PREDLOG ZAKONA
O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI
I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se: poslovi i nosioci poslova zapošljavanja; prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca; aktivna politika zapošljavanja; osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja za zapošljavanje, povećanje zaposlenosti i sprečavanje dugoročne nezaposlenosti u Republici Srbiji.
2. Nezaposleni
Član 2.
Nezaposleni, u smislu ovog zakona, jeste lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje.
Nezaposleni aktivno traži zaposlenje ako uredno ispunjava obaveze koje ima po zakonu i individualnom planu zapošljavanja.
Nezaposlenim, u smislu ovog zakona, ne smatra se redovan učenik, student osnovnih studija do 26 godina života, lice kome miruju prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i lice koje je ispunilo uslov za penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
3. Lice koje traži zaposlenje
Član 3.
Lice koje traži zaposlenje, u smislu ovog zakona, jeste nezaposleni, zaposleni koji traži promenu zaposlenja i drugo lice koje traži zaposlenje.
Zaposleni koji traži promenu zaposlenja jeste lice koje je u radnom odnosu ili je na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje aktivno traži promenu zaposlenja i vodi se na evidenciji lica koja traže promenu zaposlenja.
Drugo lice koje traži zaposlenje jeste lice starije od 15 godina života koje traži zaposlenje, a koje se ne može smatrati nezaposlenim ili licem koje traži promenu zaposlenja, u smislu ovog zakona.
4. Poslodavac
Član 4.
Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće ili strano pravno i fizičko lice, koje prijavljuje potrebu za zapošljavanjem, zapošljava i uplaćuje doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Ovaj zakon zasniva se na načelima:
zabrane diskriminacije, u skladu sa zakonom;
nepristrasnosti pri obavljanju poslova zapošljavanja;
rodne ravnopravnosti;
afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim nezaposlenim licima;
slobode u izboru zanimanja i radnog mesta;
besplatnosti obavljanja poslova zapošljavanja prema nezaposlenim licima.
II. POSLOVI ZAPOŠLjAVANjA
Poslovi zapošljavanja, u smislu ovog zakona, jesu:
obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje;
posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu;
profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere;
sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja;
izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva, u skladu sa zakonom.
2. Nosioci poslova zapošljavanja
Poslove zapošljavanja obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba) i agencija za zapošljavanje.
3. Nacionalna služba za zapošljavanje
Član 8.
Poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava u skladu sa zakonom i vođenje evidencija u oblasti zapošljavanja obavlja Nacionalna služba.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana Nacionalna služba obavlja i stručno-organizacione, upravne, ekonomsko-finansijske i druge opšte poslove u oblasti zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Sedište Nacionalne službe je u Beogradu.
Nacionalna služba je pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Nacionalna služba se upisuje u registar nadležnog organa, u skladu sa zakonom.
Radi obavljanja poslova iz st. 1. i 2. ovog člana u Nacionalnoj službi obrazuju se Pokrajinska služba, filijale i druge unutrašnje jedinice utvrđene opštim aktom Nacionalne službe.
Član 9.
Nacionalna služba je dužna da poslodavcu i licu koje traži zaposlenje pruža:
obaveštenja o zakonima, podzakonskim propisima, kolektivnim ugovorima i drugim opštim aktima koji su na snazi, pravima, obavezama i odgovornostima poslodavaca i zaposlenih, kao i njihovih udruženja, koji se odnose na zapošljavanje i osiguranje za vreme nezaposlenosti;
savete o načinu i postupku ostvarivanja prava i izvršavanja obaveza i pomoć o načinu popunjavanja i dostavljanja Nacionalnoj službi obrazaca i dokumenata.
Član 10.
Nacionalna služba dužna je da u roku od 24 sata od dobijanja informacije o potrebi za zapošljavanjem od poslodavca tu informaciju učini dostupnom licima koja traže zaposlenje objavljivanjem na oglasnoj tabli, internet adresi i u narednom periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe.
Član 11.
Organi Nacionalne službe su upravni odbor i direktor.
Na članove upravnog odbora, odnosno na direktora Nacionalne službe, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju javnih funkcija.
Lica iz stava 2. ovog člana mogu biti imenovana na javnu funkciju u Nacionalnoj službi najviše dva puta.
Član 12.
Upravni odbor upravlja radom Nacionalne službe.
Upravni odbor Nacionalne službe ima 9 članova.
Članove upravnog odbora i među njima predsednika imenuje i razrešava Vlada, i to:
1. četiri člana na predlog ministra nadležnog za poslove zapošljavanja, od kojih su najmanje dva iz sastava ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja (u daljem tekstu: Ministarstvo);
2. četiri člana na predlog Socijalno-ekonomskog saveta za Republiku Srbiju, od kojih dva predstavnika sindikata i dva predstavnika poslodavaca.
Direktor Nacionalne službe je po funkciji član upravnog odbora.
Članovi upravnog odbora imenuju se na period od četiri godine.
Upravni odbor odlučuje većinom glasova ukupnog broja svojih članova.
Način rada, ovlašćenja i odgovornosti članova upravnog odbora, kao i druga pitanja od značaja za rad upravnog odbora, uređuju se statutom Nacionalne službe.
Član 13.
Upravni odbor:
1. donosi statut i opšte akte Nacionalne službe;
2. donosi godišnji program rada Nacionalne službe;
3. donosi finansijski plan i završni račun Nacionalne službe, u skladu sa zakonom;
4. usvaja izveštaj o radu Nacionalne službe;
5. odlučuje o poslovanju Nacionalne službe i korišćenju sredstava, u skladu sa zakonom;
6. odlučuje o drugim pitanjima, u skladu sa zakonom i statutom Nacionalne službe.
Vlada daje saglasnost na statut i program rada Nacionalne službe.
Član 14.
Upravni odbor podnosi Ministarstvu polugodišnji izveštaj o radu Nacionalne službe.
Ministarstvo može zahtevati poseban izveštaj koji je upravni odbor dužan bez odlaganja da podnese.
Upravni odbor podnosi Vladi godišnji izveštaj o radu Nacionalne službe, u skladu sa zakonom.
Član 15.
Direktor Nacionalne službe rukovodi njenim radom, u skladu sa odlukama upravnog odbora.
Direktora Nacionalne službe imenuje i razrešava Vlada na period od četiri godine.
Direktor Nacionalne službe mora imati visoku spremu i najmanje devet godina radnog iskustva u struci, kao i prethodno iskustvo u oblasti zapošljavanja.
Član 16.
Direktor Nacionalne službe:
1. organizuje rad i poslovanje u Nacionalnoj službi;
2. predstavlja i zastupa Nacionalnu službu;
3. izvršava odluke upravnog odbora Nacionalne službe;
4. donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi;
5. rukovodi radom zaposlenih u Nacionalnoj službi;
6. odlučuje o izboru direktora filijala po sprovedenom javnom konkursu;
7. obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom Nacionalne službe.
Član 17.
Direktora Pokrajinske službe imenuje upravni odbor na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine.
Direktor Pokrajinske službe učestvuje u radu upravnog odbora.
Na direktora Pokrajinske službe primenjuju se odredbe člana 11. st. 2. i 3. ovog zakona.
Direktor Pokrajinske službe, po sprovedenom javnom konkursu, predlaže direktoru Nacionalne službe kandidata za izbor direktora filijale obrazovane na teritoriji autonomne pokrajine.
Član 18.
Poslove utvrđene zakonom, statutom i drugim opštim aktima Nacionalne službe, obavljaju zaposleni u Nacionalnoj službi.
Lica koja obavljaju poslove zapošljavanja u Nacionalnoj službi moraju imati položen ispit za rad u zapošljavanju.
4. Finansiranje Nacionalne službe
Član 19.
Prihod Nacionalne službe čine sredstva:
1. doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti;
2. iz budžeta Republike Srbije;
3. ostvarena ulaganjem kapitala;
4. domaćih i inostranih kredita, u skladu sa zakonom;
5. poklona, donacija i legata;
6. druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom.
5. Agencije za zapošljavanje
Član 20.
Agenciju za zapošljavanje (u daljem tekstu: agencija) osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja poslova zapošljavanja, i to:
obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja;
posredovanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu;
profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere;
sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom službom.
Agencija ne može da se bavi zapošljavanjem maloletnih lica, kao ni zapošljavanjem na poslovima sa povećanim rizikom, u skladu sa propisima koji uređuju odgovarajuću oblast.
Agencija ne može za vreme štrajka da posreduje u zapošljavanju na poslovima učesnika štrajka, osim ako nije obezbeđen minimum procesa rada u skladu sa zakonom.
Član 21.
Dozvolu za rad agenciji izdaje Ministarstvo na osnovu pismenog zahteva, ako agencija ispunjava uslove u pogledu:
prostorne i tehničke opremljenosti;
stručne osposobljenosti zaposlenih.
Dozvola za rad može se izdati agenciji koja ima zaposleno najmanje jedno lice sa visokom spremom.
Pod stručno osposobljenim licem smatra se lice koje ima najmanje srednju spremu i položen ispit za rad u zapošljavanju.
Prostorne i tehničke uslove za rad agencije, uslove u pogledu stručne osposobljenosti zaposlenih, kao i program, sadržinu i način polaganja ispita za rad u zapošljavanju propisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja.
Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola.
Član 22.
Agenciju ne može osnovati, niti u njoj poslove zapošljavanja može obavljati lice koje je:
1. osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, u periodu od tri godine nakon izdržavanja kazne;
2. osnivač agencije kojoj je oduzeta dozvola za obavljanje poslova zapošljavanja, u roku od tri godine od dana oduzimanja dozvole.
Član 23.
Po pribavljenoj dozvoli agencija se upisuje u registar nadležnog organa, nakon čega može početi sa radom.
Radi obavljanja poslova zapošljavanja na određenoj teritoriji agencija može obrazovati područne jedinice, koje moraju ispunjavati uslove za dobijanje dozvole iz člana 21. ovog zakona.
Član 24.
Za izdavanje dozvole za rad agencija plaća naknadu čiju visinu utvrđuje Vlada.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana koriste se za finansiranje aktivne politike zapošljavanja.
Član 25.
Dozvola za rad agencije izdaje se za period od pet godina i može se produžiti.
Član 26.
Ministarstvo oduzima dozvolu za rad agenciji ako ona:
prestane da ispunjava uslove iz člana 21. ovog zakona;
vrši poslove zapošljavanja u suprotnosti sa ovim zakonom.
Dozvola za rad se oduzima agenciji i ako je njen osnivač osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.
Agenciji kojoj je dozvola za rad oduzeta iz razloga predviđenih u stavu 1. tač. 2. ili stavu 2. ovog člana, ista se može ponovo izdati protekom roka od tri godine od dana oduzimanja.
Član 27.
Nacionalna služba može, na osnovu postupka javnih nabavki, angažovati agenciju radi izvršavanja pojedinih poslova zapošljavanja, u skladu sa Sporazumom o učinku.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, prava i obaveze Nacionalne službe i agencije utvrđuju se ugovorom.
6. Savet za zapošljavanje
Član 28.
Savet za zapošljavanje se osniva za teritoriju Republike (u daljem tekstu: Republički savet), a može se osnovati i za teritoriju pokrajine (Pokrajinski savet) i jedne ili više opština (u daljem tekstu: Lokalni savet).
Republički savet osniva Vlada.
Pokrajinski i lokalni savet može osnovati nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Lokalni savet koji se osniva za područje više opština osnivaju sporazumom nadležni organi svake od jedinica lokalne samouprave.
Član 29.
Republički savet je savetodavno telo koje osnivaču daje mišljenja i preporuke u vezi sa pitanjima od interesa za unapređenje zapošljavanja, i to:
planovima zapošljavanja;
programima i merama aktivne politike zapošljavanja;
propisima iz oblasti zapošljavanja;
drugim pitanjima od interesa za zapošljavanje.
Član 30.
Republički savet sastoji se od predstavnika osnivača, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca, Nacionalne službe i agencija za zapošljavanje, udruženja od značaja za oblast zapošljavanja, odnosno koja se bave zaštitom interesa nezaposlenih (osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, učesnika oružanih sukoba, žena, omladine i sl.) i stručnjaka za oblast zapošljavanja.
III. PRAVA I OBAVEZE NEZAPOSLENOG I POSLODAVCA
1. Prava i obaveze nezaposlenog
Član 31.
Nezaposleni, u skladu sa odredbama ovog zakona, ima pravo da:
slobodno bira zanimanje i zaposlenje;
se obaveštava kod Nacionalne službe i agencije o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje;
besplatno koristi usluge Nacionalne službe i agencije;
sa Nacionalnom službom utvrdi individualni plan zapošljavanja;
učestvuje u programima i merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja;
ostvari novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti;
ostvari druga prava, u skladu sa zakonom.
Nezaposleni koji zasnuje radni odnos van mesta svog prebivališta može da ostvari pravo na jednokratnu novčanu pomoć za naknadu putnih i troškova selidbe, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe.
Nezaposleni koji pripada kategoriji teže zapošljivih lica može imati prednost, odnosno posebna prava u sprovođenju pojedinih programa i mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom .
Teže zapošljiv nezaposleni jeste nezaposleni koji zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje.
Član 32.
Nezaposleni, u skladu sa odredbama ovog zakona, ima obavezu da:
aktivno traži zaposlenje i neposredno se obraća poslodavcu radi zaposlenja;
utvrdi sa Nacionalnom službom individualni plan zapošljavanja i da poštuje sva prava i obaveze koje po njemu ima;
učestvuje u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom, opštim aktom i individualnim planom zapošljavanja;
ne odbija ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odgovarajuće obrazovanje i obuku, u skladu sa zakonom i individualnim planom zapošljavanja;
se javlja poslodavcima radi razgovora o zaposlenju, po uputu Nacionalne službe ili na sopstvenu inicijativu;
se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja, a najmanje jednom u tri meseca, kao i na svaki poziv Nacionalne službe;
obavesti Nacionalnu službu o svakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza po ovom zakonu, najkasnije pet dana od nastanka promene;
ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu, opštem aktu i individualnom planu zapošljavanja.
Na zahtev Nacionalne službe nezaposleni je dužan da dostavi dokaze o ispunjavanju obaveza iz stava 1. tač. 1. i 5. ovog člana.
Član 33.
Tokom prvih 12 meseci od uvođenja u evidenciju Nacionalne službe odgovarajuće zaposlenje za nezaposlenog, u smislu ovog zakona, jeste zaposlenje u okviru stečenog nivoa i vrste obrazovanja.
Po isteku roka od 12 meseci, odgovarajuće zaposlenje za nezaposlenog jeste i zaposlenje na poslovima na nižem nivou u okviru iste ili srodne vrste stečenog obrazovanja, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja, uzimajući u obzir radno iskustvo i stanje na tržištu rada.
2. Prava i obaveze poslodavca
Član 34.
Poslodavac, u skladu sa odredbama ovog zakona, ima pravo da:
zahteva od Nacionalne službe da ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa;
samostalno odlučuje o izboru lica koja će zaposliti ili radno angažovati;
zaposli lice bez posredovanja Nacionalne službe ili agencije;
učestvuje u programima i merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom;
besplatno ostvari usluge Nacionalne službe;
ostvari druga prava utvrđena ovim zakonom i opštim aktom.
Usluge za koje se plaća naknada propisuje Vlada.
Član 35.
Poslodavac, u skladu sa odredbama ovog zakona, ima obavezu da:
obezbedi jednak tretman lica koja su mu se javila radi razgovora o zaposlenju;
dostavi obaveštenje o obavljenom razgovoru o zaposlenju – na zahtev Nacionalne službe ili nezaposlenog sa kojim je obavio razgovor;
ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu;
podnese prijave Nacionalnoj službi, u skladu sa ovim zakonom.
IV. AKTIVNA POLITIKA ZAPOŠLjAVANjA
Član 36.
Aktivna politika zapošljavanja predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.
1. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja
Član 37.
Osnovni instrument aktivne politike zapošljavanja je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja (u daljem tekstu: Akcioni plan).
Akcioni plan, usaglašen sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja, utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Akcioni plan se usvaja na godišnjem nivou, najkasnije do 31. jula tekuće godine za narednu godinu.
Ministarstvo podnosi Vladi godišnji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana, najkasnije do 30. aprila za prethodnu godinu.
Član 38.
Ministarstvo upravlja pripremom i sprovođenjem Akcionog plana i koordinira, usmerava i nadgleda rad svih subjekata koji učestvuju u njegovom sprovođenju.
Član 39.
Akcioni plan sadrži:
makroekonomski okvir za stvaranje i primenu politike zapošljavanja;
stanje i tokove na tržištu rada, detaljno za narednu i okvirno za naredne tri godine;
ciljeve i prioritete politike zapošljavanja;
programe i mere aktivne politike zapošljavanja za narednu godinu, sa odgovornostima za njihovo sprovođenje i potrebnim sredstvima;
finansijski okvir za politiku zapošljavanja i izvore finansiranja;
nosioce poslova realizacije Akcionog plana;
kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja;
indikatore uspešnosti realizacije programa i mera iz tačke 4. ovog stava;
druge elemente.
2. Pokrajinski i lokalni akcioni planovi zapošljavanja
Član 40.
Nadležni organ teritorijalne autonomije može, po pribavljenom mišljenju Pokrajinskog saveta, usvojiti pokrajinski akcioni plan zapošljavanja.
Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom.
Član 41.
Nadležni organ lokalne samouprave može, po pribavljenom mišljenju Lokalnog saveta, usvojiti lokalni akcioni plan zapošljavanja.
Ukoliko je formiran Lokalni savet za područje više opština, nadležni organi lokalnih samouprava mogu, po pribavljenom mišljenju Lokalnog saveta, sporazumom usvojiti lokalni akcioni plan zapošljavanja za područje tih opština.
Lokalni akcioni plan zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom i pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja.
3. Sporazum o učinku Nacionalne službe
Član 42.
Utvrđivanje učinka Nacionalne službe i praćenje efikasnosti sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja iz Akcionog plana određuje se Sporazumom o učinku.
Sporazum o učinku zaključuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja i direktor Nacionalne službe, po pribavljenom mišljenju upravnog odbora Nacionalne službe.
Sporazumom o učinku bliže se uređuju:
mere i aktivnosti iz Akcionog plana koje realizuje Nacionalna služba;
rokovi za sprovođenje mera i aktivnosti iz Akcionog plana;
očekivani rezultati;
odgovornosti u Nacionalnoj službi;
finansijski okvir;
podnošenje redovnih tromesečnih i godišnjeg izveštaja, kao i vanrednih izveštaja Nacionalne službe Ministarstvu o sprovođenju programa i mera iz Akcionog plana.
Stepen ostvarenosti učinka utvrđenog aktom iz stava 1. ovog člana predstavlja osnov za ocenu realizacije aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe.
4. Mere aktivne politike zapošljavanja
Član 43.
Mere aktivne politike zapošljavanja su aktivnosti usmerene ka unapređenju zaposlenosti, i to:
u posredovanju u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje;
u profesionalnoj orijentaciji i savetovanju o planiranju karijere;
subvencije za zapošljavanje;
podrška samozapošljavanju;
dodatno obrazovanje i obuka;
podsticaji za korisnike novčane naknade;
javni radovi;
druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže zaposlenje.
Nacionalna služba opštim aktom bliže uređuje kriterijume i način sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja.
4.1 Posredovanje u zapošljavanju
Član 44.
Posredovanjem u zapošljavanju, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi povezivanja lica koje traži zaposlenje sa poslodavcem radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja.
Poslovi posredovanja u zapošljavanju obuhvataju:
povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada;
preliminarnu selekciju lica koja traže zaposlenje, uzimajući u obzir uslove za rad na određenom poslu kod poslodavca, kao i vrstu i nivo obrazovanja, zanimanje, znanja i veštine i radno iskustvo lica koje traži zaposlenje;
savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova i tehnike aktivnog traženja posla;
utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim;
upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja.
U postupku posredovanja u zapošljavanju nezaposleno lice ima prednost nad licem koje traži promenu zaposlenja.
Nezaposleni koji ostvaruje pravo na materijalno obezbeđenje u skladu sa zakonom, ima pravo na naknadu troškova slanja prijave za zaposlenje, kao i troškova javnog prevoza radi razgovora o zapošljavanju sa poslodavcem.
Član 45.
Individualni plan zapošljavanja koji sadrži mere koje je potrebno preduzeti u cilju zapošljavanja, utvrđuju Nacionalna služba i nezaposleni.
Plan iz stava 1. ovog člana predstavlja osnov za finansiranje i primenu mera aktivne politike zapošljavanja prema nezaposlenom.
Opštim aktom Nacionalne službe uređuje se sadržaj i način utvrđivanja individualnog plana zapošljavanja.
Član 46.
Nacionalna služba i nezaposleni utvrđuju individualni plan zapošljavanja najkasnije u roku od 90 dana nakon uvođenja u evidenciju nezaposlenog, osim ako se Nacionalna služba i nezaposleni ne sporazumeju drugačije.
Teže zapošljivi nezaposleni ima prvenstvo u izradi individualnog plana zapošljavanja.
Mere i aktivnosti predviđene individualnim planom zapošljavanja prilagođavaju se potrebama tržišta rada i karakteristikama nezaposlenog, najmanje jednom u šest meseci.
Član 47.
Nacionalna služba priprema i prati sprovođenje individualnog plana zapošljavanja, u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno Nacionalna služba za pripremanje i praćenje sprovođenja individualnog plana zapošljavanja može angažovati:
agenciju, kroz postupak javnih nabavki;
lokalnu samoupravu, ukoliko ona obezbeđuje više od polovine sredstava za finansiranje programa i mera predviđenih u individualnom planu zapošljavanja.
Član 48.
Uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja utvrđuje se individualnim planom zapošljavanja, na osnovu objektivnih kriterijuma koji odražavaju očekivane teškoće zapošljavanja nezaposlenog i procene zapošljivosti koju vrši Nacionalna služba.
Objektivni kriterijumi iz stava 1. ovog člana uključuju obrazovanje nezaposlenog, godine života, radno iskustvo, pol, period nezaposlenosti, mesto prebivališta i sl.
Nezaposleni može pre uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja biti upućen na proveru zdravstvenih sposobnosti, o trošku Nacionalne službe.
Ministar uputstvom bliže uređuje uslove za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja.
4.2 Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
Član 49.
Profesionalnom orijentacijom i savetovanje o planiranju karijere, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi kojima se, pojedinačno ili grupno, pruža pomoć licima koja traže zaposlenje i drugim licima sa potrebom planiranja karijere, pri izboru , promeni zanimanja i donošenju odluka u vezi sa karijernim razvojem.
Poslovi iz stava 1. ovog člana obuhvataju:
pružanje informacija o tržištu rada i razvoju zanimanja;
profesionalno usmeravanje lica koje traži zaposlenje i drugih lica, pri planiranju pravaca razvoja karijere;
razvijanje sposobnosti kod lica koje traži zaposlenje da donese odluku o svojoj karijeri;
razvijanje sposobnosti za aktivno traženje posla;
selekcija kandidata prema zahtevima posla i psihofizičkim sposobnostima lica;
druge savetodavne aktivnosti usmerene ka povećanju zapošljivosti lica koje traži zaposlenje.
4.3 Subvencije za zapošljavanje
Član 50.
Subvencije za zapošljavanje su sredstva koja poslodavac može da ostvari za zapošljavanje nezaposlenih, i to:
na novootvorenim radnim mestima;
na upražnjenim radnim mestima, ako se radi o licima koja pripadaju kategoriji teže zapošljivih lica, u skladu sa ovim zakonom i Akcionim planom;
u drugom slučaju utvrđenom Akcionim planom.
Ugovorom se uređuju međusobna prava i obaveze Nacionalne službe i korisnika subvencije.
4.4 Podrška samozapošljavanju
Član 51.
Podrška samozapošljavanju jesu sredstva i stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava.
Samozapošljavanje, u smislu ovog zakona, je osnivanje radnje, zadruge, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos..
Ugovorom se uređuju međusobna prava i obaveze Nacionalne službe i nezaposlenog koji ostvaruje pravo na podršku samozapošljavanju.
4.5 Dodatno obrazovanje i obuka
Član 52.
Dodatnim obrazovanjem i obukom, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Dodatno obrazovanje i obuku organizuje Nacionalna služba ili agencija na zahtev poslodavca ili za potrebe tržišta rada.
Troškove dodatnog obrazovanja i obuke koje organizuje Nacionalna služba na zahtev poslodavca snosi poslodavac, a troškove dodatnog obrazovanja i obuke za tržište rada snosi Nacionalna služba, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe.
Troškove dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe poslodavca može da snosi Nacionalna služba, u skladu sa opštim aktom.
Član 53.
Nezaposleni je dužan da prihvati odgovarajuće dodatno obrazovanje i obuku na koju ga Nacionalna služba uputi u cilju zapošljavanja ili povećanja mogućnosti za zapošljavanje, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja.
Ugovorom zaključenim između Nacionalne službe i nezaposlenog utvrđuju se prava i obaveze nezaposlenog upućenog na dodatno obrazovanje i obuku.
Nezaposleni koga je Nacionalna služba uputila na dodatno obrazovanje i obuku ima pravo na obavezne udžbenike i troškove prevoza u visini utvrđenoj ugovorom iz stava 2. ovog člana.
Lica koja završe dodatno obrazovanje i obuku dobijaju ispravu o osposobljenosti za obavljanje poslova za koje su obučeni.
Član 54.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada utvrđen Akcionim planom sprovodi Nacionalna služba samostalno, kod poslodavca kao obuku na radu ili preko specijalizovanih izvođača obuka sa kojima, po prethodno sprovedenom postupku javnih nabavki, ugovara sprovođenje pojedinačnih programa.
Ugovorom između Nacionalne službe i izvođača obuke utvrđuju se međusobna prava i obaveze.
Nezaposleni može da ostvari pravo na dodatno obrazovanje i obuku u skladu sa individualnim planom zapošljavanja.
4.6 Podsticaji za korisnike novčane naknade
Član 55.
Nezaposleno lice, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ima pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u visini od 30% od ukupnog iznosa novčane naknade, bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
Korisnik novčane naknade može da ostvari pravo iz stava 1. ovog člana samo za zasnivanje jednog radnog odnosa u periodu trajanja istog prava na novčanu naknadu, ako podnese pismeni zahtev u roku od 30 dana od dana zasnivanja tog radnog odnosa.
Obaveze korisnika prava iz stava 1. ovog člana regulišu se ugovorom.
4.7 Zapošljavanje na javnim radovima
Član 56.
Javnim radovima, u smislu ovog zakona, smatraju se radovi koji se organizuju u cilju zapošljavanja, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.
Član 57.
Teritorijalna autonomija i jedinica lokalne samouprave mogu da utvrde delatnosti, kriterijume i sredstva za sprovođenje javnih radova od interesa za tu teritoriju.
Javni radovi od interesa za Republiku mogu se organizovati i sprovoditi u saradnji sa teritorijalnom autonomijom i jedinicom lokalne samouprave, na osnovu ugovora kojim se utvrđuju način i izvori finansiranja.
Član 58.
Javne radove sprovodi poslodavac izvođač javnog rada, koga određuje Nacionalna služba, na osnovu javnog konkursa.
Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radu na određeno vreme.
Nacionalna služba na javne radove prvenstveno uključuje teže zapošljivog nezaposlenog i nezaposlenog u stanju socijalne potrebe.
5. Finansiranje aktivne politike zapošljavanja
Član 59.
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju se iz:
budžeta Republike Srbije;
sredstava teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave;
poklona, donacija, legata, kredita, kamata i drugih sredstava, u skladu sa zakonom;
doprinosa za slučaj nezaposlenosti;
drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Sredstva iz stava 1. tačka 2. ovog člana vode se u okviru budžetskog fonda koji autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave otvara u skladu sa čl. 44−47. Zakona o budžetskom sistemu.
Član 60.
Teritorijalna autonomija, odnosno jedinica lokalne samouprave koja, u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja, obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određenog programa ili mere aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Ministarstvu za učešće u finansiranju tog programa ili mere.
Ministar nadležan za poslove zapošljavanja odlučuje o zahtevu iz stava 1. ovog člana u skladu sa raspoloživim sredstvima i kriterijumima iz Akcionog plana.
Ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti zahtev iz stava 1. ovog člana i ako teritorijalna autonomija, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje manje od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određenog programa ili mere aktivne politike zapošljavanja ukoliko je taj program ili mera usmeren na nerazvijenu opštinu – utvrđenu u skladu sa posebnim propisom Vlade.
6. Praćenje i ocena efekata aktivne politike zapošljavanja i prognoze kretanja na tržištu rada
Član 61.
Praćenje i ocena efekata aktivne politike zapošljavanja predstavlja skup aktivnosti usmerenih na praćenje sprovođenja planova, programa i mera aktivne politike zapošljavanja, kao i njihovog uticaja na stanja i kretanja na tržištu rada, u cilju stvaranja uslova za preduzimanje mera usmerenih na njeno unapređenje.
Član 62.
Praćenje i ocenu efekata aktivne politike zapošljavanja vrši Ministarstvo neposredno ili u saradnji sa republičkim organom nadležnim za poslove statistike, Nacionalnom službom i drugim subjektima, koji obezbeđuju:
podatke o stanju i kretanjima na tržištu rada;
praćenje uspešnosti programa i mera aktivne politike zapošljavanja.
Član 63.
Prognoze kretanja na tržištu rada jesu aktivnosti usmerene na sagledavanje i praćenje tendencija, stanja i budućih potreba poslodavaca na nacionalnom i regionalnom nivou u cilju prilagođavanja mera aktivne politike zapošljavanja tim potrebama i povećanja efikasnosti i efektivnosti rada nosilaca poslova zapošljavanja.
Sistem statističkih indikatora i metodologija njihovog izračunavanja ustanovljavaju se u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.
V. OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI
1. Obavezno osiguranje
Član 64.
Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti (u daljem tekstu: obavezno osiguranje) je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti.
Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to:
novčana naknada;
zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom;
druga prava u skladu sa zakonom.
Član 65.
Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom.
2. Pravo na novčanu naknadu
Član 66.
Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.
Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog člana smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana.
Član 67.
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:
prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to:
ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu,
ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;
otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;
premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.
Član 68.
Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja.
Nezaposlenom koji podnese zahtev iz stava 1. ovog člana po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
Pravo na novčanu naknadu nema nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo, u skladu sa ovim zakonom.
U rok iz st. 1–3. ovog člana ne računa se vreme za koje je nezaposleni po propisima o zdravstvenom osiguranju bio privremeno sprečen za rad.
2.1 Visina novčane naknade
Član 69.
Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade jeste prosečna zarada, odnosno plata ili naknada zarade nezaposlenog u skladu sa zakonom u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje.
Član 70.
Novčana naknada utvrđuje se u visini od 50% osnovice iz člana 69. ovog zakona.
Novčana naknada iz stava 1. ovog člana ne može biti viša od 160% niti niža od 80% minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade.
Član 71.
Novčana naknada se isplaćuje za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata.
2.2 Trajanje prava na novčanu naknadu
Član 72.
Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom :
tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina;
šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina;
devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;
dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina.
Godinom staža osiguranja, smislu stava 1. ovog člana, smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.
Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine.
Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju svakih 30 dana, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja.
Član 73.
Isplata novčane naknade se nastavlja za vreme:
trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja;
privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti;
porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada.
Član 74.
Novčana naknada može da se isplati u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja, na zahtev nezaposlenog, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe.
Član 75.
Isplata novčane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to:
trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
odsluženja ili dosluženja vojnog roka;
izdržavanja kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci;
boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Po prestanku razloga iz stava 1. ovog člana, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novčane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava u roku od 30 dana.
2.3 Prestanak prava na novčanu naknadu
Član 76.
Korisniku novčane naknade prestaje pravo na novčanu naknadu, ako:
se briše sa evidencije, u skladu sa ovim zakonom;
prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom;
ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu;
se od strane nadležnog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima;
podnese zahtev za prestanak prava.
Član 77.
Nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu.
Nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu zbog zasnivanja radnog odnosa ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu, pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja se pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije.
3. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje
Član 78.
Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu.
Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sadržani u novčanoj naknadi i plaćaju se na teret lica koje prima novčanu naknadu.
Osnovica na koju se plaćaju doprinosi je iznos novčane naknade.
Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje iz stava 1. ovog člana vrši Nacionalna služba.
Član 79.
Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.
4. Postupak za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja
Član 80.
O pravima nezaposlenog iz obaveznog osiguranja odlučuje se u postupku propisanom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
O pravima nezaposlenog u prvom stepenu odlučuje nadležni organ Nacionalne službe, određen statutom.
Drugostepeni organ, u rešavanju o pravima nezaposlenog lica iz obaveznog osiguranja jeste direktor Nacionalne službe.
Protiv konačnog rešenja Nacionalne službe, nezaposleni može tužbom pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom, u skladu sa zakonom.
VI. EVIDENCIJE U OBLASTI ZAPOŠLjAVANjA
1. Vrste evidencija
Član 81.
Evidencije u oblasti zapošljavanja sadrže podatke koje, u skladu sa ovim zakonom, radi sagledavanja stanja i kretanja na tržištu rada, prikupljaju nosioci poslova zapošljavanja.
Pojedinačne evidencije u oblasti zapošljavanja vode nosioci poslova zapošljavanja, a centralnu evidenciju u oblasti zapošljavanja vodi Nacionalna služba u skladu sa načelima zaštite podataka o ličnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, savesnosti i odgovornosti.
Član 82.
Evidencije u oblasti zapošljavanja su evidencije o:
licu koje traži zaposlenje;
poslodavcu;
obvezniku doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti;
potrebi za zapošljavanjem.
Član 83.
Nacionalna služba vodi posebne evidencije o:
strancu i licu bez državljanstva;
licu kome miruju prava po osnovu nezaposlenosti;
licu privremeno sprečenom za rad, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju.
2. Evidencije o licu koje traži zaposlenje
Član 84.
Evidencija o licu koje traži zaposlenje jeste evidencija o:
nezaposlenom;
licu koje traži promenu zaposlenja;
drugom licu koje traži zaposlenje.
Evidencija o licu koje traži zaposlenje vodi se prema jedinstvenom matičnom broju građana, na osnovu podataka iz javnih i drugih isprava koje sadrže potrebne podatke.
Član 85.
Lice koje traži zaposlenje se lično prijavljuje Nacionalnoj službi prema prebivalištu ili prema mestu rada ili prestanka radnog odnosa, ako u tom mestu ima boravište.
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da se prijavi kao nezaposleni ako ima odobrenje za stalni ili privremeni boravak i važeću radnu dozvolu.
Član 86.
Evidencija o licu koje traži zaposlenje počinje da se vodi danom prijavljivanja Nacionalnoj službi, a prestaje kada nastupi neki od osnova za brisanje iz evidencije, odnosno za prestanak vođenja evidencije, u skladu sa zakonom.
Član 87.
Nezaposleni se briše sa evidencije ako bez opravdanog razloga ne izvršava svoje obaveze prema Nacionalnoj službi, odnosno ako:
se ne javi Nacionalnoj službi u rokovima iz ovog zakona;
na zahtev Nacionalne službe ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja;
odbije ponuđeno posredovanje za odgovarajuće zaposlenje;
se ne javi poslodavcu kome ga uputi Nacionalna služba, a radi se o upućivanju u vezi sa posredovanjem za odgovarajuće zaposlenje;
odbije da utvrdi individualni plan zapošljavanja, ili se ne pridržava njegovih odredaba;
odbije ili svojom krivicom napusti učešće u meri aktivne politike zapošljavanja;
se ne odazove na poziv Nacionalne službe;
obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora po osnovu kojeg ostvaruje pravo na rad van radnog odnosa.
Nezaposleni se briše sa evidencije danom neizvršavanja obaveze utvrđene ovim zakonom.
Ako postoji opravdani razlog za nejavljanje, u smislu stava 1. ovog člana, nezaposleni je dužan da se lično javi i obavesti Nacionalnu službu odmah po prestanku tog razloga.
Lice koje traži promenu zaposlenja i drugo lice koje traži zaposlenje briše se iz evidencije ako se ne javi Nacionalnoj službi najmanje jednom u šest meseci, odnosno na poziv Nacionalne službe.
Član 88.
Evidencija o nezaposlenom prestaje da se vodi ako:
se odjavi sa evidencije;
zasnuje radni odnos, ili započne osiguranje po drugom osnovu u skladu sa zakonom;
postane redovan učenik, odnosno student ako je mlađi od 26 godina života;
ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju ili ostvari pravo na porodičnu ili invalidsku penziju, u skladu sa zakonom;
navrši 65 godina života;
postane potpuno nesposoban za rad u skladu sa zakonom;
stupi na izdržavanje kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju dužem od šest meseci;
strancu prestane odobrenje za stalni ili privremeni boravak;
u slučaju smrti.
Evidencija o licu koje traži promenu zaposlenja i drugom licu koje traži zaposlenje prestaje da se vodi ako se ispune uslovi iz stava 1. tačka 1. i tač. 4–9. ovog člana.
Član 89.
Lice koje traži zaposlenje brisano sa evidencije ima pravo ponovo da se uvede u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije.
Korisnik novčane naknade koji je brisan sa evidencije ako obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora po osnovu kojeg ostvaruje pravo na rad van radnog odnosa ima pravo ponovo da se uvede u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od devet meseci od dana prestanka vođenja evidencije.
Član 90.
Lice koje traži zaposlenje ima pravo na uvid u lične podatke koji se o njemu vode na evidenciji Nacionalne službe i da zahteva ispravku netačnih podataka.
Nacionalna služba može uz saglasnost lica da ustupi podatke drugim pravnim licima i agencijama u cilju uključivanja u mere aktivne politike tržišta rada.
Član 91.
Evidencija o poslodavcu sadrži podatke o nazivu, matičnom broju jedinstvenog registra, poreskom identifikacionom broju, broju zaposlenih i druge podatke potrebne za vođenje evidencije.
Evidencija o poslodavcu se vodi prema sedištu poslodavca.
4. Evidencija o obvezniku doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Član 92.
Evidencija o obveznicima doprinosa za slučaj nezaposlenosti sadrži podatke o:
obvezniku doprinosa za slučaj nezaposlenosti;
osiguranju zaposlenog;
prestanku osiguranja zaposlenog.
Evidencija o obveznicima doprinosa za slučaj nezaposlenosti vodi se na osnovu prijave obveznika doprinosa, odnosno poslodavca ili drugog isplatioca prihoda.
Evidencija o obveznicima doprinosa za slučaj nezaposlenosti se vodi prema mestu obveznika doprinosa, sedištu poslodavca, odnosno poslovne jedinice poslodavca u kojoj zaposleni obavlja posao.
5. Evidencija o potrebi za zapošljavanjem
Član 93.
Evidencija o potrebi za zapošljavanjem sadrži podatke o slobodnom poslu, potrebnim znanjima i sposobnostima za obavljanje posla, broju izvršilaca i drugim uslovima za izvršavanje posla.
Evidencija o potrebi za zapošljavanjem se vodi na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem:
u zemlji;
u inostranstvu.
Prijavu potrebe za zapošljavanjem u zemlji podnosi poslodavac koji ima slobodan posao u skladu sa zakonom i poslodavac koji ostvaruje prava kod nosilaca poslova zapošljavanja.
Evidencija o potrebi za zapošljavanjem u zemlji vodi se prema sedištu poslodavca odnosno prema mestu rada ako poslodavac ima registrovanu poslovnu jedinicu.
Evidencija o potrebi za zapošljavanjem u inostranstvu vodi se prema mestu predaje prijave o potrebi za zapošljavanjem.
6. Način vođenja evidencija
Član 94.
Bližu sadržinu podataka, način vođenja i obrasce na kojima se vode evidencije utvrđene ovim zakonom, propisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja.
Član 95.
Zapošljavanje u inostranstvu vrši se na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem u inostranstvu koju prima Ministarstvo, Nacionalna služba ili agencija.
Radi omogućavanja zapošljavanja u inostranstvu Ministarstvo može da zaključi ugovor o zapošljavanju sa nadležnim organom, organizacijom ili poslodavcem iz inostranstva.
Član 96.
Nacionalna služba i agencija posreduju za zapošljavanje u inostranstvu na način i po postupku predviđenom za posredovanje za zapošljavanje u zemlji.
Nacionalna služba i agencija dužne su da obezbede zaštitu lica u postupku zapošljavanja u inostranstvu.
Član 97.
Zaštita lica koja se zapošljavaju u inostranstvu podrazumeva najmanje jednak tretman po osnovu rada sa državljanima države zaposlenja za vreme rada i boravka u inostranstvu.
Zaštita lica koja se zapošljavaju u inostranstvu podrazumeva obezbeđivanje: dozvola za rad i boravak u inostranstvu; troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti; troškova prevoza; informisanje o uslovima života i rada u inostranstvu; informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada; zaključivanje ugovora o radu pre odlaska u inostranstvo i druga ugovorena prava.
Član 98.
Nacionalna služba i agencija pružaju obaveštenja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje u inostranstvu, uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu, o oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom o zapošljavanju u inostranstvu, kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva, u skladu sa zakonom.
Član 99.
Nacionalna služba i agencija mogu posredovati za zapošljavanje u inostranstvu ako ne postoje smetnje za odlazak lica u inostranstvo u skladu sa zakonom.
Lice koje se zapošljava u inostranstvu podnosi dokaze da ne postoje smetnje iz stava 1. ovog člana.
Član 100.
Nacionalna služba i agencija dostavljaju Ministarstvu obaveštenje o licima koja se zapošljavaju u inostranstvu, njihovom broju i strukturi i druge podatke u vezi sa zapošljavanjem u inostranstvu, pre odlaska na rad u inostranstvo.
VIII. NADZOR NAD NOSIOCIMA POSLOVA ZAPOŠLjAVANjA
Član 101.
Ministarstvo vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvršavanje, kao i nad radom Nacionalne službe i agencije.
IX. KAZNENE ODREDBE
Član 102.
Novčanom kaznom od 200.000,00 do 800.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – Nacionalna služba, ako:
ne sprovodi ili sprovodi suprotno odredbama ovog zakona poslove zapošljavanja utvrđene čl. 6. i 8. ovog zakona;
ne omogući nezaposlenom ostvarivanje prava utvrđenih članom 31. ovog zakona;
ne omogući poslodavcu ostvarivanje prava utvrđenih članom 34. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u Nacionalnoj službi novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara.
Član 103.
Novčanom kaznom od 200.000,00 do 600.000,00 dinara kazniće se za prekršaj agencija za zapošljavanje – pravno lice, ako:
poslove zapošljavanja za koje je dobila dozvolu obavlja suprotno odredbama ovog zakona (član 6.);
obavlja poslove zapošljavanja za koje nije dobila dozvolu (član 20. stav 1);
obavlja poslove zapošljavanja maloletnih lica, poslove zapošljavanja na poslovima sa povećanim rizikom ili posreduje za vreme štrajka (član 20. st. 2. i 3.);
poslove zapošljavanja obavlja lice koje nije stručno osposobljeno (član 21. stav 3);
poslove zapošljavanja obavlja lice koje ne ispunjava uslove predviđene članom 22. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 50.000,00 do 400.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i agencija za zapošljavanje – preduzetnik.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 104.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona ostvarila prava u skladu sa propisima i opštim aktima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostvaruju prava u obimu i trajanju utvrđenom tim propisima i opštim aktima.
Član 105.
Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04-dr. zakon), osim ako je za lice koje traži zaposlenje povoljnije da se postupak okonča po odredbama ovog zakona.
Član 106.
Lica koja su položila ispit za rad u zapošljavanju u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, nemaju obavezu polaganja ispita za rad u zapošljavanju po odredbama ovog zakona.
Član 107.
Ministar nadležan za poslove zapošljavanja doneće propise na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 108.
Nacionalna služba, osnovana Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04-dr. zakon) nastavlja da radi u skladu sa ovim zakonom.
Nacionalna služba uskladiće organizaciju i način rada u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 109.
Agencija, osnovana u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04-dr. zakon) nastavlja da radi u skladu sa ovim zakonom.
Agencija iz stava 1. ovog člana dužna je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona uskladi svoju organizaciju, rad i akte sa odredbama ovog zakona.
Član 110.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi: Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04-dr. zakon); odredbe čl. 2–10. Zakona o zaštiti građana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu („Službeni list SRJ”, broj 24/98 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05) – u delu koji se odnosi na zapošljavanje; odredbe čl. 8–22. i čl. 26–40. Zakona o evidencijama u oblasti rada („Službeni list SRJ”, broj 46/96 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05).
Član 111.
Propisi doneti na osnovu odredaba Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 71/03 i 84/04-dr. zakon) ostaju na snazi do dana stupanja na snagu propisa na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovim odredbama.
Član 112.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti sadržan je u članu 97. tač. 8. i 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zapošljavanja, kao i sistem javnih službi.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Problem značajne nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti građana jeste jedan od najvažnijih problema sa kojima se Republika Srbija danas suočava. Stopa nezaposlenosti u 2007. godini bila je 18,8%, a stopa zaposlenosti 51,5%. Oba ova ključna pokazatelja stanja na tržištu rada značajno su nepovoljnija nego u bilo kojoj od 27 članica Evropske unije. Premda je nepovoljno stanje na tržištu rada posledica nasleđenih problema i tranzicije ka tržišnoj privredi, neophodno je i kroz adekvatan zakonski okvir u domenu politike zapošljavanja i tržišta rada uticati na unapređenje stanja na tržištu rada. Glavni razlog za donošenje ovog zakona se nalazi u činjenici da postojeća regulativa u oblasti zapošljavanja, a pre svega aktuelni Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“ br. 71/03 i 84/04-dr.zakon) ne pruža adekvatan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje politike zapošljavanja, niti obezbeđuje ravnotežu između aktivne i pasivne politike zapošljavanja.
Pritom, problem nezaposlenosti i zapošljavanja se mora sagledavati u znatno širem kontekstu od ovde predloženog zakona, kao što je već istaknuto u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Srbije za period 2005-2010 godine. Posebno, rast zaposlenosti će u velikoj meri zavisiti od uspeha države u drugim aktivnostima usmerenim ka razvoju privrede, privlačenja stranih direktnih investicija, napretka u procesu evropskih integracija, unapređenja regionalne ekonomske saradnje, kao i ostvarivanja intenzivne ekonomske saradnje sa drugim državama koje mogu doprineti ekonomskom razvoju Republike Srbije.
Imajući u vidu da je Republika Srbija u procesu evropskih integracija potrebno je naglasiti da su u izradi predloženog zakona korišćena osnovna rešenja iz direktiva, rezolucija i preporuka EU i Saveta Evrope. Time je predloženi zakon usaglašen sa načelima politike zapošljavanja iz Ugovora o Evropskoj uniji, Ugovorom iz Amsterdama, odlukama Saveta Evropske unije o smernicama politika zapošljavanja, strategijom zapošljavanja Evropske unije iz Luksemburga. Isto tako, predloženi zakon je usaglašen i sa obavezama i standardima sadržanim u relevantnim konvencijama zaključenim pod okriljem Međunarodne organizacije rada: Konvencije br. 102 o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja, Konvencije br. 88 o službi za zapošljavanje, Konvencije br. 122 o politici zapošljavanja, Konvencije br. 144 o tripartitnim konsultacijama, Konvencije br. 168 o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti, i Konvencije br. 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje. Konačno, prilikom izrade teksta predloženog zakona uvaženi su i najviši standardi uporednog prava u oblasti zapošljavanja.
Potrebno je izdvojiti pet osnovnih razloga za donošenje novog zakona. Prvo, važeći zakon ne obezbeđuje dovoljno sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja. To se naročito ogleda u neadekvatnom regulisanju smisla, uloge i sadržine programa aktivne politike zapošljavanja, nefleksibilno definisanim merama aktivne politike zapošljavanja, nepostojanju obaveznih individualnih planova zapošljavanja (osim u ograničenom izuzetku), nepostojanju akta kojim bi se uređivao planirani učinak Nacionalne službe, kao i nepostojanju sistema za praćenje i ocenu aktivne politike zapošljavanja.
Drugo, važeći zakon implicira značajnu neravnotežu između sredstava koja su namenjena za aktivne i pasivne mere u korist pasivnih. Time se dovodi u pitanje jedna od osnovnih smernica Nacionalne strategije zapošljavanja (koja je u skladu sa Evropskom strategijom zapošljavanja) da rad treba učiniti isplativim. Sredstva za pasivne mere odnose više od 80% ukupnih sredstava koja su na raspolaganju za vođenje politike zapošljavanja, što bitno ograničava raspoloživost sredstava za programe aktivne politike tržišta rada i mnogim nezaposlenim licima uskraćuje pristup kvalitetnijim programima tržišta rada.
Treće, ustavnost odredbe dosadašnjeg Zakona o odgovarajućem zaposlenju (koje je nezaposleni dužan da prihvati pod pretnjom brisanja sa evidencije) je ocenjena kao veoma problematična.
Četvrto, neadekvatno su regulisani uređenje i položaj Nacionalne službe i agencija za zapošljavanje (npr. preglomazan sastav upravnog odbora i nefunkcionalan nadzorni odbor Nacionalne službe za zapošljavanje, nepostojanje eliminatornih uslova za lica koja žele da osnuju agenciju za zapošljavanje, itd).
Peto, aktuelni zakon ne obezbeđuje podsticajne mehanizme za aktivnije uključivanje pokrajine, odnosno lokalne samouprave u sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.
Takođe, predloženim zakonom se uređuju i evidencije u oblasti zapošljavanja, na način koji odgovara potrebama racionalnog i efikasnog poslovanja Nacionalne službe. Ove evidencije su trenutno regulisane u posebnom Zakonu o evidencijama u oblasti rada („Službeni list SRJ“ broj 46/96 i „Službeni glasnik RS“ broj 101/2005), tako da sa usvajanjem ovog zakona relevantne odredbe tog zakona koje regulišu evidencije u oblasti zapošljavanja mogu da budu ukinute.
Uvodi se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja („Akcioni plan“) kao centralni instrument planiranja aktivne politike zapošljavanja, koji će služiti kao osnov za budžetsko planiranje u oblasti zapošljavanja. Ovim dokumentom bi se na godišnjem nivou, između ostalog, uređivali i ciljevi i prioriteti aktivne politike zapošljavanja, programi i mere aktivne politike zapošljavanja koji će se preduzeti u narednoj godini, finansijski okvir za aktivnu politiku zapošljavanja, kao i kategorije teže zapošljivih lica koja će imati prioritet u zapošljavanju u narednoj godini. Takođe, uvodi se kao nova zakonska kategorija i akt o učinku, kojim ministar nadležan za poslove zapošljavanja utvrđuje učinak koji Nacionalna služba za zapošljavanje treba da realizuje sprovođenjem programa i mera iz Akcionog plana. Stepen ostvarenosti planiranog učinka bi predstavljao osnov za ocenu realizacije Akcionog plana od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Nadalje, predloženim zakonom se mere aktivne politike zapošljavanja uređuju na opšti način, koji omogućava neophodnu fleksibilnost u njihovom prilagođavanju potrebama tržišta rada. Od posebnog značaja je uvođenje godišnjeg programa dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada (kao sastavnog dela Akcionog plana), kojim se planira prekvalifikacija ili dokvalifikacija nezaposlenih lica za deficitarna zanimanja na tržištu rada, radi povećanja stepena njihove zapošljivosti. Takođe, predloženim zakonom se predviđa i uvođenje individualnih planova zapošljavanja koji svaki nezaposleni mora imati do isteka 90 dana od uvođenja u evidenciju Nacionalne službe, osim ako se Nacionalna služba i nezaposleni ne sporazumeju drugačije (npr. u slučaju lako zapošljivog nezaposlenog). Individualnim planom zapošljavanja utvrđuje se učešće nezaposlenog u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa Akcionim planom. Uvode se i aktivnosti praćenja i ocene efekata aktivne politike zapošljavanja, koje treba da omoguće uvid u učinkovitost sprovedenih mera i da pruže osnov za buduće planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.
Kod regulisanja lica koja traže zaposlenje, pored nezaposlenih i lica koja traže promenu zaposlenja, uvodi se nova kategorija drugih lica koja traže zaposlenje. Ova kategorija će obuhvatiti lica koja se ne bi mogla podvesti pod nezaposlene jer za to ne postoji zakonski osnov (npr. učenici, studenti do 26 godina, penzioneri itd), ili zato što ne žele da preuzmu sve obaveze koje ima nezaposleni (druga lica van radnog odnosa). Time će se stvoriti uslovi da Nacionalna služba takva lica klasifikuje kao druga lica koja traže zaposlenje, a da ona ipak ne budu obrisana sa evidencije. Kada je u pitanju pojam odgovarajućeg zaposlenja relevantna odredba predloženog zakona je reformulisana tako da uvaži razloge zbog kojih je dovedena u pitanje ustavnost odredbe važećeg zakona. Takođe, prema ovom zakonu prijava potrebe za zapošljavanjem više nije obavezna (obaveza ostaje za prijavljivanje zasnivanja i prestanka osiguranja), tako da će poslodavci ubuduće prijavljivati Nacionalnoj službi samo stvarnu potrebu za zapošljavanjem. Time će se smanjiti nepotrebni redovi poslodavaca, a Nacionalna služba rasteretiti nepotrebne administracije što će omogućiti kvalitetniju podršku onim poslodavcima koji zaista traže radnike za popunjavanje slobodnih radnih mesta.
Najvažnije predložene novine u pogledu unutrašnjeg uređenja Nacionalne službe su da nema nadzornog odbora, s obzirom da nadzor nad zakonitošću i stručnošću njenog rada vrši nadležno ministarstvo, kao i da Nacionalna služba ima zakonsku obavezu podnošenja redovnih i vanrednih izveštaja o radu nadležnom ministarstvu. Drugo, broj članova upravnog odbora Nacionalne službe je smanjen sa 15 na 9 članova, dok je istovremeno predloženim zakonom utvrđena tripartitna kompozicija upravnog odbora. Treće, uvode se minimalni uslovi koje mora ispunjavati direktor Nacionalne službe: visoka stručna sprema, najmanje 9 godina radnog iskustva, kao i prethodno iskustvo u oblasti zapošljavanja. Kod agencija za zapošljavanje uvodi se visoka stručna sprema kao preduslov za lica koja obavljaju poslove zapošljavanja (umesto srednje srednje spreme), dok se takođe predviđa da agenciju ne mogu osnovati lica osuđena za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, u periodu od 3 godine nakon izdržavanja kazne, kao i osnivači agencije kojoj je u prethodne tri godine oduzeta dozvola za obavljanje poslova zapošljavanja. Konačno, uvodi se mogunost mogućnost angažovanja agencija od strane NSZ radi pripremanja i sprovođenja individualnih planova zapošljavanja za pojedine kategorije nezaposlenih lica, kao i radi sprovođenja pojedinih programa i mera iz Akcionog plana.
Pokrajinski, odnosno lokalni saveti za zapošljavanje, kao i pokrajinski, odnosno lokalni akcioni planovi zapošljavanja ostaju fakultativni. Međutim, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava mogu ostvariti sufinansiranje mera iz pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja (u granicama sredstava opredeljenih Akcionim planom za tu svrhu) samo ako je osnovan pokrajinski, odnosno lokalni savet, ako je usvojen pokrajinski, odnosno lokalni akcioni plan zapošljavanja, i ako teritorijalna autonomija, odnosno lokalna samouprava obezbede bar polovinu sredstava potrebnih za finansiranje programa ili mere iz pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana. Izuzetno, nerazvijenim opštinama utvrđenim Akcionim planom moglo bi biti odobreno sufinansiranje i ako obezbede manje od polovine potrebnih sredstava. Takođe, predloženim zakonom uvodi se i mogućnost usvajanja lokalnog akcionog plana zapošljavanja za područje više opština (ukoliko je osnovan lokalni savet za zapošljavanje za područje više opština).
Konačno, predloženim zakonom menja se i visina i trajanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, kako bi se stvorio dodatni podsticaj za nezaposlena lica koja su korisnici novčane naknade da traže novo zaposlenje. Prema predloženom zakonu, novčana naknada iznosi 50% od prosečne zarade nezaposlenog u poslednjih šest meseci, pri čemu ne može biti manja od 80% niti veća od 160% minimalne zarade u Republici. Maksimalno trajanje prava na novčanu naknadu iznosi 12 meseci, a izuzetno do 24 meseca ako nezaposlenom nedostaje manje od 2 godine do penzije. Pritom, uvodi se i novi podsticaj za korisnike novčane naknade: lice koje je korisnik novčane naknade najmanje tri meseca a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ima pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u visini od 30% od ukupnog preostalog iznosa novčane naknade.
Cilj predloženog zakona jeste da, u okviru postojećeg stanja ekonomskog razvoja Republike Srbije i odnosa ponude i potražnje na nacionalnom i lokalnim tržištima rada, omogući ostvarivanje najvećeg mogućeg stepena zapošljavanja u Republici kroz stvaranje efikasnog i fleksibilnog zakonskog okvira za obavljanje poslova zapošljavanja, koji će omogućiti redovno godišnje planiranje aktivne politike zapošljavanja, efikasnije korišćenje raspoloživih resursa Nacionalne službe za zapošljavanje, prilagođavanje mera aktivne politike zapošljavanja potrebama tržišta rada, uključivanje lokalnih samouprava u programe zapošljavanja, kao i praćenje i ocenu učinka aktivne politike zapošljavanja kao pokazatelja za njeno buduće planiranje.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH ODREDABA I POJEDINAČNIH REŠENjA
1. Osnovne odredbe
(čl. 1.-5.)
Osnovnim odredbama zakona utvrđuju se oblasti koje zakon reguliše, pojmovi nezaposlenog, lica koje traži zaposlenje i poslodavca, kao i osnovna načela na kojima se zakon zasniva.
Predmet regulisanja predloženog zakona su poslovi zapošljavanja u Republici Srbiji, prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca, aktivna politika zapošljavanja, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja za zapošljavanje (npr. evidencije u oblasti zapošljavanja, zapošljavanje u inostranstvu, itd). Razlog za ovakvo strukturiranje novog zakona je dvostruk. Prvo, to je potreba za logički doslednim koncipiranjem sadržine zakona, što bi trebalo da omogući njegovo lakše čitanje, tumačenje i primenu. Drugo, time se stvaraju uslovi za integrisani pristup u regulisanju pojedinačnih oblasti i pitanja u novom zakonu, tj. izbegavanje parcijalnog regulisanja jednog istog pitanja na više mesta u različitim delovima zakona.
U čl. 1. zakona izričito je predviđeno da je cilj zakona dvostruko postavljen: na prvom mestu to je stvaranje uslova za povećanje zaposlenosti; drugo, to je preduzimanje mera radi sprečavanja dugoročne nezaposlenosti u Republici Srbiji. Odredbe sadržane u predloženom tekstu su sačinjene na opšti način koji bi trebalo da omogući njihovo fleksibilno tumačenje i primenu, u cilju omogućavanja ostvarivanja postavljenog cilja zakona.
Pojmovi nezaposlenog, lica koje traži promenu zaposlenja i poslodavca u najvećoj meri prate rešenja iz važećeg zakona. Ostaje se pri konceptu nezaposlenog kao aktivnog tražioca zaposlenja. Ipak, u samom tekstu odredbi koje regulišu ovo pitanje postoje dve važne razlike u odnosu na tekst važećeg zakona. Prvo, nezaposleni je lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, a najkasnije do 65 godina života. Time se koriguje rešenje iz važećeg zakona po kome je nezaposleni lice od 15 do 65 godina života, jer se sada omogućava da se nezaposlenim licima u smislu ovog zakona ne smatraju lica koja su ispunila uslov za odlazak u penziju (ona se eventualno mogu smatrati drugim licima koja traže zaposlenje). Drugo, predloženi tekst ne sadrži iscrpno nabrajanje obaveza koje nezaposleni koji aktivno traži zaposlenje mora da ispuni. Umesto toga, predviđa se da „nezaposleni aktivno traži zaposlenje ako uredno ispunjava obaveze koje ima po zakonu, opštem aktu i individualnom planu zapošljavanja“. Ovim se s jedne strane nastojao skratiti zakonski tekst upućivanjem na odgovarajuće obaveze nezaposlenog (koje su detaljno regulisane u zakonu), a sa druge strane pojam nezaposlenog se prilagođava postojanju i obaveznosti individualnih planova zapošljavanja, koji bi, po pravilu, trebalo da ima svaki nezaposleni.
Takođe, predloženim zakonom proširuje se kategorija lica koja traže zaposlenje, koja sada pored nezaposlenog i lica koje traži promenu zaposlenja obuhvata i druga lica koja traže zaposlenje. U ovu kategoriju će ulaziti lica koja nisu zaposlena, odnosno koja nisu na drugi način ostvarila pravo na rad, koja su se registrovala kod Nacionalne službe radi traženja zaposlenja, ali nisu spremna da aktivno traže zaposlenje u smislu ovog zakona sa svim pravima i obavezama koje iz toga proizilaze. Isto tako, ova kategorija će uključivati i druga lica koja se po zakonu ne smatraju nezaposlenim (npr. lica koja su ispunila uslov za penziju, redovni učenici i studenti osnovnih studija do 26 godina života, itd) a koja se su registrovala kod Nacionalne službe radi traženja posla. Cilj uvođenja ove kategorije lica koja traže zaposlenje je: a) efikasnija upotreba ograničenih resursa Nacionalne službe, b) omogućavanje vođenja preciznijih evidencija Nacionalne službe, v) praćenje stvarne stope administrativno registrovane nezaposlenosti, g) omogućavanje efektivnog praćenja učinkovitosti rada Nacionalne službe u sprovođenju mera aktivne politike zapošljavanja prema nezaposlenima kao prioritetnoj kategoriji.
Načela na kojima se predloženi zakon zasniva su: a) zabrana diskriminacije, b) nepristrastnosti pri obavljanju poslova zapošljavanja, v) rodne ravnopravnosti, g) afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim nezaposlenim licima, d) slobode u izboru zanimanja i radnog mesta, đ) besplatnosti obavljanja poslova zapošljavanja prema nezaposlenim licima. Veoma opšti način na koji su formulisane odredbe o načelima zakona omogućava primenu opštih odredbi Ustava i posebnih zakona, kada takvi zakoni postoje (npr. u pogledu zabrane diskriminacije ili ravnopravnosti polova), kao i fleksibilno tumačenje ovih načela od strane organa nadležnih za primenu zakona, što bi trebalo da stvori uslove da zakon prati eventualnu evoluciju načela na kojima se zasniva. Po prvi put se izričito uvodi načelo afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim nezaposlenim licima, što ukazuje na značaj koji zakon daje ovoj najugroženijoj kategoriji nezaposlenih lica i upućuje na to da suština mera koje se preduzimaju na osnovu ovog zakona treba da bude usmerena na stvaranje uslova i stimulansa za zapošljavanje onih nezaposlenih lica čiji je položaj najteži na tržištu rada. Ovo načelo je najavljeno već u čl. 1, jer su dugoročnoj nezaposlenosti posebno izložena teže zapošljiva lica.
2. Poslovi zapošljavanja
(čl. 6.-30.)
Poslovi zapošljavanja i njihovi nosioci
Predloženim zakonom utvrđuju se sledeći poslovi zapošljavanja: a) obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje; b) posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; v) profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere; g) sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, d) izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva, u skladu sa zakonom. U odnosu na važeći zakon ovde nema značajnijih razlika.
Kao i u važećem zakonu izričito je predviđeno da poslove zapošljavanja obavljaju Nacionalna služba i agencije za zapošljavanje.
Nacionalna služba za zapošljavanje
Nacionalna služba ima status pravnog lica, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Prema predloženom rešenju ona obavlja a) poslove zapošljavanja, b) osiguranja za slučaj nezaposlenosti, v) ostvarivanja prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava u skladu sa zakonom, g) vođenje evidencija u oblasti zapošljavanja, kao i d) stručno-organizacione, upravne, ekonomsko-finansijske i druge opšte poslove u oblasti zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Nacionalna služba pruža pomoć u oblasti zapošljavanja poslodavcu i licu koje traži zaposlenje, i to tako što pruža savete o pozitivnim propisima u ovoj oblasti, kao i pomoć o načinu popunjavanja i dostavljanja obrazaca i dokumenata. Nacionalna služba je dužna da, u roku od 24 sata od dobijanja potrebe za zapošljavanjem od poslodavca, potrebu oglasi na oglasnoj tabli, internet adresi, kao i u narednom izdanju novina Nacionalne službe.
Predloženim zakonom se kao organi Nacionalne službe utvrđuju upravni odbor i direktor. Nadzorni odbor nije utvrđen predloženim rešenjem kao organ Nacionalne službe, iz sledećih razloga: prvo, nadzor nad radom Nacionalne službe vrši Ministarstvo u skladu sa propisima o državnoj upravi i Vladi, tako da bi nadzorni odbor nepotrebno duplirao poslove koje već obavlja Ministarstvo; drugo, obaveza podnošenja finansijskog plana i završnog računa Nacionalne službe utvrđena je posebnim zakonom; treće, predloženi zakon izričito predviđa da se na članove upravnog odbora, odnosno na direktora Nacionalne službe, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju javnih funkcija, kao i da ta lica mogu biti imenovana na javnu funkciju u Nacionalnoj službi najviše dva puta; četvrto Nacionalna službe vrši i unutrašnji nadzor i kontrolu rada u pojedinim unutrašnjim organizacionim jedinicama.
Kod regulisanja upravnog odbora i direktora Nacionalne službe unete su značajne novine u odnosu na važeći zakon. Prvo, broj članova upravnog odbora je smanjen sa 15 na 9 članova, što će umanjiti glomaznost upravnog odbora, doneti finansijske uštede i povećati efikasnost njegovog rada. Drugo, izmenjena je struktura članova upravnog odbora, i to tako da Vlada imenuje četiri člana na predlog Ministra, a četiri člana na predlog Socijalno-ekonomskog saveta za Republiku (i to dva predstavnika sindikata i dva predstavnika poslodavaca). Time se obezbeđuje znatno veća zastupljenost predstavnika poslodavaca i radnika u upravnom odboru nego što je to slučaj po važećem zakonu (po jedan predstavnik poslodavaca i radnika od ukupno 15 članova upravnog odbora), Treće, direktor Nacionalne službe je po funkciji član upravnog odbora i učestvvuje u njegovom radu. Time se: a) ojačava položaj direktora Nacionalne službe, kao centralnog operativnog organa; b) omogućava se direktoru da aktivno učestvuje u radu upravnog odbora, čije odluke je dužan da sprovodi; v) omogućava se direktoru da ima pravo glasa u donošenju odluka upravnog odbora, čime se stvaraju uslovi da sprovodi neke od poslova koji su u njegovoj nadležnosti (npr. staranje o zakonitosti rada, organizovanje rada i poslovanja Nacionalne službe, itd). Po prvi put, u cilju profesionalizacije Nacionalne službe, uvode se minimalni uslovi koje direktor Nacionalne službe mora ispunjavati: visoka stručna sprema, najmanje 9 godina radnog iskustva, kao i prethodno iskustvo u oblasti zapošljavanja.
Nadležnosti upravnog odbora i direktora u značajnoj meri prate rešenja iz važećeg zakona. Prema predloženom rešenju, pored ostalih poslova direktor je nadležan i da odlučuje o izboru direktora filijala Nacionalne službe po sprovedenom javnom konkursu.
Predloženim rešenjem se takođe intenzivira obaveza upravnog odbora da podnosi izveštaje o radu Nacionalne službe. Pored godišnjeg izveštaja o radu, upravni odbor je obavezan da nadležnom ministarstvu podnosi i polugodišnji izveštaj o radu Nacionalne službe. Osim toga, predviđeno je i da ministarstvo može uvek zahtevati poseban izveštaj koji je upravni odbor dužan bez odlaganja da podnese.
Radi obavljanja poslova zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti na teritoriji Republike, u okviru Nacionalne službe, obrazuju se filijale i Pokrajinska služba za zapošljavanje. Direktora Pokrajinske službe imenuje upravni odbor Nacionalne službe na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine. Direktor Pokrajinske službe učestvuje u radu upravnog odbora, bez prava odlučivanja, i po sprovedenom javnom konkursu odlučuje o izboru direktora filijala obrazovanih na teritoriji autonomne pokrajine.
Agencije za zapošljavanje
Predloženi zakon reguliše u više detalja položaj agencija za zapošljavanje, polazeći od rešenja iz postojećeg zakona da agenciju osnivaju pravna i fizička lica radi obavljanja sledećih poslova zapošljavanja: a). obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; b) posredovanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; v) profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere; g) sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu ugovora sa Nacionalnom službom.
Predloženi zakon predviđa i da Nacionalna služba može, uz saglasnost Ministarstva i na osnovu postupka javnih nabavki, angažovati agenciju radi sprovođenja pojedinih programa i mera iz Akcionog plana, kao i radi pripremanja i sprovođenja individualnih planova zapošljavanja. Ovime se stvaraju uslovi za rasterećivanje Nacionalne službe onda kada se može očekivati da određene programe iz Akcionog plana može uspešno sprovesti i agencija, kao i za angažovanje agencija za pripremanje i sprovođenje individualnih planova zapošljavanja za pojedine kategorije nezaposlenih lica (npr. za rad sa pojedinim kategorijama teže zapošljivih nezaposlenih lica onda kada je Nacionalna služba preopterećena). Zadržavajući rešenje iz postojećeg zakona, predviđeno je da agencija ne može da se bavi zapošljavanjem maloletnih lica, zapošljavanjem na poslovima sa povećanim rizikom, kao ni da posreduje u zapošljavanju na poslovima učesnika štrajka, osim ako nije obezbeđen minimum procesa rada u skladu sa zakonom.
U pogledu izdavanja i oduzimanja dozvola za rad agencijama za zapošljavanje predloženi zakon prati praksu ustanovljenu važećim zakonom, prema kojoj su ova pitanja u nadležnosti ministarstva, ali istovremeno unosi i nova rešenja u ovoj oblasti. Tako, će najmanje jedno lice koje obavlja poslove zapošljavanja u agencijama ubuduće mora da ima najmanje visoku spremu (umesto srednje), čime se dodatno podiže kredibilitet i sposobnost agencija da uspešno obavljaju predviđene poslove. Nadalje, uvode se eliminatorni uslovi koji a priori isključuju određena lica kao osnivače agencije za zapošljavanje. Naime, prema predloženom rešenju Agenciju ne može osnovati, niti u njoj poslove zapošljavanja može obavljati lice koje je: a) osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, u periodu od tri godine nakon izdržavanja kazne, kao ni b) osnivač agencije kojoj je u prethodne tri godine oduzeta dozvola za obavljanje poslova zapošljavanja, u skladu sa ovim zakonom. Nadalje, prema predloženom rešenju dozvola za rad agencije izdaje se za period od pet godina, umesto dosadašnjih tri godine, što se čini opravdanim usled postavljanja strožijih uslova za osnivanje agencija.
Konačno, predloženi zakon zadržava dva postojeća razloga za oduzimanje dozvole za rad agenciji (tj. ako prestane da ispunjava uslove neophodne za njeno osnivanje, odnosno vrši poslove zapošljavanja u suprotnosti sa ovim zakonom), ali dodaje još jedan osnov – ako je njen osnivač osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci. Pored toga, izričito je predviđeno i da kada je agenciji dozvola za rad oduzeta usled vršenja poslova zapošljavanja u suprotnosti sa zakonom, odnosno zbog toga što je njen osnivač osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, nova dozvola se može izdati tek po proteku roka od tri godine od dana oduzimanja.
Saveti za zapošljavanje
Saveti za zapošljavanje su regulisani na sličan način kao i u važećem zakonu. Republički savet se obavezno osniva na nivou Republike, dok su pokrajinski i lokalni saveti fakultativni. Predviđeno je da se savet za zapošljavanje osniva kao savetodavno telo koje osnivaču daje mišljenja i preporuke u vezi sa pitanjima od interesa za unapređenje zapošljavanja, i to planovima zapošljavanja, merama aktivne politike zapošljavanja, propisima iz oblasti zapošljavanja i drugim pitanjima od interesa za zapošljavanje.
Važna novina u odnosu na važeći zakon se ogleda u mogućnosti da se lokalni savet za zapošljavanje osnuje za područje više opština, u kom slučaju ga osnivaju sporazumom nadležni organi lokalnih samouprava.
Iako osnivanje pokrajinskog i lokalnog saveta za zapošljavanje ostaje fakultativno, predloženi zakon stvara stimulativni okvir da teritorijalna autonomija, odnosno lokalna samouprava iskoriste ovu mogućnost. Naime, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava mogu ostvariti sufinansiranje mera iz pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja (u granicama sredstava opredeljenih Akcionim planom za tu svrhu) samo ako je usvojen pokrajinski, odnosno lokalni akcioni plan zapošljavanja, a što pretpostavlja postojanje pokrajinskog odnosno lokalnog saveta za zapošljavanje čije se mišljenje prethodno mora pribaviti. Osim toga, teritorijalna autonomija, odnosno lokalna samouprava moraju i obezbediti bar polovinu sredstava potrebnih za finansiranje mere iz pokrajinskog odnosno lokalnog akcionog plana (nerazvijenim opštinama može biti odobreno sufinansiranje i ako obezbede manje od polovine potrebnih sredstava).
3. Prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca
(čl. 31.-35.)
Prava i obaveze nezaposlenog
U predloženom zakonu prava i obaveze nezaposlenog regulisana su na jednom mestu u zakonu, što bi trebalo da omogući veću preglednost zakona i njegovo lakše čitanje, tumačenje i primenu. Prava i obaveze nezaposlenog su uređena na način koji je saglasan shvatanju nezaposlenog kao lica koje aktivno traži zaposlenje i koje je stoga spremno da preuzme odgovarajuće obaveze u tom pogledu, dok mu se istovremeno zakonom daju prava koja mu omogućavaju ostvarivanje prava na rad.
Nezaposlenom se predloženim tekstom daju prava koja se mogu grupisati u tri vrste. U prvu vrstu ulaze prava koja se tiču odnosa između nezaposlenog i Nacionalne službe. To su pravo nezaposlenog da slobodno bira zaposlenje u okvirima utvrđenim zakonom, da se obaveštava kod Nacionalne službe i agencije o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, da besplatno koristi usluge Nacionalne službe i agencije, da sa Nacionalnom službom utvrdi individualni plan zapošljavanja. Druga vrsta prava nezaposlenog odnosi se na njegovo pravo da učestvuje u programima i merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja. Treća vrsta prava nezaposlenog odnosi se na pravo koje proističe iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti – da ostvari novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, u iznosu i trajanju utvrđenim zakonom. Osim toga, nezaposleni koji zasnuje radni odnos van mesta svog prebivališta može ostvariti i pravo na jednokratnu novčanu pomoć za naknadu putnih i troškova selidbe, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe.
Predloženim zakonom se dozvoljava i mogućnost pozitivne diskriminacije nezaposlenih lica koja se nalaze u najtežem položaju na tržištu rada, tj. za koja se može očekivati da će naročito teško naći zaposlenje. U tom pogledu predviđeno je da nezaposleni koji pripada kategoriji teže zapošljivih lica može imati prednost, odnosno posebna prava u sprovođenju pojedinih programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Pritom, pod teže zapošljivim nezaposlenim podrazumeva se nezaposleni koji zbog zdravstvenog stanja, socio-demografskih karakteristika, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili drugih objektivnih okolnosti teže nalazi zaposlenje. Predloženim rešenjem je predviđeno da se Akcionim planom na godišnjem nivou utvrđuju kategorije nezaposlenih lica koja ulaze u ovu kategoriju.
Obaveze nezaposlenog su takođe utvrđene na način koji odgovara pojmu nezaposlenog kao aktivnog tražioca posla. Tako nezaposleni, prema predloženom rešenju, ima obavezu da: a) aktivno traži zaposlenje i neposredno se obraća poslodavcu radi zaposlenja, b) utvrdi sa Nacionalnom službom individualni plan zapošljavanja i da poštuje sva prava i obaveze koje po njemu ima, v) učestvuje u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom, opštim aktom i individualnim planom zapošljavanja, g) ne odbija ponuđeno odgovarajuće zaposlenje i odgovarajuće obrazovanje i obuku, u skladu sa zakonom i individualnim planom zapošljavanja, d) se javlja poslodavcima radi razgovora o zaposlenju, po uputu Nacionalne službe ili na sopstvenu inicijativu, đ) se javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja, a najmanje jednom u tri meseca, kao i na svaki poziv Nacionalne službe, e) obavesti Nacionalnu službu o svakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza po ovom zakonu, najkasnije pet dana od nastanka promene, ž) ispunjava druge obaveze koje ima po ovom zakonu, opštem aktu i individualnom planu zapošljavanja. Ovde je važno primetiti bar tri sledeće novine. Prvo, nezaposleni ima obavezu da sa Nacionalnom službom usaglasi individualni plan zapošljavanja i da poštuje sva prava i obaveze koje po njemu ima. Drugo, nezaposleni ima obavezu da učestvuje u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom, opštim aktom i individualnim planom zapošljavanja. Treće, obaveza javljanja nezaposlenog Nacionalnoj službi se precizira individualnim planom zapošljavanja, dok se zakonom postavlja minimum ove obaveze da se javlja najmanje jednom u tri meseca. Ovim se omogućava da Nacionalna služba i nezaposleni u svakom pojedinačnom slučaju utvrde dinamiku javljanja nezaposlenog Nacionalnoj službi imajući u vidu njegove relevantne karakteristike i stanje na tržištu rada. Povreda ovih obaveza je osnov za brisanje nezaposlenog sa evidencije nezaposlenih Nacionalne službe. Na zahtev Nacionalne službe nezaposleni je dužan da dostavi dokaze o ispunjavanju obaveza koje se odnose na aktivno traženje zaposlenja i neposrednog obraćanja poslodavcu radi zaposlenja, kao i na javljanje poslodavcima radi razgovora o zaposlenju, po uputu Nacionalne službe ili na sopstvenu inicijativu.
Konačno, predloženim zakonom redefinisan je pojam odgovarajućeg zaposlenja koje je nezaposleni dužan da prihvati. Tokom prvih 12 meseci od uvođenja u evidenciju Nacionalne službe odgovarajuće zaposlenje za nezaposlenog, u smislu predloženog zakona, jeste zaposlenje u okviru stečenog nivoa i vrste obrazovanja. Po isteku roka od 12 meseci, odgovarajuće zaposlenje za nezaposlenog jeste i zaposlenje na poslovima na nižem nivou u okviru iste ili srodne vrste stečenog obrazovanja, uzimajući u obzir radno iskustvo i stanje na tržištu rada, a u skladu sa odredbama individualnog plana zapošljavanja. Izostavljeno je rešenje iz važećeg zakona prema kome je, posle devet meseci na evidenciji nezaposlenih, odgovarajuće zaposlenje svako ponuđeno zaposlenje nezaposlenom.
Prava i obaveze poslodavca
Prava i obaveze poslodavca su, isto kao i kod nezaposlenih lica, regulisana na integrisan način u jednom delu zakona. Na prvom mestu poslodavac ima pravo da izabere da li će zaposliti lice bez posredovanja Nacionalne službe ili agencije, ili će zahtevati od Nacionalne službe ili agencije da mu ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa. Takođe, poslodavac ima slobodu da samostalno odlučuje o izboru lica koja će zaposliti ili radno angažovati. Novina u predloženom tekstu jeste da se izričito predviđa i da poslodavac može učestvovati u programima i merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac, po pravilu, ostvaruje usluge Nacionalne službe besplatno, ali je predloženim rešenjem ostavljena i mogućnost da Vlada Republike Srbije propiše da poslodavci za pojedine usluge Nacionalne službe plaćaju određenu naknadu.
Obaveze poslodavaca se mogu grupisati u dve vrste. Prvo, poslodavac je obavezan da obezbedi jednak tretman lica koja su mu se javila radi razgovora o zaposlenju. Drugo, u odnosu sa Nacionalnom službom poslodavac je obavezan da obavesti Nacionalnu službu sa kojim nezaposlenim licima je obavio razgovor o zaposlenju, podnese prijave Nacionalnoj službi u skladu sa zakonom, kao i da ispunjava druge obaveze koje ima po zakonu i opštem aktu.
4. Aktivna politika zapošljavanja
(čl. 36.-63.)
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja
Predloženi zakon uvodi Nacionalni akcioni plan zapošljavanja (Akcioni plan) kao osnovni instrument planiranja aktivne politike zapošljavanja, koji utvrđuje plan programa i mera aktivne politike zapošljavanja za narednu godinu, kao i okvirne planove zapošljavanja za naredne tri godine. Akcioni plan predstavlja osnov za budžetsku alokaciju sredstava za unapređenje zapošljavanja u Republici. U tom cilju on, između ostalog, utvrđuje i finansijski okvir za politiku zapošljavanja i izvore finansiranja pojedinačnih programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Akcioni plan, usaglašen sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja, usvaja Vlada na predlog Ministarstva, a po pribavljenom mišljenju Republičkog saveta za zapošljavanje, najkasnije do 31. jula za narednu godinu čime se stvaraju uslovi da se planovi iz Akcionog plana integrišu u ciklus planiranja budžeta. Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja upravlja pripremom i sprovođenjem Akcionog plana i koordinira, usmerava i nadgleda rad svih subjekata koji učestvuju u njegovom sprovođenju. Godišnji izveštaj o sprovođenju NAPZ-a Ministarstvo podnosi Vladi najkasnije do 30. aprila za prethodnu godinu.
Minimalna sadržina Akcionog plana data je u članu 39. predloženog zakona. Akcioni plan sadrži: a) pregled makroekonomskog okvira za stvaranje i primenu politike zapošljavanja, b) pregled stanja i tokova na tržištu rada, detaljno za narednu i okvirno za naredne tri godine, v) ciljeve i prioritete politike zapošljavanja, g) programe i mere aktivne politike zapošljavanja za narednu godinu, sa odgovornostima za njihovo sprovođenje i potrebnim sredstvima, d) program dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada, đ) finansijski okvir za politiku zapošljavanja i izvore finansiranja, e) indikatore uspešnosti realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja, ž) kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja. Akcioni plan može pored elemenata navedenih u zakonu sadržati i druge elemente, prema potrebama i zahtevima tržišta rada.
Sporazum o učinku Nacionalne službe
Predloženim zakonom predviđa se utvrđivanje Sporazuma o učinku Nacionalne službe i Ministarstva, kojim bi se na osnovu usvojenog Akcionog plana uvtrđivao planirani učinak koji Nacionalna služba treba da ostvari sprovođenjem programa i mera iz Akcionog plana. Usvajanju akta o učinku Nacionalne službe od strane Ministarstva prethodi pribavljanje mišljenja upravnog odbora Nacionalne službe, čime se pruža mogućnost Nacionalnoj službi da izrazi svoj stav i eventualne primedbe ili sugestije na nacrt Sporazuma o učinku.
Minimalni sadržaj Sporazuma o učinku Nacionalne službe je utvrđen u članu 42. predloženog zakona. Prema ovom rešenju, Sporazum o učinku najmanje utvrđuje: a) mere i aktivnosti iz Akcionog plana koje realizuje Nacionalna služba, b) vremenske okvire za njihovo sprovođenje, v) očekivane rezultate, g) odgovornosti u Nacionalnoj službi, d) finansijski okvir, đ) podnošenje redovnih tromesečnih i vanrednih izveštaja Nacionalne službe Ministarstvu o sprovođenju programa i mera iz Akcionog plana, e) podnošenje konačnog izveštaja Nacionalne službe Ministarstvu o sprovođenju programa i mera iz Akcionog plana.
Značaj Sporazuma o učinku ogleda se u tome što on predstavlja osnov za ocenu realizacije aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe.
Pokrajinski i lokalni akcioni planovi zapošljavanja
Prema predloženom rešenju usvajanje pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja ostaje fakultativno, tj. u diskreciji nadležnog organa teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave. U skladu sa tim predviđeno je da nadležni organ teritorijalne autonomije može, po pribavljenom mišljenju Pokrajinskog saveta, usvojiti pokrajinski akcioni plan zapošljavanja. Isto tako, nadležni organ lokalne samouprave može, po pribavljenom mišljenju Lokalnog saveta, usvojiti lokalni akcioni plan zapošljavanja. Pritom, pokrajinski akcioni plan zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom, dok lokalni akcioni plan zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom i pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja.
Iako je usvajanje pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja ostalo fakultativno, predloženim zakonom stvara se podsticajni okvir za teritorijalnu autonomiju odnosno lokalnu samoupravu da iskoriste ovu mogućnost. Naime, usvajanje pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja zahtevalo bi pribavljanje prethodnog mišljenja pokrajinskog/lokalnog saveta zapošljavanja. Drugim rečima, pokrajina, odnosno lokalna samouprava koja želi da usvoji odgovarajući akcioni plan zapošljavanja morala bi prethodno da oformi odgovarajući savet zapošljavanja. Sa obzirom da je usvajanje lokalnog akcionog plana zapošljavanja preduslov za ostvarivanje sufinansiranja lokalnih programa i mera aktivne politike zapošljavanja iz republičkog budžeta, ovakvo zakonsko rešenje bi trebalo da utiče na opštine koje žele da ostvare sufinansiranje iz republičkog budžeta da osnuju lokalne savete za zapošljavanje i da kroz lokalne akcione planove zapošljavanja zauzmu aktivni stav u pogledu zapošljavanja na lokalnom nivou.
Takođe, važna novina ogleda se u mogućnosti usvajanja lokalnog akcionog plana zapošljavanja za područje više opština (ukoliko je osnovan lokalni savet za zapošljavanje za područje više opština). Takav lokalni akcioni plan zapošljvanja usvajali bi sporazumom nadležni organi lokalnih samouprava.
Mere aktivne politike zapošljavanja
U predloženom zakonu mere aktivne politike regulisane su u okviru jednog poglavlja u kome se regulišu najvažnija pitanja u ovoj oblasti. Polazeći od uočenog problema da su u važećem zakonu mere aktivne politike zapošljavanja utvrđene na način koji u velikoj meri ograničava mogućnosti za njihovo prilagođavanje potrebama tržišta rada, predloženim zakonom se ove mere uređuju na opšti način, koji omogućava neophodnu fleksibilnost u tom pogledu. Predviđene mere aktivne politike zapošljavanja su: a) posredovanje u zapošljavanju, b) profesionalna orijentacija i savetovanje, v) subvencije za zapošljavanje, g) podrška samozapošljavanju, d) dodatno obrazovanje i obuka, đ) podsticaji za korisnike novčane naknade, i e) javni radovi. Lista programa i mera aktivne politike zapošljavanja koje je potrebno sprovesti u narednoj godini utvrđuju se Akcionim planom, kao i izvori njihovog finansiranja. Način i postupak sprovođenja tako utvrđenih mera aktivne politike zapošljavanja bliže uređuje Nacionalna služba.
Posredovanjem u zapošljavanju smatraju se poslovi povezivanja lica koje traži zaposlenje sa poslodavcem radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja. Poslovi posredovanja obuhvataju povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada, preliminarnu selekciju lica koja traže zaposlenje, uzimajući u obzir uslove za rad na određenom poslu kod poslodavca, stručnu spremu, zanimanje, znanje i veštine, radno iskustvo i sposobnosti lica koje traži zaposlenje, utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja, kao i upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja. Imajući u vidu potrebu za primarnim rešavanjem problema nezaposlenosti, predloženi zakon izričito navodi da u postupku posredovanja u zapošljavanju nezaposleno lice ima prednost nad licem koje traži promenu zaposlenja. Uzimajući u obzir socijalno stanje nezaposlenih lica koja ostvaruju pravo na materijalno obezbeđenje, predloženi tekst predviđa da taka lica imaju pravo i na naknadu troškova slanja prijave za zaposlenje, kao i troškova javnog prevoza radi razgovora o zapošljavanju sa poslodavcem.
Predloženim zakonom uvodi se individualni plan zapošljavanja, kao dokument koji utvrđuju Nacionalna služba i nezaposleni koji sadrži mere koje je potrebno preduzeti radi zapošljavanja nezaposlenog. Individualni plan zapošljavanja predstavlja osnov za finansiranje i primenu mera aktivne politike zapošljavanja prema nezaposlenom. Prema predloženom rešenju svaki nezaposleni bi morao da ima individualni plan zapošljavanja najkasnije do isteka devedeset dana nakon njegove registracije kod Nacionalne službe. Izuzetno, ostavljena je mogućnost da se Nacionalna služba i nezaposleni sporazumeju da individualni plan zapošljavanja u pojedinačnom slučaju nije neophodan (npr. kada je u pitanju lice za koje se može očekivati da će se relativno lako zaposliti, itd). Nezaposleni koji neopravdano odbije da potpiše individualni plan zapošljavanja usmeren ka njegovom odgovarajućem zaposlenju bi se brisao iz evidencije nezaposlenih.
Prvenstvo u izradi individualnog plana zapošljavanja imaju nezaposleni koji, prema Akcionom planu, ulaze u kategoriju teže zapošljivih lica. Jednom utvrđen individualni plan zapošljavanja obavezujući je za nezaposlenog, a prilagođava se zahtevima tržišta rada najmanje jedanput u šest meseci.
Pripremanje i sprovođenje individualnih planova zapošljavanja je stavljeno u nadležnost Nacionalnoj službi. S druge strane, Nacionalna služba može angažovati za pripremanje i sprovođenje IPZa: a) agenciju, kroz postupak javnih nabavki (time bi se agencije motivisale i da se bave zapošljavanjem teže zapošljivih grupa nezaposlenih lica), i b) lokalnu samoupravu, ukoliko ona obezbeđuje više od polovine sredstava za finansiranje programa i mera predviđenih u individualnom planu zapošljavanja.
Kao što je pomenuto, individualni plan zapošljavanja bi služio kao instrument za planiranje zapošljavanja nezaposlenog i predstavljao bi osnov za finansiranje i primenu mera aktivne politike zapošljavanja prema nezaposlenom. Uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja utvrđivalo bi se individualnim planom zapošljavanja, na osnovu objektivnih kriterijuma koji odražavaju očekivane teškoće zapošljavanja nezaposlenog i procene zapošljivosti koju vrši Nacionalna služba. Pomenuti objektivni kriterijumi uključuju i obrazovanje nezaposlenog, godine života, radno iskustvo, pol, period nezaposlenosti, mesto prebavališta i sl. Nacionalna služba ima pravo da nezaposlenog, pre uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja, uputi na proveru njegovih zdravstvenih sposobnosti (o trošku Nacionalne službe) a radi sagledavanja da li zdravstveno stanje nezaposlenog dopušta njegovo učestvovanje u određenim merama aktivne politike zapošljavanja.
Predloženim rešenjem je predviđeno da ministar uputstvom bliže uređuje uslove za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja, dok Nacionalna služba opštim aktom uređuje sadržaj i način utvrđivanja individualnog plana zapošljavanja.
U okviru profesionalne orijentacije i savetovanja nezaposlenim licima se, pojedinačno ili grupno, pruža pomoć pri izboru i promeni zanimanja i traženju zaposlenja. Takva pomoć posebno obuhvata: a) pružanje informacija o tržištu rada i razvoju zanimanja, b) profesionalno usmeravanje lica koje traži zaposlenje, v) razvijanje sposobnosti kod lica koje traži zaposlenje da donese odluku o svojoj karijeri, g) razvijanje sposobnosti za aktivno traženje posla, d) druge savetodavne aktivnosti usmerene ka povećanju zapošljivosti lica koje traži zaposlenje.
Kroz subvencije za zapošljavanje poslodavcima se odobravaju sredstva za zapošljavanje nezaposlenih lica, i to na: a) novootvorenim radnim mestima, i b) upražnjenim radnim mestima, ako se radi o licima koja pripadaju kategoriji teže zapošljivih lica. Evidentno, predloženim rešenjem se, u skladu sa mogućnošću pozitivne diskriminacije teže zapošljivih nezaposlenih lica, pruža povoljniji tretman kod zapošljavanja ove kategorije lica za koju se subvencije mogu odobriti radi zapošljavanja ne samo na novootvorenim već i na upražnjenim radnim mestima. Opštim aktom Nacionalne službe bliže će se urediti način i postupak odobravanja takvih subvencija. Takođe, ostavljena je mogućnost da se Akcionim planom predvide i druge vrste subvencija za zapošljavanje, prema stanju i kretanjima na tržištu rada.
Programi podrške samozapošljavanju nezaposlenih lica su usmereni ka osnivanju radnje, zadruge, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač(i) zasniva(ju) u njemu radni odnos. Programi podrške samozapošljavanju obuhvataju mogućnost jednokratne isplate preostalog iznosa novčane naknade radi samozapošljavanja u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe, finansijsku podršku (subvencije) za samozapošljavanje, kao i stručnu podršku Nacionalne službe u procesu samozapošljavanja.
Pod dodatnim obrazovanjem i obukom smatraju se aktivnosti kojima se nezaposlenom i višku zaposlenog, kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje. U predloženom zakonu ova mera je manje detaljno regulisana nego što je to slučaj u važećem zakonu (npr. pojmovi stručnog osposobljavanja, prekvalifikacije, dokvalifikacije, itd. se ne regulišu zakonom, već će biti precizirani opštim aktom koji će bliže urediti ovu meru). Nadalje, predloženim rešenjem pravi se jasna razlika između organizovanja dodatnog obrazovanja i obuke – što je posao Nacionalne službe, odnosno agencije, i sprovođenja dodatnog obrazovanja i obuke – može biti ili kod specijalizovanog izvođača obuke (akreditovanog u skladu sa posebnim zakonom) ili kod poslodavca kao obuka na radu. Troškove dodatnog obrazovanja i obuke koje organizuje Nacionalna služba na zahtev poslodavca snosi poslodavac, a troškove dodatnog obrazovanja i obuke za tržište rada snosi Nacionalna služba. Ipak, ostavljena je i mogućnost da Nacionalna služba može da snosi i troškove dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe poslodavca, pod uslovima predviđenim njenim opštim aktom.
Važna novina u predloženom zakonu jeste uvođenje planiranja godišnjih programa dodatnog obrazovanja i obuke, prema potrebama tržišta rada, kojima bi se na planski način uticalo na smanjenje nezaposlenosti kroz povećanje zapošljivosti nezaposlenih lica. Naime, Akcioni plan bi, na osnovu potreba tržišta rada, utrđivao Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada, na osnovu koga bi Nacionalna služba kroz postupak javnih nabavki ugovorala sprovođenje pojedinačnih programa sa izvođačima obuka. Ovako regulisanje programa dodatnog obrazovanja i obuke propraćeno je jasno definisanom obavezom nezaposlenog da prihvati odgovarajuće dodatno obrazovanje i obuku. Drugim rečima, nezaposleni je dužan da prihvati odgovarajuće dodatno obrazovanje i obuku na koju ga Nacionalna služba uputi u cilju zapošljavanja ili povećanja mogućnosti za zapošljavanje, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja. Nezaposleni koga Nacionalna služba uputi na dodatno obrazovanje i obuku imao bi pravo na naknadu troškova obaveznih udžbenika i troškova prevoza za te potrebe.
Uvodi se nova mera aktivne politike zapošljavanja u vidu podsticaja za korisnike novčane naknade da nađu zaposlenje. Prema ovoj meri, nezaposleni koji je najmanje tri meseca korisnik novčane naknade ima pravo da, ukoliko zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ostvari jednokratnu isplatu u visini od 30% od ukupnog iznosa novčane naknade koja bi mu bila isplaćena u periodu od zasnivanja radnog odnosa pa do isteka vremena u kome bi mu bila isplaćivana novčana naknada da se nije zaposlio. Lice koje bi ostvarilo pravo na ovaj podsticaj ne bi moglo ponovo ostvariti to pravo u toku trajanja istog prava na novčanu naknadu (u slučaju nastavka isplate novčane naknade).
Pod javnim radovima smatraju se radovi koji se organizuju u cilju zapošljavanja i očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih. Predviđeno je da se javni radovi organizuju i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. Plan javnih radova za narednu godinu, uključujući i delatnosti, kriterijume i područja na kojima se sprovode utvrđuje se Akcionim planom. Pored toga, i teritorijalna autonomija i lokalna samouprava mogu da predvide javne radove od značaja za njihovo područje. Poslodavca koji je izvođač javnih radova određuje Nacionalna služba, na osnovu javnog konkursa. Taj poslodavac zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radu na određeno vreme, pri čemu je izričito predviđeno da Nacionalna služba na javne radove prvenstveno uključuje teže zapošljivog nezaposlenog i nezaposlenog u stanju socijalne potrebe.
Pored navedenih mera, predloženi zakon predviđa i da se kao mere aktivne politike zapošljavanja mogu utvrditi i druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže zaposlenje, čime se omogućava Vladi, ministarstvu i Nacionalnoj službi da, prema stanju i kretanjima na tržištu rada, Akcionim planom utvrde i druge mere koje će voditi ostvarivanju ciljeva ovog zakona.
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja
Predloženim zakonom predviđeno je da Akcioni plan predstavlja osnov za budžetsku alokaciju sredstava namenjenih za aktivnu politiku zapošljavanja. U skladu sa tim Akcioni plan utvrđuje i finansijski okvir za aktivnu politiku zapošljavanja, izvore finansiranja programa i mera aktivne politike zapošljavanja, kao i posebna sredstva namenjena za sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja iz pokrajinskog, odnosno lokalnog akcionog plana zapošljavanja (kao i kriterijume za njihovu raspodelu). Pritom, predviđeno je da se programi i mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju iz: a) budžeta Republike Srbije, b) sredstava teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, v) poklona, donacija, legata, kredita, kamata i drugih sredstava, u skladu sa zakonom, g) doprinosa za slučaj nezaposlenosti, d) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Prema predloženom rešenju teritorijalna autonomija odnosno lokalna samouprava može ostvariti sufinansiranje mera iz pokrajinskog/lokalnog akcionog plana zapošljavanja ako je: a) osnovan pokrajinski, odnosno lokalni savet zapošljavanja (kao preduslov za tačku b) koja neposredno sledi), b) usvojen pokrajinski/lokalni akcioni plan zapošljavanja, v) teritorijalna autonomija, odnosno lokalna samouprava obezbedila bar polovinu sredstava potrebnih za finansiranje programa ili mere iz pokrajinskog/lokalnog akcionog plana (nerazvijenim opštinama bi moglo biti odobreno sufinansiranje i ako obezbede manje od polovine potrebnih sredstava), g) podnela zahtev Ministarstvu za učešće u finansiranju tog programa ili mere. Odluku o sufinansiranju programa i mera iz pokrajinskog/lokalnog akcionog plana zapošljavanja donosi Ministar. Akcionim planom utvrđuju se nerazvijene opštine u Republici, koje mogu ostvariti povoljniji tretman prilikom odlučivanja (njima bi moglo biti odobreno sufinansiranje i ako obezbede manje od polovine potrebnih sredstava).
Praćenje i ocena aktivne politike zapošljavanja i prognoze kretanja na tržištu rada
Prvi put se u zakonski tekst unose odredbe o praćenju i oceni aktivne politike zapošljavanja. Predloženi tekst reguliše aktivnosti praćenja i ocene aktivne politike zapošljavanja kao skup aktivnosti usmerenih na: a) praćenje sprovođenja programa i mera aktivne politike zapošljavanja, b) ocenu njihovog uticaja na stanje i kretanja na tržištu rada, v) omogućavanje Vladi i Ministarstvu uvid u stanje i dinamiku sprovođenja aktivne politike zapošljanja, kao i preduzimanje mera za njeno unapređenje.
Nadležnost za uspostavljanje i upravljanje sistemom za praćenje i ocenu aktivne politike zapošljavanja je poverena Ministarstvu, dok su Republički zavod za statistiku (kao republički organ nadležan za poslove statistike) i Nacionalna služba obavezani da sarađuju sa Ministarstvom, a posebno u uspostavljanju sistema statističkih indikatora koji obezbeđuju podatke o stanju i kretanjima na tržištu rada, i uspešnosti programa i mera aktivne politike zapošljavanja.
Takođe, predloženi tekst dopušta mogućnost angažovanja drugih subjekata od strane Ministarstva radi sprovođenja aktivnosti praćenja i ocene aktivne politike zapošljavanja.
Pokazatelji do kojih se dođe kroz sistem za praćenje i ocenu aktivne politike zapošljavanja predstavljaju osnov za: a) ocenu učinka aktivne politike zapošljavanja, i b) planiranje aktivne politike zapošljavalja za naredni period (tj. za pripremanje narednog Akcionog plana).
Prognozama kretanja na tržištu rada sagledavaju se buduće potrebe poslodavaca čime se doprinosi prilagođavanju mera aktivne politike zapošljavanja tim potrebama kao i povećanju efektivnosti i efikasnosti nosilaca poslova zapošljavanja. Prognoze se vrše u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.
5. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti
(čl. 64.-80.)
Pojam osiguranja za slučaj nezaposlenosti
Osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se na načelima uzajamnosti i solidarnosti obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti. Obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to: a) novčana naknada, b) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom, i v) druga prava u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.
Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje (u daljem tekstu: doprinos), kao i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom. Visina doprinosa utvrđena je posebnim zakonom – Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ br. 84/04 i 62/06).
Pravo na novčanu naknadu
Novčana naknada je naknada koja se ostvaruje za vreme nezaposlenosti iz sredstava Nacionalne službe, a u kojoj su sadržani doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu. Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu, od dana prestanka radnog odnosa odnosno osiguranja, ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci: a) neprekidno (uključujući prekide do 30 dana), ili b) sa prekidima u poslednjih 18 meseci.
Pravo na novčanu naknadu nezaposleni ostvaruje u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, po osnovu: a) prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, odnosno ako zaposleni ne ostvaruje rezultata rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; b) prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada; v) prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na plaćeno odsustvo; g) prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva; d) prestanka rada poslodavca; đ) premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima; e) prestanka radnog odnosa u inostranstvuNezaposleni ostvaruje pravo na novčanu naknadu od prvog dana nakon prestanka osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva. Ukoliko nezaposleni podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo on neće imati pravo na novčanu naknadu. Pritom, predloženi zakon izričito predviđa da se u ove rokove ne uračunava vreme za koje je nezaposleni po propisima o zdravstvenom osiguranju bio nesposoban za rad.
Nezaposleni pravo na novčanu naknadu po pravilu ostvaruje u mesečnim iznosima. Ipak, na zahtev korisnika novčane naknade Nacionalna služba može i da isplati novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti u jednokratnom iznosu, radi samozapošljavanja, pod uslovima utvrđenim opštim aktom.
Visina novčane naknade
Predloženim rešenjem se kao osnovica za utvrđivanje novčane naknade uzima prosečna zarada, odnosno plata ili naknada zarade nezaposlenog na koju je obračunat doprinos u skladu sa zakonom u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje. Nezaposlenom pripada novčana naknada u visini od 50% ove osnovice. Ipak, kao korektiv za slučajeve kada bi novčana naknada prema datom kriterijumu bila previsoka ili preniska, te stoga ugrožavala princip isplativosti rada, odnosno princip obezbeđenja minimalnog dohotka, respektivno, predloženi zakon utvrđuje maksimalni i minimalni iznos novčane naknade koju nezaposleni može ostvariti. Tako, novčana naknada ne može biti viša od 160% niti niža od 80% minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade.
Predloženim zakonom se izričito utvrđuje obaveza Nacionalnoj službi da se novčana naknada isplaćuje za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata. Dosadašnja praksa višemesečnih kašnjenja u isplati novčane naknade je ozbiljno podrivala princip obezbeđenja stabilnosti dohotka tokom trajanja nezaposlenosti.
Trajanje novčane naknade
Predloženim zakonom se utvrđuje sledeća skala trajanja prava na novčanu naknadu: a) tri meseca, ako nezaposleni ima staž osiguranja od jedne do pet godina; b) šest meseci, ako nezaposleni ima staž osiguranja od pet do 15 godina; v) devet meseci, ako nezaposleni ima staž osiguranja od 15 do 25 godina; g) dvanaest meseci, ako nezaposleni ima staž osiguranja duži od 25 godina; d) 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do dve godine. Godinom staža osiguranja smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio osiguran po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Za vreme trajanja prava na novčanu naknadu nezaposleni je dužan da se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju svakih 30 dana, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja.
Imajući u vidu određene posebne okolnosti koje mogu značajno uticati na socijalni položaj i nivo zapošljivosti korisnika novčane naknade, predloženo je da se pod određenim uslovima korisniku produžava, tj. nastavlja isplata novčane naknade, i to: a) za vreme trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja; b) za vreme privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, dok ta sprečenost traje, ali ne duže od 30 dana; v) za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada.
Obustavljanje i prestanak novčane naknade
Isplata novčane naknade korisniku se obustavlja za vreme: a) trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; b) odsluženja ili dosluženja vojnog roka; v) izdržavanja kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci; g) boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavništva. Po prestanku ovih razloga nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novčane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava Nacionalnoj službi, u roku od 30 dana od prestanka tog razloga.
Korisniku prestaje pravo na novčanu naknadu ako: a) se briše sa evidencije nezaposlenih; b) prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom; v) ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu; g) se od strane nadležnog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima; d) podnese zahtev za prestanak prava. Nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu.
Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje
Za vreme trajanja prava na novčanu naknadu nezaposleni ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Osnovica na koju se plaćaju doprinosi je iznos novčane naknade, a obračun i uplatu doprinosa za to osiguranje vrši Nacionalna služba. Takođe, i članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.
Postupak za ostvarivanje prava iz osiguranja
O pravima nezaposlenog iz osiguranja odlučuje se u postupku propisanom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. U prvom stepenu odlučuje nadležni organ Nacionalne službe određen njenim statutom, a u drugom stepenu odlučuje direktor Nacionalne službe. Protiv konačnog rešenja u upravnom postupku nezaposleni može tužbom pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom, u skladu sa zakonom.
6. Evidencije u oblasti zapošljavanja
(čl. 81.-94.)
Vrste i vođenje evidencija
Predloženim zakonom se evidencije u oblasti zapošljavanja definišu kao podaci koji se prikupljaju radi sagledavanja stanja i kretanja na tržištu rada. Centralne evidencije u oblasti zapošljavanja vodi Nacionalna služba u skladu sa aktom koji donosi Ministar, u skladu sa načelima zaštite podataka o ličosti, efikasnosti, ekonomičnosti, savesnosti i odgovornosti.
Predloženim rešenjem se utvrđuju evidencije u oblasti zapošljavanja o: a) licu koje traži zaposlenje; b) obveznicima doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti; v) poslodavcu; i g) potrebi za zapošljavanjem. Pored ovih evidencija utvrđeno je i da Nacionalna služba vodi posebne evidencije o: a) strancu i licu bez državljanstva; b) licu kome miruju prava iz oblasti zapošljavanja; v) licu privremeno sprečenom za rad.
Evidencije o licu koje traži zaposlenje
Evidencija o licu koje traži zaposlenje jeste evidencija o nezaposlenom, licu koje traži promenu zaposlenja i drugom licu koje traži zaposlenje, a vodi se prema jedinstvenom matičnom broju građana, na osnovu podataka iz javnih i drugih isprava koje sadrže potrebne podatke, a prema njegovom prebivalištu ili prema mestu rada ili prestanka radnog odnosa, ako u tom mestu ima boravište. Evidencija o licu koje traži zaposlenje počinje da se vodi danom prijavljivanja Nacionalnoj službi, a prestaje kada nastupi neki od osnova za brisanje iz evidencije, odnosno za prestanak vođenja evidencije, u skladu sa zakonom.
Nezaposleni se briše sa evidencije ako bez opravdanog razloga ne izvršava svoje obaveze prema Nacionalnoj službi, i to ako: se ne javi u rokovima iz ovog zakona; na zahtev Nacionalne službe ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja; odbije ponuđeno posredovanje za odgovarajuće zaposlenje; se ne javi poslodavcu kome ga uputi Nacionalna služba a radi se o upućivanju u vezi sa posredovanjem za odgovarajuće zaposlenje; odbije dodatno obrazovanje i obuku; svojom krivicom prekine, odnosno ne završi dodatno obrazovanje i obuku; odbije učešće u meri aktivne politike zapošljavanja; odbije da utvrdi individualni plan zapošljavanja, ili se ne pridržava njegovih odredaba; se ne odazove na poziv Nacionalne službe; obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora po osnovu kojeg ostvaruje pravo na rad van radnog odnosa. Nezaposleni se briše sa evidencije danom neizvršavanja obaveze utvrđene ovim zakonom. Ako postoji opravdani razlog za nejavljanje nezaposleni je dužan da se lično javi i obavesti Nacionalnu službu odmah po prestanku tog razloga. Sa druge strane, lice koje traži promenu zaposlenja i drugo lice koje traži zaposlenje briše se iz evidencije ako se ne javi Nacionalnoj službi najmanje jednom u šest meseci, odnosno na poziv Nacionalne službe.
Evidencija o nezaposlenom prestaje da se vodi ako: se odjavi sa evidencije; zasnuje radni odnos, ili započne osiguranje po drugom osnovu u skladu sa zakonom; postane redovan učenik, odnosno student ako je mlađi od 26 godina života; ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju ili ostvari pravo na porodičnu ili invalidsku penziju, u skladu sa zakonom; navrši 65 godina života; postane potpuno nesposoban za rad u skladu sa zakonom; stupi na izdržavanje kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju dužem od šest meseci; strancu prestane odobrenje za stalni ili privremeni boravak; u slučaju smrti.
Evidencija o licu koje traži promenu zaposlenja i drugom licu koje traži zaposlenje prestaje da se vodi ako se odjavi sa evidencije; ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju ili ostvari pravo na porodičnu ili invalidsku penziju, u skladu sa zakonom; navrši 65 godina života; postane potpuno nesposoban za rad u skladu sa zakonom; stupi na izdržavanje kazne zatvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju dužem od šest meseci; strancu prestane odobrenje za stalni ili privremeni boravak; u slučaju smrti.
Lice koje traži zaposlenje koje je brisano sa evidencije ima pravo ponovo da se uvede u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije. Međutim, korisnik novčane naknade koji je brisan sa evidencije zato što obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora po osnovu kojeg ostvaruje pravo na rad van radnog odnosa ima pravo ponovo da se uvede u evidenciju Nacionalne službe po isteku roka od devet meseci od dana prestanka vođenja evidencije.
Lice koje traži zaposlenje ima pravo na uvid u lične podatke koji se o njemu vode na evidenciji Nacionalne službe i da zahteva ispravku netačnih podataka. Nacionalna služba može uz saglasnost lica da ustupi podatke drugim pravnim licima i agencijama u cilju uključivanja u mere aktivne politike tržišta rada.
Evidencija o poslodavcu se vodi prema sedištu poslodavca i sadrži podatke o njegovom nazivu, matičnom broju jedinstvenog registra, poreskom identifikacionom broju i broju zaposlenih.
Evidencija o obveznicima doprinosa za slučaj nezaposlenosti sadrži podatke o obvezniku uplate doprinosa za slučaj nezaposlenosti, osiguranju zaposlenog i prestanku osiguranja zaposlenog. Evidencija o obveznicima doprinosa se vodi prema mestu obveznika doprinosa, sedištu poslodavca, odnosno poslovne jedinice poslodavca u kojoj zaposleni obavlja posao.
Evidencija o potrebi za zapošljavanjem
Evidencija o potrebi za zapošljavanjem sadrži podatke o slobodnom poslu, potrebnim znanjima i sposobnostima za obavljanje posla, broju izvršilaca i drugim uslovima za izvršavanje posla. Potrebu za zapošljavanjem može da podnese poslodavac koji ima slobodan posao. Evidencija o potrebi za zapošljavanjem vodi se prema sedištu poslodavca odnosno prema mestu rada ako poslodavac ima registrovanu poslovnu jedinicu. Evidencija o potrebi za zapošljavanjem može da bude evidencija o potrebi u zemlji i u inostranstvu – na osnovu koje se obavljaju poslovi zapošljavanja u inostranstvu.
7. Zapošljavanje u inostranstvu
(čl. 95.-100.)
Tekst predloženog zakona sadrži i odredbe koje regulišu postupak zapošljavanja državljana Republike Srbije u inostranstvu. Zapošljavanje u inostranstvu vrši se na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem u inostranstvu koju prima Ministarstvo, Nacionalna služba ili agencija. Prijavu potrebe za zapošljavanjem u inostranstvu može da primi i poslodavac, koji je dužan da je odmah dostavi Nacionalnoj službi ili agenciji radi realizacije. Takođe, predviđeno je da radi omogućavanja zapošljavanja u inostranstvu Ministarstvo može da zaključi ugovor o zapošljavanju sa nadležnim organom, organizacijom ili poslodavcem iz inostranstva.
Poslove posredovanja za zapošljavanje u inostranstvu obavljaju Nacionalna služba i agencija za zapošljavanje, na način i po postupku predviđenom za posredovanje za zapošljavanje u zemlji. Međutim, predloženi tekst izričito predviđa da su i Nacionalna služba i agencija dužne da obezbede zaštitu lica koja se zapošljavaju u inostranstvu, i to tako što će osigurati licima koja se zapošljavaju u inostranstvu najmanje jednak tretman po osnovu rada sa državljanima države zaposlenja za vreme rada i boravka u inostranstvu, Pored toga, Nacionalna služba i agencija koja posreduje za zapošljavanje u inostranstvu dužne su da licima koja se zapošljavaju u inostranstvu obezbede: dozvolu za rad i boravak u inostranstvu; troškove opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti; troškove prevoza; informisanje o uslovima života i rada u inostranstvu; informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada; zaključivanje ugovora o radu pre odlaska u inostranstvo i druga ugovorena prava.
Nacionalna služba i agencija pružaju obaveštenja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje u inostranstvu, uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu, o oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom o zapošljavanju u inostranstvu, kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva, u skladu sa zakonom.
Poslove posredovanja za zapošljavanje u inostranstvu, Nacionalna služba i agencija mogu obavljati samo ako ne postoje smetnje za odlazak lica u inostranstvo u skladu sa zakonom. Lice koje se zapošljava u inostranstvu je dužno da podnose dokaze da ne postoje takve smetnje.
Nadzor nad obavljanjem poslova zapošljavanja u inostranstvu vrši Ministarstvo, kroz kontrolu obaveštenja i izveštaja koje su Nacionalna služba i agencija dužne da dostave Ministarstvu o licima koja se zapošljavaju u inostranstvu, njihovom broju i strukturi, pre njihovog odlaska na rad u inostranstvo.
8. Nadzor na nosiocima poslova zapošljavanja
(član 101.)
Nadzor nad sprovođenjem zakona, opštih akata i radom Nacionalne službe i agencija za zapošljavanje vrši Ministarstvo.
Kontrola rada agencija se vrši kroz 1) procenu ispunjenosti uslova za osnivanje agencije od strane Ministarstva (prethodna kontrola), i 2) kontrolu njihovog rada (naknadna kontrola). Drugim rečima, uklanja se mogućnost arbitrernosti koja je postojala kod kontrole stručnosti rada agencija od strane Ministarstva, te se nadzorna uloga Ministarstva nad radom agencija ograničava isključivo na njihovo poštovanje zakona i drugih važećih propisa.
IV PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u Budžetu Republike.
V ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Procenjuje se da će rešenja koja se propisuju ovim zakonom i obezbeđuju njegovom primenom, dovesti do:
Unapređenja kvaliteta planiranja i sprovođenja aktivne politike zapošljavanja, kroz institucionalizaciju Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja kao glavnog instrumenta te politike usklađenog sa godišnjim ciklusom budžetskog planiranja i sa jasno definisanim ulogama nosilaca i izvršilaca politike, a pre svega Ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i Nacionalne službe za zapošljavanje;
Uspostavljanja ravnoteže između aktivnih i pasivnih programa tržišta rada, koja je sada narušena u korist pasivnih programa, kroz izmenjeni sistem podsticaja koji se uspostavlja ovim zakonom, kojim se favorizuju rad i zapošljavanje i podstiče aktivno traženje posla;
Uštede od najmanje 1.500.000.000 dinara na godišnjem nivou za obaveze po osnovu novčane naknade za nezaposlenost (oko 10% od ukupne mase naknada), kroz parametarske izmene vezane za visinu i dužinu trajanja novčane naknade. Ova ušteda se može upotrebiti za postepeno uklanjanje kašnjenja u isplati naknada korisnicima, kao i preusmeriti za osnaživanje aktivnih programa tržišta rada;
Smanjivanja administrativnog opterećenja poslodavaca, nezaposlenih i Nacionalne službe kroz pojednostavljenje procedura i evidencija.
Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Od posebnog značaja je uticaj rešenja u Zakonu na poslodavce, nezaposlene i nezaposlene korisnike novčane naknade.
Za široke kategorije poslodavaca i nezaposlenih nova rešenja neće imati nikakve štetne posledice, a doneće im direktne i indirektne koristi kroz gore navedene mehanizme intenziviranja aktivnih programa i smanjenja administrativnog opterećenja.
Za kategoriju nezaposlenih korisnika novčane naknade (koji čine manje od 10% ukupno registrovanih nezaposlenih), blago smanjenje finansijskih parametara naknade biće kompenzovano naglašenijim privilegovanim pristupom aktivnim merama zapošljavanja, uvođenjem posebnog podsticaja za nalaženje posla pre isteka prava na novčanu naknadu, kao i smanjenjem i uklanjanjem kašnjenja u isplati naknade, što će im obezbediti stabilnost i blagovremenost prihoda tokom trajanja nezaposlenosti.
Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi
Primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.
Da li su negativne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati
Kao što je navedeno, primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove.
Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Premda to nije osnovna svrha Zakona, on na jasniji i širi način definiše ulogu agencija za zapošljavanje i time promoviše njihovo stvaranje, istovremeno vodeći računa o javnom interesu kroz definisanje minimalnih uslova za njihov rad.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim organima.
Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja nadležno je za sprovođenje Zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike, kao i za davanje mišljenja o njegovoj primeni.