Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA

Član 1.

U Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 85/05 i 72/09), u članu 16. reč: „i” zamenjuje se zapetom, a posle reči: „odeljenja” dodaju se reči: „i zatvorena odeljenja sa pojačanim nadzorom”.

Član 2.

U članu 20. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Služba za obezbeđenje može biti opremljena službenim psima koji se koriste za pronalaženje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci i eksplozivnih sredstava ili naprava.”

Član 3.

U članu 21. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

„Po odobrenju direktora Uprave pripadnik službe za obezbeđenje može nositi službeno oružje za ličnu bezbednost i van radnog vremena.

Pripadnik službe za obezbeđenje kome je dato odobrenje za nošenje službenog oružja za ličnu bezbednost van radnog vremena dužan je da ga nosi na bezbedan način, kao i da preduzme sve bezbednosne mere da ne bi došlo do zloupotrebe oružja, odnosno da oružje ne bi došlo u posed neovlašćenog lica.”

Član 4.

Naslov iznad člana 37. i član 37. menjaju se i glase:

„Upućivanje osuđenih u zavode

Član 37.

Osuđeni se upućuje na izdržavanje kazne zatvora saglasno rasporednom aktu ministra nadležnog za pravosuđe.

Izuzetno, na molbu osuđenog, direktor Uprave može iz opravdanih razloga odstupiti od rasporednog akta i rešenjem promeniti mesto izvršenja kazne.

Protiv rešenja direktora Uprave iz stava 2. ovog člana, dozvoljena je žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.”

Član 5.

U članu 60. stav 1. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „posle čega mu se određuje matični broj u zavodu. Matični broj u zavodu je broj koji se određuje prema redosledu dolaska osuđenog u zavod u toku kalendarske godine.”

Član 6.

U članu 63. stav 6. posle reči: „Odluku o programu postupanja” zapeta i reč: „ravrstavanju” brišu se.

Posle stava 6. dodaju se novi st. 7. i 8, koji glase:

„Odluka o programu postupanja i odluka o naknadnom razvrstavanju dostavlja se osuđenom najkasnije u roku od tri dana od dana donošenja odluke.

Protiv odluke o naknadnom razvrstavanju osuđeni ima pravo žalbe direktoru Uprave, u roku od tri dana od dana prijema odluke.”

Dosadašnji stav 7. postaje stav 9.

Član 7.

U članu 86. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

„U okviru izvršenja programa postupanja, osuđeni je obavezan da izvršava radne zadatke i obaveze.”

Član 8.

U članu 115. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

„Odluku o oduzimanju posebnih prava donosi upravnik zavoda.

Protiv odluke iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba direktoru Uprave u roku od tri dana od dana prijema odluke. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.”

Član 9.

U članu 116. stav 1. menja se i glasi:

„Direktor Uprave može, po predlogu upravnika zavoda, premestiti osuđeno lice iz jednog zavoda u drugi kada je to opravdano zbog sprovođenja programa postupanja ili održavanja reda i bezbednosti u zavodu.”

Član 10.

U članu 117. stav 2. briše se.

Član 11.

U članu 140. stav 7. posle reči: „pravo žalbe” dodaju se reči: „direktoru Uprave”.

Član 12.

U članu 145. posle tačke 20) dodaju se nove tač. 20a) i 20b), koje glase:

„20a) nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema zaposlenom;

20b) protivpravno prisvajanje tuđih pokretnih stvari;”.

Član 13.

U članu 156. stav 3. reči: „dvadeset i četiri sata” zamenjuju se rečima: „četrdeset osam sati”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Ako je osuđeni učinio disciplinski prestup u subotu, nedelju ili u dane državnih praznika, predlog za pokretanje disciplinskog postupka podnosi se prvog narednog radnog dana.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 14.

U članu 160. reči: „šest meseci” zamenjuju se rečima: „jedne godine”.

Član 15.

U članu 164. stav 2. broj: „10.000” zamenjuje se brojem: „15.000”.

Član 16.

Posle člana 172. dodaje se novi član 172a, koji glasi:

„Član 172a

U slučaju da se osuđeni otpušta iz zavoda na osnovu pravnosnažne odluke o uslovnom otpustu, zavod je dužan da ga otpusti najkasnije u roku od dvadeset četiri časa od prijema odluke.

U slučaju da je sud doneo odluku o uslovnom otpustu kojom je odredio da je osuđeni dužan da ispuni obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama uz elektronski nadzor, elektronski nadzor izvršava organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije, preko poverenika, koji utvrđuje i prati program izvršenja uslovnog otpusta.

Bliži propis o izvršenju obaveza osuđenog predviđenih krivičnopravnim odredbama uz primenu elektronskog nadzora donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 17.

Posle člana 174. dodaju se Glava, naziv Glave i čl. 174a do 174đ, koji glase:

„Glava treća a

IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA BEZ NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE

Član 174a

Kada sud donese odluku kojom se određuje da se kazna zatvora izvrši bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, odluka se dostavlja organizacionoj jedinici u sastavu Uprave nadležnoj za tretman i alternativne sankcije.

Organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije utvrđuje i prati program izvršenja kazne zatvora iz stava 1. ovog člana, preko poverenika.

Poverenika rešenjem određuje direktor Uprave, u roku od osam dana od dana prijema izvršne presude.

Član 174b

Osuđeni kome je određeno izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, osuđeni može napustiti prostorije u kojima stanuje u sledećim slučajevima:

1) zbog pružanja nužne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog porodičnog domaćinstva, ako je za pružanje medicinske pomoći neophodno napuštanje prostorija;

2) radi redovnog odlaska na posao, ukoliko krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom;

3) radi pohađanja nastave tokom redovnog školovanja;

4) zbog odlaska na polaganje ispita;

5) zbog teške, akutne ili hronične bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede;

6) zbog svog venčanja ili smrti bliskog lica;

7) zbog obaveze staranja prema članovima uže porodice predviđene zakonom, u slučaju da tu obavezu ne može da obavlja drugo lice;

8) zbog sezonskih poljoprivrednih radova, ukoliko se osuđeni bavi poljoprivredom kao stalnom delatnošću;

9) zbog boravka van prostorije u kojima stanuje u trajanju do četiri sata dnevno, u skladu sa programom izvršenja kazne.

Odluku o dozvoljavanju napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, u slučajevima iz stava 2. ovog člana, donosi direktor Uprave, na molbu osuđenog.

Osuđeni podnosi molbu preko rukovodioca organizacione jedinice u sastavu Uprave nadležne za tretman i alternativne sankcije.

Rukovodilac organizacione jedinice u sastavu Uprave nadležne za tretman i alternativne sankcije, uz molbu, dostavlja direktoru Uprave i mišljenje o osnovanosti molbe.

Član 174v

U slučaju da osuđeni nije u mogućnosti da podnese molbu, zbog potrebe pružanja hitne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog porodičnog domaćinstva, osuđeni može napustiti prostorije u kojima stanuje.

O napuštanju prostorija iz stava 1. ovog člana osuđeni ili član njegovog porodičnog domaćinstva u najkraćem roku obaveštava poverenika i dostavlja mu izveštaj zdravstvene ustanove o zdravstvenom stanju osuđenog, odnosno člana njegovog porodičnog domaćinstva.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverenik odmah obaveštava rukovodioca organizacione jedinice u sastavu Uprave nadležne za tretman i alternativne sankcije o napuštanju prostorija osuđenog.

Po pribavljenom izveštaju zdravstvene ustanove, ako je osuđeni zadržan na daljem lečenju, a na predlog rukovodioca organizacione jedinice u sastavu Uprave nadležne za tretman i alternativne sankcije, direktor Uprave u najkraćem roku donosi odluku o dozvoljavanju napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje.

Član 174g

Direktor Uprave opoziva odluku o dozvoljavanju napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, ako:

1) više ne postoje okolnosti iz člana 174b stav 2. ovog zakona;

2) se naknadno utvrdi da su podaci navedeni u molbi osuđenog, na osnovu kojih je doneta odluka o dozvoljavanju napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, netačni;

3) osuđeni zloupotrebljava dodeljenu dozvolu napuštanja prostorije.

Protiv odluke kojom se opoziva dozvoljavanje napuštanja prostorija u kojima stanuje, osuđeni može izjaviti žalbu ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od tri dana od dana prijema odluke. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.

Član 174d

U slučaju da osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje u trajanju do 12 časova, ili dva puta u trajanju do šest časova, organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije o tome, bez odlaganja, obaveštava sud i policiju.

Organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije obaveštava sud, policiju i Upravu i o drugom kršenju obaveza osuđenog, odnosno o okolnostima koje onemogućavaju izvršenje kazne.

Član 174đ

Kada sud odredi da se izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje primenjuje uz mere elektronskog nadzora, primenu mera elektronskog nadzora sprovodi organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije, u saradnji sa policijom.

Uređaj za lociranje osuđenog (odašiljač sa pratećom opremom), koji je neškodljiv po zdravlje, instalira stručno lice, koje pri tome daje detaljna uputstva osuđenom o načinu rada uređaja. Organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije rukuje i uređajem kojim se daljinski prati kretanje osuđenog i njegov položaj u prostoru.

Način izvršenja kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje bliže se uređuje aktom koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 18.

Član 191a menja se i glasi:

„Bliži propis o izboru i načinu rada poverenika nadležnih za izvršenje kazne rada u javnom interesu, uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom, izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, uslovni otpust uz ispunjenje obaveza predviđenih krivičnopravnim odredbama sa elektronskim nadzorom i kontrolu primene elektronskog nadzora prema okrivljenom donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 19.

U članu 224. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Kad uz molbu nisu priloženi dokazi, predsednik prekršajnog suda nalaže kažnjenom da ih dostavi u roku od osam dana i upozorava ga da će se u suprotnom molba odbaciti.”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 20.

Posle člana 250. dodaju se Glava, naziv Glave i čl. 250a i 250b, koji glase:

„Glava dvanaesta a

PRIMENA ELEKTRONSKOG NADZORA PREMA OKRIVLjENOM

Član 250a

Kada sud odredi da primenu elektronskog nadzora prema okrivljenom obavlja Uprava, organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije kontroliše poštovanja ograničenja koja su okrivljenom određena odlukom suda, preko poverenika.

Prilikom kontrole poštovanja ograničenja iz stava 1. ovog člana organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije sarađuje sa policijom, Bezbednosno-informativnom agencijom ili drugim državnim organom.

Oprema za elektronski nadzor aktivira se odmah posle dostavljanja odluke iz stava 1. ovog člana.

Član 250b

O kršenju ograničenja koje je sud okrivljenom odredio, organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije bez odlaganja obaveštava sud i policiju.

Organizaciona jedinica u sastavu Uprave nadležna za tretman i alternativne sankcije obaveštava sud i o drugim okolnostima od značaja za primenu elektronskog nadzora.

Bliži propis o primeni elektronskog nadzora prema okrivljenom donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 21.

Član 254. menja se i glasi:

„Član 254.

Izvršilačko radno mesto u Upravi popunjava se na način predviđen propisima koji uređuju popunjavanje radnih mesta u državnim organima, ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno.

Ako se radno mesto ne popuni premeštajem, preuzimanjem ili sprovođenjem internog konkursa, Uprava oglašava i sprovodi javni konkurs za popunjavanje radnih mesta.

Radno mesto se može popuniti ako je predviđeno aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi i ako se njegovo popunjavanje uklapa u kadrovski plan.

U radni odnos ne može se primiti lice koje je osuđeno zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca i lice za koje, u skladu sa propisima kojima je uređeno vršenje bezbednosnih provera, postoje bezbednosne smetnje.

Radni odnos u službi za obezbeđenje može preuzimanjem zasnovati lice koje je steklo radno iskustvo na istim ili sličnim poslovima u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, Vojsci Srbije ili Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Pod istim ili sličnim poslovima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se poslovi obezbeđenja lica i imovine, sprovođenja lica lišenih slobode i održavanja javnog reda i mira, koje obavljaju naoružana i uniformisana lica.

Lice iz stava 5. ovog člana, posle probnog rada, obavezno je da položi stručni ispit za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje.

Ukoliko lice iz stava 5. ovog člana ne položi stručni ispit za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje prestaje mu radni odnos, osim ako je do toga došlo zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga.

Bliži propis o načinu sprovođenja javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Upravi donosi ministar nadležan za pravosuđe.”

Član 22.

U članu 255. tačka 2) posle reči: „osuđen” dodaju se reči: „na bezuslovnu kaznu zatvora”, a reči: „kazna zatvora duža od šest meseci” zamenjuju se rečima: „bezuslovna kazna zatvora od najmanje šest meseci.”

Član 23.

U članu 256. stav 1. reči: „dvadeset i pet” zamenjuju se rečju: „trideset”.

U stavu 3. reči: „dvadeset osam” zamenjuju se rečima: „trideset pet”.

Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

„Kandidatu koji nije ispunio uslov vezan za psihofizičke sposobnosti, zdravstvene sposobnosti ili za koga postoje bezbednosne smetnje dostavlja se rešenje o odbijanju, u kome se navode razlozi zbog čega se kandidatu ne dozvoljava da dalje učestvuje u postupku prijema.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana dozvoljena je žalba Žalbenoj komisiji Vlade, u roku od osam dana od dana prijema zaključka. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.”

Član 24.

Naslov iznad člana 259. menja se i glasi:

„Zvanja i stručno usavršavanje zaposlenih u Upravi”.

U članu 259. posle stava 3. dodaju se novi st. 4. do 9, koji glase:

„Stručni ispit za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar nadležan za pravosuđe.

Članovi komisije iz stava 4. ovog člana moraju imati stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine.

Članovima komisije iz stava 4. ovog člana pripada naknada za rad čiju visinu utvrđuje ministar nadležan za pravosuđe.

O položenom stručnom ispitu zaposlenih u službi za obezbeđenje izdaje se uverenje.

Izgled i sadržinu obrasca uverenja propisuje ministar nadležan za pravosuđe.

Stručni ispit kandidat prvi put polaže o trošku zavoda, a ponovni ispit o svom trošku”.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 10.

Član 25.

Član 260. menja se i glasi:

„Održavanje i unapređenje stručnosti zaposlenih u Upravi obezbeđuje se stručnim usavršavanjem.

Zaposleni u Upravi ima pravo i obavezu da se stručno usavršava.

Stručno usavršavanje obavlja se o trošku zavoda.”

Član 26.

U članu 266. stav 5. briše se.

Član 27.

U članu 267. u stavu 1. reči: „upravnik zavoda” zamenjuju se rečima: „direktor Uprave, na predlog upravnika zavoda”.

U stavu 2. posle reči: „upravnika” dodaje se zapeta i reči: „zamenika upravnika”.

Član 28.

U članu 269. tačka 4) posle reči „Upravi” dodaje se zapeta i reči: „program i način polaganja stručnog ispita i stručnog usavršavanja, sadržaj i vođenje evidencija o stručnim ispitima i stručnom usavršavanju, položenim stručnim ispitima i obavljenom stručnom usavršavanju i izdatim uverenjima o položenim stručnim ispitima;”

Član 29.

U članu 278. stav 1. reči: „Republike Srbije” brišu se, a reči: „formira, na predlog odbora za pravosuđe i upravu,” zamenjuju se rečima: „obrazuje, na predlog nadležnog odbora”.

U stavu 3. reči: „Komisija je nezavisna u svom radu i” brišu se.

U stavu 5. reči: „Republike Srbije” brišu se.

Član 30.

Postupci po molbama, odnosno predlozima upravnika zavoda za premeštaj osuđenog, disciplinski postupci protiv osuđenih, javni konkursi za popunjavanje radnih mesta u Upravi, kao i disciplinski postupci protiv zaposlenih koji su započeti, odnosno pokrenuti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 85/05 i 72/09).

Ocenjivanje zaposlenih u Upravi za 2010. godinu izvršiće se po odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 85/05 i 72/09).

Član 31.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija sadržan je u članu 97. tačka 16) Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, organizaciju, nadležnost i rad državnih organa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), koji je stupio na snagu 10. septembra 2009. godine, između ostalog, u značajnoj meri su izmenjene odredbe koje uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. U momentu stupanja navedenog zakona na snagu radni odnosi zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija su bili usaglašeni sa opštim propisima koji regulišu položaj državnih službenika i nameštenika u državnim organima, uz nekoliko specifičnih odredbi koji se odnose na radne odnose zaposlenih u Upravi, imajući u vidu i posebnosti tog organa u odnosu na druge državne organe.

Međutim, krajem 2009. godine izmenjeni su propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, tako da su mnogi novouvedeni instituti iz tih propisa neprimenjivi u odnosu na zaposlene u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (pre svih institut sporazuma o preuzimanju zaposlenog).

Imajući u vidu smanjenje ukupnog broja zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u odnosu na 2009. godinu (pre svega zbog prestanka radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju većeg broja zaposlenih u službi za obezbeđenje), pri čemu se nastavlja višegodišnji trend značajnog porasta broja lica lišenih slobode u zavodima, neophodno je stvoriti zakonske uslove za brže zapošljavanje novih lica u Upravi.

Takođe, neophodno je precizirati i zakonske odredbe koji se odnose na izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, kako bi postojao potreban normativni okvir za uspešnu primenu navedene sankcije.

Ovim izmenama menjaju se i neke zakonske odredbe čija je primena izazvala veće probleme u praksi (premeštaj osuđenog, rok u kome se pokreće disciplinski postupak prema osuđenom, zastarelost vođenja disciplinskog postupka prema osuđenom, starosna granica za prijem lica u službi za obezbeđenje u svojstvu pripravnika, odredbe o ocenjivanju zaposlenih i odredbe vezane za disciplinski postupak prema zaposlenima).

Pored toga, izmenama se stvaraju uslovi za poboljšanje opšteg stanja bezbednosti u zavodima, kao i poboljšanje dosadašnjih zakonskih odredbi vezanih za izvršenje tzv. alternativih sankcija. Navedene izmene u skladu su merama predviđenim Strategijom za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, koju je donela Vlada.

Iz svih navedenih razloga, neophodno je doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona predviđena je izmena člana 16. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, na taj način što je pored postojećih odeljenja (otvorenog, poluotvorenog i zatvorenog) predviđeno i postojanje zatvorenog odeljenja sa pojačanim nadzorom, u koje će se razvrstavati osuđeni prema kojima se ne može uspešno sprovesti program postupanja, a za koje postoji opasnost da će ugroziti sigurnost lica i imovine u zavodu, odnosno da će im biti ugrožena bezbednost.

Članom 2. Predloga zakona dodat je novi stav 3. u članu 20. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kojim se omogućava da Služba za obezbeđenje može biti opremljena službenim psima. Službeni psi će se koristiti za pronalaženje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci i eksplozivnih sredstava ili naprava, čime će se omogućiti lakše pronalaženje psihoaktivnih supstanci, čije je posedovanje u zavodu nedozvoljeno, kao i povećati opšti stepen bezbednosti u zavodima.

Članom 3. Predloga zakona dodati su st. 4. i 5. u članu 21. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, čime se omogućava da pripadnici službe za obezbeđenje mogu nositi službeno oružje za ličnu bezbednost i van radnog vremena, po izričitom odobrenju direktora Uprave. Navedeno rešenje je predloženo iz razloga što se dešavalo da su pojedinim pripadnicima službe za obezbeđenje upućivane ozbiljne pretnje za njihovu ličnu bezbednost i bezbednost članova njihove uže porodice zbog obavljanja poslova u zavodu.

Članom 4. Predloga zakona predviđena je izmena člana 37. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koja je neophodna zato što su odredbe o izvršenju kazne zatvora bez napuštanja prostorije u kojima osuđeni stanuje sistematizovane u novu Glavu.

Članom 5. Predloga zakona dopunjena je odredba člana 60. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija tako što je precizirano da se osuđenom, prilikom prijema određuje i matični broj u zavodu, pod kojim se vode svi podaci o osuđenom i ostala dokumentacija koja je na njega odnosi.

Članom 6. Predloga zakona dopunjen je član 63. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija time što se obezbeđuje pravo osuđenog na pravni lek na odluku o naknadnom razvrstavanju.

Članom 7. Predloga zakona dopunjena je odredba člana 86. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, na taj način što je dodat novi stav kojim se vrši preciziranje rada osuđenog u okviru programa postupanja.

Članom 8. Predloga zakona dopunjen je član 115. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Dopuna se odnosi na propisivanje prava osuđenog na pravni lek protiv odluke upravnika o oduzimanju posebnih prava.

Članom 9. Predloga zakona izmenjena je odredba člana 116. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, tako što je predviđeno da se osuđeni, u slučajevima kada je to opravdano zbog sprovođenja programa postupanja ili zbog održavanja reda i bezbednosti u zavodu, može premestiti iz jednog zavoda u drugi, po predlogu upravnika zavoda. Slično rešenje je predviđeno i u zakonodavstvu drugih zemalja (npr. Republika Hrvatska).

Članom 10. Predloga zakona u članu 117. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija izbrisan je stav 2. budući da više nije predviđena mogućnost podnošenja molbe za premeštaj od strane osuđenog.

Članom 11. Predloga zakona preciziran je član 140. stav 7. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija

Članom 12. Predloga zakona u članu 145. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija dodati su disciplinski prestupi koji do sada nisu bili propisani kao teži disciplinski prestupi, a za koje je procenjeno da bi to, zbog svoje težine, trebalo da budu.

Članom 13. Predloga zakona produžen je rok za podnošenje predloga za pokretanje disciplinskog postupka prema osuđenom iz člana 156. stav 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, s obzirom da je u praksi oko ispunjenja ovog roka bilo dosta problema, posebno u situaciji kada je osuđeni izvršio disciplinski prestup u subotu, nedelju ili u dane državnog praznika.

Članom 14. Predloga zakona produžen je rok za nastupanje zastarelosti vođenja, odnosno izvršenja disciplinske mere prema osuđenom predviđen članom 160. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Navedena izmena je nužna iz razloga što je u mnogim situacijama teško utvrditi tačan momenat izvršenja disciplinskog prekršaja osuđenog, zbog čega se dešavalo da se prema osuđenima koji su učinili ozbiljne disciplinske prestupe nije mogao voditi disciplinski postupak, odnosno izrečena kazna izvršiti.

Članom 15. Preloga zakona povećan je novčani iznos u odnosu na naknadu štete koju osuđeni prouzrokuje zavodu, tako da će sada zavod ostvarivati pravo na naknadu štete u parničnom postupku tek ako je nastupila šteta u iznosu preko 15.000 dinara.

Članom 16. Predloga zakona dodat je novi član 172a kojim se reguliše postupanje zavoda u slučaju uslovnog otpusta i određuje organizaciona jedinica Uprave nadležna za izvršenje uslovnog otpusta uz ispunjenje obaveza osuđenog, sa elektronskim nadzorom. Takođe je predviđeno i donošenje odgovarajućeg podzakonskog akta, koji će doneti ministar nadležan za pravosuđe, a kojim će se bliže razraditi zakonska odredba.

Članom 17. Predloga zakona dodaje se nova Glava – treća a, koja se odnosi na izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje. U odnosu na dosadašnje odredbe (koje su bile propisane članom 37. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija) novine se odnose na: propisivanje ovlašćenja nadležne organizacione jedinice Uprave da utvrdi i da prati program izvršenja ove kazne; novi razlog zbog koga se osuđenom može dozvoliti da napusti prostorije u kojima stanuje; razloge za opoziv odluke kojom se dozvoljava napuštanje prostorija, obaveza nadležne organizacione jedinice Uprave da obaveštava sud, policiju i Upravu o kršenju obaveza osuđenog, odnosno okolnostima koje onemogućavaju izvršenje kazne, kao i primenu mera elektronskog nadzora. Takođe usaglašene su odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija sa odredbama člana 45. stav 6. Krivičnog zakonika.

Članom 18. Predloga zakona proširen je predmet podzakonskog propisa koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, na taj način što je predviđeno da će se tim propisom bliže urediti i izbor i način rada poverenika nadležnih za izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, uslovni otpust uz ispunjenje obaveza predviđenih krivičnopravnim odredbama sa elektronskim nadzorom i kontrolu primene elektronskog nadzora prema okrivljenom.

Članom 19. Predloga zakona dopunjena je odredba člana 224. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, na taj način što je dodat novi stav koji reguliše postupanje predsednika prekršajnog suda u slučaju kada uz molbu za odlaganje izvršenja kazne prekršajno kažnjenog lica nisu priloženi potrebni dokazi. Ovakva situacija do sada nije bila propisana, zbog čega je u tom postupku bilo problema u praksi. Identično rešenje previđeno je i u članu 51. stav 2. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji se odnosi na postupanje predsednika osnovnog suda u postupku odlaganja izvršenja kazne.

Članom 20. Predloga zakona dodaje se nova Glava koja uređuje primenu elektronskog nadzora prema okrivljenom. Novine se odnose na situaciju kada sud donese odluku da primenu elektronskog nadzora zbog poštovanja ograničenja koja su određena okrivljenom obavlja Uprava. Isti član Predloga zakona uređuje saradnju Uprave u sprovođenju mere elektronskog nadzora sa drugim državnim organima, kao i dužnost Uprave da u slučaju kršenja ograničenja koja su određena okrivljenom o tome odmah obavesti sud, odnosno policiju.

Članom 21. Predloga zakona izmenjena je odredba člana 254. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kojom je bilo precizirano da se radni odnos u Upravi može zasnovati isključivo javnim konkurs. Imajući u vidu odredbu člana 252. istog zakona, po kojoj se, u sklučaju da tim zakonom nije drukčije predviđeno, primenjuju opšti propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima, na ovaj način će se primeniti opšti instituti koji regulišu zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Takođe izmenama člana 254. daje se i mogućnost zasnivanja radnog odnosa u službi za obezbeđenje, a da to nije u svojstvu pripravnika, što je zakonska novina. Na ovaj način će se omogućiti lakše zapošljavanje lica sa iskustvom koja su ranije obavljala iste ili slične poslove, kao i zaposleni u službi za obezbeđenje.

Članom 22. Predloga zakona precizira se odredba člana 255. tačka 2) Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji uređuje jedan od zakonskih razloga za posebne slučaje prestanka radnog odnosa u Upravi.

Članom 23. Predloga zakona podignuta je starosna granica za zasnivanje radnog odnosa u službi za obezbeđenje u svojstvu pripravnika iz člana 256. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, imajući u vidu mali broj lica koji ispunjavaju zakonske uslove za zasnivanje radnog odnosa, a prijavljivali su se na raspisane javne konkurse. Ovakva situacija je stvorila dodatne probleme u praksi i prouzrokovala činjenicu da postoji nedovoljan broj zaposlenih u službi za obezbeđenje u odnosu na sve veći broj lica lišenih slobode.

Članom 24. Predloga zakona izmenjen je član 259. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija na taj način što je predviđeno da se o položenom stručnom ispitu u službi za obezbeđenje izdaje uverenje, čiju će sadržinu propisati ministar nadležan za poslove pravosuđa. Takođe je predviđeno da se stručni ispiti polažu pred odgovarajućom komisijom, propisani su uslovi koji treba da ispuni lice da bi bilo član komisije, kao i posebna naknada za rad članova komisije.

Članom 25. Predloga zakona izmenjen je član 260. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, s obzirom na novine u ocenjivanju državnih službenika u državnim organima, pa ne postoji ni jedan razlog da ova oblast bude drukčije regulisana u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, u odnosu na opšti režim. Izmena se odnosi i na propisivanje stručnog usavršavanja zaposlenih u Upravi, kao prava i obaveze zaposlenog, koje se obavlja o trošku zavoda.

Članom 26. Predloga zakona izbrisan je stav 5. člana 266. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, s obzirom da je za vođenje disciplinskog postupka i donošenje odluke protiv zaposlenog (pa i u slučaju teže povrede radne dužnosti zbog koje se može izreći mera prestanka radnog odnosa) u zavodu nadležna disciplinska komisija, odnosno upravnik zavoda. Dosadašnjim stavom 5. bilo je predviđeno da u slučaju izricanja novčane kazne odluku donosi direktor Uprave. Imajući u vidu da se za lakše povrede radnih obaveza mogu izreći i druge disciplinske sankcije, nelogično je da odluke donose različiti organi.

Članom 27. Predloga zakona izmenjene su odredbe člana 267. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija na taj način što je predviđeno da disciplinsku komisiju protiv zaposlenih u zavodu imenuje direktor Uprave, s obzirom da on imenuje i disciplinsku komisiju protiv osuđenih.

Član 28. Predloga zakona preciznije određuje sadržinu podzakonskog propisa koji se odnosi na stručne ispite i stručno usavršavanje zaposlenih u Upravi, predviđenog članom 269. tačka 4) Zakona o izvršenje krivičnih sankcija. Navedeni akt donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Članom 29. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 278. Zakona o izvršenje krivičnih sankcija, koji uređuje skupštinsku kontrolu.

Član 30. Predloga zakona predstavlja prelaznu odredbu i uređuje okončanje postupka u disciplinskim predmetima, započetim javnim konkursima i postupcima po molbi za premeštaj osuđenih lica. Takođe, stavom 2. istog člana uređeno je ocenjivanje zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija za 2010. godinu.

Članom 31. Predloga zakona predviđeno je stupanje zakona na snagu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se zakon usvoji po hitnom postupku, zbog toga što bi neusvajanje zakona imalo štetne posledice na rad državnih organa (zavoda za izvršenje krivičnih sankcija), imajući u vidu da će se izmenama značajno ubrzati postupci zasnivanja radnog odnosa u službi za obezbeđenje i omogućiti izvršenje kazne zatvora kada sud odredi da se ta kazna izvršava bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, čime će se rasteretiti smeštajni kapaciteti zavoda.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU

Član 16.

U zavodima mogu postojati otvorena, poluotvorena i, zatvorena odeljenja I ZATVORENA ODELjENjA SA POJAČANIM NADZOROM.

Član 20.

Služba za obezbeđenje stara se o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuđena i pritvorena lica, učestvuje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema osuđenom i obavlja druge poslove određene zakonom.

Služba za obezbeđenje sprovodi osuđena i pritvorena lica u službenim vozilima koja su opremljena uređajima za davanje posebnih svetlosnih i zvučnih signala, propisanom ventilacijom i osvetljenjem.

SLUŽBA ZA OBEZBEĐENjE MOŽE BITI OPREMLjENA SLUŽBENIM PSIMA KOJI SE KORISTE ZA PRONALAŽENjE OPOJNIH DROGA ILI PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI I EKSPLOZIVNIH SREDSTAVA ILI NAPRAVA.

Član 21.

Služba za obezbeđenje je naoružana i uniformisana.

Pripadnici službe za obezbeđenje mogu po naređenju direktora Uprave ili upravnika zavoda vršiti dužnost u civilnom odelu.

Pripadnici službe za obezbeđenje, zaposleni u organizacionoj jedinici Uprave nadležnoj za nadzor, bezbednost, kao i načelnici i zamenici načelnika odeljenja u sedištu Uprave, upravnici zavoda i njegovi zamenici imaju službenu legitimaciju, čiju sadržinu i izgled propisuje ministar nadležan za pravosuđe.

PO ODOBRENjU DIREKTORA UPRAVE PRIPADNIK SLUŽBE ZA OBEZBEĐENjE MOŽE NOSITI SLUŽBENO ORUŽJE ZA LIČNU BEZBEDNOST I VAN RADNOG VREMENA.

PRIPADNIK SLUŽBE ZA OBEZBEĐENjE KOME JE DATO ODOBRENjE ZA NOŠENjE SLUŽBENOG ORUŽJA ZA LIČNU BEZBEDNOST VAN RADNOG VREMENA DUŽAN JE DA GA NOSI NA BEZBEDAN NAČIN, KAO I DA PREDUZME SVE BEZBEDNOSNE MERE DA NE BI DOŠLO DO ZLOUPOTREBE ORUŽJA, ODNOSNO DA ORUŽJE NE BI DOŠLO U POSED NEOVLAŠĆENOG LICA.

Upućivanje osuđenih u zavode i način izvršenja kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje

Član 37.

Osuđeni se upućuje na izdržavanje kazne zatvora saglasno rasporednom aktu ministra nadležnog za pravosuđe.

Izuzetno, na molbu osuđenog, direktor Uprave može iz opravdanih razloga odstupiti od rasporednog akta i promeniti mesto izvršenja kazne.

Protiv rešenja direktora Uprave iz stava 2. ovog člana, dozvoljena je žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Kada sud donese odluku kojom se određuje da se kazna zatvora izvrši u skladu sa članom 45. stav 5. Krivičnog zakonika, odluka se dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave.

Osuđeni kome je određeno izvršenje kazne zatvora na način propisan stavom 4. ovog člana, ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, osuđeni može napustiti prostorije u kojima stanuje u sledećim slučajevima:

1) pružanje hitne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog porodičnog domaćinstva;

2) radi redovnog odlaska na posao, ukoliko krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom;

3) zbog odlaska na polaganje ispita;

4) teške i akutne bolesti, zbog odlaska na redovne zdravstvene preglede;

5) zbog svog venčanja ili smrti bliskog lica;

6) zbog sezonskih poljoprivrednih radova, ukoliko se osuđeni bavi poljoprivredom kao stalnom delatnošću.

Odluku o napuštanju prostorija u kojima osuđeni stanuje, u slučajevima iz stava 6. ovog člana, donosi rukovodilac nadležne organizacione jedinice Uprave.

U slučaju da osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje u trajanju od najmanje 12 časova, ili dva puta u trajanju od najmanje po šest časova, nadležna organizaciona jedinica Uprave o tome, bez odlaganja, obaveštava sud.

Prema osuđenom kome je određeno izvršenje kazne zatvora na način propisan stavom 4. ovog člana, mogu se primeniti mere elektronskog nadzora, koje sprovodi nadležna organizaciona jedinica Uprave, u saradnji sa policijom.

Način izvršenja kazne zatvora propisan stavom 4. ovog člana, bliže se uređuje aktom koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.

UPUĆIVANjE OSUĐENIH U ZAVODE

ČLAN 37.

OSUĐENI SE UPUĆUJE NA IZDRŽAVANjE KAZNE ZATVORA SAGLASNO RASPOREDNOM AKTU MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.

IZUZETNO, NA MOLBU OSUĐENOG, DIREKTOR UPRAVE MOŽE IZ OPRAVDANIH RAZLOGA ODSTUPITI OD RASPOREDNOG AKTA I REŠENjEM PROMENITI MESTO IZVRŠENjA KAZNE.

PROTIV REŠENjA DIREKTORA UPRAVE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, DOZVOLjENA JE ŽALBA MINISTRU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE, U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA. ŽALBA NE ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

Član 60.

Prilikom stupanja u zavod najpre se utvrđuje identitet osuđenog, obavlja lekarski pregled i otvara zdravstveni karton., POSLE ČEGA MU SE ODREĐUJE MATIČNI BROJ U ZAVODU. MATIČNI BROJ U ZAVODU JE BROJ KOJI SE ODREĐUJE PREMA REDOSLEDU DOLASKA OSUĐENOG U ZAVOD U TOKU KALENDARSKE GODINE.

Osuđeni se prilikom stupanja u zavod upoznaje s pravima i obavezama koje ima za vreme izdržavanja kazne.

Tekst ovog zakona i akt o kućnom redu zavoda dostupni su osuđenom sve vreme izdržavanja kazne, na jeziku koji je u upotrebi, prema Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Osuđeni koji je nepismen, ne može da čita ili je gluvonem, ili ne poznaje jezik, o pravima i obavezama biće upoznat usmeno ili uz pomoć tumača.

Član 63.

Nakon stupanja u zavod, osuđeni se upućuje u prijemno odeljenje.

U prijemnom odeljenju osuđeni se može zadržati najduže trideset dana.

U prijemnom odeljenju se upoznaje ličnost osuđenog radi utvrđivanja programa postupanja i njegovog razvrstavanja.

Razvrstavanje osuđenog vrši se na osnovu vrste krivičnog dela, visine izrečene kazne, oblika krivice, odnosa osuđenog prema krivičnom delu, ranije osuđivanosti i drugih kriterijuma utvrđenih pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih.

Tokom izvršenja kazne zatvora moguće je naknadno razvrstavanje osuđenog, zavisno od potreba ostvarivanja svrhe izvršenja kazne i izmena programa postupanja.

Odluku o programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju donosi upravnik zavoda na obrazložen predlog stručnog tima, koji se zasniva na oceni ispunjenosti uslova propisanih pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih. Stručni tim sastavljen je od predstavnika službi zavoda.

ODLUKA O PROGRAMU POSTUPANjA I ODLUKA O NAKNADNOM RAZVRSTAVANjU DOSTAVLjA SE OSUĐENOM NAJKASNIJE U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENjA ODLUKE.

PROTIV ODLUKE O NAKNADNOM RAZVRSTAVANjU, OSUĐENI IMA PRAVO ŽALBE DIREKTORU UPRAVE, U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ODLUKE.

Pravilnik o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Član 86.

Rad osuđenog je sastavni deo programa postupanja.

Svrha rada je da osuđeni stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje.

U OKVIRU IZVRŠENjA PROGRAMA POSTUPANjA, OSUĐENI JE OBAVEZAN A IZVRŠAVA RADNE ZADATKE I OBAVEZE.

Član 115.

Osuđenom koji se posebno dobro vlada i zalaže u ostvarivanju programa postupanja upravnik zavoda može dodeliti sledeća posebna prava:

1) prošireno pravo na prijem paketa;

1a) prošireno pravo na broj poseta;

2) prošireno pravo na krug lica koja mogu posetiti osuđenog (dalji srodnici, prijatelji i drugi);

3) pravo na prijem poseta bez nadzora u prostorijama za posete;

4) pravo na prijem poseta u posebnim prostorijama, bez prisustva ostalih osuđenih;

5) pravo na prijem poseta izvan zavoda;

6) pravo na pogodniji smeštaj;

7) pravo na slobodan izlazak u grad;

8) pravo na posetu porodici i srodnicima o vikendu i praznicima;

9) pravo na nagradno odsustvo iz zavoda do sedam dana u toku godine;

10) pravo na vanredno odsustvo iz zavoda do sedam dana;

11) pravo na korišćenje godišnjeg odmora izvan zavoda.

Odluku iz stava 1. ovog člana upravnik zavoda donosi na obrazložen predlog stručnog tima, u skladu sa pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih.

U slučaju da osuđeni prestane da ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, stručni tim zavoda može upravniku predložiti oduzimanje nekih od dodeljenih posebnih prava.

ODLUKU O ODUZIMANjU POSEBNIH PRAVA DONOSI UPRAVNIK ZAVODA.

PROTIV ODLUKE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA DIREKTORU UPRAVE U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ODLUKE. ŽALBA NE ODLAŽE IZVRŠENjE ODLUKE.

Član 116.

Na molbu osuđenog ili predlog upravnika zavoda, kad za to postoje opravdani razlozi, direktor Uprave može osuđenog premestiti iz jednog zavoda u drugi zavod.

DIREKTOR UPRAVE MOŽE, PO PREDLOGU UPRAVNIKA ZAVODA, PREMESTITI OSUĐENO LICE IZ JEDNOG ZAVODA U DRUGI KADA JE TO OPRAVDANO ZBOG SPROVOĐENjA PROGRAMA POSTUPANjA ILI ODRŽAVANjA REDA I BEZBEDNOSTI U ZAVODU.

Direktor Uprave može, iz razloga bezbednosti, osuđenog premestiti po službenoj dužnosti.

Protiv odluke direktora Uprave iz st. 1. i 2. ovog člana osuđeni ima pravo žalbe ministru nadležnom za pravosuđe u roku od tri dana od prijema odluke. Žalba na odluku direktora Uprave ne odlaže izvršenje rešenja.

Član 117.

Zavod u koji je osuđeni premešten dužan je da odmah posle premeštaja osuđenom omogući da se javi porodici ili licu koje on odredi, o trošku zavoda.

Osuđeni kome je molba za premeštaj odbijena ne može podneti novu molbu dok ne istekne šest meseci od donošenja odluke direktora Uprave po ranijoj molbi.

Član 140.

Osuđenom koji svojim ponašanjem uporno remeti red, ugrožava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuđene, može se rešenjem izreći mera usamljenja u neprekidnom trajanju najduže do tri meseca. Tokom kalendarske godine ova mera se može primeniti najviše dva puta.

Usamljenjem se osuđenom onemogućava veza s drugim osuđenim izdvajanjem iz zajedničkog načina izvršenja kazne i zajedničkih aktivnosti.

Usamljenje se određuje uz prethodno mišljenje lekara.

Usamljenje se izvršava u prostoriji koja ima uslove propisane u članu 152. stav 1. ovog zakona.

Osuđenom se za vreme izvršenja mere usamljenja mora osigurati boravak van prostorije na svežem vazduhu u trajanju od najmanje jedan sat dnevno.

Osuđenom se za vreme izvršenja mere usamljenja omogućava rad u prostorijama u kojima se mera primenjuje, a tokom primene može koristiti lične stvari, čitati štampu i knjige, dopisivati se, slušati radio i pratiti televizijski program.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana osuđeni ima pravo žalbe DIREKTORU UPRAVE u roku od tri dana od prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Mera iz stava 1. obustaviće se kada stručne službe ocene da ona više nije neophodna.

Član 145.

Teži disciplinski prestupi su:

1) bekstvo ili pokušaj bekstva iz zavoda;

2) podstrekavanje na pobunu ili bekstvo;

3) pripremanje pobune ili bekstva;

4) neovlašćeno napuštanje zavoda;

5) nasilje prema drugom licu;

6) pravljenje, posedovanje ili korišćenje opasne stvari ili sredstva za komunikaciju na daljinu;

7) izrada ili unošenje u zavod sredstva podobnog za napad, bekstvo ili vršenje krivičnog dela;

8) sprečavanje pristupa u bilo koji deo zavoda službenom licu ili licu koje se ovlašćeno nalazi u zavodu, odnosno ulazi u njega;

9) ugrožavanje, oštećenje ili uništenje imovine većeg obima;

10) odbijanje izvršenja zakonitog naloga ovlašćenog lica usled čega je nastupila ili mogla nastupiti teža štetna posledica;

11) namerno ili grubom nepažnjom ugrožavanje tuđeg zdravlja;

12) proizvodnja, posedovanje ili korišćenje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci;

13) grubo zanemarivanje lične higijene;

14) bavljenje igrama na sreću;

15) namerno ugrožavanje svog zdravlja radi onesposobljavanja za izvršenje obaveze;

16) otpor zdravstvenom pregledu ili merama za sprečavanje opasnosti od zaraze;

17) podstrekavanje lica lišenog slobode na teži disciplinski prestup;

18) zanemarivanje radne obaveze koje je izazvalo ili je moglo izazavati težu štetnu posledicu;

19) obučavanje sebe ili drugog o načinu izvršenja krivičnog dela na osnovu ličnog ili tuđeg iskustva;

20) teža zloupotreba dobijenih posebnih prava iz člana 115. stav 1. ovog zakona;

20A) NEDOLIČNO, NASILNIČKO ILI UVREDLjIVO PONAŠANjE PREMA ZAPOSLENOM;

20B) PROTIVPRAVNO PRISVAJANjE TUĐIH POKRETNIH STVARI;

21) ponavljanje lakših disciplinskih prestupa.

Član 156.

Postupak za teže disciplinske prestupe vodi i odluku donosi disciplinska komisija, a za lakše disciplinske prestupe upravnik zavoda ili lice koje on odredi, s tim da to lice ne može biti predlagač.

Predlog za pokretanje disciplinskog postupka podnosi rukovodilac organizacione jedinice zavoda ili lice koje on odredi. Za teže disciplinske prestupe predlog za pokretanje postupka može podneti i upravnik zavoda ili lice koje on odredi.

Predlog za pokretanje disciplinskog postupka iz stava 2. ovog člana podnosi se u roku od dvadeset i četiri sata ČETRDESET OSAM SATI od saznanja za učinjeni prestup.

AKO JE OSUĐENI UČINIO DISCIPLINSKI PRESTUP U SUBOTU, NEDELjU ILI U DANE DRŽAVNIH PRAZNIKA, PREDLOG ZA POKRETANjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA PODNOSI SE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA.

Disciplinsku komisiju od tri člana iz stava 1. ovog člana imenuje direktor Uprave, na predlog upravnika zavoda.

Član 160.

Disciplinska mera ne može se izreći niti se izrečena mera može izvršiti, ako je od učinjenog disciplinskog prestupa proteklo više od šest meseci JEDNE GODINE.

Član 164.

Osuđeni je dužan da nadoknadi štetu koju namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje zavodu.

O naknadi štete u iznosu do 10.000 15.000 dinara odlučuje prvostepeni disciplinski organ na zahtev predlagača, a za iznos štete preko 10.000 15.000 dinara zavod ostvaruje svoje pravo u parničnom postupku.

Naknadu štete o kojoj je odlučio prvostepeni disciplinski organ zavod neposredno naplaćuje iz sredstava kojim osuđeni slobodno raspolaže, a ako je to nedovoljno i iz štednog uloga osuđenog.

ČLAN 172A

U SLUČAJU DA SE OSUĐENI OTPUŠTA IZ ZAVODA NA OSNOVU PRAVNOSNAŽNE ODLUKE O USLOVNOM OTPUSTU, ZAVOD JE DUŽAN DA GA OTPUSTI NAJKASNIJE U ROKU OD DVADESET ČETIRI ČASA OD PRIJEMA ODLUKE.

U SLUČAJU DA JE SUD DONEO ODLUKU O USLOVNOM OTPUSTU KOJOM JE ODREDIO DA JE OSUĐENI DUŽAN DA ISPUNI OBAVEZE PREDVIĐENE KRIVIČNOPRAVNIM ODREDBAMA UZ ELEKTRONSKI NADZOR, ELEKTRONSKI NADZOR IZVRŠAVA ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE, PREKO POVERENIKA, KOJI UTVRĐUJE I PRATI PROGRAM IZVRŠENjA USLOVNOG OTPUSTA.

BLIŽI PROPIS O IZVRŠENjU OBAVEZA OSUĐENOG PREDVIĐENIH KRIVIČNOPRAVNIM ODREDBAMA UZ PRIMENU ELEKTRONSKOG NADZORA DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

GLAVA TREĆA A

IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA BEZ NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE

ČLAN 174A

KADA SUD DONESE ODLUKU KOJOM SE ODREĐUJE DA SE KAZNA ZATVORA IZVRŠI BEZ NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE, ODLUKA SE DOSTAVLjA ORGANIZACIONOJ JEDINICI U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNOJ ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE.

ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE UTVRĐUJE I PRATI PROGRAM IZVRŠENjA KAZNE ZATVORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PREKO POVERENIKA.

POVERENIKA REŠENjEM ODREĐUJE DIREKTOR UPRAVE, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA IZVRŠNE PRESUDE.

ČLAN 174B

OSUĐENI KOME JE ODREĐENO IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA BEZ NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE NE SME NAPUŠTATI PROSTORIJE U KOJIMA STANUJE.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, OSUĐENI MOŽE NAPUSTITI PROSTORIJE U KOJIMA STANUJE U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:

1) ZBOG PRUŽANjA NUŽNE MEDICINSKE POMOĆI OSUĐENOM ILI ČLANU NjEGOVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA, AKO JE ZA PRUŽANjE MEDICINSKE POMOĆI NEOPHODNO NAPUŠTANjE PROSTORIJA;

2) RADI REDOVNOG ODLASKA NA POSAO, UKOLIKO KRIVIČNO DELO ZA KOJE JE OSUĐEN NIJE U VEZI SA RADOM;

3) RADI POHAĐANjA NASTAVE TOKOM REDOVNOG ŠKOLOVANjA;

4) ZBOG ODLASKA NA POLAGANjE ISPITA;

5) ZBOG TEŠKE, AKUTNE ILI HRONIČNE BOLESTI, RADI ODLASKA NA REDOVNE ZDRAVSTVENE PREGLEDE;

6) ZBOG SVOG VENČANjA ILI SMRTI BLISKOG LICA;

7) ZBOG OBAVEZE STARANjA PREMA ČLANOVIMA UŽE PORODICE PREDVIĐENE ZAKONOM, U SLUČAJU DA TU OBAVEZU NE MOŽE DA OBAVLjA DRUGO LICE;

8) ZBOG SEZONSKIH POLjOPRIVREDNIH RADOVA, UKOLIKO SE OSUĐENI BAVI POLjOPRIVREDOM KAO STALNOM DELATNOŠĆU;

9) ZBOG BORAVKA VAN PROSTORIJE U KOJIMA STANUJE U TRAJANjU DO ČETIRI SATA DNEVNO, U SKLADU SA PROGRAMOM IZVRŠENjA KAZNE.

ODLUKU O DOZVOLjAVANjU NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE, U SLUČAJEVIMA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, DONOSI DIREKTOR UPRAVE, NA MOLBU OSUĐENOG.

OSUĐENI PODNOSI MOLBU PREKO RUKOVODIOCA ORGANIZACIONE JEDINICE U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNE ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE.

RUKOVODILAC ORGANIZACIONE JEDINICE U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNE ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE, UZ MOLBU, DOSTAVLjA DIREKTORU UPRAVE I MIŠLjENjE O OSNOVANOSTI MOLBE.

ČLAN 174V

U SLUČAJU DA OSUĐENI NIJE U MOGUĆNOSTI DA PODNESE MOLBU, ZBOG POTREBE PRUŽANjA HITNE MEDICINSKE POMOĆI OSUĐENOM ILI ČLANU NjEGOVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA, OSUĐENI MOŽE NAPUSTITI PROSTORIJE U KOJIMA STANUJE.

O NAPUŠTANjU PROSTORIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OSUĐENI ILI ČLAN NjEGOVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA U NAJKRAĆEM ROKU OBAVEŠTAVA POVERENIKA I DOSTAVLjA MU IZVEŠTAJ ZDRAVSTVENE USTANOVE O ZDRAVSTVENOM STANjU OSUĐENOG, ODNOSNO ČLANA NjEGOVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA.

U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, POVERENIK ODMAH OBAVEŠTAVA RUKOVODIOCA ORGANIZACIONE JEDINICE U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNE ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE O NAPUŠTANjU PROSTORIJA OSUĐENOG.

PO PRIBAVLjENOM IZVEŠTAJU ZDRAVSTVENE USTANOVE, AKO JE OSUĐENI ZADRŽAN NA DALjEM LEČENjU, A NA PREDLOG RUKOVODIOCA ORGANIZACIONE JEDINICE U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNE ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE, DIREKTOR UPRAVE U NAJKRAĆEM ROKU DONOSI ODLUKU O DOZVOLjAVANjU NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE.

ČLAN 174G

DIREKTOR UPRAVE OPOZIVA ODLUKU O DOZVOLjAVANjU NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE, AKO:

1) VIŠE NE POSTOJE OKOLNOSTI IZ ČLANA 174B STAV 2. OVOG ZAKONA;

2) SE NAKNADNO UTVRDI DA SU PODACI NAVEDENI U MOLBI OSUĐENOG, NA OSNOVU KOJIH JE DONETA ODLUKA O DOZVOLjAVANjU NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE, NETAČNI;

3) OSUĐENI ZLOUPOTREBLjAVA DODELjENU DOZVOLU NAPUŠTANjA PROSTORIJE.

PROTIV ODLUKE KOJOM SE OPOZIVA DOZVOLjAVANjE NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA STANUJE, OSUĐENI MOŽE IZJAVITI ŽALBU MINISTRU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE, U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ODLUKE. ŽALBA NE ODLAŽE IZVRŠENjE ODLUKE.

ČLAN 174D

U SLUČAJU DA OSUĐENI SAMOVOLjNO NAPUSTI PROSTORIJE U KOJIMA STANUJE U TRAJANjU DO 12 ČASOVA, ILI DVA PUTA U TRAJANjU DO ŠEST ČASOVA, ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE O TOME, BEZ ODLAGANjA, OBAVEŠTAVA SUD I POLICIJU.

ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE OBAVEŠTAVA SUD, POLICIJU I UPRAVU I O DRUGOM KRŠENjU OBAVEZA OSUĐENOG, ODNOSNO O OKOLNOSTIMA KOJE ONEMOGUĆAVAJU IZVRŠENjE KAZNE.

ČLAN 174Đ

KADA SUD ODREDI DA SE IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA BEZ NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE PRIMENjUJE UZ MERE ELEKTRONSKOG NADZORA, PRIMENU MERA ELEKTRONSKOG NADZORA SPROVODI ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE, U SARADNjI SA POLICIJOM.

UREĐAJ ZA LOCIRANjE OSUĐENOG (ODAŠILjAČ SA PRATEĆOM OPREMOM), KOJI JE NEŠKODLjIV PO ZDRAVLjE, INSTALIRA STRUČNO LICE, KOJE PRI TOME DAJE DETALjNA UPUTSTVA OSUĐENOM O NAČINU RADA UREĐAJA. ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE RUKUJE I UREĐAJEM KOJIM SE DALjINSKI PRATI KRETANjE OSUĐENOG I NjEGOV POLOŽAJ U PROSTORU.

NAČIN IZVRŠENjA KAZNE ZATVORA BEZ NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE BLIŽE SE UREĐUJE AKTOM KOJI DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 191a

Bliži propis o izboru i načinu rada poverenika nadležnog za izvršenje kazne rada u javnom interesu i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom donosi ministar nadležan za pravosuđe.

ČLAN 191A

BLIŽI PROPIS O IZBORU I NAČINU RADA POVERENIKA NADLEŽNIH ZA IZVRŠENjE KAZNE RADA U JAVNOM INTERESU, USLOVNU OSUDU SA ZAŠTITNIM NADZOROM, IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA BEZ NAPUŠTANjA PROSTORIJA U KOJIMA OSUĐENI STANUJE, USLOVNI OTPUST UZ ISPUNjENjE OBAVEZA PREDVIĐENIH KRIVIČNOPRAVNIM ODREDBAMA SA ELEKTRONSKIM NADZOROM I KONTROLU PRIMENE ELEKTRONSKOG NADZORA PREMA OKRIVLjENOM DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 224.

Molba za odlaganje podnosi se predsedniku prekršajnog suda koji je doneo prvostepenu presudu.

KAD UZ MOLBU NISU PRILOŽENI DOKAZI, PREDSEDNIK PREKRŠAJNOG SUDA NALAŽE KAŽNjENOM DA IH DOSTAVI U ROKU OD OSAM DANA I UPOZORAVA GA DA ĆE SE U SUPROTNOM MOLBA ODBACITI.

Predsednik prekršajnog suda iz stava 1. ovog člana dužan je da povodom molbe donese rešenje u roku od tri dana od prijema molbe.

Neblagovremenu molbu, molbu koju je podnelo neovlašćeno lice i molbu uz koju nisu priloženi dokazi, predsednik prekršajnog suda iz stava 1. ovog člana odbacuje.

GLAVA DVANAESTA A

PRIMENA ELEKTRONSKOG NADZORA PREMA OKRIVLjENOM

ČLAN 250A

KADA SUD ODREDI DA PRIMENU ELEKTRONSKOG NADZORA PREMA OKRIVLjENOM OBAVLjA UPRAVA, ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE KONTROLIŠE POŠTOVANjA OGRANIČENjA KOJA SU OKRIVLjENOM ODREĐENA ODLUKOM SUDA, PREKO POVERENIKA.

PRILIKOM KONTROLE POŠTOVANjA OGRANIČENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE SARAĐUJE SA POLICIJOM, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOM AGENCIJOM ILI DRUGIM DRŽAVNIM ORGANOM.

OPREMA ZA ELEKTRONSKI NADZOR AKTIVIRA SE ODMAH POSLE DOSTAVLjANjA ODLUKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

ČLAN 250B

O KRŠENjU OGRANIČENjA KOJE JE SUD OKRIVLjENOM ODREDIO, ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE BEZ ODLAGANjA OBAVEŠTAVA SUD I POLICIJU.

ORGANIZACIONA JEDINICA U SASTAVU UPRAVE NADLEŽNA ZA TRETMAN I ALTERNATIVNE SANKCIJE OBAVEŠTAVA SUD I O DRUGIM OKOLNOSTIMA OD ZNAČAJA ZA PRIMENU ELEKTRONSKOG NADZORA.

BLIŽI PROPIS O PRIMENI ELEKTRONSKOG NADZORA PREMA OKRIVLjENOM DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 254.

Radni odnos u Upravi zasniva se putem javnog konkursa.

Uprava oglašava i sprovodi javni konkurs za popunjavanje radnih mesta.

U radni odnos ne može se primiti lice koje je osuđeno zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno na kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca i lice koje ne ispunjava zahteve bezbednosne provere.

Bliži propis o sprovođenju javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta donosi ministar nadležan za pravosuđe.

ČLAN 254.

IZVRŠILAČKO RADNO MESTO U UPRAVI POPUNjAVA SE NA NAČIN PREDVIĐEN PROPISIMA KOJI UREĐUJU POPUNjAVANjE RADNIH MESTA U DRŽAVNIM ORGANIMA, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PREDVIĐENO.

AKO SE RADNO MESTO NE POPUNI PREMEŠTAJEM, PREUZIMANjEM ILI SPROVOĐENjEM INTERNOG KONKURSA, UPRAVA OGLAŠAVA I SPROVODI JAVNI KONKURS ZA POPUNjAVANjE RADNIH MESTA.

RADNO MESTO SE MOŽE POPUNITI AKO JE PREDVIĐENO AKTOM O UNUTRAŠNjEM UREĐENjU I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA U UPRAVI I AKO SE NjEGOVO POPUNjAVANjE UKLAPA U KADROVSKI PLAN.

U RADNI ODNOS NE MOŽE SE PRIMITI LICE KOJE JE OSUĐENO ZBOG KRIVIČNOG DELA KOJE SE GONI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, LICE PROTIV KOGA SE VODI KRIVIČNI POSTUPAK ZA KRIVIČNO DELO KOJE SE GONI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, LICE KOJE JE OSUĐENO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA U TRAJANjU DUŽEM OD TRI MESECA I LICE ZA KOJE, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA JE UREĐENO VRŠENjE BEZBEDNOSNIH PROVERA, POSTOJE BEZBEDNOSNE SMETNjE.

RADNI ODNOS U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE MOŽE PREUZIMANjEM ZASNOVATI LICE KOJE JE STEKLO RADNO ISKUSTVO NA ISTIM ILI SLIČNIM POSLOVIMA U MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE ODBRANE, VOJSCI SRBIJE ILI BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI.

POD ISTIM ILI SLIČNIM POSLOVIMA, U SMISLU OVOG ZAKONA, PODRAZUMEVAJU SE POSLOVI OBEZBEĐENjA LICA I IMOVINE, SPROVOĐENjA LICA LIŠENIH SLOBODE I ODRŽAVANjA JAVNOG REDA I MIRA, KOJE OBAVLjAJU NAORUŽANA I UNIFORMISANA LICA.

LICE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, POSLE PROBNOG RADA, OBAVEZNO JE DA POLOŽI STRUČNI ISPIT ZA OBAVLjANjE POSLOVA U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE.

UKOLIKO LICE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA NE POLOŽI STRUČNI ISPIT ZA OBAVLjANjE POSLOVA U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE PRESTAJE MU RADNI ODNOS, OSIM AKO JE DO TOGA DOŠLO ZBOG BOLESTI ILI IZ DRUGIH OPRAVDANIH RAZLOGA.

BLIŽI PROPIS O NAČINU SPROVOĐENjA JAVNOG KONKURSA ZA POPUNjAVANjE RADNIH MESTA U UPRAVI DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

Član 255.

Radni odnos prestaje:

1) kad se utvrdi da su podaci koji su navedeni prilikom zasnivanja radnog odnosa netačni;

2) kad sud dostavi pravnosnažnu presudu kojom je zaposleni osuđen NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti ili pravnosnažnu presudu kojom je izrečena kazna zatvora duža od šest meseci BEZUSLOVNA KAZNA ZATVORA OD NAJMANjE ŠEST MESECI.

Član 256.

Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti lice koje, pored zakonom utvrđenih ispunjava i sledeće uslove: da ima srednju stručnu spremu, da je mlađe od dvadeset i pet TRIDESET godina, da je odslužilo vojni rok sa oružjem i da je psihički i fizički sposobno za vršenje službe.

Utvrđivanje psihofizičkih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.

Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti i lice do dvadeset osam TRIDESET PET godina života, ako ima visoko odnosno više obrazovanje.

KANDIDATU KOJI NIJE ISPUNIO USLOV VEZAN ZA PSIHOFIZIČKE SPOSOBNOSTI, ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI ILI ZA KOGA POSTOJE BEZBEDNOSNE SMETNjE DOSTAVLjA SE REŠENjE O ODBIJANjU, U KOME SE NAVODE RAZLOZI ZBOG ČEGA SE KANDIDATU NE DOZVOLjAVA DA DALjE UČESTVUJE U POSTUPKU PRIJEMA.

PROTIV REŠENjA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA DOZVOLjENA JE ŽALBA ŽALBENOJ KOMISIJI VLADE, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA ZAKLjUČKA. ŽALBA NE ZADRŽAVA IZVRŠENjE REŠENjA.

Zvanja i ocenjivanje zaposlenih u Upravi

ZVANjA I STRUČNO USAVRŠAVANjE ZAPOSLENIH U UPRAVI

Član 259.

Zaposleni u Upravi stiču zvanja u zavisnosti od stečenog obrazovanja, radnog iskustva, stručnih znanja, osposobljenosti za obavljanje poslova radnog mesta i ocene rada zaposlenih.

Vlada propisuje zvanja zaposlenih u Upravi.

Stručno usavršavanje, obuka i polaganje stručnih ispita za zvanja radi obavljanja poslova radnog mesta u Upravi sprovode se na osnovu pravilnika koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.

STRUČNI ISPIT ZA ZVANjA U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE POLAŽE SE PRED ISPITNOM KOMISIJOM KOJU OBRAZUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

ČLANOVI KOMISIJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA MORAJU IMATI STEČENO VISOKO OBRAZOVANjE NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE – MASTER, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANjU OD ČETIRI GODINE.

ČLANOVIMA KOMISIJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA PRIPADA NAKNADA ZA RAD ČIJU VISINI UTVRĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

O POLOŽENOM STRUČNOM ISPITU ZAPOSLENIH U SLUŽBI ZA OBEZBEĐENjE IZDAJE SE UVERENjE.

IZGLED I SADRŽINU OBRASCA UVERENjA PROPISUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.

STRUČNI ISPIT KANDIDAT PRVI PUT POLAŽE O TROŠKU ZAVODA, A PONOVNI ISPIT O SVOM TROŠKU.

Zaposleni u službi za obezbeđenje izuzeti su od obaveze polaganja državnog stručnog ispita.

Član 260.

Zaposleni se ocenjuju jedanput godišnje, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Rad se ocenjuje pozitivnom ili negativnom ocenom.

Pozitivne ocene su: „dovoljan” – 2, „dobar” – 3, „vrlo dobar” – 4 i „odličan” – 5.

Negativna ocena je „nedovoljan” – 1.

Ako je zaposleni ocenjen negativnom ocenom, vanredno se ocenjuje posle tri meseca. Ako je na vanrednom ocenjivanju zaposleni ocenjen negativnom ocenom, direktor Uprave može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa.

Bliži propis o ocenjivanju donosi ministar nadležan za pravosuđe

ČLAN 260.

ODRŽAVANjE I UNAPREĐENjE STRUČNOSTI ZAPOSLENIH U UPRAVI OBEZBEĐUJE SE STRUČNIM USAVRŠAVANjEM.

ZAPOSLENI U UPRAVI IMA PRAVO I OBAVEZU DA SE STRUČNO USAVRŠAVA.

STRUČNO USAVRŠAVANjE OBAVLjA SE O TROŠKU ZAVODA.

Član 266.

Za lakše i teže povrede radnih obaveza i dužnosti zaposleni u Upravi odgovaraju disciplinski.

Pored lakših povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, lakšom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se svako ponašanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi.

Pored težih povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima, težom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se i:

1) prijem poklona od osuđenih i njihovih rođaka;

2) trgovina i razmena robe sa osuđenima;

3) unošenje ili iznošenje iz zavoda zabranjenih stvari za račun osuđenih;

4) dogovaranje sa osuđenim upravljeno na pomaganje njegovog bekstva ili otežavanje istrage;

5) neprijavljivanje dogovora osuđenih za organizovanje pobune, bekstva ili drugih oblika povrede akta o kućnom redu;

6) nepreduzimanje radnji prema osuđenom koji pokušava da pobegne;

7) odavanje državne ili službene tajne;

8) bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću;

9) izdavanje ili izvršenje naređenja kojim se očigledno ugrožava sigurnost osuđenih i imovine;

10) prekoračenje ovlašćenja u primeni sredstava prinude;

11) nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema rukovodiocu, saradnicima ili strankama;

12) neovlašćeno udaljenje sa radnog mesta ili napuštanje lica prilikom sprovoda;

13) neovlašćeno davanje podataka ili obaveštenja u vezi sa vršenjem službe ili rada zavoda;

14) dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci u toku rada;

15) nepostupanje po naredbi rukovodioca.

Za sve teže povrede radnih obaveza i dužnosti može se izreći mera prestanka radnog odnosa.

Za lakšu povredu radne obaveze koja se odnosi na ponašanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi, direktor Uprave, na predlog upravnika ili sopstvenu inicijativu, može izreći novčanu kaznu po sprovedenom disciplinskom postupku u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre izricanja.

Član 267.

Disciplinski postupak protiv zaposlenih unutar zavoda vodi disciplinska komisija koju imenuje upravnik zavoda DIREKTOR UPRAVE, NA PREDLOG UPRAVNIKA ZAVODA. O disciplinskoj odgovornosti odlučuje upravnik, na predlog disciplinske komisije.

Disciplinski postupak protiv upravnika, ZAMENIKA UPRAVNIKA i zaposlenih u sedištu Uprave vodi disciplinska komisija koju imenuje direktor Uprave. O disciplinskoj odgovornosti odlučuje direktor Uprave, na predlog disciplinske komisije.

Protiv prvostepene odluke donete u disciplinskom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od osam dana od dana prijema odluke.

Član 269.

Pored akata predviđenih ovim zakonom ministar nadležan za pravosuđe donosi akte kojima se uređuju:

1) unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Upravi;

2) vođenje evidencija o osuđenima;

3) uniforma, oznake, svečano odelo, naoružanje, specijalna vozila i druga oprema u službi za obezbeđenje;

4) stručno usavršavanje, obuka i ispiti u Upravi, PROGRAM I NAČIN POLAGANjA STRUČNOG ISPITA I STRUČNOG USAVRŠAVANjA, SADRŽAJ I VOĐENjE EVIDENCIJA O STRUČNIM ISPITIMA I STRUČNOM USAVRŠAVANjU, POLOŽENIM STRUČNIM ISPITIMA I OBAVLjENOM STRUČNOM USAVRŠAVANjU I IZDATIM UVERENjIMA O POLOŽENIM STRUČNIM ISPITIMA;

5) službena tajna i način čuvanja podataka koji predstavljaju službenu tajnu;

6) način obavljanja poslova u službi za obezbeđenje.

Član 278.

U cilju kontrole izvršenja krivičnih sankcija uređenih ovim zakonom, Narodna skupština Republike Srbije formira na predlog odbora za pravosuđe i upravu, OBRAZUJE, NA PREDLOG NADLEŽNOG ODBORA komisiju od pet članova.

Komisija iz stava 1. ovog člana je sastavljena od lica koja poznaju probleme izvršenja krivičnih sankcija a nisu zaposleni u Upravi.

Komisija je nazavisna u svom radu i Uprava je dužna da komisiji obezbedi sve podatke od značaja za njen rad. Komisija ima sva ovlašćenja koje ima i ovlašćeno lice iz čl. 270. i 271. ovog zakona.

Uprava jednom godišnje dostavlja izveštaj o radu komisiji iz stava 1. ovog člana.

Komisija iz stava 1. ovog člana podnosi izveštaj o stanju izvršenja krivičnih sankcija uređenih ovim zakonom najmanje jedanput godišnje i dostavlja ga Narodnoj skupštini Republike Srbije i ministru nadležnom za pravosuđe.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač: Ministarstvo pravde

2. Naziv propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA

3. Usklađenost predloga zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acquis communautaire-om

a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

b) navođenje sekundarnih izvora prava BU i usklađenost sa njima

v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acguis communautaire-om

4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu

Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija

Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Da li je nacrt propisa preveden na neki službeni jezik EU?

Ne

7. Učešće konsultanata u izradi Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje?

Ostavite komentar