PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU
Član 1.
U Zakonu o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08 i 104/09), u članu 94. stav 2. posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi: „Postupak za razrešenje javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može pokrenuti i Državno veće tužilaca po službenoj dužnosti.”
Član 2.
U članu 95. posle stava 3. dodaju st. 4. do 6. koji glase:
„Protiv odluke Državnog veća tužilaca kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca može izjaviti prigovor Državnom veću tužilaca u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.
Državno veće tužilaca može odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti prigovor i izmeniti odluku ili odbiti prigovor i potvrditi odluku.
Odluka kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje postaje pravnosnažna kada je potvrđena u postupku po prigovoru ili istekom roka za izjavljivanje prigovora ako prigovor nije izjavljen.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 7.
Član 3.
U članu 98. stav 3. posle reči: „konačna” dodaju se reči: „i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije””.
Član 4.
U članu 127. stav 5. briše se.
Član 5.
U članu 136. reči: „1. januara” zamenjuju se rečima: „1. septembra”.
Član 6.
Stalni sastav Državnog veća tužilaca preispitaće odluke prvog sastava Državnog veća tužilaca o prestanku dužnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz člana 130. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08 i 104/09), u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje će doneti stalni sastav Državnog veća tužilaca.
Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama koje su javni tužioci i zamenici javnih tužilaca iz stava 1. ovog člana podneli Ustavnom sudu, okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Državnom veću tužilaca.
Žalbe, odnosno ustavne žalbe iz stava 2. ovog člana smatraće se prigovorom na odluku Državnog veća tužilaca.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca iz stava 1. ovog člana koji nisu podnele žalbu, odnosno ustavnu žalbu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na odluku iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. O ovom prigovoru odlučuje stalni sastav Državnog veća tužilaca.
U postupku po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog člana, javni tužilac i zamenik javnog tužioca iz stava 1. ovog člana ima pravo da se upozna sa predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka, kao i da usmeno pred stalnim sastavom Državnog veća tužilaca izloži svoje navode. Odluka Državnog veća tužilaca doneta po prigovoru mora biti obrazložena, u skladu sa članom 17. stav 2. Zakona o Državnom veću tužilaca.
Protiv odluke stalnog sastava Državnog veća tužilaca donete po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog člana, kojom se potvrđuje odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca o prestanku dužnosti, javni tužilac i zamenik javnog tužioca iz stava 1. ovog člana može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Član 7.
Stalni sastav Državnog veća tužilaca preispitaće odluke prvog sastava Državnog veća tužilaca o izboru zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju, radi utvrđivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, odnosno postojanja razloga koji ukazuju na povredu postupka u donošenju odluke o izboru pojedinog zamenika javnog tužioca ili predlogu za izbor pojedinog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Odluka stalnog sastava Državnog veća tužilaca kojom se utvrđuje postojanje razloga iz stava 1. ovog člana, predstavlja poseban osnov za pokretanje postupka za razrešenje.
Postupak za razrešenje iz stava 2. ovog člana, stalni sastav Državnog veća tužilaca pokreće po službenoj dužnosti.
Prvo vrednovanje zamenika javnog tužioca koji su prvi put izabrani izvršiće stalni sastav Državnog veća tužilaca.
Član 8.
Kriterijume i merila iz člana 6. stav 1. ovog zakona, doneće stalni sastav Državnog veća tužilaca u roku od 15 dana od dana izbora članova stalnog sastava Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Član 9.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu sadržan je u članu 157. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kome se osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju zakonom, članu 159. st. 5. i 7. Ustava prema kome Narodna skupština na predlog Državnog veća tužilaca bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju, odnosno da Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnog tužioca za trajno obavljanje ove funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu, kao i u članu 161. stav 5. Ustava prema kome se postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, uređuju zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, u delu koji se odnosi na pravosudni sistem, istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Postupak izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršen je na netransparentan način. Državno veće tužilaca koje je sprovelo ovaj postupak, radilo je u privremenom sastavu. Javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca nije data prilika da budu saslušani tokom postupka, a nisu im data ni adekvatna obrazloženja za odluke o prestanku dužnosti. Nosioci javnotužilačke funkcije koji nisu ponovo izabrani mogli su da ulože žalbu samo Ustavnom sudu, a ovaj sud nema dovoljno kapaciteta da u potpunosti razmatra ove žalbe.
Imajući u vidu primedbe date u navedenom izveštaju, kao jedan od uslova daljeg napretka Republike Srbije u procesu evropskih integracija neophodno je izvršiti preispitivanje odluka koje je doneo prvi sastav Državnog veća tužilaca u postupku opšteg izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Da bi se stvorile zakonske mogućnosti za takvo preispitivanje potrebno je izvršiti izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kojima bi se dalo ovlašćenje stalnom sastavu Državnog veća tužilaca da preispita odluke prvog sastava Državnog veća tužilaca i utvrdi postupak za preispitivanje. Takođe, predmeti Ustavnog suda, po žalbama, odnosno ustavnim žalbama se okončavaju i ustupaju Državnom veću tužilaca na ponovno odlučivanje, čime se prevazilazi primedba data u Izveštaju u pogledu kapaciteta Ustavnog suda da rešava u navedenim slučajevima.
Pored toga, Zakonom se predlaže odlaganje početka primene vršenja nadležnosti Državnog veća tužilaca u pogledu predlaganja i raspodele budžetskih sredstava i nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad javnog tužilaštva do 1. septembra 2011. godine, a imajući u vidu da nisu stvoreni uslovi za vršenje navedenih nadležnosti od strane Državnog veća tužilaca do 1. januara 2011. godine.
Zakon je u potpunosti rađen u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije i Venecijanske komisije Saveta Evrope, koji su o njemu dali pozitivno mišljenje.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona, dopunjuje se član 94. Zakona o javnom tužilaštvu, tako što se uvodi mogućnost da, pored drugih ovlašćenih predlagača i Državno veće tužilaca pokrene, po službenoj dužnosti, postupak za razrešenje javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Članom 2. Zakona dopunjuje se član 95. Zakona o javnom tužilaštvu, tako što se uvodi pravo prigovora javnog tužioca i zamenika javnog tužioca Državnom veću tužilaca na odluku kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje, čime se stvara mogućnost da Državno veće tužilaca još jednom, po prigovoru, razmotri svoju odluku kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje.
Članom 3. Zakona dopunjuje se član 98. Zakona o javnom tužilaštvu, tako što se predviđa da se odluka Ustavnog suda po žalbi javnog tužioca i zamenika javnog tužioca o prestanku funkcije objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Članom 4. Zakona briše se stav 5. člana 127. Zakona o javnom tužilaštvu, kojim se uređuje nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem Državnog veća tužilaštva u vezi sa budžetskim sredstvima opredeljenim za rad javnih tužilaštava, iz razloga što je to pitanje uređeno Zakonom o budžetskom sistemu i drugim propisima koji uređuju oblast javnih finansija.
Članom 5. Zakona odlaže se početak vršenja nadležnosti Državnog veća tužilaca u pogledu predlaganja i raspodele budžetskih sredstava i nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad javnog tužilaštva do 1. septembra 2011. godine.
Članom 6. Zakona predviđeno je da će stalni sastav Državnog veća tužilaca, preispitati odluke prvog sastava Državnog veća tužilaca o prestanku dužnosti bivših javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, a na osnovu kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposbljenosti i dostojnosti koje će doneti. Postupci pred Ustavnim sudom koje su pokrenuti, okončavaju se i predmeti se ustupaju Državnom veću tužilaca, a žalbe i ustavne žalbe bivših javnih tužilaca i zamenika javnih tužilca smatraju se prigovorom na odluku Državnog veća tužilaca. Data je mogućnost da bivši javni tužioci i zamenici javnih tužilaca koji nisu podneli žalbu ili ustavnu žalbu Ustavnom sudu, podnesu prigovor Državnom veću tužilaca na odluku o prestanku dužnosti. Protiv odluka stalnog sastava Državnog veća tužilaca donetim u postupku preispitivanja dozvoljeno je podnošenje žalbe Ustavnom sudu, a što je u skladu sa odredbom člana 161. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Članom 7. Zakona predviđeno je da će stalni sastav Državnog veća tužilaca preispitati odluke prvog sastava Državnog veća tužilaca o izboru na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca, odnosno odluke o predlogu za izbor javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca koji se prvi put biraju, radi utvrđivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost, odnosno postojanja razloga koji ukazuju na povredu postupka u donošenju odluke o izboru ili predlogu za izbor. Odluka stalnog sastava Državnog veća tužilaca kojom se utvrđuje postojanje razloga predstavlja poseban osnov za pokretanje postupka za razrešenje. Takođe je predviđeno da prvo vrednovanje rada zamenika javnog tužioca koji su prvi put izabrane na funkciju izvrši stalni sastav Državnog veća tužilaca, što predstavlja izuzetak od odredbe člana 102. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu, prema kojoj javni tužioci vrednuju rad zamenika javnih tužilaca.
Članom 8. Zakona utvrđuje se rok za donošenje kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposbljenosti i dostojnosti, koji će se primenjivati u postupku preispitavanja odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca. Članom 9. Zakona određuje se stupanje ovog zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. OPŠTI INTERES ZBOG KOGA SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO
Članom 197. stav 2. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da izuzetno, pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Čl. 6. i 7. Zakona imaju povratno dejstvo, jer predviđaju preispitivanje odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca o prestanku dužnosti bivših javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, odluka o izboru zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, odnosno odluka o predlogu za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju. Imajući u vidu da je opšti interes Republike Srbije pridruživanje Evropskoj uniji, neophodno je usvojiti čl. 6. i 7. Zakona, radi stvaranja normativnog okvira za otklanjanje primedaba navedenih u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu koje se odnose na postupak opšteg izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, a u cilju sticanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Državnog veća tužilaca i javnog tužilaštva, kao i radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
VII. RAZLOZI ZA STUPANjE ZAKONA NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Predlaže se da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, budući da postoji naročito opravdani razlog za stupanje na snagu Zakona pre osmog dana od dana objavljivanja, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se stvori mogućnost da se u najkraćem roku sprovode postupak preispitivanja odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca donetih u postupku opšteg izbora, a u cilju da Republika Srbija stekne status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji do kraja 2011. godine. Pored toga, opravdan razlog je i to što je neophodno da se pre 1. januara 2011. godine odloži vršenje nadležnosti Državnog veća tužilaca u pogledu predlaganja i raspodele budžetskih sredstava i nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad javnog tužilaštva, budući da prema važećem zakonu ove nadležnosti počinju da se primenjuju od tog datuma.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
Nadležnost i pokretanje postupka za razrešenje
Član 94.
Inicijativu za razrešenje javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca može podneti svako lice.
Postupak za razrešenje pokreće se predlogom javnog tužioca, neposredno višeg javnog tužioca, Republičkog javnog tužioca, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada i Disciplinske komisije. POSTUPAK ZA RAZREŠENjE JAVNOG TUŽIOCA I ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA MOŽE POKRENUTI I DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI .
Razloge za razrešenje utvrđuje Državno veće tužilaca.
Postupak pred Državnim većem tužilaca
Član 95.
Državno veće tužilaca utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
Državno veće tužilaca dužno je da sprovede postupak i donese odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.
Odluka Državnog veća tužilaca mora biti obrazložena.
PROTIV ODLUKE DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA KOJOM SU UTVRĐENI RAZLOZI ZA RAZREŠENjE, JAVNI TUŽILAC, ODNOSNO ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA MOŽE IZJAVITI PRIGOVOR DRŽAVNOM VEĆU TUŽILACA U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA ODLUKE.
DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA MOŽE ODBACITI PRIGOVOR AKO NIJE IZJAVLjEN U ROKU, USVOJITI PRIGOVOR I IZMENITI ODLUKU ILI ODBITI PRIGOVOR I POTVRDITI ODLUKU.
ODLUKA KOJOM SU UTVRĐENI RAZLOZI ZA RAZREŠENjE POSTAJE PRAVNOSNAŽNA KADA JE POTVRĐENA U POSTUPKU PO PRIGOVORU ILI ISTEKOM ROKA ZA IZJAVLjIVANjE PRIGOVORA AKO PRIGOVOR NIJE IZJAVLjEN.
Odluka Državnog veća tužilaca kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje javnog tužioca dostavlja se Vladi.
Žalba Ustavnom sudu
Član 98.
Protiv odluke Narodne skupštine, odnosno Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca ima pravo žalbe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije.
Odluka Ustavnog suda je konačna I OBJAVLjUJE SE U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
Glava jedanaesta
SREDSTVA ZA RAD JAVNIH TUŽILAŠTAVA
Član 127.
Sredstva za rad javnih tužilaštava obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Sredstva za rad javnih tužilaštava treba da obimom i prilivom održavaju samostalnost i redovan rad javnih tužilaštava.
Državno veće tužilaca predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad javnih tužilaštava za tekuće rashode, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za pravosuđe i vrši raspodelu ovih sredstava na javna tužilaštva.
Nadzor nad trošenjem sredstava budžeta opredeljenih za rad javnih tužilaštava vrši Državno veće tužilaca, ministarstvo nadležno za pravosuđe i ministarstvo nadležno za finansije.
Nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem Državnog veća tužilaca, u delu koji se odnosi na sredstva budžeta iz stava 3. ovog člana, vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe i ministarstvo nadležno za finansije.
Nadležnost Državnog veća tužilaca u vezi sa sredstvima za rad javnih tužilaštava
Član 136.
Nadležnosti Državnog veća tužilaca iz člana 127. ovog zakona do 1. januara 1. SEPTEMBRA 2011. godine, vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU
3. Usklađenost predloga zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acquis communautaire-om
a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) navođenje sekundarnih izvora prava BU i usklađenost sa njima
v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acguis communautaire-om
4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu
Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Da li je nacrt propisa preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
7. Učešće konsultanata u izradi Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje?