PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU
Član 1.
U Zakonu o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), u članu 65. posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca, može biti član organa upravljanja institucije nadležne za obuku u pravosuđu, na osnovu odluke Državnog veća tužilaca, u skladu sa posebnim zakonom.”
Dosadašnji st. 2. do 6. postaju st. 3. do 7.
Član 2.
U članu 67. stav 1. reči: „st. 1. do 3.” zamenjuju se rečima: „st. 1, 3. i 4.”
Član 3.
U članu 72. stav 2. reči: „Tužioca za ratne zločine” zamenjuju se rečima: „javnog tužioca posebne nadležnosti”.
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
OBRAZLOŽENjE
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu sadržan je u članu 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Predlogom zakona o Pravosudnoj akademiji predviđeno je osnivanja Pravosudne akademije, kao institucije koja je nadležna za obuku u pravosuđu. Važećom odredbom člana 65. stav 5. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), izričito je predviđeno da javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. S obzirom da se Pravosudna Akademija osniva kao ustanova koja obavlja delatnosti radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i da se na njeno unutrašnje uređenje i poslove koje obavlja shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje javne službe, neophodno je izmeniti postojeću odredbe člana 65. Zakona o javnom tužilaštvu i omogućiti da i javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca mogu biti članovi organa upravljanja Pravosudne akademije, s obzirom da je reč o instituciji koja je nadležna za obuku u pravosuđu. Kako javni tužioci i zamenici javnog tužioca poseduju posebna znanja koja se stiču praksom, neophodno je omogućiti da i nosioci javnotužilačke funkcije mogu biti članovi organa upravljanja Pravosudne akademije, odnosno učestvovati u donošenju odluka koje su od značaja za rad te institucije.
Pored toga, neophodno je izvršiti preciziranje važeće odredbe zakona koji uređuje osnovne plate javnih tužilaca.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona dopunjen je član 65. Zakona o javnom tužilaštvu na taj način što se omogućava izuzetak da javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca može biti član organa upravljanja institucije nadležne za obuku u pravosuđu. Takođe je predviđeno da nosilac javnotužilačke funkcije može biti član organa upravljanja navedene institucije samo na osnovu odluke Državnog veća tužilaca i u skladu sa posebnim zakonom.
Članom 2. Zakona izvršeno je usklađivanje člana 67. Zakona o javnom tužilaštvu sa izmenama izvršenim u članu 65. istog zakona.
Članom 3. Zakona izvršeno je preciziranje člana 72. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu, s obzirom da je važećom formulacijom uređena osnovna plata Tužioca za ratne zločine, ali ne i Tužioca za organizovani kriminal. Izvršenom izmenom člana 72. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu uređena je plata i Tužioca za organizovani kriminal.
Član 4. Zakona propisuje stupanje zakona na snagu, odnosno početak njegove primene.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u Budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se zakon usvoji po hitnom postupku zbog toga što su izmene koje se predlažu ovim zakonom posledica novih zakonskih rešenja sadržanih u Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji, te bi neusvajanje zakona imalo štetne posledice na rad pravosudnih organa.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Odnos drugih funkcija, poslova ili privatnih interesa sa funkcijom javnog tužioca i zamenika javnog tužioca
Član 65.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti na funkciji u organima koji donose propise, i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave, biti članovi političke stranke, baviti se javnim ili privatnim plaćenim poslom, miti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, JAVNI TUŽILAC, ODNOSNO ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA, MOŽE BITI ČLAN ORGANA UPRAVLjANjA INSTITUCIJE NADLEŽNE ZA OBUKU U PRAVOSUĐU, NA OSNOVU ODLUKE DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.
Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije, poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužilaštva ili štete njegovom ugledu.
Državno veće tužilaca utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno narušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu.
U slučajevima određenim zakonom, javni tužilac i zamenik javnog tužioca može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca može biti upućen na studijsko, odnosno drugo stručno putovanje u inostranstvo, na osnovu odluke Državnog veća tužilaca, uz pribavljeno mišljenje neposredno višeg javnog tužioca, odnosno javnog tužioca, pri čemu se posebno uzimaju u obzir ocene o radu iz ličnog lista javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, kao i poznavanje stranog jezika.
Pokretanje postupka
Član 67.
Javni tužilac je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca pred Republičkim javnim tužiocem, kada sazna i oceni da je verovatno postojanje razloga iz člana 65. st. 1. do 3. ST. 1, 3. I 4. ovog zakona.
Državno veće tužilaca pokreće i vodi postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije Republičkog javnog tužioca sa drugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima.
Osnovna plata javnog tužioca
Član 72.
Osnovna plata javnog tužioca jednaka je osnovnoj plati predsednika suda opšte nadležnosti pred kojim javni tužilac postupa.
Osnovna plata Tužioca za ratne zločine JAVNOG TUŽIOCA POSEBNE NADLEŽNOSTI jednaka je plati predsednika višeg suda pred kojim taj tužilac postupa.
Osnovna plata Republičkog javnog tužioca jednaka je plati predsednika Vrhovnog kasacionog suda.