PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU
Član 1.
U Zakoniku o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), u članu 188. tačka 3) posle reči: „licem” dodaju se reči: „i posećivanja određenih mesta”.
Član 2.
U Glavi VIII „Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka”, u odeljku 2. „Određene mere” u nazivu pododeljka v) posle reči: „licem” dodaju se reči: „i posećivanja određenih mesta”.
Član 3.
U članu 197. stav 1 posle reči: „licem” dodaju se reči: „ili zabraniti posećivanje određenih mesta”.
Član 4.
U članu 283. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
„2) da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe;”.
Posle stava 3. dodaju se st. 4. do 7. koji glase:
„Sredstva iz stava 1. tačka 2) ovog člana dodeljuju se humanitarnim organizacijama, fondovima, javnim ustanovama ili drugim pravnim ili fizičkim licima, po sprovedenom javnom konkursu, koji raspisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.
Javni konkurs iz stava 4. ovog člana sprovodi komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Sprovođenje javnog konkursa, kriterijume za raspodelu sredstava, sastav i način rada komisije uređuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.
Odluku o raspodeli sredstava iz stava 1. tačka 2) ovog člana donosi Vlada.”
Član 5.
U članu 313. stav 1. reči: „izjašnjenja optuženog o optužbi na glavnom pretresu” zamenjuju se rečima: „završetka glavnog pretresa”.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku sadržan je u članu 97. tačka 2. Ustava kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Novi Zakonik o krivičnom postupku, za razliku od zakonika iz 2001. godine, ne sadrži meru zabrane posećivanja određenih mesta, u okviru mera koje se mogu primeniti prema okrivljenom u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Ovakvo rešenje nije opravdano, budući da je ovakva mera neophodna, posebno kod lica koja su okrivljena da su učinila krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a Krivičnog zakonika. Uvođenjem ovakve mere sprečava se da okrivljeni ponovi krivično delo, ukoliko za to postoji opasnost. Imajući u vidu da nasilničko ponašanje na sportskim priredbama uglavnom čini određeni krug istih lica, kao i da ta lica često ponavljaju isto krivično delo, predloženom merom daje se mogućnost da sud takvim licima zabrani prisustvo na određenim mestima (sportskim objektima) za vreme trajanja krivičnog postupka koji se protiv takvih lica vodi za to krivično delo. Pored toga, Zakonom se uređuje raspodela sredstava koja su pribavljena od okrivljenog prilikom primene instituta o odlaganju krivičnog gonjenja, a takođe se omogućava da se sporazum o priznanju krivice zaključi do završetka glavnog pretresa.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona dopunjuje se član 188. Zakonika o krivičnom postupku, u kojem se taksativno nabrajaju mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, tako što se mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem dopunjuje i merom zabrane posećivanja određenih mesta.
Odredbama čl. 2. i 3. Zakona vrši se usklađivanje sa dopunom iz člana 1. Zakona.
Članom 4. Zakona vrši se preciziranje člana 283. Zakonika o krivičnom postupku u pogledu raspodele sredstava koja su pribavljena od okrivljenog prilikom primene instituta o odlaganju krivičnog gonjenja. Radi pravilnije i transparentnije raspodele ovih sredstava predlaže se da se sredstva raspodeljuju po javnom konkursu, koji sprovodi posebna komisija, a koju obrazuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. Po završetku konkursa, odluku o raspodeli sredstava donosi Vlada.
Članom 5. Zakona menja se odredba člana 313. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, tako što se predviđa da se sporazum o priznanju krivičnog dela može zaključiti do završetka glavnog pretresa, za razliku od važećeg rešenja koje predviđa da se ovaj sporazum može zaključiti do izjašnjenja optuženog o optužbi na glavnom pretresu. Predloženo rešenje je posledica zahteva sudske prakse, a time će se omogućiti i efikasnije vođenje krivičnog postupka, jer se stvaraju uslovi da se i u kasnijoj fazi krivičnog postupka zaključi predmetni sporazum, čime će se postići brže završavanje predmeta i smanjenje troškova krivičnog postupka.
Članom 6. Zakona određuje se stupanje zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se ovaj zakona donese po hitnom postupku, budući da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih organa i ostvarivanje prava građana.
PREGLED ODREDABA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 188.
Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka su:
1) poziv;
2) dovođenje;
3) zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem I POSEĆIVANJA ODREĐENIH MESTA;
4) zabrana napuštanja boravišta;
5) jemstvo;
6) zabrana napuštanja stana;
7) pritvor.
v) Zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem I POSEĆIVANJA ODREĐENIH MESTA
Član 197.
Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače ili bi mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti, sud može zabraniti okrivljenom prilaženje, sastajanje ili komuniciranje sa određenim licem ILI ZABRANITI POSEĆIVANJE ODREĐENIH MESTA.
Uz meru iz stava 1. ovog člana sud može okrivljenom naložiti da se povremeno javlja policiji, povereniku iz organa državne uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija ili drugom državnom organu određenom zakonom.
Član 283.
Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza:
1) da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu;
2) da plati određeni novčani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove;
2) DA NA RAČUN PROPISAN ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA UPLATI ODREĐENI NOVČANI IZNOS, KOJI SE KORISTI ZA HUMANITARNE ILI DRUGE JAVNE SVRHE;
3) da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad;
4) da ispuni dospele obaveze izdržavanja;
5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
6) da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja;
7) da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.
U naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja javni tužilac će odrediti rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze, s tim da rok ne može biti duži od godinu dana. Nadzor nad izvršenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadležnog za poslove izvršenje krivičnih sankcija, u skladu sa propisom koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog, a odredba člana 51. stav 2. zakonika neće se primenjivati.
SREDSTVA IZ STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA DODELJUJU SE HUMANITARNIM ORGANIZACIJAMA, FONDOVIMA, JAVNIM USTANOVAMA ILI DRUGIM PRAVNIM ILI FIZIČKIM LICIMA, PO SPROVEDENOM JAVNOM KONKURSU, KOJI RASPISUJE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE PRAVOSUĐA.
JAVNI KONKURS IZ STAVA 4. OVOG ČLANA SPROVODI KOMISIJA KOJU OBRAZUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE PRAVOSUĐA.
SPROVOĐENJE JAVNOG KONKURSA, KRITERIJUME ZA RASPODELU SREDSTAVA, SASTAV I NAČIN RADA KOMISIJE UREĐUJE SE AKTOM MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE PRAVOSUĐA.
ODLUKU O RASPODELI SREDSTAVA IZ STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA DONOSI VLADA.
Član 313.
Sporazum o priznanju krivičnog dela javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do izjašnjenja optuženog o optužbi na glavnom pretresu ZAVRŠETKA GLAVNOG PRETRESA.
Prilikom zaključenja sporazuma iz stava 1. ovog člana okrivljeni mora imati branioca (član 74. tačka 8).
Sporazum o priznanju krivičnog dela sačinjen u pisanom obliku javni tužilac podnosi do potvrđivanja optužnice – sudiji za prethodni postupak, a nakon potvrđivanja optužnice – predsedniku veća.
Ako je sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen pre podizanja optužnice, javni tužilac će zajedno sa sporazumom dostaviti sudu i optužnicu koja čini sastavni deo ovog sporazuma.
Na optužnicu iz stava 4. ovog člana ne primenjuju se odredbe o ispitivanju optužnice (čl. 337. do 341.).
Ako ovlašćeno lice (član 253. stav 1.) nije postavilo imovinskopravni zahtev javni tužilac će ga pre zaključenja sporazuma pozvati da podnese zahtev.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač zakona: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde i državne uprave
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku
Draft of the Law on amendments and additions to the Criminal procedure Code
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
5. Ako ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da su predmetne izmene manjeg obima i da nisu relevantne sa stanovišta prava Evropske unije.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
– /
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
– /
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
– /