PREDLOG ZAKONA
O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se osnivanje i delatnost, pravni položaj, nadležnost, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija), propisuju se pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i prijavljivanjem imovine lica koja vrše javne funkcije, uvođenje planova integriteta, kao i druga pitanja od značaja za rad Agencije.
Član 2.
U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:
„korupcija“ je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga;
„funkcioner“ je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada i Grada Beograda i organe javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, opština, grad i Grad Beograd;
„povezano lice“ je supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojilac ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima, može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom;
„privatni interes“ je bilo kakva korist ili pogodnost za funkcionera ili povezano lice;
„sukob interesa“ je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda da utiče na vršenje javne funkcije odnosno službene dužnosti;
„poklon“ je novac, stvari, prava i usluge izvršene bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data ili obećana funkcioneru ili povezanom licu u vezi s vršenjem javne funkcije;
„protokolarni poklon“ je poklon koji funkcioner primi od strane države, njenog organa ili organizacije i međunarodne organizacije, koji je primljen prilikom posete ili u drugim sličnim prilikama.
II. AGENCIJA
Član 3.
Agencija je samostalan i nezavisan državni organ.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Agencija je odgovorna Narodnoj skupštini.
Agencija ima svojstvo pravnog lica.
Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih sredstava, u skladu sa zakonom.
Član 4.
Sedište Agencije je u Beogradu.
Agencija može obrazovati organizacione jedinice izvan sedišta.
Organizacione jedinice iz stava 2. ovog člana nemaju svojstvo pravnog lica.
Član 5.
Agencija:
nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Strategija), Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Akcioni plan) i sektorskih akcionih planova;
prati i organizuje koordinaciju rada državnih organa u borbi protiv korupcije;
rešava o sukobu interesa;
vodi registar funkcionera i njihove imovine;
obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka;
daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona;
daje inicijative za izmenu i donošenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije;
daje mišljenja u vezi sa primenom Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova;
sarađuje sa drugim državnim organima u pripremi propisa u oblasti borbe protiv korupcije;
razvija planove integriteta u javnom i privatnom sektoru;
uvodi i sprovodi programe edukacije o korupciji;
vodi posebne evidencije u skladu sa ovim zakonom;
postupa po predstavkama pravnih i fizičkih lica u vezi sa korupcijom;
organizuje istraživanja, prati i analizira statističke i druge podatke o stanju korupcije;
obavlja međunarodnu saradnju u oblasti borbe protiv korupcije;
obaveštava javnost o sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova;
obavlja i druge poslove određene zakonom.
Član 6.
Organi Agencije su Upravni odbor i direktor.
a) Upravni odbor
Član 7.
Upravni odbor bira i razrešava direktora Agencije, donosi odluke kojima se izriču mere u skladu sa ovim zakonom, usvaja godišnji izveštaj o radu Agencije, vrši nadzor nad radom i imovinskim stanjem direktora, vrši kontrolu nad finansijskim poslovanjem Agencije, donosi poslovnik o svom radu i vrši druge poslove određene ovim zakonom.
Upravni odbor može, na predlog direktora, u cilju ostvarivanja aktivnosti u sprovođenju Strategije, da osniva savetodavna ili radna tela.
Član 8.
Član Upravnog odbora bira se iz reda uglednih stručnjaka, diplomiranih pravnika ili ekonomista, posebno stručnih za krivično, upravno ili radno pravo, odnosno za računovodstvo i reviziju.
Član Upravnog odbora ne može biti lice koje je osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje dužnosti člana Upravnog odbora.
Član 9.
Upravni odbor ima 7 članova.
Članove Upravnog odbora bira Narodna skupština na predlog:
Administrativnog odbora Narodne skupštine;
Vlade;
Vrhovnog suda Srbije;
Državne revizorske institucije;
Socijalno-ekonomskog saveta;
Advokatske komore Srbije;
udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.
Kandidat za člana Upravnog odbora ne mora biti iz redova predlagača.
Član 10.
Svaki predlagač predlaže listu od tri kandidata za jednog člana Upravnog odbora.
Narodna skupština bira po jednog kandidata sa svake liste predlagača.
Ako Narodna skupština ne izabere predložene kandidate u roku od 60 dana, predlagač neposredno bira jednog kandidata, sa svoje liste u Upravni odbor, u roku od 30 dana.
Član 11.
Član Upravnog odbora bira se na četiri godine i na ovu funkciju može biti izabran najviše dva puta.
Član Upravnog odbora ne može biti član političke stranke i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Član Upravnog odbora ima pravo na mesečnu naknadu u visini tri prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji.
Član 12.
Dužnost člana Upravnog odbora prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti u periodu dužem od šest meseci i razrešenjem.
Predlagači su dužni da tri meseca pre isteka mandata člana Upravnog odbora, podnesu predlog za izbor novog člana Upravnog odbora.
Član 13.
Član Upravnog odbora se razrešava ako nesavesno vrši dužnost člana Upravnog odbora, ako postane član političke stranke, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim dužnosti člana Upravnog odbora ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.
Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje člana Upravnog odbora pokreće i vodi Upravni odbor. Postupak mogu pokrenuti i direktor Agencije, kao i predlagač tog člana Upravnog odbora.
Odluku o razrešenju, na predlog Upravnog odbora, donosi Narodna skupština.
Upravni odbor može udaljiti sa dužnosti svog člana protiv koga se vodi postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za njegovo razrešenje.
Član 14.
Upravni odbor odlučuje većinom glasova svih članova.
Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik, koga između sebe biraju članovi Upravnog odbora.
b) Direktor
Član 15.
Direktor predstavlja Agenciju, rukovodi radom, organizuje i obezbeđuje zakonito i efikasno obavljanje poslova Agencije, podnosi godišnji izveštaj o radu Agencije Narodnoj skupštini, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, priprema i sprovodi odluke Upravnog odbora i vrši druge poslove određene zakonom.
Član 16.
Za direktora može biti birano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, 10 godina radnog iskustva i koje svojim ugledom doprinosi radu Agencije.
Direktor ne može biti član političke stranke, odnosno lice koje je osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje dužnosti. Direktor podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Član 17.
Direktor se bira na pet godina i na ovu funkciju može biti izabran najviše dva puta.
Član 18.
Funkcija direktora prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti u periodu dužem od šest meseci i razrešenjem.
Član 19.
Direktor se razrešava ako nesavesno vrši funkciju, ako postane član političke stranke, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.
Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje direktora pokreće i vodi Upravni odbor.
Član 20.
Agencija ima zamenika direktora.
Na zamenika direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na direktora.
Član 21.
Direktor ima pravo na platu jednaku plati ministra, a zamenik direktora platu jednaku plati državnog sekretara.
v) Unutrašnje uređenje Agencije
Član 22.
Na unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Agenciji primenjuju se načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama, osim ukoliko obavljanje određenih poslova u Agenciji ne zahteva drugačiji način organizovanja.
Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor, uz saglasnost Upravnog odbora.
Član 23.
Zaposleni u Agenciji podležu istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Povreda obaveza iz ovog zakona, predstavljaju težu povredu dužnosti iz radnog odnosa.
Pravila ponašanja zaposlenih u Agenciji utvrđuje direktor.
Na zaposlene u Agenciji primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima.
g) Obaveze drugih organa i organizacija i podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini
Član 24.
U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija sarađuje sa državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i drugim pravnim licima.
Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i druga pravna lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da na zahtev Agencije, u roku od 15 dana, dostave sva dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.
Član 25.
Agencija je dužna da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Na zahtev Narodne skupštine, Agencija podnosi i vanredne izveštaje o radu.
Izveštaj iz st. 1. i 2. ovog člana Agencija dostavlja Vladi.
III. SUKOB INTERESA
Član 26.
Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako, da javni interes ne podredi privatnom, niti među njima izazove sukob.
Funkcioner je dužan da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.
Funkcioner ne sme biti u odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost u obavljanju javne funkcije.
Funkcioner ne sme koristiti javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Član 27.
Funkcioner ne može obavljati drugu javnu funkciju, izuzev po odobrenju organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju i Agencije.
Pre prihvatanja druge javne funkcije ili kandidovanja za drugu javnu funkciju funkcioner podnosi zahtev za odobrenje. Agencija je dužna da odluči po zahtevu funkcionera u roku od 15 dana.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da nije dala odobrenje funkcioneru za obavljanje druge javne funkcije.
Izuzetno od iz stava 1. ovog člana, funkcioner može obavljati drugu javnu funkciju kada je to zakonom propisano.
Funkcioneru koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno st. 1. i 4. ovog člana, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.
Član 28.
Funkcioner može da obavlja funkciju u političkim organizacijama i da učestvuje u njihovim aktivnostima u meri u kojoj to ne izaziva sukob interesa, ne ometa obavljanje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.
Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih organizacija.
Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke organizacije.
Član 29.
Funkcioner, izuzev narodnog poslanika, poslanika i odbornika, ne može obavljati druge delatnosti za vreme obavljanja javne funkcije.
Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog člana, funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću. Ako stiče prihode od ovih delatnosti, funkcioner mora da pribavi prethodnu saglasnost neposredno pretpostavljenog i Agencije.
Neposredno pretpostavljeni i Agencija mogu dati saglasnost na obavljanje delatnosti iz stava 2. ovog člana, ako se time ne stvara sukob interesa ili na drugi način ne utiče na nepristrasnost rada funkcionera.
Član 30.
Funkcioner kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku funkcije ne može zasnovati radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem ili preduzetnikom koji obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner obavljao, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije.
Funkcioner kome je prestala javna funkcija, odnosno pravno lice ili preduzetnik iz stava 1. ovog člana dužan je da, pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje zatraži saglasnost od Agencije. Agencija je dužna da odluči po zahtevu u roku od 15 dana.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno obavljanje poslovne saradnje.
Član 31.
Funkcioner ne može da obavlja funkcije upravljanja, nadzora ili zastupanja u privrednom društvu, ustanovi ili drugom pravnom licu, osim kada je to propisano zakonom ili drugim posebnim propisom.
Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime a za račun funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.
U roku od pet dana od dana prenosa upravljačkih prava, funkcioner je dužan da nadležnom organu privrednog društva i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava. Lice na koje je funkcioner preneo upravljačka prava, postaje povezano lice.
Funkcioner ne sme licu na koje je preneo upravljačka prava, odnosno drugom licu koje vrši upravljačka prava u privrednom društvu iz stava 2. ovog člana, davati obaveštenja, uputstva i naloge, niti sme na drugi način preko njega uticati na vršenje prava i obaveza u privrednom društvu. Funkcioner ima pravo da se obaveštava o stanju privrednog društva.
Funkcioner koji je član organa naučnih, humanitarnih, sportskih i sličnih udruženja, ne može primati naknadu ili poklone po osnovu članstva, izuzev naknade putnih i drugih troškova.
Član 32.
Pravno lice u kojem je funkcioner odnosno povezano lice vlasnik više od 20% udela ili akcija, ako učestvuje u postupku privatizacije i javnih nabavki, obavezno je da o tome obavesti Agenciju.
Agencija vodi evidenciju pravnih lica iz stava 1. ovog člana. Ova evidencija je javna.
Član 33.
Funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost, odnosno tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.
Agencija može pozivati funkcionera i tražiti da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz stava 1. ovog člana.
Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz stava 1. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.
Odredbe st. 1. i 3. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak.
Akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništav je.
Član 34.
Funkcioner je dužan da o nepriličnom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije, odmah obavesti organ koji ga je izabrao, postavio ili imenovao i Agenciju. Ako je funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana, o tome obaveštava samo Agenciju.
Agencija je dužna da javnosti omogući uvid u podatke nepriličnom uticaju kome je funkcioner izložen u vršenju javne funkcije.
Ako je zbog postupka koji se vodi pred drugim državnim organom potrebno privremeno obezbediti tajnost pojedinih podataka, Agencija će omogućiti uvid javnosti u te podatke po okončanju postupka koji se vodi pred drugim državnim organom.
IV. POKLONI
Član 35.
Funkcioner ne sme primiti poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu, hartijama od vrednosti ili drugoj dragocenosti.
Postupanje sa protokolarnim poklonom uređuje se posebnim zakonom.
Vrednost prigodnog poklona ne sme preći desetinu iznosa prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji, odnosno ukupna vrednost prigodnog poklona primljenog u toku godine ne može preći iznos dve prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji.
Merila prema kojima se određuje koji se poklon smatra prigodnim utvrđuje Agencija.
U slučaju potrebe Agencija utvrđuje vrednost poklona.
Član 36.
Funkcioner kome je ponuđen ili obećan poklon koji ne sme da primi, dužan je da ponudu ili obećanje odbije i da saopšti poklonodavcu da poklon, ako ga primi, postaje svojina Republike Srbije.
Funkcioner je dužan da u najkraćem roku podnese pismeni izveštaj o događaju iz stava 1. ovog člana neposredno pretpostavljenom i Agenciji.
Ako funkcioner nije mogao da odbije prijem poklona, dužan je da poklon preda Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije i o tome pismeno obavesti Agenciju.
Član 37.
Povezano lice ne sme primiti poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano.
Funkcioner neće biti odgovoran ukoliko dokaže da nije mogao uticati na ponašanje povezanog lica ako je ono poklon primilo ili da poklon nije bio u vezi sa vršenjem njegove javne funkcije.
Na poklon iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe čl. 35. i 36. ovog zakona.
Član 38.
Funkcioner je dužan da o svakom poklonu u vezi sa vršenjem javne funkcije obavesti državni organ u kojem vrši javnu funkciju.
Državni organi dužni su da o poklonima iz stava 1. ovog člana vode posebnu evidenciju. Kopija evidencije za prethodnu godinu dostavlja se Agenciji, najkasnije do 1. marta tekuće godine.
Agencija obaveštava državni organ iz stava 2. ovog člana o kršenjima zakonskih zakonskih zabrana i ograničenja.
Agencija objavljuje katalog poklona za prethodnu godinu i obaveštenja iz stava 2. ovog člana.
V. PRIJAVLjIVANjE IMOVINE
Član 39.
Organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, dužan je da obavesti Agenciju da je funkcioner stupio na funkciju, odnosno da mu je funkcija prestala, u roku od sedam dana od dana stupanja na funkciju, odnosno prestanka funkcije. Agencija vodi Registar funkcionera.
Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima i o imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, krvnog srodnika u pravoj liniji, usvojioca i usvojenika (u daljem tekstu: Izveštaj), na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.
Ako po isteku roka iz stava 2. ovog člana funkcioner ne dostavi Izveštaj, Agencija o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju.
Član 40.
Funkcioner je dužan da, u slučaju uvećanja odnosno umanjenja vrednosti imovine u iznosu većem od 10 prosečnih neto zarada u Republici, podnese Izveštaj o tome u roku od 30 dana od dana promene vrednosti imovine.
Izveštaj se podnosi i u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.
Funkcioner je dužan da, o svakom uvećanju vrednosti imovine većem od 10 prosečnih neto zarada u Republici, Izveštaj podnese jednom godišnje i u naredne dve godine po prestanku javne funkcije, na dan kada je funkcioneru prestala funkcija, prema stanju na dan podnošenja prethodnog Izveštaja.
Član 41.
Izveštaj sadrži podatke o:
pravu svojine na nepokretnim stvarima u zemlji i inostranstvu;
pravu svojine na pokretnim stvarima koje podležu registraciji kod državnih organa i pokretnim stvarima veće vrednosti (dragocenosti, zbirke, umetnički predmeti i sl);
depozitima u bankama i drugim finansijskim organizacijama, u zemlji i inostranstvu;
akcijama i udelima u pravnom licu;
gotovom novcu i hartijama od vrednosti;
pravima po osnovu autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine;
dugovima (glavnica, kamata i rok otplate) i potraživanjima;
izvoru i visini neto prihoda od vršenja javne funkcije, naučnih, nastavnih, kulturnih i sportskih delatnosti i drugim prihodima;
članstvu u organima udruženja građana;
drugim javnim funkcijama koje obavlja u skladu sa zakonom i drugim posebnim propisom;
druge podatke i dokaze koje funkcioner smatra bitnim za primenu ovog zakona.
Bližu sadržinu Izveštaja, obrazac i način na koji se podnosi propisuje direktor Agencije.
Član 42.
Agencija vodi Registar imovine funkcionera, u kome se evidentiraju podaci iz Izveštaja i vrši nadzor nad imovinskim stanjem funkcionera.
Podaci o plati i drugim prihodima koje funkcioner prima iz budžeta, kao i podaci o javnim funkcijama koje obavlja u skladu sa zakonom su javni.
Podaci o imovini koju je funkcioner prijavio ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim u postupku u kome se odlučuje da li postoji povreda zakona.
Član 43.
Ako se u postupku nadzora nad imovinskim stanjem funkcionera utvrdi da postoji nesaglasnost između podataka podnetih u Izveštaju i stvarnog stanja, Agencija će utvrditi razloge nesaglasnosti i o tome obavestiti organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, odnosno druge nadležne organe.
Agencija može zahtevati od funkcionera da dostavi podatke o imovini i prihodima drugih povezanih lica, u roku koji važi za funkcionera, ukoliko postoji osnovana sumnja da funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine.
Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od tri meseca po prijemu obaveštenja, upoznaju Agenciju o preduzetim merama.
VI. POSTUPANjE I ODLUČIVANjE U SLUČAJU POVREDE ZAKONA
Član 44.
Postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona pokreće Agencija po službenoj dužnosti, na zahtev funkcionera, njegovog neposredno pretpostavljenog, kao i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica.
Postupak iz stava 1. ovog člana vodi Agencija, a odluku da li postoji povreda ovog zakona donosi direktor.
U postupku iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju pravila opšteg upravnog postupka.
Odluka iz stava 2. ovog člana je konačna. Protiv ove odluke ne može se pokrenuti upravni spor.
Član 45.
Lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak, odnosno drugo lice koje daje izjavu u postupku iz člana 43. ovog zakona, ne može zbog toga snositi štetne posledice.
Član 46.
Funkcioneru se može izreći mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana, može se izreći mera upozorenja i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Funkcioneru koji posle prestanka javne funkcije povredi ovaj zakon može se izreći samo mera javnog objavljivanja odluke povredi ovog zakona.
Član 47.
Mera upozorenja izriče se funkcioneru zbog povrede ovog zakona koja nije uticala na vršenje javne funkcije.
Ako funkcioner ne postupi po izrečenoj meri upozorenja do isteka roka koji mu je u odluci određen, izriče mu se mera javnog objavljivanja preporuke, odnosno odluke.
Član 48.
Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje izriče se ako funkcioner, suprotno ovom zakonu, obavlja drugu javnu funkciju ili delatnost, odnosno obavlja funkciju upravljanja, nadzora ili zastupanja u privrednom društvu, ustanovi ili bilo kom drugom pravnom licu ili ako nekom drugom povredom ovog zakona utiče na vršenje javne funkcije.
Ako postoje uslovi za izricanje mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, funkcioneru koji je na javnu funkciju izabran neposredno od građana, izriče se mera javnog objavljivanja odluke o postojanju povrede ovog zakona.
Član 49.
Odluku kojom se izriču mere iz člana 46. ovog zakona donosi Upravni odbor, na osnovu odluke direktora iz člana 44. stav 2. ovog zakona.
Odluka iz stava 1. ovog člana je konačna. Protiv ove odluke može se pokrenuti upravni spor.
Odluka kojom je izrečena mera javnog objavljivanja preporuke, odnosno odluke, izvršava se objavljivanjem izreke i sažetog obrazloženja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u drugom sredstvu javnog obaveštavanja.
Član 50.
Ako se utvrdi da je funkcioner, suprotno odredbama ovog zakona, obavljao drugu javnu funkciju ili delatnost, dužan je da imovinsku korist stečenu po ovom osnovu, uplati na račun budžeta Republike Srbije, odnosno teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema odluke kojom je utvrđena povreda ovog zakona.
Član 51.
Kada utvrdi da je funkcioner prekršio odredbe ovog zakona, Agencija obaveštava nadležni organ radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka, u skladu sa zakonom.
Odluke Agencije ne mogu da prejudiciraju krivičnu i materijalnu odgovornost funkcionera.
Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od 30 dana, po prijemu obaveštenja upoznaju Agenciju o preduzetim merama.
VII. PLAN INTEGRITETA
Član 52.
Plan integriteta sadrži mere pravne i praktične prirode kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije, a naročito:
ocenu izloženosti institucije korupciji,
podatke o licu odgovornom za plan integriteta,
opis procesa rada, načina odlučivanja i utvrđivanje poslova koji su naročito podložni korupciji,
preventivne mere za smanjenje korupcije, i
druge delove plana definisane u smernicama.
Član 53.
Plan integriteta donose državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća.
Agencija izrađuje i objavljuje procene integriteta, odnosno smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta, sa rokovima.
Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća donose plan integriteta u skladu sa smernicama iz stava 2. ovog člana i o tome obaveštavaju Agenciju.
Agencija vrši nadzor nad donošenjem i sprovođenjem plana integriteta.
Član 54.
Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća dužni su da odrede lice odgovorno za izradu i sprovođenje plana integriteta.
Agencija se stara o obuci lica odgovornog za plan integriteta.
Član 55.
Druga pravna lica mogu doneti plan integriteta u skladu sa smernicama koje donosi Agencija.
Na predlog pravnih lica iz stava 1. ovog člana, Agencija može da izvrši procenu integriteta i da predloži preporuke za unapređenje integriteta.
Procenu integriteta za javna preduzeća i pravna lica iz stava 1. ovog člana, Agencija vrši o njihovom trošku.
VIII. PREVENCIJA KORUPCIJE
Član 56.
Agencija nadzire sprovođenje Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
U cilju sprovođenja Strategije Agencija može podnositi inicijative za izmenu propisa i davati uputstva i predloge za sprovođenje mera iz Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Agencija daje mišljenja u vezi sa sprovođenjem Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Član 57.
U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija sarađuje sa naučnim, medijskim organizacijama i udruženjima građana.
Saradnja iz stava 1. ovog člana odnosi se na zajedničke aktivnosti u sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova, programa edukacije, analiziranju stanja korupcije, sprovođenju medijskih kampanja i drugih aktivnosti od značaja za preventivnu borbu protiv korupcije.
Član 58.
Agencija može pripremati programe edukacije o korupciji u državnim organima i organizacijama, teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi, javnim službama i drugim pravnim licima.
Državni organi sprovode edukaciju državnih službenika i zaposlenih u javnim službama u saradnji sa Agencijom.
Agencija može učestvovati u programima edukacije o korupciji u sredstvima javnog informisanja i privatnom sektoru.
Član 59.
Agencija ispituje navode iz predstavki koje prima.
Agencija može od podnosioca predstavke da zatraži dodatne informacije, objašnjenja i dokumentaciju.
Član 60.
Agencija organizuje istraživanja o stanju korupcije i borbi protiv korupcije, prati i analizira statističke podatke, obavlja druge analize i istraživanja i predlaže izmene načina vođenja statističkih podataka od značaja za praćenje stanja korupcije.
Član 61.
Agencija koordinira poslove međunarodne saradnje u borbi protiv korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
VI. EVIDENCIJE I ZAŠTITA PODATAKA
Član 62.
Agencija vodi sledeće evidencije:
registar funkcionera;
registar imovine;
listu pravnih lica u kojem je funkcioner odnosno povezano lice vlasnik više od 20% udela ili akcija;
katalog poklona;
završnih računa političkih stranaka sa izveštajima u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih stranaka.
Podaci iz evidencije iz stava 1. alineja 1. i 4. ovog člana brišu se po službenoj dužnosti, po isteku roka od tri godine po prestanku obavljanja javne funkcije funkcionera na koga se podaci odnose.
Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje direktor Agencije.
Agencija može da vodi i druge evidencije, u skladu sa zakonom.
Član 63.
Agencija je dužna da u svom radu i prilikom obaveštavanja javnosti obezbedi zaštitu podataka o ličnosti, a posebno podatke o funkcioneru i sa njim povezanim licima, povodom situacija u kojima nije utvrđena povreda ovog zakona, u skladu sa posebnim propisima.
Član 64.
Agencija može prilikom obaveštavanja javnosti, odnosno odgovaranja na predstavke pravnih i fizičkih lica izostaviti informacije čije bi objavljivanje moglo ugroziti vođenje zakonom propisanog postupka, privatnost lica ili drugim zakonom zaštićeni interes.
VIII. KAZNENE ODREDBE
Član 65.
Novčanom kaznom od 10.000 dinara do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj funkcioner ako:
prihvati drugu javnu funkciju bez odobrenja organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao i Agencije (član 27. ovog zakona);
postupa suprotno odredbama člana 28. st. 2. i 3. ovog zakona;
vrši delatnosti suprotno odredbama člana 29. ovog zakona;
postupa suprotno odredbama člana 31. ovog zakona;
prilikom stupanja na dužnost, odnosno tokom vršenja javne funkcije pismeno ne obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o činjenicama iz člana 33. stav 1. ovog zakona;
postupa suprotno odredbama člana 36. ovog zakona;
je uticao na povezano lice da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije (član 37. stav 2. ovog zakona);
ne prijavi imovinu na način i rokovima predviđenim čl. 39. i 40. ovog zakona;
ako ne uplati imovinsku korist u roku iz člana 50. ovog zakona.
Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnoj službi i drugom pravnom licu koje vrši javna ovlašćenja ako ne dostave sva dokumenta i informacije u propisanom roku (član 22. stav 2. ovog zakona).
Član 66.
Novčanom kaznom od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako zasnuje radni odnos, odnosno obavlja poslovnu saradnju sa funkcionerom kome je prestala javna funkcija bez saglasnosti Agencije (član 30. ovog zakona).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 500.000 dinara preduzetnik.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 dinara do 50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu i fukcioner kome je prestala javna funkcija.
Član 67.
Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne obavesti Agenciju u skladu sa članom 32. stav 1. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 5.000 dinara do 30.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 68.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija («Službeni glasnik RS», broj 43/04).
Član 69.
Postupci koji su započeti pred Republičkim odborom za rešavanje o sukobu interesa u kojima nije doneta odluka do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Član 70.
Ovlašćeni predlagači dužni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu listu kandidata za članove Upravnog odbora Narodnoj skupštini.
Upravni odbor je dužan da u roku od četiri meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona izabere direktora i zamenika direktora.
Član 71.
Direktor je dužan da u roku od pet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, uz saglasnost Upravnog odbora, donese Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji.
Direktor je dužan da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonske akte predviđene ovim zakonom.
Član 72.
Republički odbor za rešavanje sukoba interesa dužan je da, šest meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona, preda Agenciji dokumentaciju koja se odnosi na delokrug rada Agencije, po dinamici koju utvrdi Agencija.
Član 73.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», a primenjivaće se od 1. oktobra 2007. godine.
OBRAZLOŽENjE
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Odlukom Narodne skupštine o utvrđivanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u poglavlju koje se odnosi na implementaciju Strategije, predviđeno je da će se posebnim zakonom osnovati samostalno i nezavisno telo, koje će vršiti nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana, obavljati koordinaciju državnih organa u borbi protiv korupcije, primenjivati propise iz oblasti rešavanja sukoba interesa i vršiti kontrolu primene propisa o finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja.
Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije, koju je ratifikovala naša zemlja, predviđeno je formiranje nezavisnog tela za sprečavanje korupcije.
Pored toga, formiranje nezavisnog tela za borbu protiv korupcije predstavlja jedan od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji.
III OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA I OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Članom 1. Zakona određena je oblast koja se uređuje zakonom, a to je pre svega osnivanje, delatnost, nadležnost, organizacije i način rada Agencije za borbu protiv korupcije, kao i pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa i prijavljivanjem imovine funkcionera.
U članu 2. Zakona objašnjeni su pojedini izrazi koji se primenjuju u smislu ovog zakona.
Glava II Zakona (čl. 3-25) odnosi se na Agenciju.
Članom 3. Zakona Agencija se definiše kao samostalan i nezavisan državni organ, koji za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini.
Članom 4. Zakona predviđeno je da sedište Agencije bude u Beogradu, a da Agencija može obrazovati i organizacione jedinice van sedišta.
Članom 5. Zakona propisane su nadležnosti Agencije, među kojima su najvažnije: nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, rešavanje o sukobu interesa, vođenje registra funkcionera i njegove imovine, obavljanje poslova u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka, razvijanje planova integriteta u javnom i privatnom sektoru i međunarodna saradnja u oblasti borbe protiv korupcije.
Članom 6. Zakona predviđeno je da su organi Agencije Upravni odbor i direktor.
Članovima 7-14. Zakona uređuje se nadležnost i način izbora Upravnog odbora Agencije.
Član 7. Zakona predviđa da Upravni odbora bira i razrešava direktora Agencije, izriče mere u skladu sa ovim zakonom, usvaja godišnji izveštaj o radu Agencije, vrši nadzor nad radom direktora i kontrolu nad finansijskim poslovanjem Agencije, kao i druge poslove u skladu nad zakonom.
Članom 8. Zakona predviđeno je da se član Upravnog odbora bira iz reda uglednih stručnjaka, diplomiranih pravnika ili ekonomista, posebno stručnih za krivično, urpavno ili radno pravo, odnosno za računovodstvo i reviziju.
Članom 9. Zakona predviđeno je da Upravni odbor ima 7 članova, koje bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. Kao ovlašćeni predlagači predviđeni su Narodna skupština, Vlada, Vrhovni sud Srbije, Državna revizorska institucija, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i udruženja novinara, čime su zastupljene kako sve tri grane vlasti, tako i relevantna strukovna udruženja.
Član 10. Zakona propisuje da svaki predlagač predlaže listu od tri kandidata za jednog člana Upravnog odbora, od kojih Narodna skupština bira jednog člana Upravnog odbora sa svake liste.
Članom 11. Zakona predviđeno je da se član Upravnog odbora bira na četiri godine i može biti izabran najviše dva puta, kao i da član Upravnog odbora ne može biti član političke stranke i da podleže istim obavezama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Članovima 12. i 13. Zakona uređuje se prestanak dužnosti člana Upravnog odbora, kao i postupak za razrešenje. Predviđeno je da postupak za razrešenje člana Upravnog odbora pokreće i vodi Upravni odbor, a odluku o razrešenju donosi Narodna skupština.
Članom 14. Zakona propisan je način odlučivanja i rukovođenje radom Upravnog odbora.
Članovima 15-21. Zakona uređuje se nadležnost i način izbora direktora Agencije.
Član 15. Zakona propisuje da direktor predstavlja Agenciju, rukovodi radom Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, podnosi godišnji izveštaj o radu Agencije Narodnoj skupštini i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Član 16. Zakona propisuje uslove za izbor direktora Agencije, a to su da ima završen pravni fakultet i 10 godina radnog iskustva. Takođe, direktor ne može biti član političke stranke i podleže istim obavezama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Član 17. Zakona predviđa da se direktor bira na pet godina, s tim što može biti izabran najviše dva puta.
Članovima 18. i 19. Zakona uređuje se prestanak funkcije direktora i postupak za razrešenje.
U članu 20. propisano je da Agencija ima zamenika direktora.
Članovima 22. i 23. Zakona uređuje se unutrašnje uređenje Agencije, kao i prava i obaveza zaposlenih u Agenciji.
Član 24. Zakona utvrđuje obavezu državnih i drugim organa i pravnih lica da na zahtev Agencije dostave dokumenta i informacije koje su Agenciji ptorebne za obavljanje poslova.
Članom 25. Zakona propisana je obaveza Agencije da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini do 31. marta, kao i obaveza Agencije da podnosi vanredne izveštaje o radu.
Glavom III Zakona (čl. 26-34) uređuje se sukob interesa pri vršenju javne funkcije.
Članom 26. Zakona propisano je da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, da ne sme biti u odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost u obavljanju javne funkcije, kao i da ne sme koristiti javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti.
Članom 27. Zakona propisano je da funkconer ne može obavljati drugu javnu funkciju, izuzev po odobrenju organa koji ga je izabrao i Agencije. Takođe, propisano je da funkcioneru koji je izabran na drugu javnu funkciju bez odobrenja nadležnog organa i Agencije, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.
Članom 28. Zakona uređen je odnos između obavljanja javne funkcije i funkcije u političkim organizacijama.
Članom 29. Zakona propisuje koje delatnosti funkcioner može obavljati pored vršenja javne funkcije. Takođe, propisano je da, ukoliko funkcioner stiče prihode od tih delatnosti, mora pribaviti saglasnost pretpostavljenog i Agencije.
Članom 30. Zakona propisana je zabrana za funkcionera kome je prestala javna funkcija da, u roku od dve godine po prestanku funkcije, zasnuje radni odnos ili poslovnu saradnju sa pravnim licem koje obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je vršio, osim po dobijanju saglasnosti Agencije.
Članom 31. Zakona uređuje prenos upravljačkih prava koje funkcioner ima u privrednim subjektima za vreme obavljanja javne funkcije.
Članom 33. Zakona propisana je obaveza za funkcionera da uvek pismeno obavesti pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanju sukoba interesa dok vrši javnu funkciju. Pored toga, propisano je da je akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti ništa.
Glavom IV Zakona (čl. 35-38) uređuju se pravila u vezi sa poklonima koje funkcioner prima za vreme vršenja javne funkcije.
Članom 35. Zakona propisano je koje poklone funkcioner ne sme da primi, kao i pravila u vezi sa protokolarnim i prigodnim poklonima. Pored toga, propisana je vrednost prigodnog poklona koji funkcioner može da primi.
Članom 36. Zakona propisano je da je funkcioner dužan da odbije prijem poklona koji ne može da primi, a ako ne može da odbije prijem, taj poklon postaje svojina Republike Srbije.
Članom 37. Zakona propisana su pravila koja se odnose na poklone koje ne sme da primi lice povezano sa funkcionerom.
Članom 38. Zakona propisana je obaveza za državne organe da vode posebnu evidenciju o poklonima, kao i da kopiju te evidenciju dostavljaju Agenciji, koja objavljuje katalog poklona.
Glavom V Zakona (čl. 39-43) propisan je način prijavljivanja imovine funkcionera, sadržaj Izveštaja o imovini i postupak nadzora nad imovinskim stanjem funkcionera.
Članom 39. Zakona utvrđuje se obaveza organa u kome funkcioner vrši javnu funkciju da obavesti Agenciju o stupanju funkcionera na funkciju, odnosno o prestanku funkcije. Utvrđena je i obaveza za funkcionere da u roku od 30 dana od dana stupanja na funkciju podnese Agenciji Izveštaj o svojoj imovini i imovini srodnika. Pored toga, propisano je da Agencija vodi Registar funkcionera.
Članom 40. Zakona utvrđuje obaveze za funkcionera da podnosi Izveštaje prilikom promene vrednosti imovine, kao i posle vršenja javne funkcije.
Članom 41. Zakona propisana je sadržina Izveštaja o imovini koji podnosi funkcioner, a takođe je dato ovlašćenje direktoru Agencije da propiše bližu sadržinu ovog izveštaja.
Članom 42. Zakona propisano je da Agencija vodi Registar imovine funkcionera, kao i to koji su podaci iz ovog registra javni.
Članom 43. Zakona uređuju se ovlašćenja Agencije u postupku nadzora nad imovinskim stanjem funkcionera.
Glavom VI Zakona (čl. 44-51) propisano je postupanje i odlučivanje Agencije u slučaju povrede ovog zakona.
Članom 44. Zakona da Agencija može po službenoj dužnosti pokrenuti postupak u slučaju povrede ovog zakona, kao i da se ovaj postupak može pokrenuti na zahtev funkcionera, njegovog neposredno pretpostavljenog i na osnovu prijave. U postupku u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona shodno se primenjuju pravila opšteg upravnog postupka. Odluku u ovom postupku donosi direktor Agencije.
Član 46. Zakona propisuje mere koje se mogu izređi funkcioneru za povredu ovog zakona, a to su mera upozorenja, mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Članovima 47. i 48. Zakona propisuje za koje se povrede zakona može izreći neka od mera propisana članom 46.
Članom 49. Zakona propisano je da odluku o izricanju mere donosi Upravni odbor, a na osnovu direktora, kojom je odlučio o povredi zakona. Protiv odluke Upravnog odbora obezbeđena je sudska zaštita u upravnom sporu.
Članom 50. Zakona propisano je da je funkcioner obavezan da imovinsku korist stečenu obavljanjem druge javne funkcije ili delatnosti suprotno odredbama ovog zakona uplati na račun budžeta.
Glavom VII Zakona (čl. 52-55) propisana je sadržina plana integriteta, kao i obveznici njegovog donošenja. Pored toga, utvrđena je obaveza Agencije da donese smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta, kao i da vrši nadzor nad njegovim donošenjem i sprovođenjem. Obveznici donošenja plana integriteta dužni su da odrede lice odgovorno za njegovu izradu i sprovođenje. O obuci ovih lica stara se Agencija.
Glavom VIII Zakona (čl. 56-61) propisano je da Agencija nadzire sprovođenje Strategije, daje inicijative za izmenu propisa, kao i uputstva i predloge za sprovođenje mera iz Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova. Pored toga, uređena je saradnja Agencija sa državnim organima i drugim pravnim licima, medijskim organizacijama i udruženjima građana u cilju prevencije korupcije i sprovođenja Strategije i akcionih planova. Takođe, propisano je da Agencija postupa po predstavkama i koordinira poslove međunarodne saranje koju vode državni i drugi organi u borbi protiv korupcije.
Glavom IX Zakona (čl. 62-64) propisane su evidencije koje vodi Agencija, kao i zaštita podataka o ličnosti povodom situacija u kojima nije utvrđena povreda ovog zakona.
Glavom X Zakona (čl. 65-67) propisani su prekršaji za povredu ovog zakona.
Članovi 68-73. su prelazne i završne odredbe, kojima se reguliše stupanje na snagu ovog zakona, prestanak važenja Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, rokovi za obrazovanje Agencije i izbor njenih organa, rokovi za donošenje podzakonskih akata, kao i postupanje Agencije u postupcima koji su započeti po ranije važećim propisima.
IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije u ukupnom iznosu od 132.985.920 dinara. Od ovih sredstava za početak rada Agencije (za opremanje kancelarija, informatičku opremu i programe) potrebno je obezbediti 35.275.000 dinara. Za plate funkcionera i zaposlenih u Agenciji na godišnjem nivou potrebno je obezbediti 89.410.920 dinara. Za ostale troškove Agencije potrebno je obezbediti 8.300.000 dinara.