PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU
Član 1.
U Zakonu o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 107/09), u članu 5. stav 1. menja se i glasi:
„Republika se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama.”
Član 2.
U članu 36. posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7,koji glase:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, jedinica teritorijalne autonomije može se zaduživati emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti radifinansiranja investicionih,razvojnih i prioritetnih programa i projekata, kao što su investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine.
Ograničenja iz st. 2‒4. ovog člana ne odnose se na zaduživanja iz stava 6. ovog člana.”
Član 3.
Posle člana 36. dodaje se član 36a, koji glasi:
„Član 36a
Ukoliko jedinica teritorijalne autonomije ne bude izmirivala dug u skladu sa ugovorenom dinamikom ili obavesti Ministarstvo o nemogućnosti izvršavanja obaveza po osnovu zaduživanja, ministar finansija obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije do visine neizmirenih obaveza.”
Član 4.
U članu 37. u stavu 3. reč: „šestomesečno” zamenjuje se rečju: „mesečno”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:
„Ministar finansija bliže uređuje način izveštavanja lokalne vlasti o zaduživanju iz stava 3. ovog člana.”
Član 5.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 15, 16. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom, organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu s Ustavom.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu
Ovim zakonom uvodi se mogućnost zaduživanja Republike Srbije radi nabavke finansijske imovine.
Takođe, izuzetno se uvodi mogućnost dugoročnog zaduživanja jedinica teritorijalne autonomije, emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi finansiranja investicionih, razvojnih i prioritetnih programa i projekata, kao što su investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine, i ovim zakonom se izuzima takvo zaduživanje od ograničenja propisanih za zaduživanje radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda.
Pored navedenog, ovim zakonom se propisuje mogućnost obustave transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije do visine neizmirenih obaveza, ukoliko jedinica teritorijalne autonomije ne izmiruje dug u skladu sa ugovorenom dinamikom ili obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija o nemogućnosti izvršavanja obaveza po osnovu zaduživanja.
Takođe, postoji potreba da lokalne vlasti umesto šestomesečnog izveštavanja dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove finansija mesečne izveštaje o zaduživanju, kao i potreba da se zakonom ovlasti ministar finansija da podzakonskim aktom uredi način tog izveštavanja, zbog čega se predlažu izmene i dopune člana 37. Zakona o javnom dugu.
Razmatranje mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona
Imajući u vidu da važećim Zakonom o javnom dugu nije predviđeno zaduživanje Republike Srbije radi nabavke finansijske imovine, niti mogućnost dugoročnog zaduživanja jedinica teritorijalne autonomije emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi finansiranja investicionih, razvojnih i prioritetnih programa i projekata, kao i izuzimanja tog zaduživanja od ograničenja propisanih za zaduživanje radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda, potrebno je taj zakon dopuniti tim odredbama.
Pored navedenog, ovim zakonom se propisuje obustava transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije do visine neizmirenih obaveza, ukoliko jedinica teritorijalne autonomije ne izmiruje dug u skladu sa ugovorenom dinamikom ili obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija o nemogućnosti izvršavanja obaveza po osnovu zaduživanja, koje nije utvrđeno važećim zakonom.
Takođe, zbog postojanja potrebe da lokalne vlasti umesto šestomesečnog izveštavanja dostavljaju ministarstvu mesečne izveštaje o zaduživanju, kao i da se zakonom ministar finansija ovlasti da podzakonskim aktom uredi način tog izveštavanja, potrebno je ta pitanja urediti zakonom.
OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA U ZAKONU
Članom 1. uvodi se mogućnost zaduživanja Republike Srbije ne samo radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za izvršavanje obaveza po datim garancijam, već i za investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine.
Članom 2. propisuje se mogućnost zaduživanja jedinica teritorijalne autonomije emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi finansiranja investicionih, razvojnih i prioritetnih programa i projekata, kao i izuzimanje tog zaduživanja od ograničenja propisanih za zaduživanje radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda, kao što su investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine.
Članom 3. uvodi se član 36a kojim se utvrđuje obustavljanje transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije do visine neizmirenih obaveza, ukoliko jedinica teritorijalne autonomije ne izmiruje dug u skladu sa ugovorenom dinamikom ili obavesti Ministarstvo o nemogućnosti izvršavanja obaveza po osnovu zaduživanja.
Članom 4. umesto šestomesečnog izveštavanja uvodi se mesečno izveštavanje lokalne vlasti o zaduživanju i daje se ovlašćenje ministru da podzakonskim aktom uredi način tog izveštavanja.
Članom 5. uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA
1) Rešenja predložena ovim zakonom uticaće na Republiku Srbiju na taj način što će omogućiti Republici da se, između ostalog, zadužuje radi investiranja u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine.
Rešenja predložena ovim zakonom uticaće na jedinice teritorijalne autonomije, i to na taj način što će omogućiti jedinicama teritorijalne autonomije da se zadužuju emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi finansiranja investicionih, razvojnih i prioritetnih programa i projekata, kao što su investicije u kapitalna ulaganja i nabavku finansijske imovine;
Primena ovog zakona neće stvoriti troškove građanima i privredi;
Ovim zakonom se ne podržava stvaranje novih privrednih subjekata, ali donošenje ovog zakona može uticati na jačanje tržišne konkurencije;
Sve zainteresovane strane imale su priliku da se izjasne o ovom zakonu;
Tokom primene ovog zakona nije potrebno preduzimanje posebnih mera.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11), sadržani su u potrebi da se lokalnim vlastima, u što kraćem roku, omogući u izuzetnim i ekonomski opravdanim slučajevima veći obim zaduživanja za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda.
VII. PREGLEDODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Ovlašćenje za zaduživanje
Član 5.
Republika se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. REPUBLIKA SE MOŽE ZADUŽITI RADI FINANSIRANjA BUDžETSKOG DEFICITA, DEFICITA TEKUĆE LIKVIDNOSTI, REFINANSIRANjA NEIZMIRENOG DUGA, ZA INVESTICIJE U KAPITALNA ULAGANjA I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE, KAO I ZA IZVRŠAVANjE OBAVEZA PO DATIM GARANCIJAMA.
Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o neposrednom preuzimanju obaveze u svojstvu dužnika po osnovu date garancije.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti, ako zakonom nije drukčije određeno.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar finansija) odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.
Ministar finansija je jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno za emisiju državnih hartija od vrednosti, ministar finansija može rešenjem ovlastiti postavljeno lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže i na naredne budžetske godine.
Uzimanje kredita, odnosno emitovanje hartija od vrednosti iz st. 3. i 4. ovog člana vrši se u okviru limita utvrđenog zakonom kojim se uređuje budžet Republike.
Akti o emitovanju državnih hartija od vrednosti iz st. 3. i 4. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Dugoročno zaduživanje lokalne vlasti
Član 36.
Lokalne vlasti ne mogu se dugoročno zaduživati, osim u delu zaduživanja radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda predviđenih u budžetu lokalne vlasti.
Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode iz stava 1. ovog člana može biti veći od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini, u slučajevima kada se radi o dugoročnom zaduživanju čiji je rok otplate, ne računajući period mirovanja, najmanje pet godina.
Iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda iz stava 1. ovog člana, ne može biti veći od 15% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, za dugoročna zaduživanja iz stava 3. ovog člana, iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja može da bude veći od 15%, ako dve trećine tekućeg suficita u odnosu na ukupno ostvarene tekuće prihode čini udeo veći od 15%.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, JEDINICA TERITORIJALNE AUTONOMIJE MOŽE SE ZADUŽIVATI EMITOVANjEM DUGOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI RADI FINANSIRANjA INVESTICIONIH, RAZVOJNIH I PRIORITETNIH PROGRAMA I PROJEKATA, KAO ŠTO SU INVESTICIJE U KAPITALNA ULAGANjA I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE.
OGRANIČENjA IZ ST. 2‒4. OVOG ČLANA NE ODNOSE SE NA ZADUŽIVANjA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA.
36a
UKOLIKO JEDINICA TERITORIJALNE AUTONOMIJE NE BUDE IZMIRIVALA DUG U SKLADU SA UGOVORENOM DINAMIKOM ILI OBAVESTI MINISTARSTVO O NEMOGUĆNOSTI IZVRŠAVANjA OBAVEZA PO OSNOVU ZADUŽIVANjA, MINISTAR FINANSIJA OBUSTAVLjA PRENOS TRANSFERNIH SREDSTAVA IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE DO VISINE NEIZMIRENIH OBAVEZA.
Način plasiranja sredstava i zaduživanja lokalne vlasti
Član 37.
Lokalne vlasti mogu, u cilju smanjenja troškova zaduživanja, a u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika, plasirati sredstva, odnosno obaviti ostale transakcije sa raspoloživom gotovinom, posle redovnog izvršenja budžeta lokalne vlasti, po kamatnoj stopi koja nije niža od eskontne stope Narodne banke Srbije.
Lokalne vlasti se mogu zaduživati uzimanjem kredita ili emitovanjem hartija od vrednosti, pod uslovom da te hartije od vrednosti mogu kupiti isključivo Republika Srbija i finansijske institucije.
Lokalne vlasti šestomesečno MESEČNO dostavljaju Ministarstvu podatke po vrstama zaduživanja, iznosu i otplati duga, vrednosti i nivou kamatnih stopa.
MINISTAR FINANSIJA BLIŽE UREĐUJE NAČIN IZVEŠTAVANjA LOKALNE VLASTI O ZADUŽIVANjU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA
Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS OF THE PUBLIC DEBT LAW
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Nema
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Nema
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima – Nema
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima – Nema
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima – Nema
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost – Nema
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije – Nema
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
U izradi ovog zakona nisu učestvovali konsultanti.