Predlog zakona o genetički modifikovanim organizmima

PREDLOG ZAKONA

O GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu genetički modifikovanih organizama, uslovi za stavljanje u promet, odnosno za provoz genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, rukovanje, pakovanje i prevoz genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, kao i druga pitanja od značaja za genetički modifikovane organizme i proizvode od genetički modifikovanih organizama.

Stavljanje u promet, odnosno gajenje u komercijalne svrhe

modifikovanog živog organizma

Član 2.

Nijedan modifikovani živi organizam ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe, ako za taj proizvod ne postoje eksperimentalni podaci o potencijalnom uticaju na ekosisteme koji mogu biti ugroženi njegovom upotrebom koji su dobijeni u ogledima izvedenim na teritoriji Republike Srbije.

Značenje pojmova

Član 3.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) genetički materijal je deo biljke, životinje, gljive, mikroorganizma, virusa ili viroida koji sadrži naslednu informaciju;

2) genetički modifikovan organizam je organizam čiji je genetički materijal promenjen metodama savremene biotehnologije;

3) incident je svaki događaj koji dovodi do nekontrolisanog oslobađanja genetički modifikovanog organizma u životnu sredinu, a do koga dolazi prilikom upotrebe u zatvorenim sistemima, namernog uvođenja u životnu sredinu ili stavljanja u promet genetički modifikovanog organizma koji može predstavljati neposrednu ili odloženu opasnost za život i zdravlje ljudi i životnu sredinu;

4) jedinstveni identifikacioni kod je alfanumerički kod sastavljen od devet slova i brojeva koji se dodeljuje svakom genetički modifikovanom organizmu odobrenom za stavljanje u promet, odnosno za gajenje u komercijalne svrhe i za upotrebu u ishrani ljudi i životinja;

5) korisnik je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje proizvodi, stavlja u promet, provozi ili na drugi način koristi genetički modifikovan organizam ili proizvod od genetički modifikovanog organizma;

6) metode savremene biotehnologije jesu in vitro tehnike nukleinskih kiselina, uključujući i rekombinantnu dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i direktno unošenje nukleinskih kiselina u ćelije ili organele i fuzija ćelija iznad taksonomskog nivoa familije, koje prevazilaze prirodne reproduktivne ili rekombinacione barijere i nisu tehnike koje se koriste u tradicionalnom oplemenjivanju i selekciji (klasične metode);

7) modifikovani živi organizam (living modified organism) je svaki genetički modifikovan organizam ili proizvod od genetički modifikovanog organizma koji je sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala, uključujući i sterilni organizam koji je sposoban za rast;

8) monitoring je planirano i sistematsko praćenje i nadziranje genetički modifikovanog organizma, njegove upotrebe u zatvorenim sistemima, praćenje postupka namernog uvođenja u životnu sredinu i stavljanje genetički modifikovanog organizma i proizvoda od genetički modifikovanog organizma u promet, odnosno provoz, praćenje i nadziranje životne sredine u koju je genetički modifikovan organizam uveden, kao i mogućih štetnih efekatata na životnu sredinu i zdravlje ljudi;

9) namerno uvođenje u životnu sredinu je:

– ograničeno uvođenje genetički modifikovanog organizma radi izvođenja ogleda, demonstracionih ogleda i razvoja novih varijeteta;

– gajenje u komercijalne svrhe modifikovanog živog organizma pri čemu se ne koriste posebne mere za sprečavanje njegovog kontakta sa životnom sredinom;

10) nenamerno uvođenje u životnu sredinu je slučajno ispuštanje modifikovanog živog organizma u životnu sredinu usled nepredviđenog događaja, nesreće, nepravilnog rukovanja, skladištenja i drugo;

11) ovlašćena laboratorija je pravno lice koje vrši ispitivanje genetički modifikovanog organizma i proizvoda od genetički modifikovanog organizma;

12) potrošač je lice koje proizvod od genetički modifikovanog organizma koristi za ishranu ili neposrednu upotrebu, a ne za poslovnu operaciju ili aktivnost;

13) prekogranični promet je promet modifikovanih živih organizama između država članica Kartagena protokola o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, kao i promet modifikovanih živih organizama između države članice i druge države u smislu obaveza koje države članice imaju po ovom protokolu;

14) proizvod od genetički modifikovanog organizma je svaki proizvod koji se sastoji, odnosno sadrži, odnosno dobijen je od jednog ili više genetički modifikovanih organizama, bez obzira na stepen obrade;

15) provoz je transport genetički modifikovanog organizma ili proizvoda od genetički modifikovanog organizma preko cele teritorije Republike Srbije;

16) procena rizika je naučna procena koja se sprovodi po proceduri „slučaj po slučaj” koja podrazumeva identifikaciju mogućih štetnih efekata od genetički modifikovanog organizma ili proizvoda od genetički modifikovanog organizma po zdravlje ljudi i životnu sredinu do kojih može doći prilikom upotrebe u zatvorenim sistemima, namernog uvođenja u životnu sredinu, stavljanja u promet, odnosno provoz. Prilikom procene rizika mora se poštovati princip predostrožnosti;

17) rukovanje je dorada, prerada i skladištenje genetički modifikovanog organizma ili proizvoda od genetički modifikovanog organizma;

18) stavljanje u promet je:

– prodaja ili činjenje dostupnim genetički modifikovanog organizma ili proizvoda od genetički modifikovanog organizma trećim licima;

– uvoz i izvoz genetički modifikovanog organizma ili proizvoda od genetički modifikovanog organizma;

19) stvaralac je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje stvara genetički modifikovan organizam ili proizvod od genetički modifikovanog organizma;

20) sledljivost je mogućnost praćenja genetički modifikovanog organizma i proizvoda od genetički modifikovanog organizma kroz sve faze proizvodnje, prerade i prometa;

21) upotreba u zatvorenim sistemima je svaka operacija kojom se genetički modifikovan organizam ili proizvod od genetički modifikovanog organizma uzgaja, razmnožava, skladišti, transportuje, odlaže, uništava ili na bilo koji drugi način koristi u prostoru koji je odvojen fizičkim preprekama ili se kombinacijom fizičkih, hemijskih, odnosno bioloških prepreka onemogućava kontakt genetički modifikovanog organizma sa spoljnim svetom i njihov uticaj na životnu sredinu.

Izuzeci od primene

Član 4.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na proizvod od genetički modifikovanog organizma (u daljem tekstu: proizvod od GMO) koji nije modifikovani živi organizam ( u daljem tekstu: LMO) i ne koristi se kao hrana, hrana za životinje, lek ili pomoćno lekovito sredstvo.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na genetički modifikovan mikroorganizam, kao i na proizvod od GMO koji nije LMO, ako su oni namenjeni za medicinsku upotrebu i ako je njihova upotreba u celini regulisana drugim propisima.

Stručni savet za biološku sigurnost

Član 5.

Radi razmatranja stručnih pitanja i davanja stručnih mišljenja koja se odnose na genetički modifikovan organizam (u daljem tekstu: GMO), ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar), u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu – Stručni savet za biološku sigurnost (u daljem tekstu: Stručni savet).

Poslovi Stručnog saveta

Član 6.

Stručni savet:

1) procenjuje tačnost podataka iz prijave koja se podnosi za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz, na osnovu priložene dokumentacije, pri čemu se koriste podaci iz svetske prakse;

2) vrši procenu rizika pri namernom uvođenju u životnu sredinu, stavljanju u promet, odnosno provoz;

3) daje stručno mišljenje ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za upotrebu u zatvorenim sistemima;

4) daje stručno mišljenje Ministarstvu o ispunjenosti uslova za davanje odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz;

5) razmatra rezultate namernog uvođenja u životnu sredinu;

6) razmatra predloge za izmenu propisa o GMO;

7) razmatra druga stručna mišljenja koja se odnose na GMO i proizvode od GMO.

Stručni savet radi po proceduri „slučaj po slučaj”, u svom radu se rukovodi podacima koji su zasnovani na naučnim saznanjima i poštuje princip predostrožnosti.

Stručni savet donosi Poslovnik o svom radu.

Sukob interesa

Član 7.

Član Stručnog saveta koji je u srodstvu ili je poslovno, odnosno finansijski u vezi sa podnosiocem prijave ne može da učestvuje u odlučivanju prilikom davanja mišljenja Stručnog saveta.

II. POSTUPAK ZA IZDAVANjE ODOBRENjA

Odobrenje

Član 8.

Odobrenje se izdaje za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO i proizvoda od GMO.

Prijava

Član 9.

Postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz pokreće se na osnovu prijave stvaraoca, korisnika ili njihovog ovlašćenog zastupnika u Republici Srbiji (u daljem tekstu: podnosilac prijave).

Prijava sadrži:

1) opis GMO;

2) poslovno ime, sedište i adresu pravnog lica ili preduzetnika, ime, prebivalište i jedinstveni matični broj građana fizičkog lica, odosno lično ime i adresu njihovog ovlašćenog zastupnika;

3) lokaciju na kojoj se GMO uvodi u životnu sredinu;

4) plan i metode nadzora GMO i proizvoda od GMO, kao i plan mera za slučaj incidenta;

5) procenu rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prijava se podnosi i u slučaju kada je GMO dobijen ukrštanjem dva ili više GMO primenom klasičnih metoda.

Prijava se podnosi Ministarstvu, a odobrenje u formi rešenja izdaje ministar.

Ministar bliže propisuje sadržinu i obrazac prijave za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvuđenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO i proizvoda od GMO, kao i način zaštite poverljivih podataka iz prijave.

Otklanjanje nedostataka u prijavi

Član 10.

Ako prijava ne sadrži podatke iz člana 9. ovog zakona Ministarstvo će obavestiti podnosioca prijave da u roku od 30 dana otkloni utvrđene nedostatke.

Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, prijava će biti odbačena.

Poverljivi podaci

Član 11.

Podnosilac prijave može da označi određene podatke u prijavi kao poverljive.

Poverljive podatke dužna su da čuvaju sva lica kojima su poverljivi podaci dostupni 10 godina od dana podnošenja prijave.

Poverljivi podaci nisu podaci iz člana 9. stav 2. tač. 1) do 5) ovog zakona, kao ni oni podaci koji su već dostupni javnosti.

Zabranjeno je koristiti podatke iz jedne prijave o sprovedenim eksperimentima za procenu rizika u drugim prijavama bez pismenog odobrenja vlasnika podataka u roku od 10 godina od dana kada je eksperiment izveden.

Podaci koji su označeni kao poverljivi, ostaju poverljivi i kad podnosilac prijave povuče prijavu.

Ministar određuje spisak lica koja imaju pristup poverljivim podacima i propisuje način postupanja, čuvanja i razmene podataka između lica kojima je dozvoljen pristup poverljivim podacima.

Ovlašćena laboratorija

Član 12.

Ispitivanje GMO i proizvoda od GMO u cilju identifikacije i kvantifikacije genetičke modifikacije vrši laboratorija koja je ovlašćena od strane Ministarstva.

Ovlašćenje se izdaje rešenjem ministra.

Ministar oduzima ovlašćenje ako se utvrdi da ovlašćena laboratorija ne ispunjava propisane uslove ili da je ovlašćenje izdato na osnovu netačnih i neistinitih podataka.

Ministar propisuje uslove koje mora da ispunjava ovlašćena laboratorija u pogledu objekta, tehničke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti, kao i metode koje se koriste za ispitivanje GMO i proizvoda od GMO.

Ispitivanje i izveštaj o izvršenom ispitivanju

Član 13.

Podnosilac prijave dostavlja ovlašćenoj labaratoriji određenu količinu materijala radi ispitivanja GMO i proizvoda od GMO na zahtev Ministarstva u toku razmatranja prijave ili po dobijanju odobrenja.

Ovlašćena laboratorija dužna je da posle izvršenog ispitivanja iz stava 1. ovog člana sačini izveštaj i dostavi ga Ministarstvu.

Ovlašćena laboratorija i zaposleni u njoj dužni su da čuvaju podatke koji su označeni kao poverljivi, kao i rezultate dobijene na osnovu ispitivanja, u skladu sa ovim zakonom.

Ministar propisuje način i rokove za izveštavanje iz stava 2. ovog člana.

Upoznavanje javnosti

Član 14.

Po prijemu prijave Ministarstvo stavlja na uvid javnosti sadržinu prijave u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i putem elektronskih medija.

Ministarstvo organizuje i sprovodi javnu raspravu koja traje do 30 dana od dana stavljanja na uvid javnosti sadržine prijave.

Mišljenje Stručnog saveta i konačno rešenje sa obrazloženjem Ministarstvo objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i putem elektronskih medija.

Donošenje odluke

Član 15.

Na osnovu mišljenja Stručnog saveta, a imajući u vidu i relevantne primedbe javnosti, kao i izveštaj ovlašćene laboratorije ukoliko je izveštaj tražen, ministar donosi rešenje kojim odobrava upotrebu u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet, odnosno provoz, određuje mere sigurnosti i vreme trajanja odobrenja.

Ukoliko nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz ministar donosi rešenje kojim odbija zahtev podnosioca prijave.

Rešenje ministra iz st. 1. i 2. ovog člana je konačno.

Ako nadležni organ državne uprave posle donošenja rešenja kojim se odobrava namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet, odnosno provoz utvrdi da stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji više ne ispunjava uslove propisane za dobijanje odobrenja naložiće navedenim licima da preduzmu odgovarajuće mere i rešenjem po potrebi privremeno ili trajno oduzeti odobrenje.

Rešenje ministra iz stava 4. ovog člana je konačno.

Obnavljanje odobrenja

Član 16.

Ponosilac prijave dužan je da podnese prijavu za obnavljanje odobrenja Ministarstvu šest meseci pre isteka odobrenja.

Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) kopiju odobrenja čije se obnavljanje traži;

2) izveštaj o rezultatima monitoringa;

3) nove informacije vezane za procenu rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu;

4) predlog za izmenu ili dopunu uslova za upotrebu važećeg odobrenja za stavljanje u promet.

Podnosilac prijave može do donošenja novog rešenja da nastavi upotrebu u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet, odnosno provoz.

Ministar bliže propisuje sadržinu prijave za obnavljanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz.

Član 17.

Ako ovim zakonom nije uređen postupak za izdavanje odobrenja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

III. USLOVI ZA UPOTREBU U ZATVORENIM SISTEMIMA

I ZA NAMERNO UVOĐENjE U ŽIVOTNU SREDINU GMO

1. Uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima

Dozvola

Član 18.

Odobrenje za upotrebu u zatvorenim sistemima GMO izdaje se pravnom licu u vidu dozvole.

Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se za jedan ili više stepena rizika.

Pravno lice mora da formira stručno telo za procenu rizika prilikom upotrebe u zatvorenim sistemima i da ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra, objekta i tehničke opremljenosti propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Ministar propisuje uslove za rad stručnih tela za procenu rizika, kao i bliže uslove koje pravno lice mora da ispuni u pogledu stručnog kadra, objekta i tehničke opremljenosti.

Klasifikacija stepena rizika

Član 19.

Upotreba u zatvorenim sistemima klasifikuje se u četiri stepena rizika:

1) upotreba uz zanemarljiv rizik – prvi stepen;

2) upotreba uz mali rizik – drugi stepen;

3) upotreba uz značajan rizik – treći stepen;

4) upotreba uz veliki rizik – četvrti stepen.

Klasifikacija u određene stepene rizika vrši se na osnovu preduzetih mera sigurnosti u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Ministar bliže propisuje kriterijume za klasifikaciju rizika, mere za slučaj incidenta, način rukovanja sa GMO kod određenog stepena rizika, način postupanja sa nastalim otpadom i druge uslove za upotrebu u zatvorenim sistemima kod određenog stepena rizika.

Oduzimanje dozvole

Član 20.

Ako pravno lice prestane da ispunjava uslove iz čl. 18. i 19. ovog zakona može mu se privremeno oduzeti dozvola za upotrebu u zatvorenim sistemima.

O privremenom oduzimanju dozvole ministar donosi rešenje, nalaže otklanjanje nedostataka i određuje rok od 60 dana od dana dostavljanja rešenja za otklanjanje nedostataka.

Dozvola za upotrebu u zatvorenim sistemima oduzima se trajno ako pravno lice ne otkloni nedostatke zbog kojih je dozvola privremeno oduzeta.

O trajnom oduzimanju dozvole ministar donosi rešenje.

Rešenje ministra je konačno.

2. Uslovi za namerno uvođenje u životnu sredinu

Prekogranični promet LMO

Član 21.

Za svaki prekogranični promet LMO koji se namerno uvodi u životnu sredinu radi izvođenja ogleda, demonstracionih ogleda i razvoja novih varijeteta primenjuju se sve obaveze koje se po Kartagena protokolu o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti odnose na prvi prekogranični promet radi namernog uvođenja u životnu sredinu.

Plan nadzora, plan mera za slučaj incidenta

i procena rizika

Član 22.

Plan nadzora koji podnosilac prijave za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO dostavlja uz prijavu obavezno sadrži i način postupanja sa otpadom.

Ministar propisuje način izrade plana nadzora i metode nadzora GMO, način izrade plana mera za slučaj incidenta i sadržinu procene rizika za namerno uvođenje u životnu sredinu.

Podaci, odnosno rezultati namernog uvođenja

u životnu sredinu drugog podnosioca

Član 23.

Podnosilac prijave može se u prijavi pozvati na podatke ili rezultate namernog uvođenja u životnu sredinu koje je Ministarstvu podneo drugi podnosilac, ako je podnosilac prijave pribavio pismenu saglasnost drugog podnosioca.

Dužnost podnosioca prijave

Član 24.

1) preduzme neophodne mere za zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine;

2) obavesti Ministarstvo o novom podatku koji može da utiče na procenjeni rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu;

3) prilagodi mere za slučaj incidenta navedene u prijavi, odnosno odobrenju u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Ako Ministarstvu postane dostupan podatak o bilo kojoj izmeni ili nenamernoj promeni GMO koji može da ima značajan uticaj na procenu rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu, Ministarstvo će taj podatak učiniti dostupnim javnosti i naložiti stvaraocu, korisniku ili njihovom ovlašćenom zastupniku u Republici Srbiji da:

1) obustavi namerno uvođenje u životnu sredinu;

2) prekine namerno uvođenje u životnu sredinu dok ne prilagodi uslove za namerno uvođenje u životnu sredinu.

Izdavanje jednog odobrenja

Član 25.

Podnosiocu prijave može se izdavanjem jednog odobrenja dozvoliti namerno uvođenje u životnu sredinu na istom mestu ili na različitim mestima za istu namenu.

Izveštaj o rezultatima namernog uvođenja

u životnu sredinu

Član 26.

U toku i po završetku namernog uvođenja u životnu sredinu, u rokovima utvrđenim u odobrenju, stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji dužan je da podnese Ministarstvu izveštaj o rezultatima namernog uvođenja u životnu sredinu u pismenoj ili elektronskoj formi.

Ministar propisuje sadržinu i obrazac izveštaja o rezultatima namernog uvođenja u životnu sredinu.

IV. USLOVI ZA STAVLjANjE U PROMET, ODNOSNO ZA PROVOZ

GMO I PROIZVODA OD GMO

Stavljanje prvi put u promet, odnosno provoz

GMO i proizvoda od GMO

Član 27.

Kada se GMO i proizvod od GMO prvi put stavlja u promet, odnosno provoz, podnosilac prijave dužan je da pribavi odobrenje za stavljanje u promet, odnosno za provoz.

Podnosilac prijave za stavljanje u promet, odnosno za provoz dužan je da, pored podataka iz člana 9. ovog zakona, uz prijavu dostavi i tehničku dokumentaciju koja prati GMO i proizvod od GMO.

Podnosilac prijave može da se pozove u prijavi na podatke koje je Ministarstvu podneo drugi podnosilac samo ako je pribavio pismenu saglasnost drugog podnosioca.

Podnosilac prijave dužan je da za svako stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO i proizvoda od GMO koje je drugačije od odobrenog podnese Ministarstvu prijavu radi dobijanja odobrenja za stavljanje u promet, odnosno za provoz.

Podnosilac prijave dužan je da obavesti Ministarstvo kada uvozi, odnosno izvozi odobren GMO i proizvod od GMO, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Ministar propisuje metodologiju za izradu procene rizika za stavljanje u promet, odnosno za provoz, način izrade plana nadzora, uslove monitoringa, sadržinu tehničke dokumentacije koja prati GMO i proizvod od GMO i način njihovog pakovanja pri stavljanju u promet, odnosno provoz.

Obeležavanje

Član 28.

GMO i proizvod od GMO za koji je izdato odobrenje za stavljanje u promet, odnosno za provoz mora da se obeleži čitkom i vidnom oznakom koja ukazuje na to da se radi o GMO ili proizvodu od GMO, kao i da sadrži jedinstven identifikacioni kod.

Ministar bliže propisuje način obeležavanja GMO i proizvoda od GMO.

Proizvod koji ne mora biti obeležen

Član 29.

Proizvod koji ima u tragovima GMO sa Spiska GMO i proizvoda od GMO za koje je izdato odobrenje za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz, ali ne više od praga propisanog aktom ministra iz člana 28. stav 2. ovog zakona i ta kontaminacija je nenamerna i tehnološki neizbežna, ne mora biti obeležen.

Proizvod od GMO koji nije LMO, čije je stavljanje u promet odobreno u zemljama Evropske unije, koji ima u tragovima GMO, ali ne više od praga propisanog aktom ministra iz člana 28. stav 2. ovog zakona i ta kontaminacija je nenamerna i tehnološki neizbežna, ne mora biti obeležen.

Sledljivost

Član 30.

Korisnik koji stavlja u promet GMO i proizvod od GMO dužan je da obezbedi licu koje preuzima GMO i proizvod od GMO, a u skladu sa sledljivošću, u pismenoj formi sledeće podatke:

1) za proizvod koji sadrži, odnosno sastoji se od GMO:

– informaciju da proizvod ili neki njegovi sastojci sadrže, odnosno sastoje se od GMO;

– jedinstveni identifikacioni kod, odnosno kodove za GMO koje proizvod sadrži,odnosno od kojih se sastoji;

2) za proizvod koji je dobijen od GMO:

– oznaku svakog od sastojka hrane koji je proizveden od GMO;

– oznaku svake komponente hrane za životinje ili svakog aditiva proizvedenog od GMO;

– oznaku da je proizvod dobijen od GMO, ako ne postoji lista sastojaka proizvoda.

Prilikom stavljanja u promet prodavac je dužan da korisniku dostavi dokumentaciju sa podacima iz stava 1. ovog člana.

Korisnik koji stavlja u promet GMO i proizvod od GMO dužan je da vodi evidenciju o licima od kojih je nabavljen GMO i proizvod od GMO i licima kojima je GMO i proizvod od GMO dostupan, osim potrošača.

Korisnik je dužan da omogući sledljivost i identifikaciju GMO i proizvoda od GMO u roku od pet godina od dana stavljanja proizvoda u promet.

V. RUKOVANjE, PAKOVANjE I PREVOZ

GMO I PROIZVODA OD GMO

Sadržina dokumentacije koja prati GMO i proizvod od GMO

prilikom rukovanja, pakovanja i prevoza

Član 31.

Prilikom rukovanja, pakovanja i prevoza, GMO i proizvod od GMO prati dokumentacija koja mora da sadrži podatke koji jasno ukazuju da se radi o GMO i proizvodu od GMO.

Za upotrebu u zatvorenim sistemima dokumentacija mora da sadrži uslove i zahteve za bezbedno rukovanje, prevoz i upotrebu, mesto za pribavljanje informacija, uključujući ime i adresu pojedinca, odnosno ustanove kojoj je poveren GMO.

Za namerno uvođenje u životnu sredinu dokumentacija mora da sadrži identitet i odgovarajuće karakteristike GMO i proizvoda od GMO, uslove za bezbedno rukovanje, skladištenje, prevoz i korišćenje, kao i mesto za pribavljanje informacija.

Za stavljanje u promet dokumentacija mora da sadrži naznaku da GMO i proizvod od GMO nije namenjen za namerno uvođenje u životnu sredinu i mesto za pribavljanje informacija.

Ministar propisuje način rukovanja, pakovanja i prevoza GMO i proizvoda od GMO.

Postupanje sa otpadom

Član 32.

Stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji dužan je da otpad koji sadrži, sastoji se ili je dobijen od GMO, kao i otpad koji je nastao upotrebom GMO uništi tako da GMO više ne bude sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala na druge organizme.

Odgovornost za štetu

Član 33.

Stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji odgovoran je za štetu koja nastane njegovom direktnom, odnosno indirektnom aktivnošću vezanom za GMO ili proizvod od GMO, kojom se prouzrokuju štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

VI. REGISTAR GMO I PROIZVODA OD GMO

I REGISTAR DOZVOLA

1. Registar GMO i proizvoda od GMO

Upis u Registar GMO i proizvoda od GMO

Član 34.

U Registar GMO i proizvoda od GMO upisuje se GMO i proizvod od GMO za koji je izdato odobrenje za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz (u daljem tekstu: Registar).

Podaci iz Registra su javni.

Registar vodi Ministarstvo u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima Ministarstva.

U Registar se ne mogu upisati podaci koji su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima označeni kao poverljivi.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra.

Brisanje iz Registra

Član 35.

GMO i proizvod od GMO briše se iz Registra ako istekne vreme određeno rešenjem za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz.

Ministar donosi rešenje o brisanju iz Registra.

Rešenje ministra iz stava 2. ovog člana je konačno.

2. Registar dozvola

Upis u Registar dozvola

Član 36.

U Registar dozvola upisuju se pravna lica koja su dobila dozvolu za upotrebu u zatvorenim sistemima.

Podaci iz Registra dozvola su javni.

Registar dozvola vodi Ministarstvo u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima Ministarstva.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra dozvola.

Brisanje iz Registra dozvola

Član 37.

Pravno lice briše se iz Registra dozvola:

1) ako mu je trajno oduzeta dozvola;

2) ako ne podnese novu prijavu istekom roka iz člana 16. stav 1. ovog zakona;

3) na osnovu obrazloženog zahteva.

Spiskovi koji se objavljuju

Član 38.

Ministar utvrđuje Spisak GMO i proizvoda od GMO za koje je izdato odobrenje za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz i Spisak pravnih lica koja su dobila dozvolu za upotrebu u zatvorenim sistemima, koji se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

VII. NADZOR

Član 39.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo vrši preko fitosanitarnih i veterinarskih inspektora.

Nadzor nad radom ovlašćene laboratorije u obavljanju poverenih poslova ispitivanja GMO i proizvoda od GMO vrši Ministarstvo, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.

Prava i dužnosti fitosanitarnog inspektora

Član 40.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora fitosanitarni inspektor ima pravo i dužnost da:

1) proverava upotrebu u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet, odnosno provoz za koje je dato odobrenje;

2) proverava da li ovlašćena laboratorija ispunjava uslove za ispitivanje GMO i proizvoda od GMO;

3) proverava mere sigurnosti prilikom namernog uvođenja u životnu sredinu;

4) proverava sprovođenje plana mera i plana nadzora prilikom namernog uvođenja u životnu sredinu i stavljanja u promet;

5) proverava obeležavanje GMO i proizvoda od GMO;

6) proverava način vođenja evidencije i dokumentaciju koja prati GMO i proizvod od GMO;

7) uzima uzorke za ispitivanje GMO i proizvoda od GMO;

8) uzima uzorke radi utvrđivanja prisustva nedozvoljenih GMO ili proizvoda od GMO;

9) proverava postupanje sa otpadom koji sadrži, sastoji se, dobijen je ili koji je nastao upotrebom GMO.

Mere koje nalaže fitosanitarni inspektor

Član 41.

U vršenju poslova iz člana 40. ovog zakona fitosanitarni inspektor može da:

1) zabrani upotrebu u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet, odnosno provoz GMO i proizvoda od GMO;

2) naredi hitne mere radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine;

3) naredi obeležavanje GMO i proizvoda od GMO;

4) naredi uništavanje nedozvoljenih GMO i proizvoda od GMO;

5) naredi uništavanje otpada koji sadrži, sastoji se, dobijen je ili koji je nastao upotrebom GMO;

6) naredi preduzimanje i drugih mera na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona.

Mere iz stava 1. ovog člana fitosanitarni inspektor nalaže rešenjem.

Prava i dužnosti veterinarskog inspektora

Član 42.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora veterinarski inspektor ima pravo i dužnost da:

1) proverava stavljanje u promet, odnosno provoz GMO i proizvoda od GMO;

2) proverava sprovođenje plana nadzora prilikom stavljanja u promet;

3) uzima uzorke za ispitivanje GMO i proizvoda od GMO;

4) uzima uzorke radi utvrđivanja prisustva nedozvoljenih GMO i proizvoda od GMO;

5) proverava obeležavanje GMO i proizvoda od GMO;

6) proverava način vođenja evidencije i dokumentaciju koja prati GMO i proizvod od GMO;

7) proverava postupanje sa otpadom koji sadrži, sastoji se, dobijen je ili koji je nastao upotrebom GMO.

Mere koje nalaže veterinarski inspektor

Član 43.

U vršenju poslova iz člana 42. ovog zakona veterinarski inspektor može da:

1) zabrani stavljanje u promet, odnosno provoz GMO i proizvoda od GMO;

2) naredi obeležavanje GMO i proizvoda od GMO;

3) naredi uništavanje nedozvoljenih GMO i proizvoda od GMO;

4) naredi uništavanje otpada koji sadrži, sastoji se, dobijen je ili koji je nastao upotrebom GMO;

5) naredi preduzimanje i drugih mera na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona.

Mere iz stava 1. ovog člana veterinarski inspektor nalaže rešenjem.

Nadležnost za rešavanje po žalbi

Član 44.

Protiv rešenja fitosanitranog i veterinarskog inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Ispitivanje i troškovi ispitavanja

Član 45.

Ako postoji sumnja da se GMO i proizvod od GMO koristi suprotno odredbama ovog zakona fitosanitarni, odnosno veterinarski inspektor tražiće na uvid od stvaraoca, korisnika ili njihovog ovlašćenog zastupnika u Republici Srbiji odgovarajuće odobrenje.

Ako stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji nema odobrenje fitosanitarni, odnosno veterinarski inspektor zabraniće upotrebu u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet, odnosno provoz GMO i proizvoda od GMO, a uzorak GMO i proizvoda od GMO dostaviti na analizu ovlašćenoj laboratoriji.

Ako se analizom utvrdi da se radi o nedozvoljenom GMO i proizvodu od GMO fitosanitarni, odnosno veterinarski inspektor donosi rešenje kojim zabranjuje upotrebu u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet, odnosno provoz, a uzeti uzorak GMO i proizvoda od GMO uništava.

Troškove analize i uništavanja GMO i proizvoda od GMO snosi stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji.

Troškove ispitivanja po nalogu inspektora snosi podnosilac prijave.

Sredstva za sprovođenje ovog zakona

Član 46.

Za postupak razmatranja prijave za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz podnosilac prijave plaća republičku administrativnu taksu.

Sredstva iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.

VIII. KAZNENE ODREDBE

1. Krivično delo

Član 47.

Ko protivno odredbama ovog zakona započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvodi u životnu sredinu, stavlja u promet, odnosno provoz ili odlaže u životnu sredinu i time prouzrokuje štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine.

GMO i proizvod od GMO iz stava 1. ovog člana oduzeće se i uništiti o trošku lica koje je izvršilo krivično delo.

2. Privredni prestup

Član 48.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvodi u životnu sredinu, stavi u promet, odnosno provoz, a nije dobilo odobrenje Ministarstva (član 8).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu u pravnom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do sedam godina.

GMO i proizvod od GMO iz stava 1. ovog člana oduzeće se i uništiti o trošku lica koje je izvršilo privredni prestup.

3. Prekršaj pravnog lica

Član 49.

Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1) uz prijavu za namerno uvođenje u životnu sredinu ne dostavi plan nadzora i plan mera za slučaj incidenta (član 9);

2) ne čuva poverljive podatke 10 godina od dana podnošenja prijave (član 11. stav 2);

3) koristi podatke iz jedne prijave o sprovedenim eksperimentima za procenu rizika u drugim prijavama bez pismenog odobrenja vlasnika podataka u roku od 10 godina od dana kada je eksperiment izveden (član 11. stav 4);

4) vrši ispitivanje GMO i proizvoda od GMO bez ovlašćenja Ministarstva (član 12);

5) posle izvršenog ispitivanja GMO i proizvoda od GMO ne sačini izveštaj i ne dostavi ga Ministarstvu (član 13. stav 2);

6) ne podnese prijavu za obnavljanje odobrenja u propisanom roku, a nastavi sa radom (član 16. stav 1);

7) vrši upotrebu u zatvorenim sistemima, a nema dozvolu za određeni stepen rizika (član 18);

8) ne prijavi Ministarstvu podatak o bilo kojoj izmeni ili nenamernoj promeni GMO dok Ministarstvo razmatra prijavu ili posle davanja odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu (član 24. stav 1);

9) ne podnese Ministarstvu izveštaj o rezultatima namernog uvođenja u životnu sredinu (član 26. stav 1);

10) stavlja prvi put u promet, odnosno provoz GMO i proizvod od GMO bez odobrenja za stavljanje u promet, odnosno za provoz (član 27. stav 1);

11) ne podnese Ministarstvu prijavu radi dobijanja odobrenja za svako stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO i proizvoda od GMO koje je drugačije od donetog (član 27. stav 4);

12) ne obavesti Ministarstvo kada uvozi, odnosno izvozi odobren GMO i proizvod od GMO (član 27. stav 5);

13) ne obeleži čitkom i vidnom oznakom GMO i proizvod od GMO i ako GMO i proizvod od GMO ne sadrži jedinstveni identifikacioni kod (član 28. stav 1);

14) ne obezbedi podatke licu koje preuzima GMO i proizvod od GMO u skladu sa članom 30. stav 1. ovog zakona;

15) ne vodi evidenciju o licima od kojih je nabavljen GMO i proizvod od GMO i licima kojima je GMO ili proizvod od GMO dostupan (član 30. stav 3);

16) ne omogući sledljivost i identifikaciju GMO i proizvoda od GMO u roku od pet godina od dana stavljanja proizvoda u promet (član 30. stav 4);

17) prilikom rukovanja, pakovanja i prevoza dokumentacija koja prati GMO i proizvod od GMO ne sadrži podatke iz člana 31. ovog zakona;

18) ne uništava otpad koji sadrži, sastoji se ili je dobijen od GMO i otpad koji je nastao upotrebom GMO (član 32).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

4. Prekršaj preduzetnika

Član 50.

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik, ako:

1) uz prijavu za namerno uvođenje u životnu sredinu ne dostavi plan nadzora i plan mera za slučaj incidenta (član 9);

2) poverljive podatke ne čuva 10 godina od dana podnošenja prijave (član 11. stav 2);

4) ne podnese prijavu za obnavljanje odobrenja u propisanom roku, a nastavi sa radom (član 16. stav 1);

5) vrši upotrebu u zatvorenim sistemima, a nema dozvolu za određeni stepen rizika (član 18);

6) ne prijavi Ministarstvu podatake o bilo kojoj izmeni ili nenamernoj promeni GMO dok Ministarstvo razmatra prijavu ili posle davanja odobrenja (član 24. stav 1);

7) ne podnese Ministarstvu izveštaj o rezultatima namernog uvođenja u životnu sredinu (član 26. stav 1);

8) stavlja prvi put u promet, odnosno provoz GMO i proizvod od GMO bez odobrenja za stavljanje u promet, odnosno za provoz (član 27. stav 1);

9) ne podnese Ministrstvu prijavu radi dobijanja odobrenja za stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO ili proizvoda od GMO koje je drugačije od donetog (član 27. stav 4);

10) ne obavesti Ministarstvo kada uvozi, odnosno izvozi odobren GMO i proizvod od GMO (član 27. stav 5);

11) ne obeleži čitkom i vidnom oznakom GMO i proizvod od GMO i ako GMO ili proizvod od GMO ne sadrži jedinstveni identifikacioni kod (član 28. stav 1);

12) ne obezbedi podatke licu koje preuzima GMO i proizvod od GMO u skladu sa članom 30. stav 1. ovog zakona;

13) ne vodi evidenciju o licima od kojih je nabavljen GMO i proizvod od GMO i licima kojima je GMO i proizvod od GMO dostupan (član 30. stav 3);

14) ne omogući sledljivost i identifikaciju GMO i proizvoda od GMO u roku od pet godina od dana stavljanja proizvoda u promet (član 30. stav 4);

15) prilikom rukovanja, pakovanja i prevoza dokumentacija koja prati GMO i proizvod od GMO ne sadrži podatke iz člana 31. ovog zakona;

16) ne uništava otpad koji sadrži, sastoji se ili je dobijen od GMO i otpad koji je nastao upotrebom GMO (član 32).

5. Prekršaj fizičkog lica

Član 51.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.0000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako:

1) namerno uvodi u životnu sredinu, a nije dobilo odobrenje (član 8);

2) se ne pridržava plana mera za slučaj incidenta (član 9);

3) stavlja prvi put u promet, odnosno provoz GMO i proizvod od GMO bez odobrenja za stavljanje u promet, odnosno za provoz (član 27. stav 1);

4) prilikom rukovanja, pakovanja i prevoza dokumentacija koja prati GMO i proizvod od GMO ne sadrži podatke iz člana 31. ovog zakona;

5) ne uništava otpad koji sadrži, sastoji se ili je dobijen od GMO i otpad koji je nastao upotrebom GMO (član 32).

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za usklađivanje poslovanja

Član 52.

Stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji dužan je da svoje poslovanje uskladi sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Donošenje podzakonskih akata

Član 53.

Podzakonski akti propisani ovim zakonom biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o genetički modifikovanim organizmima („Službeni list SRJ”, broj 21/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr.zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 54.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o genetički modifikovanim organizmima („Službeni list SRJ”, broj 21/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr.zakon).

Stupanje na snagu zakona

Član 55.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o genetički modifikovanim organizmima sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 9. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Primena tehnike moderne tehnologije za dobijanje genetički modifikovanih organizama je relativno nova i nalazi se u ekspanziji. Pored koristi koje ova nova tehnoligija pruža, ona nosi i određen stepen rizika prilikom primene. Ovaj problem je moguće prevazići jedino uspostavljanjem regulativnog okvira koji strogo reguliše upotrebu genetički modifikovanih organizama u ishrani i gajenju i na taj način daje mogućnost da se pojedine prednosti moderne tehnologije iskoriste, a sa druge strane sprečava i smanjuje potencijalni rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Zakon o genetički modifikovanim organizmima usvojen je 2001. godine. Razvoj oblasti moderne biotehnologije veoma je brz tako da je potrebno regulativni sistem prilagoditi novim izazovima.

Oblast moderne tehnologije, odnosno genetički modifikovanih organizama je u našoj zemlji regulisana Zakonom o genetički modifikovanim organizmima („Službeni list SRJ”, broj 21/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr.zakon) i u nadležnosti je Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Zakonom se uređuju uslovi za ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, kao i uslovi i mere za sprečavanje i otklanjanje neželjenih efekata prilikom ograničene upotrebe, proizvodnje i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama. Ovaj zakon je harmonizovan sa tada važećom regulativom Evropske unije i posle redefinisanja odnosa u Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora preuzet je sa saveznog nivoa.

S obzirom na to da je ovaj zakon preuzet sa saveznog nivoa postoje izvesni nedostaci za njegovo adekvatno primenjivanje. Pre svega u Zakonu nije dovoljno precizno definisan rad inspektora, kao i to da se ovaj zakon odnosi i na promet, odnosno provoz genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama. Postojećim zakonom nije definisano obeležavanje genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, prag tolerancije prisustva dozvoljenog genetički modifikovanog organizma u konvencionalnom organizmu, planovi nadgledanja rada sa genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od genetički modifikovanih organizama, učešće javnosti, rukovanje, pakovanje, prevoz itd.

Republika Srbija ratifikovala je Kartagena protokol o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti koji se odnosi na zaštitu biodiverziteta od potencijalnih negativnih efekata izazvanih korišćenjem živih modifikovanih organizama, koji su rezultat moderne biotehnologije sa posebnim akcentom na prekogranični promet modifikovanih živih organizama. Republika Srbija kao članica Kartagena protokola o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti mora preuzeti obaveze koje ovaj protokol propisuje, a samim tim mora razviti odgovarajući regulativni okvir kojim će se preciznije regulisati rad sa genetički modifikovanim organizmima.

Izrada Predloga zakona o genetički modifikovanim organizmima uslovljena je i procesom integracije naše zemlje u Evropsku uniju i usaglašavanjem naših propisa sa propisima Evropske unije. Na taj način se u naš zakonodavni okvir uvode novi elementi kada su u pitanju genetički modifikovani organizmi, a to je obavezno obeležavanje, sledljivost, upoznavanje javnosti,odgovornost za štetu, ispitivanje i troškovi ispitivanja, plaćanje republičke administrativne takse i dr.

Razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potrebe da se uspostavi sistem kontrole i mera zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od mogućih štetnih efekata prilikom upotrebe genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, da se zaštite usevi od širenja nedozvoljenih genetički modifikovanih organizama, kao i zaštite potrošača od kupovine nedozvoljenih proizvoda od genetički modifikovanih organizama.

Novi zakon o genetički modifikovanim organizmima treba da obuhvati sve nivoe u kojima genetički modifikovani organizam može da nađe primenu: biotehnologija, poljoprivredna proizvodnja, bezbednost hrane, zaštita životne sredine i očuvanje biodiverziteta.

Imajući u vidu navedene razloge, smatramo da je donošenje Predloga zakona o genetički modifikovanim organizmima potpuno opravdano.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Ovim zakonom uređuje se postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu genetički modifikovanih organizama, uslovi za stavljanje u promet, odnosno za provoz genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama; rukovanje, prevoz i pakovanje genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, kao i druga pitanja od značaja za genetički modifikovane organizme i proizvode od genetički modifikovanih organizama (član 1).

Nijedan modifikovani živi organizam ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe ako za taj proizvod ne postoje podaci o potencijalnom uticaju na ekosisteme koji mogu biti ugroženi njegovom upotrebom i koji su dobijeni u ogledima izvedenim na teritoriji Republike Srbije (član 2).

Objašnjenje značenja pojedinih pojmova upotrebljenih u zakonu dato je u članu 3. u cilju boljeg razumevanja teksta zakona.

U članu 4. definisani su izuzeci od primene. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na proizvod od GMO koji nije LMO i ne koristi se kao hrana, hrana za životinje, lek ili pomoćno lekovito sredstvo.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na genetički modifikovane mikroorganizme, kao i na proizvod od GMO koji nije LMO, ako su oni namenjeni za medicinsku upotrebu i ako su u celosti regulisani drugim propisima.

Radi razmatranja stručnih pitanja i davanja stručnih mišljenja koja se odnose na GMO, ministar nadležan za poslove poljoprivrede, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu-Stručni savet za biološku sigurnost (član 5).

Poslovi Stručnog saveta definisani su članom 6. ovog zakona.

Član Stručnog saveta koji je u srodstvu ili koji je poslovno, odnosno finansijski u vezi sa podnosiocem prijave ne može da učestvuje u odlučivanju prilikom davanja mišljenja od strane Stručnog saveta (član 7).

Poglavljem II. uređen je postupak za izdavanje odobrenja.

Članom 8. definisano je da se odobrenje izdaje za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO i proizvoda od GMO.

Članom 9. definisano je da se postupak za izdavanje odobrenja, za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO i proizvoda od GMO pokreće na osnovu prijave stvaraoca, korisnika ili njihovog ovlašćenog zastupnika u Republici Srbiji, odnosno podnosioca prijave. Takođe, precizirano je šta prijava mora da sadrži, kao i da se prijava podnosi Ministarstvu, a da odobrenje u formi rešenja izdaje ministar.

Članom 10. definisano je otklanjanje nedostataka u prijavi, odnosno ako prijava ne sadrži ono što je predviđeno članom 9. ovog zakona Ministarstvo će obavestiti podnosioca prijave da u roku od 30 dana otkloni utvrđene nedostatke.

Članom 11. definisani su poverljivi podaci, odnosno da podnosilac prijave može da označi određene podatke u prijavi kao poverljive. Zabranjeno je koristiti podatke iz jedne prijave o sprovedenim eksperimentima za procenu rizika u drugim prijavama bez pismenog odobrenja vlasnika podataka u roku od 10 godina od dana kada je eksperiment izveden.

Ispitivanje GMO i proizvoda od GMO u cilju identifikacije i kvantifikacije genetičke modifikacije vrši laboratorija ovlašćena od strane Ministarstva. Ovlašćenje se izdaje rešenjem ministra, a ministar oduzima ovlašćenje ako se utvrdi da ovlašćena laboratorija ne ispunjava propisane uslove ili da je ovlašćenje izdato na osnovu netačnih i neistinitih podataka( član 12).

O izvršenom ispitivanju ovlašćena laboratorija dužna je da sačini izveštaj koji dostavlja Ministarstvu. Ovlašćena laboratorija i zaposleni u njoj dužni su da čuvaju podatke koji su označeni kao poverljivi, kao i rezultate dobijene na osnovu ispitivanja (član 13).

Članom 14. propisano je da po prijemu prijave Ministarstvo stavlja na uvid javnosti sadržinu prijave u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i putem elektronskih medija. Ministarstvo organizuje i sprovodi javnu raspravu. Mišljenje Stručnog saveta i konačno rešenje sa obrazloženjem Ministarstvo objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i putem elektronskih medija.

Na osnovu mišljenja Stručnog saveta, a imajući u vidu relevantne primedbe javnosti, kao i izveštaj ovlašćene laboratorije ukoliko je izveštaj tražen, ministar donosi rešenje kojim se odobrava upotreba u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz, kao i mere sigurnosti i vreme trajanja odobrenja (član 15).

Članom 16. propisano je obnavljanje odobrenja. Podnosilac prijave dužan je da podnese prijavu za obnavljanje odobrenja Ministarstvu šest meseci pre isteka odobrenja. Prijava sadrži: kopiju odobrenja čije se obnavljanje traži, izveštaj o rezultatima monitoringa, nove informacije vezane za procenu rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu i predlog za izmenu ili dopunu uslova za upotrebu važećeg odobrenja za stavljanje u promet.

Poglavljem III. uređuju se uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu.

Odobrenje za upotrebu u zatvorenim sistemima GMO izdaje se pravnom licu u vidu dozvole za jedan ili više stepena rizika. Pravno lice mora da formira stručno telo za procenu rizika prilikom upotrebe u zatvorenim sistemima i da ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra, objekta i tehničke opremljenosti propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 18).

Članom 19. izvršena je klasifikacija stepena rizika, a klasifikacija u određene stepene rizika vrši se na osnovu preduzetih mera sigurnosti.

Za upotrebu u zatvorenim sistemima može se privremeno oduzeti dozvola. Ministar donosi rešenje o privremenom oduzimanju dozvole i propisuje rok u kome se otklanjaju nedostaci. Dozvola će se oduzeti trajno ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja (član 20).

Članom 21. definisan je prekogranični promet LMO. Za svaki prekogranični promet LMO za namerno uvođenje u životnu sredinu radi izvođenja ogleda, demonstracionih ogleda i razvoja novih varijeteta primenjuju se sve obaveze koje se po Kartagena protokolu o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti odnose na prvi prekogranični promet radi namernog uvođenja u životnu sredinu.

Članom 22. propisano je da plan nadzora koji podnosilac prijave za namerno uvođenje u životnu sredinu dostavlja uz prijavu obavezno sadrži i način postupanja sa otpadom.

Ako podnosiocu prijave postane dostupan podatak o bilo kojoj izmeni ili nenamernoj promeni GMO za vreme dok Ministarstvo razmatra prijavu ili posle davanja odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu, a takav podatak može da ima uticaj na procenjeni rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu podnosilac prijave dužan je da preduzme mere neophodne za zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine, obavesti Ministarstvo o novim podacima koji mogu uticati na procenjeni rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu i prilagodi mere za slučaj incidenta navedene u prijavi, odnosno odobrenju u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine (član 24).

Izveštaj o rezultatima namernog uvođenja u životnu sredinu podnosi stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji Ministarstvu u pismenoj ili elektronskoj formi (član 26).

Poglavljem IV. uređuju se uslovi za stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO i proizvoda od GMO.

Članom 27. propisano je da podnosilac prijave koji prvi put stavlja u promet, odnosno provoz GMO i proizvod od GMO dužan je da pribavi odobrenje za stavljanje u promet, odnosno za provoz. Podnosilac prijave dužan je uz prijavu da dostavi i tehničku dokumentaciju koja prati GMO i proizvod od GMO. Podnosilac prijave može da se u prijavi pozove i na podatke koje je Ministarstvu podneo drugi podnosilac samo ako je pribavio pismenu saglasnost drugog podnosioca. Podnosilac prijave dužan je da za svako stavljanje u promet, odnosno za provoz GMO i proizvoda od GMO koje je drugačije od odobrenog podnese Ministarstvu prijavu radi dobijanja odobrenja za stavljanje u promet, odnosno za provoz. Podnosilac prijave dužan je da obavesti Ministarstvo kada uvozi, odnosno izvozi odobren GMO i proizvod od GMO.

GMO i proizvod od GMO za koje je izdato odobrenje za stavljanje u promet, odnosno za provoz mora da se obeleži čitkom i vidnom oznakom koja mora da ukazuje na to da se radi o GMO ili proizvodu od GMO, kao i da sadrži jedinstven identifikacioni kod (član 28).

Članom 29. propisano je kada proizvod ne mora biti obeležen.

Članom 30. definisana je sledljivost. Korisnik koji stavlja u promet GMO i proizvod od GMO dužan je da obezbedi licu koje preuzima GMO i proizvod od GMO, a u skladu sa sledljivošću, u pismenoj formi podatke i to za proizvod koji sadrži, odnosno sastoji se od GMO i za proizvod koji je dobijen od GMO.

Poglavljem V. uređuje se rukovanje, pakovanje i prevoz GMO i proizvoda od GMO.

Prilikom rukovanja, pakovanja i prevoza, GMO i proizvod od GMO prati dokumentacija koja mora da sadrži podatke koji jasno ukazuju da se radi o GMO i proizvodu od GMO (član 31).

Član 32. definiše postupanje sa otpadom. Stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji dužan je da otpad koji sadrži, sastoji se ili je dobijen od GMO, kao i otpad koji je nastao upotrebom GMO uništi tako da GMO više ne bude sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala na druge organizme.

Članom 33. propisano je da je stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji odgovoran za štetu koja je nastala direktnom, odnosno indirektnom aktivnošću vezanom za GMO ili proizvod od GMO kojom se prouzrokuju štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Poglavljem VI. uređuje se Registar GMO i proizvoda od GMO i Registar dozvola.

Članom 34. propisano je da se u Registar GMO i proizvoda od GMO upisuje GMO i proizvod od GMO za koji je izdato odobrenje za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz, a članom 35. brisanje iz Registra GMO i proizvoda od GMO kada istekne vreme određeno rešenjem za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz.

Članom 36. propisan je Registar dozvola u koji se upisuju pravna lica koja su dobila dozvolu za upotrebu u zatvorenim sistemima, a članom 37. brisanje iz Registra dozvola, odnosno pravno lice se briše iz Registra dozvola ako mu je trajno oduzeta dozvola, ako ne podnese novu prijavu istekom roka iz člana 16. stav 1. ovog zakona i na osnovu obrazloženog zahteva.

U članu 38. propisano je da ministar utvrđuje Spisak GMO i proizvoda od GMO za koje je izdato odobrenje za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno za provoz i Spisak pravnih lica koja su dobila dozvolu za upotrebu u zatvorenim sistemima, koji se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Poglavljem VII. uređuje se nadzor.

Članom 39. propisano je da nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo. Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo vrši preko fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Nadzor nad radom ovlašćene laboratorije u obavljanju poverenih poslova ispitivanja GMO i proizvoda od GMO vrši Ministarstvo, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.

Članom 40. propisana su prava i dužnosti fitosanitarnog inspektora, a članom 41. mere koje nalaže fitosanitarni inspektor.

Članom 42. propisana su prava i dužnosti veterinarskog inspektora, a članom 43. mere koje nalaže veterinarski inspektor.

Članom 44. propisana je nadležnost za rešavanje po žalbi.

Članom 45. definisano je ispitivanje i troškovi ispitivanja GMO i proizvoda od GMO.

Članom 46. propisana su sredstva za sprovođenje ovog zakona.

Poglavljem VIII. uređuju se kaznene odredbe.

Članom 47. propisana je kazna za krivično delo, članom 48. kazna za privredni prestup, članom 49. kazne za prekršaj pravnog lica, članom 50. kazne za prekršaj preduzetnika a članom 51. kazne za prekršaj fizičkog lica.

Poglavljem IX. uređuju se prelazne i završne odredbe.

Članom 52. propisan je rok za usklađivanje poslovanja, članom 53. donošenje podzakonskih akata, članom 54. prestanak važenja ranijeg zakona i članom 55. stupanje na snagu zakona.

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona obezbediće se u okviru sredstava odobrenih za redovno funkcionisanje ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

V. ANALIZA EFEKATA

1) Koji problem se rešava zakonom?

Moderna biotehnologija nalazi sve veću primenu u poljoprivredi. Jedan od ciljeva moderne biotehnologije je razvoj genetički modifikovanih biljaka sa karakteristikama koje im daju otpornost na nepovoljne vremenske uslove, otpornost na insekticide, herbicide, bolesti. Primenom ove tehnologije razvijene su biljke koje imaju bolji prinos i veću nutritivnu vrednost. Ovim karateristikama biljaka povećava se prinos useva i kvalitet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i smatra se da je primena moderne biotehnologije jedan od načina kojim će se prevazići neki od problema sa kojima se čovek suočava (glad u svetu, promena klimatskih uslova).

Primena ove tehnologije je relativno nova i nije prošlo dovoljno vremena da bi se sagledali eventualni štetni efekti primene. Zato se pored prednosti koje moderna biotehnologija nudi postavljaju i izvesna kontraverzna pitanja:

1) bezbednost genetički modifikovane hrane i opasnost od pojave alergijskih ili toksičnih reakcija prilikom njene konzumacije;

2) zaštita životne sredine i biodiverziteta zbog mogućnosti negativnog uticaja na ekosisteme i gubitka dela genetičkog diverziteta;

3) etička pitanja zbog narušavanja prirodnih osobina organizama i uvođenje gena u organizam koji je taksonomski udaljen u odnosu na donora gena.

Jedan od načina da se prednosti moderne tehnologije iskoriste, a da se pri tome spreče i smanje potencijalno štetni efekti genetički modifikovanih organizama za zdravlje ljudi i životnu sredinu je uspostavljanje regulativnog okvira koji će strogo kontrolisati bilo kakvu upotrebu genetički modifikovanih organizama.

Republika Srbija poznaje značaj moderne biotehnologije i potrebu da se bez obzira na postojeći zakon i dalje razvijaju strateški, administrativni, zakonski i tehnički instrumenti u cilju obezbeđivanja adekvatnog nivoa zaštite i kontrole u oblasti rada sa genetički modifikovanim organizmima. Osnovni elementi u Predlogu zakona o genetički modifikovanim organizmima ostaju isti i odnose se na primenu principa predostrožnosti, razmatranje upotrebe svakog genetički modifikovanog organizma posebno (slučaj po slučaj) i obaveznoj proceni rizika na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

S obzirom da je Republika Srbija poznata po bogatstvu biljnih resursa i da se odlikuje optimalnim uslovima za proizvodnju i preradu raznovrsnog bilja zakonom bi trebalo da se zaštiti biodiverzitet i da se spreči širenje nedozvoljenih genetički modifikovanih organizama na našoj teritoriji. Stoga je u Predlogu zakona isključena mogućnost razmatranja komercijalnog gajenja, odnosno stavljanja u promet modifikovanih živih organizama, ukoliko za taj modifikovani živi organizam ne postoje eksperimentalni podaci o potencijalnom uticaju na ekosisteme koji mogu biti ugroženi njegovom primenom, a koji su dobijeni u ogledima izdvedenim na teritoriji Republike Srbije.

Predlogom zakona o genetički modifikovanim organizmima prevaziđeni su nedostaci iz postojećeg zakona i napravljena je osnova za donošenje podzakonskih akata koji će bliže regulisati pojedine aspekte upotrebe genetički modifikovanih organizama, a sve u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i potrebom da se spreče negativni uticaji genetički modifikovanih organizama, kao i da se obavesti javnost o bilo kojoj radnji nastaloj u vezi sa genetički modifikovanim organizmima.

2) Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?

Jedan od ciljeva koji treba da se postigne donošenjem zakona je usklađivanje propisa o genetički modifikovanim organizmima i biološkoj sigurnosti sa važećim zakonodavstvom Evropske unije, čime se Republika Srbija predstavlja kao zemlja koja prati razvoj biotehnologije i uspostavlja sistem za adekvatnu kontrolu prilikom upotrebe GMO.

Cilj zakona je da se obezbedi visok nivo zaštite životne sredine, biodiverziteta, zdravlja ljudi i interesa potrošača, kao i da se svest građana o genetički modifikovanim organizmima podigne na visok nivo i to edukacijom i učešćem u procesu donošenja odluke.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima (laboratorijski rad, staklenici) i namerno uvođenje u životnu sredinu (eksperimentalni rad u polju i komercijalno gajenje) genetički modifikovanih organizama, stavljanje u promet ( uvoz i izvoz), odnosno provoz preko cele teritorije Republike Srbije. Ukoliko se razvije sistem koji je restriktivan prema upotrebi genetički modifikovanih organizama postavljaju se uslovi za njihovo sigurno korišćenje tako da je osim procene rizika neophodno je uraditi i plan mera za slučaj incidenta i plan nadzora.

Propisuju se uslovi za sigurno rukovanje, pakovanje i prevoz, kao i mere za sprečavanje i otklanjanje mogućih neželjenih efekata pri radu sa GMO.

Uvodi se pojam odgovornosti za štetu koja je nastala direktnom, odnosno indirektnom aktivnošću vezanom za GMO i proizvod od GMO kojom se prouzrokuju štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Ostali elementi koji nisu regulisani postojećim zakonom su implementirani u Predlog zakona, a neki od njih su osnivanje posebne radne grupe-Stručnog saveta za biološku sigurnost koje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede daje stručno mišljenje o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole za upotrebu GMO u zatvorenim sistemima, kao i stručno mošljenje o ispunjenosti uslova za dobijanje odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet, odnosno provoz. Obeležavanje i sledljivost su postali važni elementi u oblasti bezbednosti hrane i zaštite potrošača. Važno je javnost upoznati sa stanjem na tržištu i mogućem prisustvu GMO i proizvoda od GMO na tržištu čime se potrošačima pruža prilika da izaberu i da sami odluče koje proizvode će da koriste. S druge strane sledljivost omogućava praćenje GMO i proizvoda od GMO kroz sve faze proizvodnje, prerade i prometa.

Predviđeno je plaćanje republičke administrativne takse koju podnosilac prijave plaća za postupak razmatranja prijave za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet, odnosno provoz.

Uspostavljanje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem ovog zakona je krajnji cilj da se razvije adekvatan sistem provere GMO i proizvoda od GMO i da se odredbe ovog zakona poštuju, a u suprotnom da se adekvatno sprovodi kaznena politika.

3) Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?

Oblast upotrebe genetički modifikovanih organizama je već regulisana zakonom, tako da se jedina mogućnost rešavanja problema nalazi u donošenju novog zakona. Prihvatanje međunarodnih konvencija je jedan od načina da se prihvate i usklade obaveze prema Evropskoj uniji.

Republika Srbija ratifikovala je Kartagena protokol o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti koji se odnosi na zaštitu biološkog diverziteta od potencijalnih negativnih efekata izazvanih korišćenjem LMO (živih modifikovanih organizama), koji su rezultat moderne biotehnologije, sa posebnim osvrtom na LMO u prekograničnom prometu. Inkorporacija obaveza iz protokola u domaće zakonodavstvo je jedan od uslova izrade ovog zakona.

4) Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?

Donošenje zakona je najbolje rešenje za navedene probleme iz razloga što se na taj način organizuje jedinstven sistem za kontrolu i praćenje genetički modifikovanih organizmima. Time se i prihvata regulativni okvir koji postoji u Evropskoj uniji, a to je da se posebno reguliše oblast upotrebe genetički modifikovanih organizama koja pruža adekvatnu zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi od mogućih štetnih efekata GMO i proizvoda od GMO.

5) Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?

Realizacija ovog zakona će uticati na:

– naučno obrazovne institucije koje će imati priliku da rade sa GMO u zatvorenim sistemima uz poštovanje određenih uslova i propisanih mera sigurnosti;

– uvoznike, izvoznike koji će moći da vrše promet GMO putem kraće administrativne procedure, ali uz ispunjenje određenih uslova;

– pravna i fizička lica koja proizvode odnosno stavljaju u promet GMO ili proizvode od GMO;

– poljoprivredne proizvođače koji će bez rizika od širenja GMO na njihove useve moći da gaje bilje i vrše promet sa njima;

– potrošače koji će imati pravo izbora prilikom kupovine prozvoda ukoliko se neki odobren proizvod od GMO nađe na tržištu.

Realizacija ovog zakona će uticati na podizanje svesti građana o genetički modifikovanim organizmima i njihovom učešću u donošenju odluke.

6) Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima?

Zakonom je predviđeno plaćanje republičke administrativne takse za pokretanje postupka razmatranja prijave i troškovi ispitivanja GMO i proizvoda od GMO po nalogu inspektora. Zakonom je propisana obaveza da stvaraoc, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji koji pored opštih uslova moraju da formiraju stručno telo za procenu rizika prilikom upotrebe u zatvorenim sistemima, kao i da ovlašćene laboratorije koje vrše ispitivanje GMO i proizvoda od GMO ispune određene uslove, tako da su mogući troškovi usled sprovođenja ovih obaveza.

7) Da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene?

Da.

8) Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Donošenje zakona stimulisaće pojavu novih privrednih subjekata na tržištu, a tržišna konkurencija se povećava sa povećanjem boja odobrenih GMO i proizvoda od GMO za stavljanje u promet, odnosno za provoz.

9) Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?

Predlog zakona je stavljen javnosti na uvid i otvoren za komentare i primedbe od juna meseca 2006. godine. Prethodna verzija Predloga zakona o genetički modifikovanim organizmima je objavljena na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uz obrazloženje i poziv svih zainteresovanih strana da pošanju svoje komentare i predloge. Komentar su poslali „Monsanto”, vodeća multinacionalna biotehnološka kompanija, Lina Eak (Liina Eek), regionalni koordinator UNEP-a (United Nations Environment Programme) u ime tima za implementaciju zakonskog okvira za biološku sigurnost, kao i Darija Stanić Rakman, šef Odeljenja za biotehnologiju u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja Republike Slovenije, koja je u tom periodu bila predsedavajuća zemlja članica Evropske unije. Primedba koja je prihvaćena, a bila je upućena od strane svih prisutnih, je proširenje člana o izuzeću kojim se proizvod od GMO koji nije LMO i koji se ne koriste kao hrana, hrana za životinje, lek ili pomoćno lekovito sredstvo ne stavljaju u nadležnost ovog zakona. Takođe, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na genetički modifikovan mikroorganizam, kao i na proizvod od GMO koji nije LMO, ako su oni namenjeni za medicinsku upotrebu i ako su u celini regulisani drugim propisima.

Javna rasprava održana je u Privrednoj komori Srbije 7. aprila 2008. godine kada su prezentovani Nacrt zakona o semenu, Nacrt zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti i Predlog zakona o genetički modifikovanim organizmima. Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Instituta za povrtarstvo, Smederevska Palanka, Instituta „Petar Drezgić”, Instituta za kukuruz, Zemun polje, kompanije „Syngenta” i „Monsanto” i drugih kompanija.

10) Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja zakona?

Prilikom primene zakona sprovodiće se mere propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima koji će biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju baze podataka za GMO i proizvode od GMO i baze podataka za pravna lica koja su dobila dozvolu za upotrebu u zatvorenim sistemima. Takođe sprovešće se edukacija pravnih lica i preduzetnika koji nameravaju da upotrebljavaju GMO i proizvod od GMO, usavršavanje inspektora, članova Stručnog saveta za biološku sigurnost koji vrše procenu rizika pri namernom uvođenju u životnu sredinu, stavljanju u promet, odnosno provoz, profesionalna osposobljenost članova laboratorije, kao i edukacija javnosti.

VI. STUPANjE NA SNAGU ZAKONA

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ostavite komentar Odustani od odgovora