PREDLOG ZAKONA
O REGULISANJU JAVNOG DUGA REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU NEISPLAĆENE DEVIZNE ŠTEDNJE GRAĐANA POLOŽENE KOD BANAKA ČIJE JE SEDIŠTE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE I NJIHOVIM FILIJALAMA NA TERITORIJAMA BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak regulisanja obaveza po osnovu neisplaćene devizne štednje građana koju su do 27. aprila 1992. godine položili:
1) državljani bivših republika SFRJ, osim Republike Srbije, kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ;
2) državljani Republike Srbije kod filijala banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, a koje su se nalazile na teritorijama bivših republika SFRJ.
Obaveze iz stava 1. ovog člana odnose se na ostvarivanje pojedinačnih prava državljana iz stava 1. ovog člana.
Obaveze iz stava 1. ovog člana odnose se i na naslednike državljana iz tog stava.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na deviznu štednju iz stava 1. ovog člana koja je u potpunosti isplaćena u skladu sa propisima bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji je položena, ili koju su bivše republike SFRJ svojim propisima prenele na druga pravna lica, odnosno konvertovale u druga prava.
U slučaju kada je devizna štednja iz stava 1. ovog člana isplaćena delimično u skladu sa propisima bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji je položena, pravo na isplatu preostalog dela te štednje ostvaruje se u skladu sa odredbama ovog zakona.
Pravo na isplatu iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se pojedinačno za svakog deviznog štedišu.
Republika Srbija zadržava pravo potraživanja od država sukcesora SFRJ po osnovu isplata devizne štednje izvršenih u skladu sa ovim zakonom.
Član 2.
Obaveza Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona predstavljaće njen javni dug danom emitovanja obveznica kojima se ove obaveze regulišu.
Član 3.
Lica iz člana 1. stav 1. tačka 1) ovog zakona ostvaruju pravo na isplatu devizne štednje samo pod uslovom reciprociteta.
Postojanje reciprociteta iz stava 1. ovog člana, utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove pravde.
Član 4.
Obaveza Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona iznosi do 310 miliona evra i obuhvata:
– deviznu štednju položenu do 27. aprila 1992. godine, umanjenu za izvršene isplate po osnovu propisa iz člana 1. stav 4. ovog zakona;
kamatu obračunatu po ugovorenoj kamatnoj stopi, odnosno po kamatnoj stopi od 5% godišnje ako se ne može utvrditi ugovorena kamatna stopa – do 31. decembra 1997. godine;
kamatu obračunatu po kamatnoj stopi od 2% godišnje za period od 1. januara 1998. godine do 31. maja 2016. godine;
kamatu obračunatu po kamatnoj stopi od 0,5% godišnje za period od 1. juna 2016. godine do rokova dospeća rata obveznica.
Obračun kamate se vrši primenom prostog interesnog računa.
II. NAČIN REGULISANJA OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE
Član 5.
Obaveze prema licima kojima se po odredbama ovog zakona prizna pravo na isplatu devizne štednje iz člana 1. ovog zakona ili njihovim naslednicima (u daljem tekstu: devizne štediše) izvršavaju se u deset jednakih polugodišnjih rata koje dospevaju svakog 31. avgusta i 28. februara, počev od 31. avgusta 2018. godine i zaključno sa 28. februarom 2023. godine.
Član 6.
Radi regulisanja javnog duga, u skladu sa odredbama ovog zakona, Republika Srbija emitovaće amortizacione obveznice bez kupona, koje glase na evro (u daljem tekstu: amortizacione obveznice).
Amortizacione obveznice se emituju u nematerijalizovanom obliku bez kupona i registruju se kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar).
Amortizacione obveznice glase na ime i prenosive su, isplaćuju se u evrima po dinamici iz člana 5. ovog zakona i sadrže unapred obračunatu kamatu iz člana 4. stav 1. alineja četvrta ovog zakona.
Osnovne elemente amortizacionih obveznica propisuje Vlada.
Član 7.
Amortizacionim obveznicama se regulišu obaveze prema deviznim štedišama utvrđene u smislu čl. 4. i 5. ovog zakona.
Obaveze prema deviznim štedišama izvršavaju se konverzijom štednih uloga u amortizacione obveznice.
Konverzija različitih valuta u kojima je položena devizna štednja u evre, vrši se po međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste Narodne banke Jugoslavije koja je važila na dan 1. januara 2002. godine.
Član 8.
Sredstva za isplatu amortizacionih obveznica obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u skladu sa rokovima i u visini utvrđenim ovim zakonom.
III. POSTUPAK ZA UTVRĐIVANJE PRAVA
NA ISPLATU DEVIZNE ŠTEDNJE
Član 9.
Utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje, u skladu sa ovim zakonom, vrši Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug (u daljem tekstu: Uprava) na predlog posebne komisije, koju obrazuje Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove finansija.
Komisija iz stava 1. ovog člana mora imati najmanje 11 članova, među kojima obavezno moraju biti predstavnici Ministarstva finansija, Uprave, Agencije za osiguranje depozita, Narodne banke Srbije i Državnog pravobranilaštva (u daljem tekstu: Komisija).
Članovi Komisije imaju pravo na naknadu, koja se utvrđuje aktom o obrazovanju Komisije i koja se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.
Član 10.
Radi utvrđivanja prava iz člana 9. ovog zakona, Uprava će objaviti poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje u „Službenom glasniku Republike Srbije” i u po jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ.
Poziv iz stava 1. ovog člana objaviće se i na zvaničnim internet prezentacijama Ministarstva finansija, Uprave, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije.
Poziv iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži način prijave potraživanja, obrazac prijave potraživanja, kome se podnosi prijava, rok za podnošenje prijave, dokumentaciju koja se podnosi uz prijavu i ostale podatke u vezi sa podnošenjem prijave.
Član 11.
Prijava potraživanja može se podneti u roku od godinu dana od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ iz člana 10. stav 1. ovog zakona.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana gubi se pravo na potraživanje po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona.
Član 12.
Prijava potraživanja podnosi se Upravi na posebnom obrascu.
Uz prijavu potraživanja dostavlja se overena kopija lične karte ili pasoša, kao i original štedne knjižice, pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju i izjave deviznog štediše date pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, overene kod nadležnog organa da nije preneo svoju deviznu štednju na drugo lice.
Uz prijavu potraživanja dostavlja se i original potvrde nadležnih organa i institucija bivših republika SFRJ o tome da devizni štediša nije ostvario svoje pravo po osnovu devizne štednje, niti da mu je to pravo priznato od strane bivših republika SFRJ. Ako je devizni štediša položio deviznu štednju u filijalama na teritorijama više bivših republika SFRJ, odnosno ako je menjao prebivalište u više tih republika, dostavlja originale potvrda nadležnih organa svih bivših republika SFRJ na čijoj teritoriji je položio deviznu štednju, odnosno u kojima je imao prebivalište.
U slučaju kada je pravo po osnovu devizne štednje ostvareno delimično, u potvrdi iz stava 3. ovog člana, unose se podaci o visini isplaćenih iznosa i datumima tih isplata.
Nadležni organ i institucija iz stava 3. ovog člana jeste organ, odnosno institucija koju je bivša republika SFRJ ovlastila da izdaje potvrde iz tog stava.
Član 13.
Ukoliko uz prijavu nije dostavljena kompletna dokumentacija iz člana 12. st. 2. i 3. ovog zakona, Uprava će od podnosioca prijave tražiti da u roku od 30 dana kompletira dokumentaciju, a može tražiti i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja prava u smislu ovog zakona, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi prijavu u roku.
Na način iz stava 1. ovog člana postupa se i u slučaju kad podnosilac prijave nije dostavio original štedne knjižice.
U slučaju kad uz prijavu nije dostavljen original štedne knjižice ili iz drugog razloga postoji osnovana sumnja o postojanju potraživanja i njegove visine, Uprava će uputiti podnosioca prijave da kod nadležnog suda u Republici Srbiji pokrene odgovarajući postupak za utvrđivanje postojanja potraživanja i njegove visine.
Uz podnesak iz stava 3. ovog člana podnosilac prijave dostavlja nadležnom sudu dokumentaciju kojom se nesumnjivo dokazuje potraživanje po osnovu štednog uloga i njegove visine.
Utvrđivanje činjenica iz st. 3. i 4. ovog člana u postupku pred nadležnim sudom smatra se prethodnim pitanjem u upravnom postupku, o čemu Uprava donosi odgovarajući zaključak.
U postupku pred sudom, u ime Republike Srbije, učestvuje državni pravobranilac.
Na osnovu pravnosnažne odluke suda donete u postupku iz st. 3. i 4. ovog člana Uprava donosi rešenje po prijavi deviznog štediše.
Član 14.
U postupku utvrđivanja prava na isplatu devizne štednje Uprava, odnosno Komisija može preduzeti dodatne aktivnosti radi provere tačnosti podataka i dokumentacije koja je dostavljena uz prijavu potraživanja.
Banke kod kojih je položena devizna štednja, odnosno njihovi pravni sledbenici, kao i banke koje su u skladu s propisima preuzele poslove u vezi sa isplatom devizne štednje položene kod banaka nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, a kod kojih se vode devizni štedni ulozi, u smislu ovog zakona, dužne su da, na zahtev Uprave, dostave raspoložive podatke o tim ulozima.
Član 15.
Uprava na predlog Komisije utvrđuje pravo na isplatu devizne štednje na osnovu podataka i dokumentacije iz člana 12. ovog zakona koja joj je dostavljena uz prijavu potraživanja i na osnovu podataka i dokumentacije kojom raspolažu banke iz člana 14. stav 2. ovog zakona.
Ako utvrdi da su za to ispunjeni propisani uslovi, Uprava rešenjem utvrđuje pravo na isplatu devizne štednje i visinu potraživanja, odnosno prava na obveznice po tom osnovu.
Ostvarivanjem prava po odredbama ovog zakona devizni štediša se odriče, odnosno gubi pravo na vođenje postupka za utvrđivanje prava i naplatu devizne štednje pred sudom i drugim organom, odnosno organizacijom, uključujući i postupke izvršenja.
Član 16.
O utvrđivanju prava na isplatu devizne štednje Uprava odlučuje najkasnije u roku od 120 dana od isteka roka iz člana 11. stav 1. ovog zakona.
Uprava odbacuje prijavu potraživanja ako uz prijavu ili naknadno nije podneta kompletna dokumentacija, ako je prijava neblagovremena ili je prijavu podnelo neovlašćeno lice, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Uprava odbija prijavu potraživanja ako nisu ispunjeni propisani uslovi za priznavanje prava po osnovu devizne štednje propisane ovim zakonom.
Akt Uprave donet po prijavi dostavlja se deviznom štediši i državnom pravobraniocu.
Protiv akta Uprave nije dopuštena žalba, ali se može voditi upravni spor.
U ime Republike Srbije upravni spor pokreće Državno pravobranilaštvo.
Na postupak utvrđivanja prava na isplatu devizne štednje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Član 17.
Po pravnosnažnosti rešenja iz člana 15. ovog zakona, Uprava će poništiti original štedne knjižice.
Na osnovu pravnosnažnog rešenja iz člana 15. ovog zakona, banke kod kojih je položena devizna štednja, odnosno njihovi pravni sledbenici, kao i banke koje su u skladu s propisima preuzele poslove u vezi sa isplatom devizne štednje položene kod banaka nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, uz prisustvo deviznog štediše ili lica koje poseduje za to overeno punomoćje deviznog štediše, i stavljanja na uvid poništene štedne knjižice, ili potvrde Uprave da je to rešenje doneto na osnovu odluke suda iz člana 13. st. 3. i 4. ovog zakona (u slučaju kad Upravi nije priložen original štedne knjižice) otvaraju za deviznog štedišu vlasnički račun hartija od vrednosti u Centralnom registru.
Istovremeno sa otvaranjem vlasničkog računa iz stava 1. ovog člana, banke deviznom štediši otvaraju namenski devizni račun na koji se, u rokovima dospeća, prenose sredstva u visini dospele rate.
Član 18.
Vlada će propisati obrazac prijave potraživanja iz člana 10. stav 3. ovog zakona, način obrade dokumentacije iz člana 12. ovog zakona, način vršenja konverzije štednih uloga u amortizacione obveznice, način njihovog knjigovodstvenog evidentiranja, način upisa amortizacionih obveznica u Centralnom registru, izveštavanja i bliže urediti druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava po odredbama ovog zakona.
Poziv za prijavu potraživanja iz člana 10. ovog zakona objaviće se u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propise iz stava 1. ovog člana Vlada će doneti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IV. POSEBNE ODREDBE
Član 19.
Promet obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom je slobodan.
Član 20.
Amortizacione obveznice mogu se kupovati i prodavati na regulisanom tržištu i OTC (vanberzanskom) tržištu u Republici Srbiji.
Devize ostvarene prodajom amortizacionih obveznica u smislu stava 1. ovog člana drže se na deviznom računu.
Devize iz stava 2. ovog člana, kao i devize ostvarene naplatom amortizacionih obveznica u roku dospeća, strana fizička i pravna lica mogu slobodno transferisati u inostranstvo.
V. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Član 21.
Danom stupanja na snagu ovog zakona obustavljaju se sudski postupci za naplatu devizne štednje obuhvaćene ovim zakonom, uključujući i postupke izvršenja.
Član 22.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje bankarski i devizni sistem.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) objavio je 16. jula 2014. godine presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju i Republiku Sloveniju da isplate staru deviznu štednju podnosiocima predstavke (E. Ališić, A. Sadžak i S. Šahdanović), koji su štedeli kod Ljubljanske banke Sarajevo i Investbanke PJ Tuzla, i to pod istim uslovima kao i druge štediše koje su imale takvu štednju u domaćim filijalama srpskih, odnosno slovenačkih banaka. Prema presudi Republika Srbija mora preduzeti sve neophodne mere, uključujući i zakonodavne izmene, u roku od godinu dana od donošenja presude, odnosno do 16. jula 2015. godine, kako bi podnosilac predstavke i svi drugi u istoj situaciji mogli da povrate svoju staru deviznu štednju.
Radi izvršenja navedene presude, Odlukom Vlade od 11. decembra 2014. godine, obrazovana je Radna grupa za izvršenje naloga iz presude Evropskog suda za ljudska prava i rešavanje pitanja javnog duga Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koju čine predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije. Takođe, u radu Radne grupe učestvovali su i predstavnici drugih nadležnih državnih organa i organizacija.
Polazeći od važećih zakonskih rešenja u vezi sa servisiranjem stare devizne štednje položene kod banaka u Republici Srbiji (u daljem tekstu: RS) i naloga Suda, Radna grupa je zaključila da je, radi servisiranja predmetne štednje, propisima potrebno urediti sledeće:
– Utvrditi visinu duga, odnosno obaveze RS po osnovu navedene devizne štednje po principu maksimalno moguće obaveze RS;
– Regulisati način, uslove i postupak servisiranja obaveza RS po osnovu devizne štednje u filijalama srpskih banaka na teritoriji bivših republika SFRJ i štednje državljana iz bivših republika položene kod banaka u RS;
– Definisati dinamiku izmirenja obaveza prema deviznim štedišama (period otplate), početak isplate (rok dospeća prve rate), visinu polugodišnjih rata.
– Utvrditi visinu kamatne/kamatnih stopa na godišnjem nivou, periode primene tih stopa u postupku utvrđivanja ukupnog duga, odnosno pojedinačnih prava štediša;
– Regulisati način izmirenja obaveza RS – izdavanjem hartija od vrednosti – nematerijalnih obveznica koje glase na evro;
– Propisati postupak utvrđivanja prava pojedinačnih deviznih štediša.
Radna grupa je pripremila odgovarajuće zakonsko rešenje koje predviđa isplatu ove štednje pod istim uslovima kao i srpskim građanima koji su imali takvu štednju u domaćim filijalama srpskih banaka. Navedeni zakon je dobio pozitivna mišljenja nadležnih tela i pozitivnu ocenu Komiteta ministara Saveta Evrope.
Imajući u vidu da je usled parlamentarnih izbora došlo do kašnjenja u usvajanju ovog zakona, Radna grupa je na sastanku održanom 12. septembra 2016. godine uskladila rokove i definisala novu dinamiku isplate, počev od 31. avgusta 2018. godine.
Predlog zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana bi trebalo usvojiti u najkraćem mogućem roku, kako bi se izbeglo da Evropski sud za ljudska prava nastavi da razmatra druge slične predstavke.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Odredbama člana 1. ovog zakona predviđa se koji državljani će imati pravo na isplatu neisplaćene devizne štednje, da se obaveze odnose na ostvarivanje pojedinačnih prava državljana, a da se ne odnose na deviznu štednju koja je u potpunosti isplaćena u skladu sa propisima bivših republika SFRJ, da se pravo na isplatu utvrđuje po jednom štediši, da pravo na isplatu imaju i naslednici deviznih štediša, kao i da Republika Srbija zadržava pravo potraživanja od država sukcesora SFRJ po osnovu isplata devizne štednje u skladu sa ovim zakonom.
Odredbom člana 2. predviđa se da će obaveza Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje predstavljati njen javni dug danom emitovanja obveznica kojima se ove obaveze regulišu.
Odredbama člana 3. predviđa se da državljani bivših republika SFRJ, osim Republike Srbije, ostvaruju pravo na isplatu stare devizne štednje pod uslovom reciprociteta, čije postojanje utvrđuje organ koji je bliže definisan stavom 2.
Odredbama člana 4. predviđa se iznos preuzetih obaveza, kao i način utvrđivanja tog iznosa.
Odredbom člana 5. predviđa se dinamika izmirivanja obaveza.
Odredbama člana 6. predviđa se način izmirivanja obaveza.
Odredbama člana 7. predviđa se način izmirivanja obaveza.
Odredbom člana 8. predviđa se da se sredstva za isplatu obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Odredbama člana 9. predviđa se nadležnost za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje.
Odredbama člana 10. predviđa se objavljivanje javnog poziva za prijavu potraživanja, ko objavljuje taj poziv, gde se objavljuje i šta poziv obavezno sadrži.
Odredbama člana 11. predviđa se rok za podnošenje prijave potraživanja, kao i prestanak prava na potraživanje nakon isteka tog roka.
Odredbama člana 12. predviđa se kome se podnosi prijava potraživanja i koja se dokumentacija uz nju dostavlja.
Odredbama člana 13. predviđa i pravo podnosioca prijave da pokrene sudski postupak u kome će dokazivati svoje potraživanje po osnovu štednog uloga i njegove visine, kao prethodno pitanje u upravnom postupku utvrđivanja prava na isplatu devizne štednje.
Odredbama člana 14. predviđa se mogućnost preduzimanja dodatnih aktivnosti radi dodatne provere tačnosti dostavljenih podataka i dokumentacije.
Odredbama člana 15. predviđaju se osnovi za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje.
Odredbama člana 16. predviđa se rok za odlučivanje po prijavi potraživanja, postupanje po prijavi, konačnost odluke i shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku.
Odredbama člana 17. predviđa se način poništaja originala devizne štedne knjižice, kao i način isplate sredstava deviznim štedišama.
Odredbom člana 18. predviđa se da će Vlada u roku od 30 dana propisati obrazac prijave potraživanja, način obrade dokumentacije i način vršenja konverzije štednih uloga u obveznice u smislu ovog zakona, način njihovog knjigovodstvenog evidentiranja, način upisa obveznica u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, izveštavanja i dr.
Odredbom člana 19. predviđa se da je promet obveznica koje su emitovane u skladu sa ovim zakonom slobodan.
Odredbama člana 20. predviđa se promet obveznica, držanje sredstava ostvarenih prodajom obveznica i slobodno transferisanje u inostranstvo za strana fizička i pravna lica.
Odredbom člana 21. predviđa se da se danom stupanja na snagu ovog zakona obustavljaju sudski postupci za naplatu devizne štednje obuhvaćene ovim zakonom, uključujući i postupke izvršenja.
Odredbom člana 22. predviđa se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Sredstva koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona obezbediće se u budžetu Republike Srbije za 2017. i 2018. godinu i naredne godine u okviru limita na razdelu ministarstva nadležnog za poslove finansija.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je rok koji je odredio Sud istekao 16. jula 2015. godine, što znači da je neophodno što pre preduzeti mere kako bi se izvršile obaveze Republike Srbije u skladu sa presudom Suda.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U„SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJEˮ
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ budući da za to postoje naročito opravdani razlozi koji se ogledaju u neophodnosti da se omogući primena propisa u najkraćem roku, posebno zato što će izvršavanje presude biti razmatrano na narednom sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O REGULISANJU JAVNOG DUGA REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU NEISPLAĆENE DEVIZNE ŠTEDNJE GRAĐANA POLOŽENE KOD BANAKA ČIJE JE SEDIŠTE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE I NJIHOVIM FILIJALAMA NA TERITORIJAMA BIVŠIH REPUBLIKA SFRJ
DRAFT LAW ON REGULATION OF THE PUBLIC DEBT OF THE REPUBLIC OF SERBIA BASED ON CITIZENS’ UNPAID FOREIGN CURRENCY SAVINGS DEPOSITED WITH THE BANKS WHICH HEAD OFFICES ARE LOCATED ON THE TERRITORY OF THE REPUBLIC OF SERBIA AND THEIR BRANCH OFFICES LOCATED ON THE TERRITORY OF THE FORMER SFRY REPUBLICS
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):
a) Odredba Sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
Odredba člana 63. Sporazuma
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma,
–
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,
Obaveza u potpunosti ispunjena
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,
–
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Ne postoji veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
Ne postoje odredbe primarnih izvora prava EU
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
Ne postoje sekundarni izvori prava EU
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
Ne postoje ostali izvori prava EU
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
Ne postoje navedeni razlozi
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
Nije potreban rok za usklađivanje
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
Ne postoji navedeni izvori prava EU
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
NE
8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti?
Polazeći od normativnog sadržaja predmetnog Predloga zakona nije potrebno obaviti konsultacije sa Evropskom komisijom i drugim stručnim telima Evropske unije.