
ZA UTVRĐIVANjE OPOREZIVE DOBITI OBVEZNIKA KOJI, PREMA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, NE PRIMENjUJE MRS, ODNOSNO MSFI, PRIZNAJU SE RASHODI UTVRĐENI U SKLADU SA NAČINOM PRIZNAVANjA, MERENjA I PROCENjIVANjA RASHODA KOJI PROPISUJE MINISTAR FINANSIJA, OSIM RASHODA ZA KOJE JE OVIM ZAKONOM PROPISAN DRUGI NAČIN UTVRĐIVANjA.
Član 7a
Na teret rashoda ne priznaju se:
1) troškovi koji se ne mogu dokumentovati;
2) ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje;
3) pokloni i prilozi dati političkim organizacijama;
4) pokloni i drugi rashodi propagande RASHODI ZA REKLAMU I PROPAGANDU koji nisu dokumentovani ili je primalac POKLONA povezano lice u smislu člana 59. ovog zakona;
5) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina;
5a) TROŠKOVI POSTUPKA NAPLATE DUGA, TROŠKOVI PRINUDNE NAPLATE I TROŠKOVI PORESKOPREKRŠAJNOG POSTUPKA;
6) novčane kazne i penali;
7) primanja zaposlenih ili drugih lica po osnovu udela u dobiti;
8) troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Član 8.
Troškovi materijala i nabavna vrednost prodate robe priznaju se u iznosima obračunatim primenom metode PONDERISANE prosečne cene ili FIFO metode.
U pogledu nabavne cene materijala i vrednosti robe nabavljenih od povezanih lica primenjuju se odredbe člana 61. ovog zakona.
Član 9a
Obračunate a neisplaćene otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu, ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu. PRIZNAJU SE KAO RASHOD U PORESKOM BILANSU U PORESKOM PERIODU U KOME SU ISPLAĆENE.
Član 10.
Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom.
Stalna sredstva iz stava 1. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne MESEČNE bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, OSIM PRIRODNIH BOGATSTAVA KOJA SE NE TROŠE, kao i nematerijalna sredstva, OSIM GOODWIL-A.
Sredstva iz stava 2. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama:
1) I grupa 2,5%;
2) II grupa 10%;
3) III grupa 15%;
4) IV grupa 20%;
5) V grupa 30%.
Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode, na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva, za svako stalno sredstvo posebno.
Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama.
Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost, a u narednim periodima neotpisana vrednost.
Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti.
Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije.
Član 15
Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene.
Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1,5% od ukupnog prihoda.
Članarine komorama, savezima i udruženjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansu najviše do 0,1% ukupnog prihoda.
Članarine čija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod u iznosu koji je propisan zakonom.
Izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda. IZDACI ZA REPREZENTACIJU PRIZNAJU SE KAO RASHOD U IZNOSU DO 0,5% OD UKUPNOG PRIHODA.
Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika.
IZDACI ZA REKLAMU I PROPAGANDU KOJI SLUŽE PROMOCIJI POSLOVANjA PORESKOG OBVEZNIKA PRIZNAJU SE KAO RASHOD U PORESKOM BILANSU.
Bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija.
Član 16.
Na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja, osim potraživanja iz člana 7a tačka 2) ovog zakona, pod uslovom:
1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika;
2) da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo;
3) da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.
Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana.
ZA IZNOS RASHODA PO OSNOVU ISPRAVKE VREDNOSTI POJEDINAČNIH POTRAŽIVANjA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, KOJI SU BILI PRIZNATI U PORESKOM BILANSU, UVEĆAVAJU SE PRIHODI U PORESKOM BILANSU U PORESKOM PERIODU U KOME OBVEZNIK IZVRŠI OTPIS VREDNOSTI ISTIH POTRAŽIVANjA, AKO NIJE KUMULATIVNO ISPUNIO USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Sva otpisana, ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate, u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika.
Član 20.
Kamata i pripadajući troškovi po osnovu zajma odobrenog stalnoj poslovnoj jedinici iz člana 4. ovog zakona od strane njene nerezidentne centrale ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu stalne poslovne jedinice.
Naknada po osnovu autorskog I SRODNIH prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada), koju stalna poslovna jedinica iz člana 4. ovog zakona isplaćuje svojoj nerezidentnoj centrali, ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu stalne poslovne jedinice.
Član 22.
Na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju se i plaćeni porezi na imovinu, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac, takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja.
NA TERET RASHODA U PORESKOM PERIODU PRIZNAJU SE U PORESKOM BILANSU POREZI, DOPRINOSI, TAKSE I DRUGE JAVNE DAŽBINE KOJE NE ZAVISE OD REZULTATA POSLOVANjA, KOJE SU PLAĆENE U ISTOM PORESKOM PERIODU.
Član 22a
Na teret rashoda u poreskom bilansu banaka i drugih finansijskih organizacija priznaje se uvećanje opšte ispravke vrednosti, utvrđene u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, kao razlika iznosa ove ispravke na kraju i na početku poreske godine, odnosno u periodu izrade poreskog bilansa.
NA TERET RASHODA U PORESKOM BILANSU BANKE PRIZNAJE SE UVEĆANjE ISPRAVKE VREDNOSTI POTRAŽIVANjA BILANSNE AKTIVE I REZERVISANjA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA, KOJA SU U SKLADU SA UNUTRAŠNjIM AKTIMA BANKE ISKAZANI U BILANSU USPEHA NA TERET RASHODA U PORESKOM PERIODU, DO VISINE ODREĐENE U SKLADU SA PROPISIMA NARODNE BANKE SRBIJE.
NA TERET RASHODA U PORESKOM BILANSU DRUŠTVA ZA OSIGURANjE PRIZNAJE SE UVEĆANjE INDIREKTNOG OTPISA PREMA KATEGORIJAMA NAPLATIVOSTI POTRAŽIVANjA, OBRAČUNATO I ISKAZANO U BILANSU USPEHA NA TERET RASHODA U PORESKOM PERIODU, DO VISINE ODREĐENE U SKLADU SA PROPISIMA NARODNE BANKE SRBIJE.
Član 22b
Na teret rashoda priznaju se izvršena dugoročna rezervisanja za obnavljanje prirodnih bogatstava, za troškove u garantnom roku i zadržane kaucije i depozite, KAO I DRUGA OBAVEZNA DUGOROČNA REZERVISANjA U SKLADU SA ZAKONOM.
NA TERET RASHODA PRIZNAJU SE I DUGOROČNA REZERVISANjA ZA IZDATE GARANCIJE I DRUGA JEMSTVA, U VISINI ISKORIŠĆENIH IZNOSA TIH REZERVISANjA U PORESKOM PERIODU, ODNOSNO IZMIRENIH OBAVEZA I ODLIVA RESURSA PO OSNOVU TOG REZERVISANjA.
Član 22v
Na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine, koje se utvrđuje kao razlika između nabavne cene imovine utvrđene u skladu sa ovim zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti, osim u slučaju oštećenja usled više sile.
RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENjA VREDNOSTI UČEŠĆA U KAPITALU PRAVNIH LICA, AKCIJA, OSTALIH HARTIJA OD VREDNOSTI I ZALIHA, PRIZNAJU SE U PORESKOM PERIODU U KOME JE TA IMOVINA PRODATA, ODNOSNO UPOTREBLjENA.
Član 23.
Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se prihodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, ODNOSNO MSFI i propisima kojima se uređuje računovodstvo RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, osim prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.
ZA UTVRĐIVANjE OPOREZIVE DOBITI OBVEZNIKA KOJI, PREMA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, NE PRIMENjUJE MRS, ODNOSNO MSFI, PRIZNAJU SE PRIHODI UTVRĐENI U SKLADU SA NAČINOM PRIZNAVANjA, MERENjA I PROCENjIVANjA PRIHODA KOJI PROPISUJE MINISTAR FINANSIJA, OSIM PRIHODA ZA KOJE JE OVIM ZAKONOM PROPISAN DRUGI NAČIN UTVRĐIVANjA.
Član 25a
Prihodi i rashodi koji zbog fundamentalne greške ili promene računovodstvene politike nisu iskazani u finansijskim izveštajima u periodu u kojem su nastali, ne uključuju se u dobit ili gubitak tekućeg perioda, već se naknadno ustanovljene greške i efekti promene računovodstvene politike ispravljaju u finansijskim izveštajima za godinu u kojoj su nastale.
Fundamentalnom greškom iz stava 1. ovog člana smatra se greška definisana na način u MRS, ako za više od 2% menja oporezivu dobit, odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu.
Član 26.
U vrednost zaliha nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda, za obračun oporezive dobiti priznaju se troškovi proizvodnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA.
U slučajevima dugog proizvodnog ciklusa i naglašenog sezonskog uticaja na obim aktivnosti, dopušteno je da se u vrednost zaliha iz stava 1. ovog člana uključi i pripadajući deo opštih troškova upravljanja i prodaje i troškova finansiranja.
Vrednost zaliha obračunata saglasno st. 1. i 2. ovog člana ne može biti veća od njihove prodajne vrednosti na dan podnošenja poreskog bilansa.
Član 27.
Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji RAZLIKA KOJU obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):
1) nepokretnosti;
2) prava industrijske svojine;
3) udela u imovini KAPITALU pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti, osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje građana, državnih zapisa Republike i zapisa Narodne banke Srbije. PRIVREDNI RAZVOJ, DEVIZNE ŠTEDNjE GRAĐANA I DUŽNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI ČIJI JE IZDAVALAC, U SKLADU SA ZAKONOM, REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ILI NARODNA BANKA SRBIJE.
Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: imovina) i njene nabavne cene, usklađene UTVRĐENE prema odredbama ovog zakona.
Ako je razlika iz stava 2. ovog člana negativna, u pitanju je kapitalni gubitak.
Član 29.
Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena, u smislu ovog zakona, jeste cena po kojoj je obveznik stekao imovinu, umanjena po osnovu amortizacije.
Ako cena po kojoj je imovina nabavljena nije iskazana u poslovnim knjigama obveznika, ili nije iskazana u skladu sa stavom 1. ovog člana, nabavna cena za svrhu određivanja kapitalnog dobitka jeste tržišna cena na dan nabavke, koju utvrdi nadležni poreski organ, na način propisan u stavu 1. ovog člana.
Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu iz stava 1. ovog člana čini iznos troškova izgradnje koji su do dana prodaje iskazani u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo.
Kod hartija od vrednosti koje su kotirane na berzi, nabavna cena jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a ako to ne učini – najniža zabeležena kotizacija u vremenu od godinu dana koje prethodi prodaji hartije od vrednosti.
Kod hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi, nabavna cena jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a ako to ne učini – njena nominalna vrednost.
ZA SVRHU ODREĐIVANjA KAPITALNOG DOBITKA, NABAVNA CENA, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE CENA PO KOJOJ JE OBVEZNIK STEKAO IMOVINU, UMANjENA PO OSNOVU AMORTIZACIJE.
NABAVNA CENA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KORIGUJE SE NA PROCENjENU, ODNOSNO FER VREDNOST, UTVRĐENU U SKLADU SA MRS, ODNOSNO MSFI I USVOJENIM RAČUNOVODSTVENIM POLITIKAMA, UKOLIKO JE PROMENA NA FER VREDNOST ISKAZIVANA U CELINI KAO PRIHOD PERIODA U KOME JE VRŠENA.
AKO CENA PO KOJOJ JE IMOVINA NABAVLjENA NIJE ISKAZANA U POSLOVNIM KNjIGAMA OBVEZNIKA, ILI NIJE ISKAZANA U SKLADU SA ODREDBAMA ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, NABAVNA CENA ZA SVRHU ODREĐIVANjA KAPITALNOG DOBITKA JESTE TRŽIŠNA CENA NA DAN NABAVKE, KOJU UTVRDI NADLEŽNI PORESKI ORGAN, NA NAČIN PROPISAN U ODREDBAMA ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.
KOD PRODAJE NEPOKRETNOSTI U IZGRADNjI, NABAVNU CENU ČINI IZNOS TROŠKOVA IZGRADNjE KOJI SU DO DANA PRODAJE ISKAZANI U SKLADU SA MRS, ODNOSNO MSFI I PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA.
ZA NEPOKRETNOST STEČENU PUTEM OSNIVAČKOG ULOGA ILI POVEĆANjEM OSNIVAČKOG ULOGA, NABAVNA CENA JESTE TRŽIŠNA CENA NEPOKRETNOSTI NA DAN UNOSA ULOGA, UMANjENA PO OSNOVU AMORTIZACIJE.
KOD HARTIJA OD VREDNOSTI KOJIMA SE TRGUJE NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA, NABAVNA CENA JESTE CENA KOJU OBVEZNIK DOKUMENTUJE KAO STVARNO PLAĆENU, A AKO NE POSEDUJE ODGOVARAJUĆU DOKUMENTACIJU – NAJNIŽA TRŽIŠNA CENA OSTVARENA NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU U PERIODU OD GODINU DANA KOJI PRETHODI PRODAJI TE HARTIJE OD VREDNOSTI ILI U PERIODU TRGOVANjA, UKOLIKO SE TRGOVALO KRAĆE OD GODINU DANA.
KOD HARTIJA OD VREDNOSTI KOJIMA SE NE TRGUJE NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU, NABAVNA CENA HARTIJE OD VREDNOSTI JESTE CENA KOJU OBVEZNIK DOKUMENTUJE KAO STVARNO PLAĆENU, A AKO NE POSEDUJE ODGOVARAJUĆU DOKUMENTACIJU – NjENA NOMINALNA VREDNOST.
KOD HARTIJA OD VREDNOSTI PRIBAVLjENIH PUTEM OSNIVAČKOG ULOGA ILI POVEĆANjEM OSNIVAČKOG ULOGA, NABAVNU CENU ČINI TRŽIŠNA CENA KOJA JE VAŽILA NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU NA DAN UNOSA ULOGA ILI, UKOLIKO TAKVA CENA NIJE BILA FORMIRANA, NOMINALNA VREDNOST HARTIJE OD VREDNOSTI NA DAN UNOSA ULOGA.
NABAVNA CENA UDELA U KAPITALU PRAVNIH LICA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE JESTE CENA KOJU OBVEZNIK DOKUMENTUJE KAO STVARNO PLAĆENU. NABAVNA CENA UDELA U KAPITALU PRAVNIH LICA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE, STEČENIH PUTEM OSNIVAČKOG ULOGA ILI POVEĆANjEM OSNIVAČKOG ULOGA JESTE TRŽIŠNA CENA NA DAN UNOSA ULOGA.
Član 30.
Kapitalni dobitak uključuje se u oporezivu dobit u iznosu određenom na način iz čl. 27 – 29 ovog zakona.
Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.
Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje na račun budućih kapitalnih dobitaka u narednih deset PET godina.
Član 31.
Pripajanje, spajanje ili podela pravnog lica dovodi do odlaganja nastanka poreske obaveze po osnovu kapitalnih dobitaka.
STATUSNA PROMENA REZIDENTNIH OBVEZNIKA IZVRŠENA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA (U DALjEM TEKSTU: STATUSNA PROMENA), ODLAŽE NASTANAK PORESKE OBAVEZE PO OSNOVU KAPITALNIH DOBITAKA.
Poreska obaveza po osnovu kapitalnih dobitaka iz stava 1. ovog člana nastaće u trenutku kad pravno lice koje je nastalo statusnom promenom izvrši prodaju imovine preuzete po osnovu te statusne promene.
Kapitalni dobitak iz stava 2. ovog člana obračunava se kao razlika između prodajne cene imovine i njene nabavne cene koju je platilo pravno lice koje je tu imovinu unelo u pravno lice nastalo statusnom promenom, usklađene na način iz člana 29. ovog zakona od dana nabavke do dana prodaje.
Pravo na odlaganje plaćanja poreza na dobit preduzeća za kapitalne dobitke ostvarene na način iz stava 1. ovog člana stiče se ako je vlasnik pravnog lica koje je izvršilo prenos imovine prilikom pripajanja, spajanja ili podele STATUSNE PROMENE dobio naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom licu na koje je prenos imovine izvršen, kao i eventualnu gotovinsku naknadu, čiji iznos ne prelazi 10% nominalne vrednosti dobijenih akcija, odnosno udela.
Ako gotovinska naknada iz stava 4. ovog člana prelazi 10% nominalne vrednosti dobijenih akcija, odnosno udela, poreska obaveza po osnovu kapitalnog dobitka nastaje u momentu statusne promene, a kapitalni dobitak se obračunava kao razlika između cene po kojoj bi se imovina mogla prodati na tržištu i nabavne cene iz člana 29. ovog zakona.
Član 32.
Gubici ostvareni iz poslovnih, finansijskih i neposlovnih transakcija, utvrđeni u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih proizlaze kapitalni dobici i gubici utvrđeni u skladu sa ovim zakonom, mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u godišnjem poreskom bilansu iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset PET godina.
Član 33.
Korišćenje poreske pogodnosti iz člana 32. ovog zakona ne prestaje u slučaju statusnih promena po osnovu spajanja i pripajanja, kao ni u slučajevima organizovanja društvenog preduzeća u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, niti u drugim slučajevima organizovanja obveznika.
KORIŠĆENjE PORESKE POGODNOSTI U SKLADU SA ČLANOM 32. OVOG ZAKONA NE PRESTAJE U SLUČAJU STATUSNIH PROMENA ILI PROMENA PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA.
U slučaju podele ILI ODVAJANjA, pogodnost iz člana 32. ovog zakona srazmerno se deli i o tome se obaveštava nadležni poreski organ.
Član 34.
Dobit utvrđena u postupku likvidacije obveznika podleže oporezivanju.
Dobit obveznika u toku likvidacije se utvrđuje kao pozitivna razlika imovine obveznika sa kraja i sa početka likvidacionog postupka, ODNOSNO KAO RAZLIKA IMOVINE U TOKU TRAJANjA LIKVIDACIONOG POSTUPKA ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA I PORESKI BILANS, UTVRĐENA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA PODNETIM U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, PRI ČEMU JE POČETNI BILANS PERIODA LIKVIDACIJE JEDNAK BILANSU NA KRAJU PORESKOG PERIODA PRE POČETKA LIKVIDACIONOG POSTUPKA.
Obveznik nad kojim se otvara postupak likvidacije dužan je da nadležnom poreskom organu podnese prijavu i poreski bilans, i to:
1) sa stanjem na dan otvaranja postupka likvidacije – u roku od 15 dana od dana otvaranja postupka likvidacije;
2) sa stanjem na dan okončanja postupka likvidacije – u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja o okončanju DANA OKONČANjA postupka likvidacije.
Period za koji se utvrđuje osnovica iz stava 2. ovog člana odgovara stvarnom trajanju postupka likvidacije, ali ne može biti duži od jedne godine, s tim što, ukoliko se postupak prenese u narednu godinu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, koji se podnosi u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.
Član 35.
Ostatak imovine likvidacione mase IMOVINA KOJA PREOSTANE posle podmirenja poverilaca (likvidacioni višak OSTATAK) iznad vrednosti uloženog kapitala, smatra se kapitalnim dobitkom.
Član 36.
Ako je vrednost uloženog kapitala veća od likvidacionog viška ostvaruje se kapitalni gubitak.
AKO JE VREDNOST ULOŽENOG KAPITALA VEĆA OD LIKVIDACIONOG OSTATKA, SMATRA SE DA JE OSTVAREN KAPITALNI GUBITAK.
Član 38.
Poreski period za koji se obračunava porez na dobit je poslovna godina.
Poslovna godina je kalendarska godina, osim u slučaju prestanka ili otpočinjanja obavljanja delatnosti u toku godine, uključujući i statusne promene, KAO I U SLUČAJU POKRETANjA POSTUPKA STEČAJA ILI LIKVIDACIJE.
NA ZAHTEV PORESKOG OBVEZNIKA KOJI JE DOBIO SAGLASNOST MINISTRA FINANSIJA, ODNOSNO GUVERNERA NARODNE BANKE SRBIJE DA SASTAVLjA I PRIKAZUJE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE SA STANjEM NA POSLEDNjI DAN POSLOVNE GODINE KOJA JE RAZLIČITA OD KALENDARSKE, NADLEŽAN PORESKI ORGAN ODOBRAVA REŠENjEM DA SE POSLOVNA GODINA I KALENDARSKA GODINA RAZLIKUJU, S TIM DA PORESKI PERIOD TRAJE 12 MESECI. TAKO ODOBRENI PORESKI PERIOD OBVEZNIK JE DUŽAN DA PRIMENjUJE NAJMANjE PET GODINA.
PORESKI OBVEZNIK IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DUŽAN JE DA PODNESE PORESKU PRIJAVU I PORESKI BILANS ZA UTVRĐIVANjE KONAČNE PORESKE OBAVEZE ZA PERIOD OD 1. JANUARA TEKUĆE GODINE DO DANA KADA, PO REŠENjU NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA, ZAPOČINjE POSLOVNU GODINU KOJA SE RAZLIKUJE OD KALENDARSKE, U ROKU OD DESET DANA OD DANA ISTEKA ROKA PROPISANOG ZA PODNOŠENjE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA I PORESKI BILANS.
AKO JE OBVEZNIK POREZA U VIDU AKONTACIJE PLATIO MANjE POREZA NEGO ŠTO JE BIO DUŽAN DA PLATI PO OBAVEZI OBRAČUNATOJ U PORESKOJ PRIJAVI, DUŽAN JE DA RAZLIKU UPLATI NAJKASNIJE DO PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE UZ PODNOŠENjE DOKAZA O UPLATI RAZLIKE POREZA.
AKO JE OBVEZNIK POREZA U VIDU AKONTACIJE PLATIO VIŠE POREZA NEGO ŠTO JE BIO DUŽAN DA PLATI PO OBAVEZI OBRAČUNATOJ U PORESKOJ PRIJAVI, VIŠE PLAĆENI POREZ URAČUNAVA SE KAO AKONTACIJA ZA NAREDNI PERIOD ILI SE OBVEZNIKU VRAĆA NA NjEGOV ZAHTEV U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA ZA POVRAĆAJ.
Član 39.
Stopa poreza na dobit preduzeća DOBIT PRAVNIH LICA je proporcionalna i jednoobrazna.
Stopa poreza na dobit preduzeća DOBIT PRAVNIH LICA iznosi 10%.
Član 40.
Na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, autorskih naknada, kamata, kapitalnih dobitaka i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 20%, 15%, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.
POREZ PO ODBITKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBRAČUNAVA SE I PLAĆA I NA PRIHODE NEREZIDENTNOG OBVEZNIKA PO OSNOVU IZVOĐENjA ESTRADNOG, ZABAVNOG, UMETNIČKOG, SPORTSKOG ILI SLIČNOG PROGRAMA U REPUBLICI, KOJI NISU OPOREZOVANI KAO DOHODAK FIZIČKOG LICA (IZVOĐAČA, MUZIČARA, SPORTISTE I SL.), U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE OPOREZIVANjE DOHOTKA GRAĐANA.
NA PRIHODE KOJE OSTVARI NEREZIDENTNI OBVEZNIK OD REZIDENTNOG OBVEZNIKA, DRUGOG NEREZIDENTNOG OBVEZNIKA ILI OD FIZIČKOG LICA, NEREZIDENTNOG ILI REZIDENTNOG, NA TERITORIJI REPUBLIKE, PO OSNOVU KAPITALNIH DOBITAKA NASTALIH U SKLADU SA ODREDBAMA ČL. 27. DO 29. OVOG ZAKONA, OBRAČUNAVA SE I PLAĆA POREZ PO STOPI OD 15% AKO MEĐUNARODNIM UGOVOROM O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA NIJE DRUKČIJE UREĐENO.
NEREZIDENTNI OBVEZNIK – PRIMALAC PRIHODA DUŽAN JE DA NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU, PREKO PORESKOG PUNOMOĆNIKA ODREĐENOG U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE PORESKI POSTUPAK I PORESKA ADMINISTRACIJA, PODNESE PORESKU PRIJAVU U ROKU OD 15 DANA OD DANA OSTVARIVANjA PRIHODA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, NA OSNOVU KOJE NADLEŽNI PORESKI ORGAN DONOSI REŠENjE.
SADRŽAJ PORESKE PRIJAVE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA BLIŽE UREĐUJE MINISTAR FINANSIJA.
Porez po odbitku ne obračunava se i ne plaća ako se prihod iz stava 1. ovog člana isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika iz člana 4. ovog zakona.
POREZ PO ODBITKU IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA I POREZ PO REŠENjU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NE OBRAČUNAVA SE I NE PLAĆA AKO SE PRIHOD IZ ST.1. DO 3. OVOG ČLANA ISPLAĆUJE STALNOJ POSLOVNOJ JEDINICI NEREZIDENTNOG OBVEZNIKA IZ ČLANA 4. OVOG ZAKONA.
Član 40a
Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je državna zajednica Srbija i Crna Gora REPUBLIKA zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda.
Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u smislu stava 1. ovog člana, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident.
Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana, što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, dužan je da plati razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu.
Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici.
NA NEREZIDENTNOG OBVEZNIKA-PRIMAOCA PRIHODA IZ ČLANA 40. STAV 3. OVOG ZAKONA PRIMENjUJU SE ODREDBE UGOVORA O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA , U SKLADU SA ODREDBAMA ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA.
Član 41.
Radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike u pogledu stimulisanja privrednog rasta, razvoja malih preduzeća, koncesionih ulaganja, zapošljavanja radnika i poboljšanja ekološke situacije, obveznicima se pružaju poreski podsticaji.
Poreski podsticaji u odnosu na porez na dobit preduzeća DOBIT PRAVNIH LICA utvrđuju se samo ovim zakonom.
Član 44.
Oslobađa se plaćanja poreza na dobit preduzeća PRAVNIH LICA obveznik iz člana 1. stav 3. ovog zakona (u daljem tekstu: nedobitna organizacija) koji u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje ostvari višak prihoda nad rashodima do 300.000 400.000 dinara, pod sledećim uslovima:
1) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje tako ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima;
2) da lična primanja koja nedobitna organizacija isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je nedobitna organizacija razvrstana;
3) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica.
Pravo na oslobođenje nema nedobitna organizacija koja ostvari višak prihoda nad rashodima veći od 300.000 400.000 dinara, kao ni nedobitna organizacija koja ima monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog položaja.
Nedobitna organizacija dužna je DA OBEZBEDI I ISKAŽE, ODNOSNO EVIDENTIRA PODATKE O NASTALIM PRIHODIMA I RASHODIMA I da u poreskom bilansu posebno iskaže prihode ostvarene na tržištu i sa njima povezane rashode.
Povezanim licima se smatra lice iz člana 59. ovog zakona.
Sadržaj poreskog bilansa I NAČIN VOĐENjA EVIDENCIJE O PRIHODIMA I RASHODIMA iz stava 3. ovog člana propisuje ministar finansija.
NEDOBITNA ORGANIZACIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE OSTVARUJE PRAVO NA OSTALE PORESKE PODSTICAJE IZ OVOG ZAKONA.
Član 45.
U slučaju koncesionog ulaganja, koncesiono preduzeće, odnosno koncesionar koji ima registrovano preduzeće za obavljanje koncesione delatnosti oslobađa se plaćanja poreza na dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije na rok do pet godina od dana ugovorenog završetka koncesionog ulaganja u celini.
Ukoliko koncesiono preduzeće, odnosno koncesionar iz stava 1. ovog člana ostvaruje dobit pre završetka koncesionog ulaganja, oslobađa se plaćanja poreza na dobit.
Dužinu roka iz st. 1. i 2. STAVA 1. ovog člana utvrđuje Vlada Republike Srbije koncesionim aktom, odnosno ugovorom o koncesiji, u zavisnosti od vremena potrebnog za početak korišćenja predmeta koncesije.
Koncesionar koji saglasno zakonu kojim se uređuju koncesije nije dužan da osnuje koncesiono preduzeće, radi ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja poreza na dobit, posebno obračunava i utvrđuje dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije u skladu sa zakonom.
Ministar finansija bliže uređuje način iskazivanja prihoda i rashoda koncesionara iz stava 4. ovog člana.
Član 46.
Oslobađa se plaćanja poreza na dobit preduzeća DOBIT PRAVNIH LICA preduzeće za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, srazmerno učešću tih lica u ukupnom broju zaposlenih.
Član 47.
Obvezniku koji je ostvario dobit u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim područjima, umanjuje se porez na dobit preduzeća DOBIT PRAVNIH LICA u trajanju od dve godine, srazmerno učešću tako ostvarene dobiti u ukupnoj dobiti preduzeća.
Uslov za ostvarivanje olakšice u obliku umanjenja obračunatog poreza (u daljem tekstu: poreski kredit) iz stava 1. ovog člana je odvojeno evidentiranje poslovanja takve jedinice.
Član 48.
Obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti NEKRETNINE, POSTROJENjA, OPREMU ILI BIOLOŠKA SREDSTVA ( U DALjEM TEKSTU: OSNOVNA SREDSTVA) U SOPSTVENOM VLASNIŠTVU ZA OBAVLjANjE PRETEŽNE DELATNOSTI I DELATNOSTI UPISANIH U OSNIVAČKI AKT OBVEZNIKA, ODNOSNO NAVEDENIH U DRUGOM AKTU OBVEZNIKA, KOJIM SE ODREĐUJU DELATNOSTI KOJE OBVEZNIK OBAVLjA, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što ne može biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, obvezniku koji je prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA razvrstan u malo preduzeće priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40% izvršenog ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, ZA OBAVLjANjE PRETEŽNE DELATNOSTI I DELATNOSTI UPISANIH U OSNIVAČKI AKT OBVEZNIKA, ODNOSNO NAVEDENIH U DRUGOM AKTU OBVEZNIKA, KOJIM SE ODREĐUJU DELATNOSTI KOJE OBVEZNIK OBAVLjA, s tim što ne može biti veći od 70% obračunog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.
Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, najviše do limita iz st. 1 i 2. ovog člana, ali ne duže od deset godina.
U svakoj od godina perioda iz stava 3. ovog člana prvo se primenjuje poreski kredit po osnovu ulaganja iz te godine, a zatim se, do limita iz st. 1. i 2. ovog člana, primenjuju preneti poreski krediti po redosledu ulaganja.
Osnovnim sredstvima iz st. 1. i 2. ovog člana ne smatraju se: putnički automobili, osim automobila za taksi prevoz, rent-a-car, obuku vozača i specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike; nameštaj, osim nameštaja za opremanje hotela, motela, restorana, omladinskih, dečijih i radničkih odmarališta; tepisi; umetnička dela likovne i primenjene umetnosti i ukrasni predmeti za uređenje prostora, kao ni alat i inventar sa kalkulativnim otpisom.
U slučaju otuđenja osnovnih sredstava iz st. 1. i 2. ovog člana pre isteka roka od tri godine od dana nabavke, OSIM USLED STATUSNIH PROMENA, poreski obveznik gubi pravo na poreski kredit iz st. 1. i 2. ovog člana i dužan je da plati neplaćeni porez DO DANA OTUĐENjA, koji se indeksira stopom rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
U slučaju iz stava 6. ovog člana, poreski obveznik je dužan da otuđenje osnovnih sredstava prijavi nadležnom poreskom organu u roku od pet dana od dana otuđenja tih sredstava, KOJI ĆE REŠENjEM UTVRDITI IZNOS POREZA ZA UPLATU.
U SLUČAJU KAD OBVEZNIK IZVRŠI ULAGANjE U OSNOVNA SREDSTVA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA UPLATOM AVANSNOG RAČUNA, NA OSNOVU OVERENE PRIVREMENE SITUACIJE I SLIČNO, A U NAREDNOM PORESKOM PERIODU, ZBOG RASKIDA UGOVORA O NABAVCI ILI U PORESKOM PERIODU U KOME OKONČA TAKVA ULAGANjA U OSNOVNA SREDSTVA, NE IZVRŠI PRENOS SA OSNOVNIH SREDSTAVA U PRIPREMI NA PRIBAVLjENA OSNOVNA SREDSTVA KOJA KORISTI ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI, ODNOSNO NE EVIDENTIRA TA OSNOVNA SREDSTVA U POSLOVNIM KNjIGAMA, GUBI PRAVO NA PORESKI KREDIT I DUŽAN JE DA DANOM PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA NAREDNI PORESKI PERIOD ISKAŽE U TOJ PORESKOJ PRIJAVI I PLATI POREZ KOJI BI PLATIO DA NIJE KORISTIO PORESKI KREDIT, INDEKSIRAN OD DANA PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOME JE OSTVARIO PRAVO NA PORESKI KREDIT, DO DANA PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA NAREDNI PORESKI PERIOD, STOPOM RASTA CENA NA MALO PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.
Član 48a
Izuzetno od člana 48. st. 1. i 2. ovog zakona, obvezniku se priznaje pravo na poreski kredit iz tog člana u visini od 80% od ulaganja izvršenog u toj godini u osnovna sredstva U SOPSTVENOM VLASNIŠTVU za obavljanje delatnosti, pod uslovom da je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti i registar jedinica razvrstavanja, razvrstan PREMA DELATNOSTI KOJU PRETEŽNO OBAVLjA u jednu od sledećih delatnosti:
01 – poljoprivreda;
05 – ribarstvo;
17 – proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina;
18 – proizvodnja odevnih predmeta, dorada i bojenje krzna;
19 – prerada kože i proizvodnja predmeta od kože;
27 – proizvodnja osnovnih metala;
28 – proizvodnja standardnih metalnih proizvoda;
29 – proizvodnja mašina i uređaja;
30 – proizvodnja kancelarijskih i računskih mašina;
31 – proizvodnja električnih mašina i aparata;
32 – proizvodnja radio, tv i komunikacione opreme;
33 – proizvodnja medicinskih, preciznih i optičkih
instrumenata;
34 – proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica;
35 – proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava;
37 – reciklaža;
92 – grupa 9211 – kinematografska i video proizvodnja.
Obvezniku koji je razvrstan u smislu stava 1. ovog člana priznaje se pravo na poreski kredit za sve delatnosti iz tog stava za čije obavljanje je registrovan. IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJE SU UPISANE U NjEGOV OSNIVAČKI AKT, ODNOSNO NAVEDENE U DRUGOM AKTU OBVEZNIKA, KOJIM SE ODREĐUJU DELATNOSTI KOJE OBVEZNIK OBAVLjA.
Obvezniku iz st. 1. i 2. ovog člana poreski kredit se priznaje bez ograničenja u odnosu na obračunati porez u godini u kojoj je izvršeno ulaganje i u narednih 10 godina u koje se može preneti neiskorišćeni deo poreskog kredita.
Kod ostvarivanja poreskog kredita iz st. 1-3. ovog člana primenjuju se odredbe člana 48. st. 5-7. ST. 5. DO 8. ovog zakona.
Član 49.
Obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike, obračunati porez na dobit preduzeća umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji čini 100% bruto zarada, odnosno plata, isplaćenih tim zaposlenima, uvećanih za pripadajuće javne prihode plaćene na teret poslodavca.
OBVEZNIKU KOJI NA NEODREĐENO VREME ZAPOSLI NOVE RADNIKE, OBRAČUNATI POREZ NA DOBIT UMANjUJE SE U PORESKOM PERIODU U KOME JE ZAPOSLIO NOVE RADNIKE, ZA IZNOS JEDNAK IZNOSU KOJI ČINI 100% BRUTO ZARADA, ODNOSNO PLATA, ISPLAĆENIH TIM ZAPOSLENIMA U PORESKOM PERIODU U KOME SU RADNICI ZAPOSLENI, UVEĆANOM ZA PRIPADAJUĆE DOPRINOSE PLAĆENE NA TERET POSLODAVCA.
Poreski kredit iz stava 1. ovog člana priznaje se i u slučaju kad poreski obveznik raskine ugovor o radu sa jednim brojem zaposlenih, ako u istom poreskom periodu zaposli više lica na neodređeno vreme nego što je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, obračunati porez umanjuje se za pozitivnu razliku između zarada, odnosno plata, uvećanih za pripadajuće javne prihode na teret poslodavca, isplaćenih novozaposlenim licima i zarada, odnosno plata, uvećanih za pripadajuće javne prihode na teret poslodavca, koje bi od dana raskida ugovora o radu do kraja poreskog perioda primili radnici sa kojima je raskinut ugovor o radu.
NOVOZAPOSLENIM LICIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE SMATRAJU SE LICA KOJA SU BILA ZAPOSLENA NA NEODREĐENO VREME U, POSREDNO ILI NEPOSREDNO, POVEZANOM LICU U SMISLU ČLANA 59. OVOG ZAKONA.
RASKIDOM UGOVORA O RADU, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA SE SVAKI PRESTANAK RADNOG ODNOSA, OSIM PRESTANKA RADNOG ODNOSA USLED SMRTI ZAPOSLENOG ILI IZ DRUGIH RAZLOGA NEZAVISNO OD VOLjE ZAPOSLENOG I VOLjE POSLODAVCA, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE RAD.
Član 50a
Poreski obveznik koji uloži u svoja osnovna sredstva, odnosno u čija osnovna sredstva drugo lice uloži više od 600 800 miliona dinara, koji ta sredstva koristi u registrovanoj delatnosti u Republici ZA OBAVLjANjE PRETEŽNE DELATNOSTI I DELATNOSTI UPISANIH U OSNIVAČKI AKT OBVEZNIKA, ODNOSNO NAVEDENIH U DRUGOM AKTU OBVEZNIKA, KOJIM SE ODREĐUJU DELATNOSTI KOJE OBVEZNIK OBAVLjA i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje 100 lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit preduzeća PRAVNIH LICA u periodu od deset godina srazmerno tom ulaganju.
ULAGANjEM U OSNOVNA SREDSTVA OD STRANE DRUGOG LICA, U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, SMATRA SE I ULAGANjE U OSNOVNI KAPITAL I POVEĆANjE OSNOVNOG KAPITALA U SKLADU SA ZAKONOM.
U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, OSNOVNA SREDSTVA VREDNUJU SE PO TRŽIŠNOJ (FER) VREDNOSTI
Poresko oslobođenje primenjuje se po ispunjenju uslova iz stava 1. ovog člana, od prve godine u kojoj je ostvarena oporeziva dobit.
Novozaposlenim licima u smislu stava 1. ovog člana ne smatraju se lica koja su bila zaposlena u, posredno ili neposredno, zavisnom preduzeću ulagača. POVEZANOM LICU U SMISLU ČLANA 59. OVOG ZAKONA.
Član 50b
Poreski obveznik koji, prema propisima kojima se uređuje podsticanje ulaganja u privredu Republike, obavlja delatnost na području od posebnog interesa za Republiku, oslobađa se plaćanja poreza na dobit preduzeća za period od pet godina, pod sledećim uslovima:
1) da je uložio u svoja osnovna sredstva, odnosno u čija osnovna sredstva je drugo lice uložilo iznos veći od šest miliona dinara;
2) da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava u registrovanoj delatnosti na području od posebnog interesa za Republiku;
3) da u periodu ulaganja obveznik dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje pet lica;
4) da najmanje 80% zaposlenih na neodređeno vreme ima prebivalište i boravište na području od posebnog interesa za Republiku.
PORESKI OBVEZNIK KOJI OBAVLjA DELATNOST U NEDOVOLjNO RAZVIJENOM PODRUČJU, OSLOBAĐA SE PLAĆANjA POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA ZA PERIOD OD PET GODINA, AKO ISPUNjAVA SLEDEĆE USLOVE:
1) DA JE ON ILI DRUGO LICE ULOŽIO U OSNOVNA SREDSTVA TOG OBVEZNIKA IZNOS VEĆI OD OSAM MILIONA DINARA;
2) DA KORISTI 80% VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTAVA ZA OBAVLjANjE PRETEŽNE DELATNOSTI I DELATNOSTI UPISANIH U OSNIVAČKI AKT, ODNOSNO NAVEDENIH U DRUGOM AKTU OBVEZNIKA, KOJIM SE ODREĐUJU DELATNOSTI KOJE OBVEZNIK OBAVLjA U NEDOVOLjNO RAZVIJENOM PODRUČJU;
3) DA U PERIODU ULAGANjA DODATNO ZAPOSLI NA NEODREĐENO VREME NAJMANjE PET LICA;
4) DA NAJMANjE 80% ZAPOSLENIH NA NEODREĐENO VREME IMA PREBIVALIŠTE I BORAVIŠTE U NEDOVOLjNO RAZVIJENOM PODRUČJU.
Poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se srazmerno ulaganju.
Poresko oslobođenje primenjuje se po ispunjenju uslova iz stava 1. ovog člana, od prve godine u kojoj je ostvarena oporeziva dobit.
Zaposlenim na neodređeno vreme na području od posebnog interesa za Republiku U NEDOVOLjNO RAZVIJENOM PODRUČJU, kod obveznika iz stava 1. ovog člana, smatra se zaposleni koji je kod tog obveznika proveo u radnom odnosu i imao prebivalište i boravište na području od posebnog interesa za Republiku U NEDOVOLjNO RAZVIJENOM PODRUČJU, najmanje devet meseci u kalendarskoj godini.
Novozaposlenim licima, u smislu stava 1. tačka 3. ovog člana, ne smatraju se lica koja su bila zaposlena u, posredno ili neposredno, zavisnom preduzeću ulagača. POVEZANOM LICU U SMISLU ČLANA 59. OVOG ZAKONA.
ULAGANjEM U OSNOVNA SREDSTVA OD STRANE DRUGOG LICA U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, SMATRA SE I ULAGANjE U OSNOVNI KAPITAL I POVEĆANjE OSNOVNOG KAPITALA U SKLADU SA ZAKONOM.
U SLUČAJU IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, OSNOVNA SREDSTVA VREDNUJU SE PO TRŽIŠNOJ (FER) VREDNOSTI.
Član 50v
Ako obveznik iz čl. 50a i 50b ovog zakona, smanji broj zaposlenih ispod broja utvrđenog u članu 50a stav 1. i članu 50b stav 1. tačka 3), ili smanji procenat utvrđen u članu 50b stav 1. tačka 4), gubi pravo na poresko oslobođenje za celi period korišćenja poreskog oslobođenja i dužan je da plati porez koji se valorizuje primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
AKO OBVEZNIK IZ ČL. 50a I 50b OVOG ZAKONA, SMANjI BROJ ZAPOSLENIH ISPOD BROJA UKUPNO ZAPOSLENIH NA NEODREĐENO VREME U PORESKOM PERIODU U KOME JE ISPUNIO USLOVE ZA PORESKI KREDIT IZ ČLANA 50a STAV 1. I ČLANA 50b STAV 1. TAČKA 3) OVOG ZAKONA, ILI SMANjI PROCENAT UTVRĐEN U ČLANU 50b STAV 1. TAČKA 4) OVOG ZAKONA, GUBI PRAVO NA PORESKO OSLOBOĐENjE ZA CEO PERIOD KORIŠĆENjA PORESKOG OSLOBOĐENjA I DUŽAN JE DA NA DAN PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOME JE IZGUBIO PRAVO NA PORESKO OSLOBOĐENjE, ISKAŽE U TOJ PORESKOJ PRIJAVI I PLATI POREZ KOJI BI PLATIO DA NIJE KORISTIO OVAJ PODSTICAJ, INDEKSIRAN OD DANA PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOME JE OSTVARIO PRAVO NA PORESKO OSLOBOĐENjE, DO DANA PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOME JE IZGUBIO TO PRAVO, PRIMENOM STOPE RASTA CENA NA MALO PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.
Član 50g
Ako pre isteka perioda poreskog oslobođenja obveznik iz čl. 50a i 50b ovog zakona prekine sa poslovanjem, prestane da koristi ili otuđi sredstva iz člana 50a stav 1. i člana 50b stav 1, a u nova osnovna sredstva ne uloži iznos jednak tržišnoj ceni otuđenih sredstava, dužan je da plati porez koji se valorizuje primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
AKO PRE ISTEKA PERIODA PORESKOG OSLOBOĐENjA OBVEZNIK IZ ČL. 50a I 50b OVOG ZAKONA PREKINE SA POSLOVANjEM, PRESTANE DA KORISTI ILI OTUĐI SREDSTVA IZ ČLANA 50a STAV 1. I ČLANA 50b STAV 1. OVOG ZAKONA, A U NOVA OSNOVNA SREDSTVA NE ULOŽI U ISTOM PORESKOM PERIODU IZNOS JEDNAK TRŽIŠNOJ CENI OTUĐENIH SREDSTAVA, A NAJMANjE U VREDNOSTI KOJA OBEZBEĐUJE DA UKUPAN IZNOS ULAGANjA NE PADNE ISPOD IZNOSA UTVRĐENIH U ČL. 50a I 50b OVOG ZAKONA, GUBI PRAVO NA PORESKO OSLOBOĐENjE I DUŽAN JE DA NA DAN PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOME JE IZGUBIO PRAVO NA PORESKO OSLOBOĐENjE ISKAŽE U TOJ PORESKOJ PRIJAVI I PLATI POREZ KOJI BI PLATIO DA NIJE KORISTIO OVAJ PODSTICAJ, INDEKSIRAN OD DANA PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOME JE OSTVARIO PRAVO NA PORESKO OSLOBOĐENjE, DO DANA PODNOŠENjA PORESKE PRIJAVE ZA PORESKI PERIOD U KOME JE IZGUBIO TO PRAVO, PRIMENOM STOPE RASTA CENA NA MALO PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.
Član 50d
U iznos ulaganja u osnovna sredstva iz čl. 50a i 50b ovog zakona ne uračunava se vrednost opreme koja je već u upotrebi u Republici.
Član 50đ
Ukoliko obveznik iz čl. 50a i 50b ovog zakona stekne imovinu spajanjem, pripajanjem ili podelom, STATUSNOM PROMENOM, uz odlaganje kapitalnog dobitka u skladu sa članom 31. ovog zakona, u periodu od tri godine koje prethode ispunjenju uslova i tokom perioda poreskog oslobođenja iz čl. 50a i 50b, dužan je da plati porez na ostvarenu dobit, srazmerno ovako stečenoj imovini.
Član 50e
Srazmera iz čl. 50a, 50b i 50đ ovog zakona utvrđuje se na način koji bliže uređuje ministar finansija.
SRAZMERA ULAGANjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJE SE ZA SVAKI PORESKI PERIOD U VREMENU TRAJANjA PORESKOG OSLOBOĐENjA.
Član 50i
Ako se posebnim zakonom utvrdi opšti interes za stimulisanje razvoja određene delatnosti, Vlada Republike Srbije može propisati dodatne poreske podsticaje za stimulisanje razvoja te delatnosti.
PRAVO NA PORESKI KREDIT IZ ČL. 48. I 48a OVOG ZAKONA I NA PODSTICAJE KOD ULAGANjA IZ ČL. 50a I 50b OVOG ZAKONA, NE OSTVARUJE SE ZA NABAVKU OPREME VEĆ KORIŠĆENE U REPUBLICI.
PORESKI PODSTICAJI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOGU SE PRENETI NA DRUGO PRAVNO LICE, KOJE NIJE STEKLO PRAVO NA NjIHOVO KORIŠĆENjE U SMISLU OVOG ZAKONA, NI U SLUČAJU KADA DRUGO PRAVNO LICE UČESTVUJE U STATUSNOJ PROMENI SA OBVEZNIKOM KOJI KORISTI NAVEDENE PORESKE PODSTICAJE.
PRAVO NA PODSTICAJE KOD ULAGANjA IZ ČL. 50a I 50b OVOG ZAKONA NE OSTVARUJE SE ZA OSNOVNA SREDSTVA KOJA SE NE SMATRAJU OSNOVNIM SREDSTVIMA U SKLADU SA ČLANOM 48. STAV 5. OVOG ZAKONA.
Deo sedmi
OTKLANjANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA DOBITI OSTVARENE U DRUGOJREPUBLICI I DRUGIM DRŽAVAMA
OTKLANjANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA DOBITI
OSTVARENE U DRUGOJ DRŽAVI
Član 51.
Ako rezidentni obveznik ostvari dobit poslovanjem u drugoj republici, odnosno državi, na koju je plaćen porez u toj republici, odnosno državi, na račun poreza na dobit preduzeća PRAVNIH LICA utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dobit plaćenog u toj drugoj republici, odnosno državi.
Poreski kredit iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od iznosa koji bi se obračunao primenom odredaba ovog zakona na dobit ostvarenu u drugoj republici, odnosno u inostranstvu.
Član 52.
Matičnom preduzeću – rezidentnom obvezniku Republike može se umanjiti obračunati porez na dobit preduzeća DOBIT PRAVNIH LICA za iznos koji odgovara porezu koji je njegova nerezidentna filijala platila u drugoj republici, odnosno državi na dobit iz koje su isplaćene dividende koje se uključuju u prihode matičnog preduzeća i na te isplaćene dividende.
Prihodi od dividendi iz nerezidentne filijale uključuju se u prihode rezidentnog matičnog preduzeća u iznosu uvećanom za plaćeni porez na dobit preduzeća , DOBIT PRAVNIH LICA, odnosno porez po odbitku na dividende iz stava 1. ovog člana.
Poreski kredit iz stava 1. ovog člana može se koristiti za umanjenje obračunatog poreza matičnog preduzeća najviše do iznosa poreza koji bi po odredbama ovog zakona bio obračunat na dobit, odnosno na dividendu.
Neiskorišćeni deo poreskog kredita iz stava 1. STAVA 3. ovog člana može se preneti na račun poreza matičnog preduzeća iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina.
Matičnim preduzećem, u smislu ovog zakona, smatra se pravno lice koje poseduje akcije ili udele drugih pravnih lica pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Filijalom, u smislu ovog zakona, smatra se pravno lice u čijem kapitalu matično preduzeće učestvuje pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Član 53.
Pravo na poreski kredit iz člana 52. ovog zakona ima matično preduzeće koje je neprekidno u periodu od najmanje godinu dana koji prethodi podnošenju bilansa posedovalo 25% ili više akcija, odnosno udela nerezidentne filijale.
Obveznik iz stava 1. ovog člana je dužan da nadležnom poreskom organu podnese odgovarajuće dokaze o veličini svog učešća u kapitalu nerezidentne filijale, dužini trajanja tog učešća i porezu koji je filijala platila u drugoj republici, odnosno državi, zajedno sa njenim bilansom uspeha i poreskim bilansom.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju kada matično preduzeće ostvaruje posrednu kontrolu nad nerezidentnom filijalom kroz posedovanje 25% ili više akcija, odnosno udela druge nerezidentne filijale.
Član 55.
Matično preduzeće i zavisna preduzeća, u smislu ovog zakona, čine grupu povezanih preduzeća ako među njima postoji neposredna ili posredna kontrola nad najmanje 75% akcija ili udela.
Povezana preduzeća imaju pravo da traže poresko konsolidovanje pod uslovom da su sva povezana preduzeća rezidenti Republike.
Zahtev za poreskim konsolidovanjem matično preduzeće podnosi nadležnom poreskom organu NAJKASNIJE DO 31. DECEMBRA TEKUĆEG PORESKOG PERIODA, UKOLIKO SU U CELOM TOM PORESKOM PERIODU ISPUNjENI USLOVI IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.
UKOLIKO SU ISPUNjENI USLOVI IZ ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA, NADLEŽNI PORESKI ORGAN U ROKU OD 30 DANA OD DANA PODNOŠENjA ZAHTEVA DONOSI REŠENjE KOJIM SE ODOBRAVA PORESKO KONSOLIDOVANjE, POČEV OD PORESKOG PERIODA U KOME JE PODNET ZAHTEV IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
Član 56.
Svaki član grupe poveznih preduzeća dužan je da podnese SVOJU PORESKU PRIJAVU I svoj poreski bilans, a matično preduzeće podnosi konsolidovani poreski bilans za grupu povezanih preduzeća.
U konsolidovanom poreskom bilansu gubici jednog ili više povezanih preduzeća prebijaju se na račun dobiti ostalih povezanih preduzeća u grupi.
Za obračunati porez po konsolidovanom bilansu obveznici su pojedinačna povezana preduzeća iz grupe, srazmerno oporezivoj dobiti iz pojedinačnog poreskog bilansa.
Ministar finansija bliže uređuje način sprečavanja dvostrukog oslobođenja ili dvostrukog oporezivanja pojedinih pozicija u konsolidovanom poreskom bilansu.
Član 62.
Kod duga prema poveriocu sa statusom povezanog lica iz člana 59. ovog zakona, poreskom obvezniku, izuzev banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu kamata i pripadajući troškovi iznad nivoa jednakog proizvodu četvorostruke vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala i,
1) u slučaju zajma KREDITA ILI ZAJMA denominovanog u dinarima, 110% kamatne stope koju Narodna banka Jugoslavije SRBIJE primenjuje na zajmove KREDITE koje odobrava komercijalnim bankama na dan 31.12. prethodne godine; odnosno,
2) u slučaju deviznog zajma, KREDITA ILI ZAJMA 110% kamatne stope koju centralna banka države čija je valuta u pitanju primenjuje na zajmove KREDITE ILI ZAJMOVE koje odobrava komercijalnim bankama na dan 31.12. prethodne godine.
Sopstveni kapital, u smislu ovog zakona, jednak je razlici između aktive na osnovu koje obveznik ostvaruje dohodak, koji se uključuje u ukupan prihod, i dugova sa njom povezanih, s tim što su i aktiva i dugovi uprosečeni za stanje na dan 1.1. i 31.12. tekuće godine.
Kamata i pripadajući troškovi iznad nivoa predviđenog u stavu 1. ovog člana mogu se preneti kao rashod u poreskom bilansu za narednu godinu
Za banke i druge finansijske organizacije limit iz stava 1. ovog člana jednak je proizvodu desetostruke vrednosti sopstvenog kapitala i kamatne stope predviđene u tački 1, odnosno u tački 2. toga stava.
Ministar finansija bliže uređuje primenu kamate „van dohvata ruke“ i način sprečavanja utanjene kapitalizacije.
Deo deveti
UTVRĐIVANjE I NAPLATA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA DOBIT PRAVNIH LICA
Član 63.
Poreski obveznik dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u kojoj je obračunat porez i poreski bilans za period za koji se utvrđuje porez.
Uz poresku prijavu i poreski bilans, obveznik je dužan da nadležnom poreskom organu dostavi i bilans uspeha, bilans stanja, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu, kao i drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom.
UZ PORESKU PRIJAVU I PORESKI BILANS, PORESKI OBVEZNIK JE DUŽAN DA NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU DOSTAVI I ONE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE KOJE JE DUŽAN DA PODNESE NARODNOJ BANCI SRBIJE U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA (BILANS USPEHA, BILANS STANjA, IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE, IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU I DR.), DRUGU DOKUMENTACIJU PROPISANU OVIM ZAKONOM, KAO I DOKUMENTACIJU KOJU NADLEŽNI PORESKI ORGAN ZATRAŽI U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE PORESKI POSTUPAK I PORESKA ADMINISTRACIJA.
Poreska prijava podnosi se u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.
Sadržaj poreske prijave i poreskog bilansa bliže uređuje ministar finansija.
Član 64.
Obveznik poreza koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.
U poreskoj prijavi iz stava 1. ovog člana obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za tu godinu, NA OSNOVU KOJE U ISTOJ PORESKOJ PRIJAVI OBRAČUNAVA MESEČNI IZNOS AKONTACIJE POREZA NA DOBIT.
PLAĆANjE MESEČNIH AKONTACIJA U SKLADU SA PORESKOM PRIJAVOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBVEZNIK VRŠI OD PRVOG DANA NAREDNOG MESECA U ODNOSU NA MESEC U KOME JE PRIJAVA PODNETA.
Član 65
Obveznik kome istekne rok za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje u toku godine, dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu sa poreskim bilansom u roku od 15 dana od dana isteka tog roka.
PLAĆANjE MESEČNIH AKONTACIJA U SKLADU SA PORESKOM PRIJAVOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBVEZNIK VRŠI OD PRVOG DANA NAREDNOG MESECA U ODNOSU NA MESEC U KOME JE PRIJAVA PODNETA.
Član 67.
Poreski obveznik tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu, ODNOSNO PORESKI PERIOD, u kojoj iskazuje i podatke od značaja za utvrđivanje visine akontacije u tekućoj godini.
Mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethodni mesec.
Plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom prijavom iz stava 1. ovog člana vrši se od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.
Do početka plaćanja mesečne akontacije u skladu sa stavom 3. ovog člana, obveznik u tekućoj godini plaća mesečnu akontaciju u visini koja odgovara mesečnoj akontaciji iz poslednjeg meseca prethodnog poreskog perioda, A POČETKOM PLAĆANjA MESEČNE AKONTACIJE U SKLADU SA STAVOM 3. OVOG ČLANA, VISINA TIH AKONTACIJA SE KORIGUJE NAVIŠE ILI NANIŽE, TAKO DA SE UKUPNO PLAĆENE AKONTACIJE OD POČETKA TEKUĆE GODINE, ODNOSNO POČETKA PORESKOG PERIODA DOVEDU NA IZNOS KAO DA JE UPLATA AKONTACIJA VRŠENA U SKLADU SA PORESKOM PRIJAVOM IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
Na iznos mesečnih akontacija koje nisu plaćene u roku utvrđenom u stavu 2. ovog člana, poreski obveznik dužan je da obračuna i plati kamatu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
Član 68.
Ako u tekućoj godini dođe do značajnih promena u poslovanju obveznika, promene poreskih instrumenata ili drugih okolnosti koje bitno utiču na visinu mesečne akontacije poreza, poreski obveznik može, PO PODNOŠENjU PORESKE PRIJAVE IZ ČLANA 63. STAV 1. OVOG ZAKONA, podneti poresku prijavu sa poreskim bilansom, u kojoj će iskazati podatke od značaja za izmenu mesečne akontacije i obračunati njenu visinu, najkasnije u roku od 30 dana po isteku perioda za koji se sastavlja poreski bilans.
Poreski obveznik može započeti plaćanje akontacije u skladu sa poreskom prijavom iz stava 1. ovog člana od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.
Član 71.
Porez po odbitku na prihode iz člana 40. ST. 1. I 2. ovog zakona za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda.
PRIHOD IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE BRUTO PRIHOD KOJI BI SE ISPLATIO NEREZIDENTNOM OBVEZNIKU DA POREZ NIJE ODBIJEN OD ISPLAĆENOG PRIHODA.
Porez po odbitku iz stava 1. ovog člana obračunava se i plaća po propisima koji važe u momentu isplate prihoda.
Član 112.
Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik:
1) ako ne obračuna i ne uplati porez po odbitku na dividende i udele, autorske naknade, kamate, kapitalne dobitke i naknade od zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari (član 40.);
1) AKO NE OBRAČUNA I NE UPLATI POREZ PO ODBITKU (ČLAN 40. ST. 1. I 2.);
2) ako u propisanom roku ne prijavi poreskom organu otuđenje osnovnih sredstava (član 48. stav 7);
3) ako u poreskom bilansu ne iskaže posebno vrednost transakcija sa povezanim licima u skladu sa principom „van dohvata ruke“ (član 60);
4) ako poreskom organu ne dostavi bilans uspeha, bilans stanja i drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom PROPISANU, ODNOSNO TRAŽENU DOKUMENTACIJU (član 63. stav 2);
5) ako u propisanom roku ne podnese poreski bilans ili ako u poreskom bilansu podnese netačne podatke, što je za posledicu moglo da ima smanjenje poreske osnovice ili neosnovano ostvarivanje prava na poreske podsticaje ili ako ne podnese ostala propisana dokumenta (čl. 34, 63, 65. i 70.);
6) ako po otpočinjanju obavljanja delatnosti u propisanom roku ne da procenu prihoda, rashoda i dobiti za poslovnu godinu (član 64); GODINU I NE OBRAČUNA AKONTACIJU POREZA NA DOBIT (ČLAN 64. STAV 2.)
7) ako ne uveća mesečnu akontaciju ili ne izvrši uplatu mesečne akontacije u propisanom roku (član 67. st. 2 i 3. i član 68. stav 2.); (ČLAN 64. STAV 3, ČLAN 65. STAV 2, ČLAN 67. ST. 2. I 3. I ČLAN 68. STAV 2.)
8) ako u propisanom roku ne izvrši uplatu razlike poreza obračunatog u poreskoj prijavi i uplaćenih mesečnih akontacija poreza (član 66. st. 2. i 3);
9) AKO U PROPISANOM ROKU NE IZVRŠI UPLATU POREZA PO REŠENjU NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA (ČLAN 70a STAV 2.).
Za radnje iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 2.500 do 20.000 dinara.