Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MINISTARSTVIMA

Član 1.

U Zakonu o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 44/14 i 14/15), u članu 11. reči: ,,protivgradnu zaštitu;” brišu se.

Član 2.

U članu 27. posle reči: „modifikacije vremena;” dodaju se reči: „protivgradnu zaštitu;”.

Član 3.

Republički hidrometeorološki zavod preuzima od Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektora za vanredne situacije zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti protivgradne zaštite.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima je u članu 97. stav 1. tačka 16) Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje organizaciju, nadležnosti i rad republičkih organa.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Poslovi državne uprave koji se odnose na protivgradnu zaštitu prešli su u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 16/11). Saglasno navedenom zakonu, a u cilju njegove realizacije, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda u čijoj nadležnosti su se do tada obavljali ovi poslovi i ministar unutrašnjih poslova u čiju su nadležnost prešli, zaključili su Sporazum o preuzimanju zaposlenih i postavljnih lica, predmeta, opreme, materijalno – tehničkih sredstava i arhive Sektora za suzbijanje grada – RHMZ u Ministartsvo unutrašnjih poslova 01 broj 3747/2011-6 od 15. aprila 2011. godine.

Zakonom o ministartsvima („Službeni glasnik RS”, broj 44/14) poslovi državne uprave iz ove oblasti su ostali u nadležnosti Ministartsva unutrašnjih poslova, i obavljaju se u okviru Sektora za vanredne situacije, Uprave za upravljanje rizikom. Od samog početka funkcionisanja službe u okviru ovog ministartsva postavljalo se pitanje svrsishodnosti ovakve izmene delokruga. Pre svega, sporan je način na koji je došlo do izmene, bez sveobuhvatne analize postojećeg stanja u ovoj oblasti i, sa tim u vezi, donošenja okvirnog dokumenta u kome bi se obrazložili i cenili razlozi za ovakvo postupanje, sa planom aktivnosti i preduzimanja mera za sprovođenje ovog procesa. Naime, na sednici Vlade od 27. avgusta 2010. godine donet je Zaključak 05 broj 401-6142/2010 kojim se daje saglasnost da se preduzmu sve pravne i tehničke radnje za prenos sistema protivgradne zaštite – Sektora odbrane od grada iz nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova-Sektor za vanredne situacije. Shodno tački 2. Zaključka, po Rešenju ministra unutrašnjih poslova broj 01-4322/10-10 od 26. januara 2011. godine, obrazovana je Projektna grupa za izradu Akcionog plana za preuzimanje sistema protivgradne zaštite – Sektora odbrane od grada. Projektinu grupu činili su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija i Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Međutim, navedeni Akcioni plan nikada nije usvojen. Umesto toga, izmenjen je Zakon o ministarstvima, na osnovu kojeg je zaključen navedeni sporazum, i realizovano preuzimanje.

Od samog početka funkcionisanja protivgradne zaštite u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postojali su problemi. Veliki problem predstavljao je kadrovski kapacitet, s obzirom da se radi o usko stručnom profilu zaposlenih koji mogu da se bave ovim poslom, odnosno struci meteorologa kojih, po vrsti posla kojim se bave, najviše ima u Republičkom hidrometeorloškom zavodu. Poslovi hidrometeoroloških merenja i prognoza, neodvojivi su od praćenja anatropogenih uticaja na klimu, odnosno praćenja meteoroloških pojava olujnih nepogoda praćenih gradom, i s tim u vezi, uspostavljanja sistema odbrane od grada u okviru sveobuhvatnog sistema hidrometeorloške delatnosti.

Najveći problem nastao je zbog nemogućnosti finansiranja angažovanja i rada lica za delovanje na gradonosne oblake (strelaca) i nabavke protivgradnih raketa. Angažovanje strelaca bilo je regulisano Aneksima Sporazuma 01 broj 3747/2011-6 od 15. aprila 2011. godine koji su zaključivani za svaku protivgradnu sezonu, i kojima se predviđalo da Republički hidrometeorološki zavod zaključi ugovore sa određenim brojem izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake, a isplata će se vršiti na osnovu podataka koje dostavlja Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Štaviše, strelci su angažovani ugovorima kojima se ne zasniva radni odnos ni sa jednim od organa i organizacija, a obaveza im je da dejstvuju protivgradnim raketama, odnosno stvarima koje, po prethodno sprovedenoj nabavci, obezbeđuje i kupuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Iz navedenog se jasno vidi da je sistem protivgradne zaštite nedovoljno efikasno funkcionisao u Ministartsvu unutrašnjih poslova, zbog niza problema koji su se javili jer nije bilo jasnog normativnog okvira za njegovo funkcionisanje u jednom specifičnom sistemu kakav je Ministarstvo unutrašnjih poslova, zbog nespojivosti i nesrodnosti poslova državne uprave koji su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova sa poslovima državne uprave koji se odnose na protivgradnu zaštitu.

Sistem protivgradne zaštite ni u jednoj državi nije u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. propisuje se brisanje reči „protivgradne zaštite” iz člana 11. Zakona o ministartsvima koji uređuje delokrug Ministarstva unutrašnjih poslova.

Član 2. predviđa dodavanje reči „protivgradne zaštite” u član 27. koji reguliše pitanje delokruga Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Član 3. je uredio pitanje prelaznog režima, tako što propisuje da će Republički hidrometeorološki zavod preuzeti od Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektora za vanredne situacije, zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti protivgradne zaštite.”

Član 4. predviđa stupanje na snagu Zakona, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA I FINANSIJSKIH EFEKATA ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona predviđena su sredstva u okviru Budžeta Republike Srbije i u okviru limita utvrđenog fiskalnom strategijom.

Primena zakona neće imati finansijskih efekata na budžet Republike Srbije imajući u vidu da se Zakonom vrši prenos nadležnosti iz jednog organa državne uprave u drugi, koji se nalaze u jednakom položaju u budžetskom sistemu Republike Srbije, odnosno direktni su korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije. Stupanjem zakona na snagu Republički hidrometeorološki zavod preuzima od Ministarstva unutrašnjih poslova zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti protivgradne zaštite.

Sredstva za sprovođenje poslova protivgradne zaštite opredeljena su u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova na sledeći način:

Na razdelu 15 Ministarstvo unutrašnjih poslova, Glava 15.0 , Funkcija 310, Program 1401 – Bezbedno društvo u ukupnom iznosu od 287.350.000,00 dinara:

Programska Aktivnost 1401-0001 Materijalno – tehnički kapaciteti, Ekonomska klasifikacija 426 – Materijal u iznosu od 4.700.000,00 dinara.

Programska Aktivnost 1401-0002 Administracija i upravljanje, Ekonomske klasifikacije: 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) u iznosu od 134.100.000,00 dinara, 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 24.000.000,00 dinara, 413- Naknade u naturi u iznosu od 550.000,00 dinara, 415 – Naknade troškova za zaposlene u iznosu od 2.000.000,00 dinara, 422 – Troškovi putovanja u iznosu od 26.000.000,00 dinara i 425 Tekuće popravke i održavanje u iznosu od 6.000.000,00 dinara.

Programska Aktivnost 1401-0003 Upravljanje u vanrednim situacijama, Ekonomska klasifikacija 426 – Materijal u iznosu od 90.000.000,00 dinara.

Stupanjem Zakona na snagu sredstva opredeljena za poslove protivgradne zaštite odobrena za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova koja preostanu, prenose se Republičkom hidrometeorloškom zavodu. U tom smislu efekti Zakona ogledaju se u prelivanju već opredeljenih sredstava za određenu namenu sa razdela Ministarstva unutrašnjih poslova na razdeo Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

U toku 2014. godine, za funkcionisanje Sistema odbrane od grada iz Republičkog budžeta utrošeno je 438 miliona dinara i to: Ministarstvo unutrašnjih poslova 303 miliona dinara (planirana sredstva u 2015. godini su manja iz razloga što je plata umanjena za 10%) i Republički hidrometeorološki zavod 135 miliona dinara (naknade za rad i lekarski pregledi za 3.300 strelaca).

Analiza je pokazala da će se donošenjem Zakona o odbrani od grada rasteretiti budžet Republike Srbije od budžetske 2016. godine.

Saglasno navedenom, primena Zakona neće zahtevati izdvajanje dodatnih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Saglasno članu 167. st. 1. i 2. Poslovnika Narodne sakupštine predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku. Izmene i dopune Zakona o ministarstvima doprineće boljem funkcionisanju celokupnog sistema protivgradne zaštite u Republici Srbiji. Imajući u vidu da je protivgradna sezona već počela 15. aprila 2015. godine, kao i da se istovremeno predlaže i donošenje Zakona o odbrani od grada, čime će se normativno zaokružiti oblast protivgradne zaštite, prenos nadležnosti potrebno je izvršiti u najkraćem roku kako bi sistem protivgradne zaštite funkcionisao u punom kapacitetu, te kako u međuvremenu ne bi nastupile štetne posledice po život i zdravlje ljudi kao i po rad samih organa i organizacija između kojih je prenos nadležnosti potrebno izvršiti.

Ostavite komentar