Predlog zakona o civilnoj službi

PREDLOG ZAKONA

O CIVILNOJ SLUŽBI

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: ostvarivanje prava na prigovor savesti lica koja podležu vojnoj obavezi; izvršavanje vojne obaveze u civilnoj službi; prava i obaveze lica koja se upućuju u civilnu službu; prava i obaveze organa, organizacija, ustanova i jedinica u čijoj je nadležnosti sprovođenje civilne službe; vršenje civilne službe; obuka lica u civilnoj službi; kontrola vršenja civilne službe; rezervni sastav; naknade za vršenje civilne službe; evidencija, nadzor i finansiranje civilne službe; vrste i visina kazni za neizvršavanje obaveza u civilnoj službi, kao i druga pitanja od značaja za civilnu službu.

Član 2.

Osnovni pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

civilna služba je služba kojom vojni obveznik zamenjuje služenje vojnog roka sa oružjem ili bez oružja a koja se izvršava u državnim organima, organizacijama, ustanovama, jedinicama i pravnim licima određenim rešenjem ministra odbrane, kao i služba u rezervnom sastavu;

državni organi, organizacije, ustanove, jedinice i pravna lica u kojima se može vršiti civilna služba (u daljem tekstu: organizacija ili ustanova) su: ustanove, javna preduzeća i organizacije koje obavljaju naučnu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu, zdravstvenu, humanitarnu i drugu delatnost od opšteg društvenog interesa; državni organi; organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, kao i jedinice, službe i drugi organizacioni delovi sistema civilne zaštite formiranih u skladu sa zakonom, a koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije;

lice koje uloži prigovor savesti je vojni obveznik (regrut i lice u rezervnom sastavu) koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi da služenje vojnog roka u Vojsci Srbije zameni civilnom službom, pod uslovima i na način propisan zakonom;

lice u civilnoj službi je lice koje vrši civilnu službu u organizaciji ili ustanovi, odnosno lice koje je izvršilo civilnu službu i prevedeno u rezervni sastav;

odgovorno lice je rukovodilac (načelnik, upravnik, direktor, sekretar i dr.) organizacije ili ustanove u kojoj se vrši civilna služba.

Pravo na prigovor savesti

Član 3.

Regrutu koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi da služenje vojnog roka sa oružjem zameni civilnom službom, omogućiće se vršenje civilne službe, pod uslovima i na način koji su propisani ovim zakonom.

Izvršavanje civilne službe obezbediće se regrutu koji je ocenjen sposobnim za rad.

Prigovor savesti može da izjavi i vojni obveznik u rezervnom sastavu Vojske Srbije, i to nakon isteka perioda od četiri godine od dana završetka služenja vojnog roka sa oružjem.

Izvršavanje civilne službe obezbeđuje Ministarstvo odbrane preko teritorijalnih organa obrazovanih za izvršavanje poslova vojne, radne i materijalne obaveze (u daljem tekstu: teritorijalni organ).

Za ostvarivanje prava i obaveza lica koje vrši civilnu službu odgovorna je organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba u skladu sa ovim zakonom.

Član 4.

Teritorijalni organ je dužan da regrutu u pozivu za uvođenje u vojnu evidenciju, lekarske preglede i odsluženje vojnog roka, dostavi obaveštenje o njegovom pravu na prigovor savesti i postupak za ostvarivanje tog prava.

Član 5.

Pravo na prigovor savesti ne može ostvariti vojni obveznik (regrut i lice u rezervnom sastavu):

koji je posedovao ili poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja;

koji je podnosio ili je podneo zahtev za nošenje ili držanje oružja;

koji je pravnosnažno osuđivan za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti kao i za krivično delo ili prekršaj sa elementima nasilja koji se gone po privatnoj tužbi;

koji se bavio ili se bavi prodajom ili popravkom oružja ili municije;

protiv koga je pokrenut ili se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti;

koji je prekršajno kažnjavan i osuđivan za izazivanje ili učestvovanje u neredima i tučama;

ako je registrovan kao vlasnik ili kolekcionar vatrenog ili trofejnog oružja;

ako je bio ili je član lovačkog, streljačkog, streličarskog ili drugog kluba, društva ili udruženja koje u svojim aktivnostima ima upotrebu hladnog ili vatrenog oružja;

ako se utvrdi da je u podnetom zahtevu za civilnu službu dao neistinite podatke.

II. OSTVARIVANjE PRAVA NA PRIGOVOR SAVESTI

Član 6.

Regrut koji se poziva na prigovor savesti podnosi pisani zahtev za civilnu službu sa potrebnim dokazima, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema poziva za odsluženje vojnog roka.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se teritorijalnom organu, u čijoj se evidenciji regrut vodi.

Lice u rezervnom sastavu koje uloži prigovor savesti i zahteva dalje izvršavanje vojne obaveze u civilnoj službi, zahtev sa potrebnim dokazima dostavlja teritorijalnom organu.

Član 7.

Zahtev za civilnu službu podnosi se na obrascu koji propisuje ministar odbrane.

Uz zahtev za civilnu službu, vojni obveznik prilaže:

dokaz o školskoj i drugoj stručnoj spremi i posebnim zanimanjima;

dokaze iz člana 5. ovog zakona;

lekarsko uverenje kojim se dokazuje da je sposoban za rad.

Ako se uz zahtev ne prilože svi propisani dokazi, teritorijalni organ Ministarstva odbrane je dužan da od podnosioca zahteva zatraži da u roku od osam dana dostavi potrebnu dopunu podataka.

Zahtev regruta, teritorijalni organ Ministarstva odbrane dostavlja Komisiji za civilnu službu u roku od tri dana od dana podnošenja.

Centar za civilnu službu

Član 8.

U sastavu uže unutrašnje jedinice Ministarstva odbrane nadležne za poslove vojne, radne i materijalne obaveze obrazuje se Centar za civilnu službu.

Centar za civilnu službu obavlja poslove i zadatke vezane za planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu i izvršavanje civilne službe.

Odluku o obrazovanju Centra za civilnu službu donosi ministar odbrane.

Član 9.

Centar za civilnu službu obavlja poslove koji se odnose na:

pripremu i izradu predloga propisa i drugih akata kojima se bliže uređuje civilna služba;

prikupljanje i obradu podataka i izradu predloga rešenja o određivanju organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;

izradu i donošenje planova popune organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;

izradu i donošenje planova popune jedinica civilne zaštite i drugih snaga odbrane licima iz rezervnog sastava;

ostvarivanje prava i obaveza lica u civilnoj službi i organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;

organizovanje i vršenje civilne službe;

postupak vođenja propisane evidencije lica u civilnoj službi i rezervnom sastavu;

kontrolu i nadzor planiranja, organizovanja i sprovođenja civilne službe;

i druge poslove određene ovim i posebnim zakonima.

U obavljanju poslova iz svog delokruga, Centar za civilnu službu sarađuje sa organima državne uprave, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave u skladu sa njihovim delokrugom u oblasti odbrane, civilne zaštite, spasavanja, osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja odnosno nadležnim komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije.

Komisija za civilnu službu

Član 10.

O zahtevu regruta koji je uložio prigovor savesti i zahteva izvršavanje vojne obaveze vršenjem civilne službe, odlučuje Komisija za civilnu službu.

Komisija za civilnu službu je radno telo koju imenuje ministar odbrane odnosno lice koje on ovlasti.

Komisija za civilnu službu se obrazuje kao prvostepena komisija za civilnu službu i drugostepena komisija za civilnu službu u okviru teritorijalnog organa Ministarstva odbrane.

Član 11.

Prvostepena komisija za civilnu službu (u daljem tekstu: Prvostepena komisija) rešava zahteve lica koja ulažu prigovor savesti.

Prvostepenu komisiju čini pet članova: predsednik, zamenik predsednika i tri člana.

Prvostepenu komisiju imenuje i razrešava ministar odbrane odnosno lice koje on ovlasti.

Tri člana komisije se imenuju iz sastava teritorijalnog organa, jedan član se imenuje iz organa jedinica lokalne samouprave iz oblasti rada i socijalne politike, a jedan član iz zdravstvene ustanove sa teritorije organa jedinica lokalne samouprave.

Prvostepena komisija se imenuje na period od tri godine.

Član 12.

Drugostepena komisija za civilnu službu (u daljem tekstu: Drugostepena komisija) rešava po žalbama na odluke Prvostepene komisije.

Drugostepenu komisiju čini pet članova: predsednik, zamenika predsednika i tri člana.

Predsednik drugostepene komisije se imenuje iz sastava Ministarstva odbrane.

Zamenik predsednika i članovi Drugostepene komisije se imenuju iz ministarstava nadležnih za socijalnu zaštitu, pravdu i zdravlje i organa jedinica lokalne samouprave, na predlog nadležnih ministarstava i organa jedinica lokalne samouprave.

Drugostepenu komisiju imenuje odnosno razrešava ministar odbrane odnosno lice koje on ovlasti, na period od tri godine.

Član 13.

Organizaciju, način i postupak odlučivanja, izbor predsednika i zamenika predsednika Prvostepene i Drugostepene komisije, kao i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje komisija propisuje ministar odbrane.

Za angažovanje i rad članova Prvostepene i Drugostepene komisije imenovanih van sastava Ministarstva odbrane pripada naknada koju utvrđuje ministar odbrane.

Odlučivanje po zahtevu za civilnu službu

Član 14.

Prvostepena komisija odlučuje po zahtevu za civilnu službu vojnog obveznika rešenjem kojim se usvaja ili odbija zahtev u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Pozivanje radi vršenja civilne službe vrši teritorijalni organ Ministarstva odbrane pojedinačnim pozivom koji se dostavlja regrutu, najkasnije 15 dana pre dana javljanja u organizaciju ili ustanovu.

Član 15.

Lice kome je usvojen zahtev za civilnu službu ne može biti raspoređeno za vršenje civilne službe u organizaciji ili ustanovi u kojoj:

je zaposlen ili je ranije bio zaposlen;

je zaposlen član njegove uže porodice (bračni drug, brat, sestra ili roditelji);

se školuje odnosno studira.

Odgovorno lice ne može rasporediti lice u civilnoj službi na poslove i radna mesta koja su nepopunjena po postojećoj sistematizaciji organizacije ili ustanove, kao i na poslove čijim bi obavljanjem došlo do otpuštanja zaposlenih radnika.

Član 16.

Protiv rešenja Prvostepene komisije, može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Žalba se izjavljuje Drugostepenoj komisiji, preko teritorijalnog organa kod kojeg se lice vodi u evidenciji, koja je dužna da donese rešenje po žalbi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Rešenje Drugostepene komisije je konačno u upravnom postupku.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

III. VRŠENjE CIVILNE SLUŽBE

Član 17.

Civilna služba traje devet meseci.

U dužinu trajanja vršenja civilne službe uračunavaju se i neradni dani.

Civilna služba u rezervnom sastavu se planira i izvršava u jedinicama civilne zaštite i drugim snagama odbrane.

Član 18.

U civilnu službu regrut se upućuje u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina, a najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, regrut može biti pod posebnim uslovima upućen u civilnu službu, najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.

Način i postupak vršenja civilne službe propisuje Vlada na predlog ministra odbrane.

Član 19.

Regrut je dužan da se javi u civilnu službu u kojoj je upućen aktom nadležnog organa na mesto i u vreme naznačeno u pozivu teritorijalnog organa u čijoj se evidenciji vodi.

Ako se regrut ne javi na mesto i u vreme naznačeno u pozivu, a svoj nedolazak ne opravda, smatraće se da je odustao od korišćenja prava na prigovor savesti.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, odgovorno lice organizacije ili ustanove odmah po isteku vremena za javljanje regruta, dužno je da obavesti teritorijalni organ o njegovom nejavljanju.

Član 20.

Vlada, na predlog ministra odbrane, odlučuje o angažovanju lica koja vrše civilnu službu za učešće u sprečavanju nastajanja i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

Predsednik Republike, na predlog Vlade, odlučuje o angažovanju rezervnog sastava civilne zaštite u uslovima proglašenog vanrednog stanja na delu ili celokupnoj teritoriji Republike Srbije u vremenskom periodu koje je potrebno za uklanjanje uzroka i posledica vanrednog stanja.

Odlaganje i prekid vršenja civilne službe

Član 21.

Regrutu kome je usvojen zahtev za civilnu službu, vršenje civilne službe, odlaže se:

ako, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita članova porodice lica na obaveznoj vojnoj službi, stekne svojstvo hranioca porodice (dok te okolnosti traju);

ako se drugi član njegovog domaćinstva nalazi na služenju vojnog roka (dok taj član ne odsluži vojni rok);

ako bi usled smrti ili teške bolesti u porodici ili usled elementarne nepogode porodica regruta bila dovedena u težak materijalni položaj njegovim upućivanjem u civilnu službu (dok ti razlozi postoje);

ako je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika (do završetka pripravničkog staža);

ako je primljen u radni odnos na neodređeno vreme, a zbog upućivanja u civilnu službu ne bi bio u mogućnosti da se javi na rad u vreme koje mu je određeno, kao i regrutu koji je u radnom odnosu na određeno vreme, a ima dokaz da će posle isteka određenog vremena biti primljen u radni odnos na neodređeno vreme, a najduže do godinu dana;

ako u porodičnom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za privređivanje, a neophodno je da obavi neodložne poljoprivredne radove;

ako se iz inostranstva vratio u zemlju radi vršenja civilne službe, a nije u mogućnosti da porodicu zbrine do dana uputa u organizaciju ili ustanovu, a najduže do tri meseca.

Regrut iz stava 1. ovog člana podnosi zahtev teritorijalnom organu kod kojeg se vodi u evidenciji u roku od osam dana od dana prijema poziva za upućivanje u civilnu službu i dužan je da uz zahtev za odlaganje vršenja civilne službe priloži potrebne dokaze.

Teritorijalni organ rešenje po zahtevu iz stava 2. ovog člana donosi u roku od 15 dana.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru odbrane ili licu koje on ovlasti u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Regrutu iz stava 1. ovog člana vršenje civilne službe može se odložiti najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Regrut koji po odredbama ovog člana koristi pravo na odlaganje civilne službe dužan je da obavesti teritorijalni organ kod kojeg se vodi u evidenciji o nastaloj promeni zbog koje mu to pravo prestaje, u roku od osam dana od dana nastanka promene.

Član 22.

Po zahtevu nadležnog ministarstva, civilna služba se odlaže regrutu:

naučnom radniku istraživaču, koji radi na naučnoistraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju;

vrhunskom sportisti i članu reprezentacije Republike Srbije, zbog učešća na svetskim, olimpijskim i evropskim takmičenjima;

umetniku radi učešća na manifestacijama od značaja za Republiku Srbiju.

Civilna služba odlaže se regrutu iz stava 1. ovog člana do godinu dana, a najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Zahtev iz stava 1. ovog člana, uz dokaze da regrut ima status naučnog radnika istraživača, vrhunskog sportiste, člana reprezentacije Republike Srbije i umetnika, podnosi se Ministarstvu odbrane u roku od 15 dana od dana prijema poziva za civilnu službu.

Član 23.

Lice u civilnoj službi može u toku vršenja civilne službe podneti pisani zahtev za prekid civilne službe i zatražiti nastavak regulisanja vojne obaveze služenjem vojnog roka sa oružjem ili bez oružja.

Zahtev za prekid civilne službe može se podneti najranije 15 dana, a najkasnije 90 dana nakon stupanja u civilnu službu.

Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se teritorijalnom organu, koji je dužan da u roku od osam dana donese rešenje o podnetom zahtevu i ako su ispunjeni propisani uslovi uputi lice na služenje vojnog roka sa oružjem ili bez oružja.

Teritorijalni organ pre upućivanja regruta na služenje vojnog roka sa oružjem ili bez oružja uputiće regruta na lekarske preglede i ispitivanja, ako lekarski pregledi nisu izvršeni u propisanom roku.

Ukoliko regrut bude oglašen sposobnim za vojnu službu, teritorijalni organ odrediće mu rod, službu i vojnoevidencionalnu specijalnost (VES) i uputiti ga u Vojsku Srbije u narednom uputnom roku.

Teritorijalni organ iz stava 3. ovog člana kod kojeg se lice vodi u evidenciji, odrediće dužinu trajanja vojnog roka, s tim da se dva dana provedena u civilnoj službi računaju kao jedan dan proveden u vojnoj službi.

Lice iz stava 1. ovog člana ne može se više pozvati na prigovor savesti.

Član 24.

Regrut kome je odobreno vršenje civilne službe, a koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije i o tome obavestio teritorijalni organ, ne poziva se na izvršenje civilne službe dok se ne donese rešenje po tom zahtevu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na vršenje civilne službe poziva se regrut koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije ukoliko u toj kalendarskoj godini navršava 27 godina.

Organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za rešavanje o otpustu iz državljanstva Republike Srbije dužna je da za regruta iz stava 1. ovog člana koji je podneo zahtev u kalendarskoj godini u kojoj navršava 27 godina, zahtev rešava bez odlaganja i rešenje dostavi teritorijalnom organu kod kojeg se regrut vodi u evidenciji.

Član 25.

Licu u civilnoj službi prekida se civilna služba:

ako se utvrdi postojanje okolnosti iz člana 5. ovog zakona;

ako je za vreme vršenja civilne službe ocenjen privremeno nesposobnim ili nesposobnim za rad;

ako neopravdano izostane iz civilne službe tri dana neprekidno ili pet dana sa prekidima;

zbog povrede radne dužnosti utvrđene konačnom odlukom odgovornog lica organizacije ili ustanove i po okončanom disciplinskom postupku pokrenutog radi utvrđivanja odgovornosti za neizvršenje radnih dužnosti u toku vršenja civilne službe;

ako je učinio radnju protivnu razlozima prigovora savesti ili je izazvao disciplinsku ili materijalnu povredu dužnosti (tuča, upotreba hladnog ili vatrenog oružja, konzumiranje alkohola i opojnih droga, uništavanje imovine i dr.).

Radi provere ocene sposobnosti za rad iz stava 1. tačka 2) ovog člana može se angažovati nadležna vojna zdravstvena ustanova.

Disciplinski postupak pokrenut protiv lica u civilnoj službi iz stava 1. tačka 4) ovog člana vodi komisija koju odredi odgovorno lice.

Rešenje o prekidu civilne službe iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana donosi Prvostepena komisija i o tome obaveštava organizaciju ili ustanovu i teritorijalni organ u čijoj se evidenciji vodi lice u civilnoj službi.

Lice iz stava 1. tač. 1), 3), 4) i 5) ovog člana upućuje se na služenje vojnog roka bez oružja u jedinicu Vojske Srbije.

Član 26.

Po zahtevu ovlašćenog lica resornog ministarstva može se prekinuti vršenje civilne službe licu naučnom radniku istraživaču (radi učešća u naučnoistraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju), vrhunskom sportisti i članu reprezentacije Republike Srbije (radi učešća na svetskim, olimpijskim i evropskim takmičenjima) i umetniku (radi učešća na manifestacijama od interesa za Republiku Srbiju), dok traju razlozi, a najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj regrut navršava 27 godina.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se Ministarstvu odbrane.

Član 27.

Civilna služba se prekida po zahtevu lica u civilnoj službi:

ako bude ocenjeno privremeno nesposobnim za rad;

zbog smrti ili teške bolesti člana porodice (supružnik, deca rođena u braku, vanbračnoj zajednici, usvojena ili uzeta na izdržavanje i srodnici u pravoj liniji pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu);

zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća kojim bi njegova porodica bila dovedena u težak položaj, usled njegovog odsustva;

ako traži da vojnu obavezu nastavi služenjem vojnog roka sa oružjem ili bez oružja.

Lice u civilnoj službi se može uputiti nadležnoj medicinskoj ustanovi radi ocene sposobnosti za vršenje civilne službe na lični zahtev, po nalogu odgovornog lica organizacije ili ustanove ili po zahtevu Prvostepene komisije.

Civilna služba prekida se rešenjem Prvostepene komisije iz razloga utvrđenog u stavu 1. tačke 1) ovog člana, kada je kod lica u civilnoj službi nastala promena zdravstvenog stanja koja utiče na njegovu sposobnost za civilnu službu, s tim da prekid može trajati najduže dve godine.

Ako je civilna služba prekinuta iz razloga utvrđenih u stavu 1. tačke 3) ovog člana, prekid civilne službe može trajati najduže do šest meseci od dana prekida službe.

Član 28.

Protiv rešenja o odlaganju i prekidu civilne službe, može se izjaviti žalba Drugostepenoj komisiji, u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Za vreme trajanja postupka po žalbi protiv rešenja o prekidu civilne službe, lice u civilnoj službi nastavlja da vrši civilnu službu.

Drugostepena komisija donosi rešenje po žalbi u roku od osam dana od dana prijema žalbe.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

Premeštaj lica u civilnoj službi

Član 29.

Civilna služba se vrši u organizaciji ili ustanovi u mestu koje je određeno pozivom za izvršenje civilne službe.

Lice u civilnoj službi, u toku vršenja civilne službe, može se premestiti u drugu organizaciju ili ustanovu:

kada nadležna zdravstvena ustanova utvrdi da je mesto na kojem izvršava radne zadatke štetno po njegovo zdravlje;

ako u toku vršenja civilne službe promeni mesto prebivališta;

u slučaju raskida ugovora između Ministarstva odbrane i organizacije ili ustanove, odnosno kada organizacija ili ustanova prestanu sa radom;

ako organizacija ili ustanova izgubi status iz člana 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Rešenje o premeštaju donosi teritorijalni organ ministarstva odbrane.

IV. PRAVA I OBAVEZE U CIVILNOJ SLUŽBI

Član 30.

Ministarstvo odbrane raspisuje javni poziv za učešće u postupku izbora organizacija ili ustanova u kojima će se vršiti civilna služba.

Organizacije ili ustanove iz člana 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona podnose resornom ministarstvu zahtev za donošenje rešenja po osnovu kojeg se u njima vrši civilna služba.

U zahtevu se navode: podaci o organizaciji ili ustanovi; delatnosti i poslovi koje obavljaju; broj lica koja se mogu angažovati u civilnoj službi (na godišnjem nivou i po uputnim rokovima); opis poslova i zadataka na kojim bi se angažovala lica u civilnoj službi; poželjne kvalifikacije lica u civilnoj službi i drugi značajni podaci za obavljanje poslova u civilnoj službi.

Resorno ministarstvo zahtev sa potrebnim dokazima i mišljenjem o opravdanosti zahteva dostavlja Ministarstvu odbrane.

Ministar odbrane rešenjem određuje organizacije ili ustanove u kojima se vrši civilna služba.

Međusobna prava i obaveze organizacije ili ustanove u kojoj se vrši civilna služba i Ministarstva odbrane uređuju se ugovorom.

Prava i obaveze lica u civilnoj službi

Član 31.

Lice upućeno u civilnu službu ima pravo na redovno odsustvo u trajanju od 13 dana, računajući i neradne dane.

Za izuzetno zalaganje u radu i ostvarene rezultate, lice u civilnoj službi može se nagraditi odsustvom u ukupnom trajanju do sedam dana.

Lice upućeno u civilnu službu ima pravo na vanredno odsustvo zbog privatnih poslova u trajanju do pet dana i to u slučaju: sklapanja braka, rođenja deteta, smrti ili teže bolesti člana porodičnog domaćinstva, polaganja ispita, otklanjanja posledica elementarnih nepogoda u porodičnom domaćinstvu, kao i u drugim slučajevima za koje odgovorno lice oceni da su opravdani.

Vanredno odsustvo zbog privatnih poslova može biti više puta odobreno, s tim da se vreme provedeno na tim odsustvima dužim od pet dana računa kao vreme redovnog odsustva, osim ako je to odsustvo odobreno zbog smrti člana porodičnog domaćinstva.

Rešenje o korišćenju redovnog, nagradnog ili vanrednog odsustva donosi odgovorno lice organizacije ili ustanove odnosno lice koje on ovlasti.

Redovno, nagradno i vanredno odsustvo ne mogu se koristiti na kraju vršenja civilne službe niti se po toj osnovi može skraćivati vreme vršenja civilne službe.

Licu u civilnoj službi za svako dobrovoljno davanje krvi pripada pravo na dva dana odsustva, izuzimajući dan davanja krvi.

Član 32.

Licu u civilnoj službi u toku vršenja službe, može se odobriti putovanje u inostranstvo za vreme redovnog ili nagradnog odsustva.

Zahtev sa potrebnim dokazima podnosi se Ministarstvu odbrane 30 dana pre dana putovanja u inostranstvo.

Uslove, način i postupak za putovanje u inostranstvo lica u civilnoj službi propisuje ministar odbrane.

Član 33.

Ako lice upućeno na civilnu službu smatra da se u vršenju civilne službe prema njemu postupa na nedostojan, nehuman ili ponižavajući način, može podneti pisani prigovor Prvostepenoj komisiji.

O upućivanju prigovora Prvostepenoj komisiji i razlozima za podnošenje prigovora, lice iz stava 1. ovog člana obaveštava odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi.

Prvostepena komisija je dužna da u roku od 15 dana razmotri prigovor iz stava 1. ovog člana i preduzme odgovarajuće mere, radi utvrđivanja i prevazilaženja razloga prigovora.

Rešenje po prigovoru Prvostepena komisija dostavlja licu koje je uložilo prigovor i organizaciji ili ustanovi u kojoj vrši civilnu službu, u roku od osam dana od dana donošenja.

Protiv rešenja Prvostepene komisije može se izjaviti žalba Drugostepenoj komisiji u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Rešenje Drugostepene komisije je konačno u upravnom postupku.

Član 34.

Lice upućeno na civilnu službu za vreme vršenja civilne službe ima pravo na:

naknadu u visini osnovne vojničke plate vojnika koji se nalazi na odsluženju vojnog roka;

naknadu troškova prevoza od mesta stanovanja do organizacije ili ustanove prema propisima koji važe za ostala zaposlena lica;

ishranu ili naknadu troškova ishrane ako nije obezbeđena ishrana u organizaciji ili ustanovi (kao i za ostala lica u organizaciji ili ustanovi);

zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu.

Lice u civilnoj službi ima pravo i na zdravstvenu zaštitu, zdravstveno osiguranje i prava usled povrede na radu.

Član 35.

Lice u civilnoj službi podleže disciplinskoj odgovornosti.

Pod povredama dužnosti i obaveza kao osnove za utvrđivanje disciplinske odgovornosti smatra se:

učestalo kašnjenje, raniji odlazak i napuštanje organizacije ili ustanove u toku radnog vremena bez odobrenja odgovornog lica;

neopravdan izostanak jedan dan;

neodgovorno i nesavesno obavljanje radnih zadataka;

nemaran i štetan odnos prema sredstvima za obavljanje radnih zadataka;

dolazak u organizaciju ili ustanovu u stanju alkoholisanosti ili pod dejstvom opijata i dovođenje u to stanje za vreme obavljanja radnih zadataka;

nepristojno i nasilničko ponašanje prema licima u organizaciji ili ustanovi odnosno prema odgovornom licu.

Disciplinski postupak protiv lica u civilnoj službi pokreće odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi. Disciplinski postupak protiv lica u civilnoj službi sprovodi komisija koju određuje odgovorno lice. Jedan član komisije mora biti iz sastava Prvostepene komisije koja je lice uputila u civilnu službu.

Ako lice u civilnoj službi izvrši samo jednu od povreda dužnosti i obaveza iz stava 2. tač. 1) do 6) ovog člana, odgovorno lice može mu izreći meru „opomena” kao upozorenje i o tome obavestiti Prvostepenu komisiju.

Član 36.

Licu u civilnoj službi za vreme vršenja civilne službe zabranjeno je organizovanje i učestvovanje u štrajku.

Svi podaci o organizaciji ili ustanovi, osim podataka koji su po propisima dostupni javnosti, smatraju se poslovnom odnosno službenom tajnom.

Lice u civilnoj službi je dužno da podatke koji se čuvaju kao tajna, a koje je saznao, čuva u toku i nakon izvršenja civilne službe.

Licu u civilnoj službi za vreme vršenja civilne službe miruju prava i obaveze iz radnog odnosa i ne može biti zaposlen, niti obavljati poslove van radnog odnosa u skladu sa zakonom.

Član 37.

Lice upućeno u civilnu službu radi na poslovima i zadacima koje mu odredi odgovorno lice u skladu sa potrebama organizacije ili ustanove, pri čemu stručna sprema i zanimanje lica u civilnoj službi nisu obavezujući kriterijum.

Lice upućeno u civilnu službu obavlja radne zadatke u skladu sa radnim vremenom organizacije ili ustanove. Radno vreme lica u civilnoj službi je osam časova u radne dane odnosno 40 časova sedmično.

Kada to zahteva priroda vršenja delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima, odgovorno lice može licu u civilnoj službi izvršiti preraspodelu radnog vremena u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, a u slučaju propisanom u članu 20. stav 1. ovog zakona, radno vreme se produžava do izvršenja zadataka i poslova, odnosno otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.

Odgovorno lice obezbediće preraspodelom radnog vremena nadoknadu vremena angažovanja lica na sprečavanju nastajanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.

Prava i obaveze organizacije ili ustanove

Član 38.

Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da licu u civilnoj službi obezbedi prava propisana u članu 34. ovog zakona.

Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da licu u civilnoj službi obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, zaštitu ličnog integriteta, kao i druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom organizacije ili ustanove.

Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da po zahtevu teritorijalnog organa Ministarstva odbrane lice u civilnoj službi uputi na obuku za obavljanje poslova civilne zaštite.

Lice u civilnoj službi ne može obavljati poslove vozača i rukovaoca građevinskih i drugih mašina, niti poslove obezbeđenja u organizaciji ili ustanovi u kojoj vrši civilnu službu.

Član 39.

Odgovorno lice organizacije ili ustanove dužno je da o promeni statusa, delatnosti i drugim promenama u organizaciji ili ustanovi od značaja za civilnu službu, odmah obavesti Centar za civilnu službu.

Obaveza vođenja evidencije

Član 40.

Odgovorno lice organizacije ili ustanove, odnosno lice koje ono ovlasti dužno je da obezbedi vođenje evidencije o licu u civilnoj službi, koja sadrži dokumenta iz teritorijalnog organa Ministarstva odbrane i dokumenta koja se formiraju u organizaciji ili ustanovi.

Vođenje evidencije propisuje se uputstvom o vođenju evidencije koje donosi ministar odbrane.

Obuka lica u civilnoj službi

Član 41.

Za vreme vršenja civilne službe, lice u civilnoj službi se obučava za obavljanje radnih zadataka koji su u delokrugu organizacije ili ustanove, kao i za obavljanje poslova civilne zaštite.

Obuka za obavljanje radnih zadataka u organizaciji ili ustanovi obuhvata stručno osposobljavanje za izvršenje poslova koje realizuje organizacija ili ustanova od interesa za odbranu zemlje.

Obuka za obavljanje poslova civilne zaštite obuhvata stručno osposobljavanje za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i drugih dobara u slučaju prirodnih nesreća i elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških udesa odnosno u slučaju ratnih dejstava i posledica tih dejstava.

Program, postupak i način organizovanja i izvođenja obuke za poslove civilne zaštite u trajanju od najmanje 14 dana odnosno najmanje 84 nastavna časa, kao i druga pitanja od značaja za obuku, na predlog organa nadležnog za poslove civilne zaštite, propisuje ministar odbrane.

Obuka za obavljanje poslova civilne zaštite se po pravilu izvodi u mestu vršenja civilne službe. Ako u mestu vršenja civilne službe ne postoje uslovi za organizovanje i izvođenje obuke, lica u civilnoj službi se upućuju na teritoriju lokalne samouprave gde postoje uslovi za organizovanje i izvođenje obuke uz naknadu troškova prevoza ili obezbeđenja smeštaja i ishrane.

Lice u civilnoj službi koje se ne osposobi za poslove civilne zaštite upućuje se ponovo na obuku u prvom narednom terminu.

Kontrola vršenja civilne službe

Član 42.

Organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba dužna je da odredi ovlašćeno lice za kontrolu rada i ponašanja lica u civilnoj službi i o tome obavesti Prvostepenu komisiju.

Odgovorno lice iz stava 1. ovog člana je dužno da jedanput mesečno izveštava Prvostepenu komisiju o ponašanju i zalaganju lica u civilnoj službi.

Član 43.

Centar za civilnu službu i komisije za civilnu službu su dužni da vrše kontrolu lica u civilnoj službi i kontrolu organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba.

U slučaju odstupanja od odredaba ovog zakona, Centar za civilnu službu preduzima mere iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.

V. REZERVNI SASTAV

Član 44.

Lice koje je izvršilo civilnu službu, danom otpusta iz organizacije ili ustanove postaje lice u rezervnom sastavu i uvodi se u evidenciju rezervnog sastava.

Rezervni sastav obuhvata rezervni sastav civilne zaštite i rezervni sastav drugih snaga odbrane.

Rezervni sastav civilne zaštite i rezervni sastav drugih snaga odbrane čine lica koja su vojnu obavezu regulisala izvršenjem civilne službe i koja su ocenjena sposobnim za rad.

U rezervnom sastavu civilne zaštite i rezervnom sastavu drugih snaga odbrane su lica koja imaju raspored i neraspoređena lica.

Raspoređeni pripadnici rezervnog sastava su lica kojima je određen raspored u civilnoj zaštiti odnosno drugim snagama odbrane.

O neraspoređenim pripadnicima rezervnog sastava vodi se propisana evidencija u teritorijalnom organu Ministarstva odbrane.

Član 45.

Obaveze lica u rezervnom sastavu nastaju od dana otpuštanja iz civilne službe, odnosno od dana kada je obaveza civilne službe regulisana na drugi način i traju do kraja kalendarske godine u kojoj lice (muškarac) navršava 60 godina.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, na vežbu se ne poziva samohrani roditelj ako ima dete mlađe od 15 godina.

U slučaju vanrednog ili ratnog stanja, predsednik Republike može odlučiti da se lice kome je istekla civilna služba po ovom zakonu neposredno po izvršenju civilne službe zadrži u civilnoj službi kao lice u rezervnom sastavu.

Član 46.

Lice u rezervnom sastavu može biti pozivano na obuku i vežbe civilne zaštite i drugih snaga odbrane (u daljem tekstu: vežbe).

Lice u rezervnom sastavu može biti angažovano na vežbi najviše do 90 dana u toku kalendarske godine.

Obaveza u rezervnom sastavu izvršava se i učešćem na vežbama, kursevima i drugim oblicima civilne obuke i izvršavanjem drugih dužnosti propisanih ovim i drugim zakonima, a u slučaju vanrednog ili ratnog stanja odnosno vanredne situacije izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama stupanjem u jedinice civilne zaštite, anagažovanjem u civilnoj zaštiti i izvršavanjem određenih dužnosti i poslova u drugim snagama odbrane.

Izuzetno, za vreme vanrednog ili ratnog stanja, predsednik Republike može odlučiti da se angažuju:

lica u rezervnom sastavu koja su završila vežbu u trajanju propisanom odredbom stava 2. ovog člana;

lica u rezervnom sastavu koja su navršila godine života iz člana 45. stav 1. ovog zakona.

Član 47.

Na zahtev lica u rezervnom sastavu vežba se odlaže odnosno prekida:

ako je bolesno (do narednog pozivanja po njegovom ozdravljenju);

ako je iz njegovog domaćinstva u isto vreme pozivan drugi član domaćinstva ili se već nalazi na služenju vojnog roka (dok se on ne vrati);

ako u vreme vežbe polaže ispite i ako bi odlaskom na vežbu bilo sprečeno da završi školsku godinu (dok takav razlog postoji);

ako se u vreme vežbe nalazi na pripremama radi učešća na evropskim i svetskim sportskim takmičenjima i olimpijskim igrama;

ako učestvuje u međunarodnim naučnim, istraživačkim i umetničkim manifestacijama ili treba da obavlja poslove koji su od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju (dok manifestacije i poslovi traju);

ako bi usled smrti ili teške bolesti u domaćinstvu, odnosno usled elementarne nepogode, domaćinstvo bilo dovedeno u težak materijalni ili socijalni položaj njegovim odlaskom na vežbu (dok takvo stanje u domaćinstvu traje);

ako je neposredno pred odlazak ili u vreme odlaska na vežbu nastupila smrt u domaćinstvu ili u porodici (do narednog pozivanja na vežbu);

i iz drugih opravdanih razloga, u skladu sa ovim zakonom.

Ako u mestu u kojem boravi lice u rezervnom sastavu vlada zarazna bolest, vežba se tom licu odlaže dok zarazna bolest traje.

Izuzetno, licu u rezervnom sastavu vežba se može odložiti zbog neodložnih potreba službe ako to zatraži nadležni državni organ, privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik kod kojeg je to lice zaposleno (dok takva potreba postoji).

Registrovanom poljoprivredniku i drugom licu koje samostalno obavlja privrednu delatnost, vežba koja traje duže od tri dana može se odložiti zbog neodložnih radova, ako u njegovom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za privređivanje.

Zahtev za odlaganje vežbe podnosi se teritorijalnom organu kod kojeg se lice u rezervnom sastavu vodi u evidenciji.

Ako se odlaganje ili prekid zatraži zbog razloga navedenih u stavu 1. tač. 1), 4), 5) i 6) ovog člana, zahtev se može podneti i kada nastane razlog za odlaganje vežbe.

Član 48.

Licima u rezervnom sastavu saopštava se raspored u rezervnom sastavu, u sistemu civilne zaštite i drugim snagama odbrane.

Podaci o rasporedu u rezervnom sastavu se posebno štite kao tajni podaci, u skladu sa zakonom.

Član 49.

Pozivanje lica u rezervnom sastavu vrši se na osnovu Plana obučavanja i Plana izvođenja vežbi, a izuzetno i po neodložnoj potrebi.

Radi izvođenja vežbi i osposobljavanja u jedinicama civilne zaštite i drugim snagama odbrane, lica u rezervnom sastavu se pozivaju na osnovu propisa o civilnoj zaštiti i zahteva nadležnog organa civilne zaštite odnosno nadležnog organa.

Jedinica odnosno organ civilne zaštite, zahtev za pozivanje lica u rezervnom sastavu dostavlja teritorijalnom organu Ministarstva odbrane kod kojeg se lice vodi u evidenciji, najkasnije 60 dana pre dana određenog za javljanje tih lica u jedinicu odnosno službu civilne zaštite.

Teritorijalni organ Ministarstva odbrane kod kojeg se lice u rezervnom sastavu vodi u evidenciji, poziv dostavlja najkasnije 30 dana pre utvrđenog dana javljanja za vežbu.

U uslovima vanrednog ili ratnog stanja, elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća, pozivanje lica u rezervnom sastavu vrši se bez vremenskog ograničenja.

Član 50.

Lice u rezervnom sastavu, zahtev za odlaganje vežbe podnosi teritorijalnom organu, u roku od osam dana od dana prijema poziva.

Ako odlaganje vežbe zbog neodložnih potreba službe traži državni organ, privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik kod koga je zaposleno pozvano lice u rezervnom sastavu, uz zahtev za odlaganje vežbe prilaže dokaz o neophodnosti angažovanja lica.

Ako odlaganje vežbe traži poljoprivrednik zbog neodložnih poljoprivrednih radova, uz zahtev prilaže dokaz da je registrovan poljoprivrednik i potvrdu nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da u njegovom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za obavljanje tih poljoprivrednih radova u vreme trajanja vežbe na koju je pozvan.

Rešenje o odlaganju vežbe donosi teritorijalni organ i primerak rešenja dostavlja organu civilne zaštite ili organu gde podnosilac zahteva ima raspored.

Član 51.

Obaveza u rezervnom sastavu prestaje licu u rezervnom sastavu:

po isteku kalendarske godine, u kojoj je navršio 60 godina;

ako je ocenjen nesposobnim za rad;

ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije;

njegovom smrću.

Naknade za vršenje službe u rezervnom sastavu

Član 52.

Lice u rezervnom sastavu koje je pozvano u vezi sa vršenjem službe u rezervnom sastavu ima pravo na naknadu troškova za prevoz sredstvima javnog saobraćaja.

Član 53.

Licu u rezervnom sastavu koje je u radnom odnosu, a pozvano je u vezi sa vršenjem službe u rezervnom sastavu, za vreme vršenja te obaveze pripada naknada u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca pre pozivanja, osim ako to posebnim zakonom nije drugačije određeno.

Licu u rezervnom sastavu koje samostalno obavlja registrovanu privrednu ili drugu profesionalnu delatnost za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu pripada naknada u visini osnovice od koje plaća doprinos za obavezno sopstveno socijalno osiguranje.

Licu u rezervnom sastavu koje prima penziju ili novčanu naknadu zbog privremene nezaposlenosti za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu radi koje je pozvano, pripada penzija odnosno novčana naknada zbog privremene nezaposlenosti.

Licu u rezervnom sastavu koje nije zaposleno ili koje samostalno ne obavlja registrovanu privrednu ili drugu profesionalnu delatnost, registrovanom poljoprivredniku, kao i licu u rezervnom sastavu koje ne prima penziju ili novčanu naknadu zbog privremene nezaposlenosti, za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu radi koje je pozvano, pripada novčana naknada u iznosu koji propiše Vlada.

Član 54.

Naknade predviđene odredbama čl. 52. i 53. ovog zakona isplaćuju se licima pozvanim radi vežbe civilne zaštite na teret sredstava kojima raspolaže nadležni organ civilne zaštite.

Naknade predviđene odredbama člana 53. ovog zakona ne pripadaju licu u rezervnom sastavu pozvanom na vežbu koja traje do 48 časova. Za to vreme pripadaju mu besplatna ishrana i smeštaj (ako vežba traje duže od osam časova).

Državni organ, privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik kod kojih je lice pozvano na vežbu zaposleno, dužno je da obezbedi da to lice za vreme angažovanja na vežbi koja traje do 48 časova ostvari platu odnosno zaradu u punom iznosu.

VI. EVIDENCIJA, NADZOR I FINANSIRANjE

CIVILNE SLUŽBE

Evidencija

Član 55.

Evidenciju o licima u civilnoj službi i rezervnom sastavu vodi Ministarstvo odbrane.

Lice u civilnoj službi i rezervnom sastavu vodi se u evidenciji prema mestu prebivališta.

Evidenciju lica u rezervnom sastavu koje boravi u inostranstvu duže od jedne godine vodi i diplomatsko-konzularno predstavništvo.

Način vođenja evidencije o civilnoj službi i obrazac knjižice za civilnu službu propisuje ministar odbrane.

Član 56.

Državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici, dužni su da na zahtev teritorijalnog organa dostave tražene podatke u vezi sa izvršavanjem civilne službe i odgovorni su za tačnost i ažurnost datih podataka.

Član 57.

Licu u civilnoj službi se izdaje knjižica za civilnu službu kojom lice dokazuje izvršenje civilne službe i svoj identitet u toku vršenja službe.

Licu raspoređenom u jedinicu civilne zaštite ili u druge snage odbrane izdaje se posebna legitimacija u skladu sa propisima o civilnoj zaštiti.

Član 58.

Lice u civilnoj službi i lice u rezervnom sastavu dužno je da u roku od osam dana od dana nastale promene teritorijalnom organu kod kojeg se vodi u evidenciji prijavi:

povratak sa izvršenja civilne službe ;

promenu stanovanja (novu adresu);

promenu prebivališta;

svaku promenu zdravstvenog stanja značajnu za sposobnost za rad;

vrstu i mesto obavljanja registrovane samostalne ili preduzetničke delatnosti, odnosno druge profesionalne delatnosti;

gubitak knjižice za civilnu službu;

upis ili obnovu školske godine;

i druge podatke od značaja za izvršavanje civilne službe.

Nadzor

Član 59.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši Inspektorat odbrane u skladu sa Zakonom o odbrani i propisima koji se odnose na inspekcijski nadzor.

Član 60.

Plaćanje takse na podneske u vezi sa vršenjem civilne službe reguliše se u skladu sa zakonom.

Finansiranje civilne službe

Član 61.

Sredstva za finansiranje civilne službe se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i organizaciji ili ustanovi u kojoj se vrši civilna služba.

VII. KAZNENE ODREDBE

Član 62.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj regrut, lice u civilnoj službi i lice u rezervnom sastavu ako se, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga ne odazove pozivu teritorijalnog organa u vreme i mesto koji su naznačeni u pojedinačnom pozivu – za civilnu službu, lekarske i druge preglede, kao i za vežbu ili drugu obuku u rezervnom sastavu koja se priznaje kao izvršenje civilne vežbe.

Član 63.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj lice u civilnoj službi ako, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga napusti civilnu službu, obuku i vežbu za vreme njenog trajanja ili ako otkrije poslovnu odnosno službenu tajnu.

Član 64.

Novčanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj regrut, lice u civilnoj službi i lice u rezervnom sastavu:

ako namerno ili krajnjom nepažnjom načini materijalnu štetu organizaciji ili ustanovi u kojoj vrši civilnu službu nemarnim i štetnim odnosom prema sredstvima za obavljanje radnih zadataka (član 35. stav 2. tačka 4) ovog zakona);

ako se neodgovorno i nasilnički ponaša prema odgovornom licu ili zaposlenima u organizaciji ili ustanovi (član 35. stav 2. tačka 6) ovog zakona);

ako organizuje, priprema i učestvuje u štrajku ( član 36. stav 1. ovog zakona);

ako u propisanom roku ne prijavi teritorijalnom organu kod kojeg se vodi u vojnoj evidenciji nastale promene iz člana 58. ovog zakona;

Član 65.

Novčanom kaznom od 45.000 do 450.000 dinara kazniće se organizacija ili ustanova kada se utvrdi da za vreme trajanja civilne službe nije obezbedila uslove za izvršenje civilne službe ili nije obezbedila prava koja pripadaju licu za vreme vršenja civilne službe (član 38. st. 1. i 2. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Član 66.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se organizacija ili ustanova kada se utvrdi da se za vreme trajanja civilne službe, suprotno ovom zakonu, prema licu u civilnoj službi postupalo na nedostojanstven, nehuman ili ponižavajući način.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 67.

Lice koje se nalazi u civilnoj službi danom stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja da vrši civilnu službu u skladu sa odredbama propisa po kojima je upućeno.

Postupak po izjavljenom prigovoru savesti koji nije okončan, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Regrut koji je podneo zahtev za civilnu službu, a regrutna komisija ga je ocenila sposobnim ili ograničeno sposobnim za vojnu službu, upućuje se u civilnu službu kao sposoban za rad.

Lice koje je izvršilo civilnu službu u organizaciji ili ustanovi pre stupanja na snagu ovog zakona uvodi se u evidenciju rezervnog sastava civilne zaštite i drugih snaga odbrane u teritorijalnom organu Ministarstva odbrane.

Član 68.

Propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 69.

Pojedinačne akte potrebne za sprovođenje ovog zakona doneće ministar odbrane, odnosno lice koje on ovlasti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 70.

Do donošenja posebnog zakona, Ministarstvo odbrane finansiraće troškove lica u civilnoj službi koji obavezu izvršavaju u jedinicama i službama civilne zaštite, spasavanja, osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja.

Član 71.

Ugovori između Ministarstva odbrane i organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba ostaju na snazi do sklapanja novih ugovora u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 72.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe: odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ”, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02, „Službeni list SCG”, br. 7/05 i 44/05 i „Službeni glasnik RS”, broj 116/07) i Uredbe o vršenju vojne obaveze („Službeni list SRJ”, br. 36/94 i 7/98, „Službeni list SCG”, br. 37/03 i 4/05 i „Službeni glasnik RS”, br. 6/07 i 86/07), u delu koji se odnosi na civilnu službu.

Član 73.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I

USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje predloženog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 4. Ustava Republike Srbije kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana a vezano za član 45. Ustava kojim je utvrđeno da lice nije dužno da protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja, kao i da lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.

II

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA O CIVILNOJ SLUŽBI

Usvajanjem Zakona o odbrani nastupila je zakonska obaveza iz člana 118. stav 1. navedenog zakona, a u vezi sa članom 48. stav 3. za donošenjem Zakona o civilnoj službi.

Navedenim Zakonom efikasnije se obezbeđuje realizovanje civilne službe u celini, otklanjaju se protivrečnosti u odredbama koje su prevaziđene i predstavljaju smetnju u doslednoj primeni i praksi.

S obzirom na probleme koji su postojali u praksi predložena su nova rešenja koja bi te probleme umanjila ili eliminisala.

Donošenjem Zakona o civilnoj službi, stvaraju se i pravne pretpostavke za nastavak reformi u sistemu odbrane i ispunjavaju međunarodni standardi u ovoj oblasti.

Donošenjem Zakona o civilnoj službi na najbolji način bi se uredila ova oblast koja je do sada bila uređena podzakonskim aktima.

III

OBRAZLOŽENjE POJEDINIH ODREDABA ZAKONA

Uz član 1.

Predlaže se predmet regulisanja i navodi sadržaj zakona kojima se obezbeđuje realizovanje civilne službe u celini.

Uz član 2.

Ovim članom definišu se osnovni pojmovi koji se koriste u ovom zakonu radi preciznog i nedvosmislenog tumačenja.

Uz član 3.

Odredba ovog člana usklađena je sa Ustavom Republike Srbije, a pruža mogućnost građaninu da se pozove na prigovor savesti. Pravo na prigovor savesti je pravo vojnog obveznika da služenje vojnog roka sa oružjem iz verskih, moralnih i drugih razloga savesti, zameni služenjem vojnog roka sa civilnom službom.

Predloženo je ograničavanje vremena isticanja prigovora savesti samo regrutu.

Vojni obveznik u rezervnom sastavu može se pozivati na prigovor savesti nakon isteka perioda od četiri godine od dana završetka služenja vojnog roka sa oružjem. Ovo rešenje je predloženo iz razloga što bi bila dovedena u pitanje popuna Vojske Srbije u ratnom i vanrednom stanju, jer bi teoretski postojala mogućnost da bi nekome (možda čak većini ili svima) savest «proradila» upravo u momentu dobijanja poziva za odlazak u ratnu jedinicu odnosno na izvršenje borbenog zadatka. Imajući u vidu visok stepen rizika koji je prisutan u ratnom stanju i strah kao njegovog pratioca, ovakvo stanje bi bilo vrlo verovatno a ratnim jedinicama bi pre borbenog zadatka bila ugrožena egzistencija. Ovim rešenjem nije povređeno osnovno ustavno načelo prigovora savesti s obzirom na to da Ustav u članu 45 stav 2 propisuje da lice koje se poziva na prigovor savesti ispunjava vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom odnosno na način i pod uslovima koji su propisani ovim zakonom. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama propisuje da se zajemčena ljudska i manjinska prava smeju ograničiti samo u onoj meri koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje je ograničenje dozvoljeno.

Izvršavanje civilne službe obezbeđuje se preko teritorijalnih organa Ministarstva odbrane.

Takođe je predloženo da civilnu službu može vršiti samo vojni obveznik koji je ocenjen sposobnim za vršenje civilne službe. Ocena sposoban za civilnu službu je opšta sposobnost za rad koju utvrđuje nadležni zdravstveni organ za lica koja zasnivaju radni odnos.

Uz član 4.

Predloženo je da se regrutima uz svaki pojedinačni poziv teritorijalnog organa obavezno dostavi i obaveštenje o pravu na prigovor savesti kao i postupku za ostvarenje tog prava. I do sada je na pozivima bila štampana napomena o pravu na služenje vojnog roka bez oružja i u civilnoj službi, ali to treba dopuniti sa postupkom za ostvarivanje tih prava.

Uz član 5.

Propisani su razlozi zbog kojih se ne može ostvariti pravo na prigovor savesti.

Uz član 6.

Propisuje se postupak ostvarivanja prava na prigovor savesti, utvrđuje se organ kome se zahtev podnosi i rok za podnošenje zahteva.

Uz član 7.

Propisuje se da se zahtev za izvršavanje vojne obaveze u civilnoj službi podnosi na propisanom obrascu, podatke koje podnosilac zahteva mora da navede kao i koje dokaze mora da priloži. Takođe se propisuje postupanje teritorijalnog organa po zahtevu ukoliko zahtev ne sadrži sve propisane dokaze.

Uz čl. 8. i 9.

Predlaže se formiranje Centra za civilnu službu koji u dosadašnjem sistemu nije postojao. U dosadašnjem radu planiranje, organizovanje, kontrola i praćenje izvršenja civilne službe vršena je u sklopu služenja vojnog roka kao način regulisanja vojne obaveze.

Analize, kontrole i zaključci u vezi sa dosadašnjim načinom vršenja civilne službe nedvosmisleno ukazuju na potrebu novog načina planiranja, organizovanja, kontrole i praćenja izvršenja civilne službe na teritoriji Republike Srbije. S tim u vezi, neophodno je da se formira Centar za civilnu službu u okviru Ministarstva odbrane.

Predlaže se da Centar za civilnu službu sarađuje sa drugim ministarstvima, državnim organima, jedinicama i organizacijama civilne zaštite i organima Vojske Srbije u planiranju, organizovanju i sprovođenju civilne službe uz njihovo učešće u kontroli lica u civilnoj službi i organizacija ili ustanova gde se izvršava civilna služba.

Uz član 10.

Ovim članom predlaže se ukidanje Posebnih komisija za civilnu službu koje su bile na nivou Vojnog odseka i formiranje Komisija za civilnu službu za jednu ili više opština u zavisnosti od broja vojnih obveznika.

Predlaže se da se komisije za civilnu službu obrazuju kao Prvostepene i Drugostepene.

Uz član 11.

Predlaže se da nadležnost Prvostepene komisije bude rešavanje zahteva i statusa lica koja ulažu prigovor savesti.

Predlaže se efikasnije imenovanje i zamenljivost članova komisije. U dosadašnjem radu imenovanje i zamenljivost članova komisije je odobravao ministar odbrane, a sada je data mogućnost da to radi i lice koje on ovlasti.

Takođe, novina je da se Prvostepena komisija imenuje na period od tri godine. Do sada nije bilo ograničenja već su se članovi komisije menjali po potrebi a na zahtev i po predlogu Komandi vojnih okruga.

Uz član 12.

Predlaže se da Drugostepena komisija rešava po žalbama na odluke Prvostepene komisije čime se obezbeđuje potpuna kontrola rada u rešavanju zahteva lica koja ulažu prigovor i organizacija ili ustanova od strane Drugostepene komisije u kojoj je većina članova van sastava Ministarstva odbrane i koja odluke donosi većinom glasova. Na taj način sprečava se mogućnost zloupotrebe Prvostepenih komisija i organizacija ili ustanova.

Predlaže se da predsednik Drugostepene komisije bude iz sastava Ministarstva odbrane, a da njegov zamenik i ostala tri člana komisije budu iz drugih ministarstava.

I Drugostepenu komisiju kao i Prvostepenu imenuje i razrešava ministar odbrane ili lice koje on ovlasti na period od tri godine.

Uz član 13.

Predlaže se da ministar odbrane donese Uputstvo za rad kojim bi bili propisani organizacija, način i postupak odlučivanja, izbor Prvostepene i Drugostepene komisije i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje komisija.

Predlaže se pravo na naknadu za rad u komisiji članova komisije imenovanih van Ministarstva odbrane što do sada nije postojalo a prouzrokovalo je nezainteresovanost i delom neodgovornost članova komisija van Ministarstva odbrane.

Uz član 14.

Propisuje se da o zahtevu za civilnu službu Prvostepena komisija donosi odluku rešenjem. Takođe propisuju se rokovi za donošenje odluke po zahtevu, za dostavljanje rešenja regrutu i dostavljanje pojedinačnog poziva.

Uz član 15.

Propisuje se da se lice kome je usvojen zahtev za civilnu službu ne može rasporediti u organizaciju ili ustanovu u kojoj je bio zaposlen ili radi, u kojoj se školuje i u kojoj rade članovi njegove uže porodice. Takođe su predviđena radna mesta na koja se ne mogu rasporediti lica na civilnoj službi u organizaciji ili ustanovi.

Uz član 16.

Propisuje se dvostepenost u rešavanju zahteva za civilnu službu i rokovi za podnošenje žalbe i donošenja rešenja po žalbi.

Uz član 17.

Propisuje se vreme trajanja civilne službe (devet meseci i najkraće je u odnosu na zemlje koji imaju civilnu službu kao način regulisanja vojnog roka) kao i kako se izračunava.

Predlaže se da se civilna služba u rezervnom sastavu planira i izvršava u jedinicama civilne zaštite i drugim snagama odbrane.

Uz član 18.

Predlaže se da se regrut na civilnu službu upućuje u uputnim rokovima kao i vojnik na služenju vojnog roka sa oružjem i to u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina, a uz određene uslove može se uputiti i do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 odnosno 30 godina.

Uz član 19.

Reguliše javljanje regruta na civilnu službu u organizaciju ili ustanovu, na mesto i u vreme kako je to naznačeno u pozivu uz uslov, ako svoj nedolazak na civilnu službu ne opravda, da se smatra da je odustao od korišćenja prava na prigovor savesti.

Ovim članom se želi da regrut poštuje doneto rešenje i poziv na uput na civilnu službu i ukoliko se ne odazove, primenjuju se mere prinude kao i za svakog drugog regruta, odnosno lice u civilnoj službi.

Uz član 20.

Predlaže se da na predlog ministra odbrane Vlada Republike Srbije donosi odluku o angažovanju lica koja vrše civilnu službu za sprečavanje nastajanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.

Reguliše se mogućnost da predsednik Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije može narediti angažovanje rezervnog sastava civilne zaštite i drugih snaga odbrane u uslovima proglašenog vanrednog stanja na delu ili celokupnoj teritoriji Republike Srbije u vremenskom periodu koje je potrebno za uklanjanje uzroka i posledica vanrednog stanja.

Uz član 21.

Predlažu se kategorije regruta i razlozi zbog kojih se odlaže vršenje civilne službe, dokazi o ispunjavanju uslova za odlaganje, period do kada se odlaže vršenje civilne službe. Kao novi razlozi za odlaganje predloženi su: zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme uz dokaz da će biti primljen u radni odnos na neodređeno vreme, kao i dolazak regruta u zemlju iz inostranstva radi služenja vojnog roka, a u nemogućnosti je da zbrine porodicu do dana upućivanja u civilnu službu.

Ovim članom uvedene su novine, kao posledica stvarnog stanja i problema sa kojima su se susretali vojno-teritorijalni organi kada im se javi regrut iz navedenih kategorija, a nisu imali zakonski osnov da im odlože obavezu služenja vojnog roka.

Uz član 22.

Ovim članom predlaže se i detaljno propisuje odlaganje uputa na civilnu službu regruta naučnih radnika i istraživača, vrhunskih sportista i umetnika zbog učešća na projektima, takmičenjima i manifestacijama od značaja za Republiku Srbiju.

Uz član 23.

Predlaže se mogućnost da lice u civilnoj službi u toku vršenja civilne službe zatraži da mu se prekine vršenje civilne službe i regulisanje vojne obaveze nastavi služenjem vojnog roka sa oružjem ili bez oružja. Takođe se propisuje da se ovo lice ne može više pozivati na prigovor savesti kako bi se izbegle zloupotrebe.

Uz član 24.

Predlaže se način otpusta iz državljanstva i regulisanje civilne službe u tom slučaju.

Uz član 25.

Propisuju su razlozi zbog kojih je nadležni organ obavezan da licu u civilnoj službi rešenjem prekine vršenje civilne službe kao i postupak u tom slučaju.

Uz član 26.

Ovim članom propisuju se fakultativni osnovi za prekidanje vršenja civilne službe licu koje ima status vrhunskog sportiste, naučnog radnika-istraživača ili umetnika, pod uslovom da će učestvovati na svetskim, evropskim ili olimpijskim takmičenjima ili manifestacijama od značaja za Republiku Srbiju.

Uz član 27.

Ovim članom propisuju se obavezni osnovi za prekidanje civilne službe, a prekid se vrši na zahtev lica u civilnoj službi ukoliko priloži dokaze kojima potvrđuje da je oglašeno privremeno nesposobnim za vršenje civilne službe, da se radi o smrti ili teškoj bolesti u porodici, o elementarnoj nepogodi kao i ako traži da vojnu obavezu nastavi služenjem vojnog roka sa oružjem.

Uz član 28.

Ovom članom propisuje se dvostepenost u rešavanju odlaganja i prekida civilne službe kao i postupak u tom slučaju.

Uz član 29.

Predlaže se da se civilna služba, kao što je i dosada bilo regulisano, vrši u organizaciji ili ustanovi u mestu prebivališta regruta.

Propisuje se mogućnost premeštaja lica u civilnoj službi u izuzetnim slučajevima i to po zahtevu regruta u slučaju uticaja mesta vršenja civilne službe na zdravlje i zbog promene prebivališta tokom civilne službe.

Po službenoj dužnosti regrut će biti premešten ako se raskine ugovor sa organizacijom ili ustanovom ili dođe do promene vlasničke strukture.

Uz član 30.

Predlaže se način određivanja organizacija ili ustanova u kojima će se vršiti civilna služba što do sada nije bilo definisano.

Predlaže se da organizacije ili ustanove koje žele da prime lica na vršenje civilne službe, svoje zahteve upute Ministarstvu odbrane preko svog resornog ministarstva. U dosadašnjoj praksi, od 2003. do 2007. godine, oko 40% zahteva podnosile su organizacije ili ustanove koje nisu ispunjavale uslove, što je dovodilo do neplanskog i neorganizovanog podnošenja zahteva za prijem lica u civilnoj službi. Zahtevi su se podnosili direktno vojnoteritorijalnim organima ili Ministarstvu odbrane. Predloženim rešenjem izvršiće se diferencijacija i selekcija zahteva u resornom ministarstvu, koje će ih sa obrazloženjem i potrebnim dokazima dostaviti Ministarstvu odbrane.

Takođe se predlaže, da kao i do sada, ministar odbrane rešenjem odredi organizacije ili ustanove koja će vršiti prijem lica za vršenje civilne službe i ugovorno regulisanje međusobnih prava i obaveza.

Uz čl. 31. i 32.

Predlažu se prava i obaveze lica upućenog u civilnu službu.

Predlažu se prava korišćenja redovnog i nagradnog odsustva kao i putovanja u inostranstvo. Precizno se propisuje vreme trajanja kao i način na koji se odobravaju navedena odsustva i u kojim slučajevima.

Odredbe Zakona o radu primenjuju se na lice upućeno u civilnu službu za vanredna odsustva zbog privatnih poslova.

Uz član 33.

Predlaže se zaštita lica u civilnoj službi od nedostojnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja za vreme vršenja civilne službe u organizaciji ili ustanovi.

Uz član 34.

Predlažu se prava licu u civilnoj službi.

Predlaže se da se za lice u civilnoj službi obezbedi zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje kao i za ostala lica u organizaciji ili ustanovi. Troškove obezbeđenja zdravstvene zaštite reguliše organizacija ili ustanova u kojoj je lice u civilnoj službi.

Uz čl. 35. i 36.

Predlažu se preciznija objašnjenja disciplinske odgovornosti za povrede dužnosti i obaveza lica u civilnoj službi. U dosadašnjem radu lice u civilnoj službi i organizacija ili ustanova različito i proizvoljno su tumačili povrede disciplinske odgovornosti. Lice u civilnoj službi činilo je disciplinske greške i propuste a da za to nije bilo sankcionisano od strane organizacije ili ustanove ili nadležnog teritorijalnog organa.

Uz član 37.

Predlaže se da lica upućena u civilnu službu vrše društveno koristan rad, ali da za taj rad nisu opredeljujući stručna sprema i zanimanje već potrebe, zadaci i namena organizacije ili ustanove. Na ovaj način se sprečava da lica upućena u civilnu službu, zbog svoje stručne spreme ne žele da idu u određene ustanove (Gradsko zelenilo, Vodovod i kanalizacija, Gradska čistoća i dr.) jer im to nije adekvatno sa stepenom obrazovanja i traže da se upute u skladu sa svojom stručnom spremom. Pošto se radi o obavljanju društveno korisnog rada, stručna sprema ne treba i ne sme da bude opredeljujući kriterijum za određivanje ustanove ili organizacije.

Takođe se predlaže da radno vreme lica u civilnoj službi bude u skladu s radnim vremenom organizacije ili ustanove gde se vrši civilna služba i to osam časova dnevno odnosno 40 nedeljno, a preraspodela radnog vremena se vrši u skladu sa Zakonom o radu (što je i do sada bilo regulisano).

Predlaže se da odgovorno lice organizacije ili ustanove obezbedi preraspodelom radnog vremena nadoknadu vremena angažovanja na sprečavanju nastajanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda. S obzirom na to da do sada nije bilo propisano angažovanje lica u slučaju elementarnih nepogoda (zbog radnog vremena od 8 časova) sada se propisuje zakonom i angažovanje lica u civilnoj službi kao i nadoknadu tog vremena.

Uz član 38.

Predlaže se dužnost organizacije ili ustanove da licu u civilnoj službi obezbede propisana prava.

Takođe, predlaže se da se lica u civilnoj službi ne mogu odrediti za vozača, rukovaoca građevinskih i drugih mašina niti na poslovima obezbeđenja. Ovo do sada nije bilo propisano.

Uz član 39.

Predlaže se da je odgovorno lice organizacije ili ustanove dužno da o promeni statusa, delatnosti i drugim promenama u organizaciji ili ustanovi,od značaja za civilnu službu, odmah obavesti Centar za civilnu službu kako bi se razmotrilo da li postoje uslovi da se odredbe ugovora sa Ministarstvom odbrane i dalje realizuju.

Uz član 40.

Predlaže se ustrojavanje evidencije u organizaciji ili ustanovi za svako lice u civilnoj službi kao i da Ministarstvo odbrane propiše Uputstvo o vođenju evidencije lica u civilnoj službi. Ovo je neophodno, jer dosadašnjim propisima nije bilo regulisano šta treba da sadrži dosije lica u civilnoj službi pa je svaka organizacija ili ustanova vodila evidenciju o licu u civilnoj službi na različiti način ili uopšte nije vodila, što je dovodilo do problema. Ovim članom uvodi se jednoobraznost, sistematičnost i ažurnost evidencije lica u civilnoj službi.

Uz član 41.

Predlaže se obučavanje za poslove civilne zaštite, jer će većina lica u civilnoj službi nakon završetka biti raspoređena u jedinice civilne zaštite. Cilj obučavanja je da se obezbedi stručna osposobljenost i motivisanost lica u civilnoj službi za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i drugih dobara u slučaju nesreća odnosno vanrednih situacija prirodnog, tehničko-tehnološkog i drugog karaktera, ratnih dejstava i posledica tih dejstava.

Takođe se predlaže da se lice koje se ne osposobi za poslove civilne zaštite uputi na obuku u prvom narednom terminu. Ovo je neophodno da bi se sprečilo izbegavanje lica u civilnoj službi da završe obuku jer smatraju da u tom slučaju neće biti raspoređeni u rezervni sastav.

Uz član 42.

Predlaže se dužnost organizacije ili ustanove da odredi ovlašćeno lice za kontrolu rada, zalaganja i ponašanja lica u civilnoj službi.

Predlaže se da je odgovorno lice u organizaciji ili ustanovi dužno da jednom mesečno dostavlja pisani izveštaj Prvostepenoj komisiji za civilnu službu o statusu, delatnostima i drugim promenama od značaja za lice koje izvršava civilnu službu. U dosadašnjoj praksi bilo je slučajeva da odgovorna lica nisu dostavljala izveštaje o prisutnosti i drugim promenama lica u civilnoj službi. Na ovaj način omogućene su razne zloupotrebe (neredovan dolazak na posao, kršenje radne discipline, povremeno pojavljivanje u organizaciji ili ustanovi – obično uz saglasnost odgovornog lica itd.), a kada se to u kontroli utvrdi nije moguće preduzeti mere jer nema izveštaja odgovornog lica kojim to može da se potvrdi. Da bi se sprečile zloupotrebe, neophodno je bilo propisati obavezu odgovornog lica u organizaciji ili ustanovi da izveštaje o ponašanju lica u civilnoj službi i njegovom radu dostavlja jednom mesečno, a po potrebi i više puta.

Uz član 43.

Ovim članom predlaže se da najavljene i nenajavljene kontrole lica u civilnoj službi i organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba vrši Centar za civilnu službu i komisije za civilnu službu. Ovo je neophodno radi sprečavanja zloupotreba.

S obzirom na to da dosadašnjim propisima deo pravne materije nije bio definisan, dešavalo se da se utvrde propusti u organizaciji ili ustanovi, ali nije bilo moguće preduzeti mere. Zbog toga se četvrtim stavom ovog člana predlaže da Centar za civilnu službu, ako utvrdi odstupanje od odredbi ovog zakona, može preduzeti mere iz svoje nadležnosti, a radi otklanjanje uočenih propusta.

Uz član 44.

Predlaže se da lica koja su izvršila civilnu službu budu prevedena u lica u rezervnom sastavu i da se raspoređuju u rezervni sastav civilne zaštite i rezervni sastav drugih snaga odbrane.

Uz član 45.

Predlaže se da lica koja su vršila civilnu službu nakon otpuštanja iz organizacije ili ustanove postaju lica u rezervnom sastavu i da ta obaveza traje do kraja kalendarske godine u kojoj muškarac navršava 60 godina života. Starosna granica do koje traje vojna obaveza nije promenjena u odnosu na ranija rešenja zbog toga što je dužina trajanja vojne obaveze objektivna do ove starosne granice.

Drugim stavom predlaže se da se na vežbe ne poziva samohrani roditelj ako ima dete mlađe od 15 godina, jer su to objektivne i opravdane okolnosti u kojima se lice u rezervnom sastavu nalazi, dok one traju.

U stavu 3. ovog člana predlaže se da predsednik Republike može narediti da se lice kojem je istekla civilna služba neposredno po izvršenju civilne službe zadrži u civilnoj službi kao lice u rezervnom sastavu, ali samo u slučaju vanrednog stanja i za vreme ratnog stanja.

Uz član 46.

Predlaže se da se lice u rezervnom sastavu može pozivati na vežbe ali najviše do 90 dana u toku jedne godine. Ovo je objektivno vreme za izvršavanje obuke i osposobljavanja, učešća na kursevima i drugim dužnostima lica u rezervnom sastavu.

Pored navedenog, predlaže se mogućnost da predsednik Republike naredi da se na vežbe pozovu lica koja su bila na vežbama do 90 dana ili navršila 60 godina života, i to za vreme vanrednog ili ratnog stanja zbog otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, terorizma, razaranja i drugih razloga.

Uz član 47.

Predlažu se razlozi na osnovu kojih se licu u rezervnom sastavu može odložiti odnosno prekinuti vežba. Predloženi su i obuhvaćeni najvažniji razlozi zbog kojih lice u rezervnom sastavu može tražiti odlaganje odnosno prekid vršenja vežbe. Prošireni su razlozi u vezi sa učešćem na međunarodnim naučnim, istraživačkim i umetničkim manifestacijama, i ako usled elementarne nepogode domaćinstvo bude dovedeno u težak materijalni položaj i drugi opravdani razlozi.

Pored navedenog, predlaže se da se vežba odlaže svim vojnim obveznicima iz mesta gde vlada zarazna bolest dok traje, jer bi bilo rizično pozivati i upućivati vojne obveznike na vojne vežbe iz mesta koje je zahvaćeno zaraznom bolešću.

U st. 3. i 4. predlaže se rešenje da se vežba može odložiti i na zahtev nadležnog državnog organa, privrednog društva, drugih pravnih lica i preduzetnika a zbog neodložnih potreba službe u kojoj je lice zaposleno a dok takva potreba postoji, kao i registrovanim poljoprivrednicima i drugim licima koji samostalno obavljaju privrednu delatnost, ako u njihovom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za privređivanje.

Uz član 48.

Ovim članom predlaže se određivanje i saopštavanje rasporeda prema potrebama civilne zaštite i drugih snaga odbrane koji će imati lica u rezervnom sastavu u vreme vanrednog i ratnog stanja kao i to da su ti podaci tajna.

Uz član 49.

Ovim članom predlaže se metodologija pozivanja lica u rezervnom sastavu radi obučavanja i izvođenja vežbi.

Uz član 50.

Predlaže se da lice u rezervnom sastavu zahtev za odlaganje vežbe podnosi u roku od osam dana od dana prijema poziva. Ovo je objektivan rok u kome lice može pripremiti potrebne dokaze koje prilaže uz zahtev radi odlaganja vežbe. Navode se razlozi i postupak za ostvarivanje prava.

Predlaže se da teritorijalni organ koji je doneo rešenje o odlaganju vežbe dostavlja primerak rešenja jedinici civilne zaštite ili organu gde podnosilac zahteva ima raspored kako bi bili informisani i preduzeli mere da zamene lice odnosno da ne preduzimaju mere propisane zakonom zbog neodazivanja lica u rezervnom sastavu.

Uz član 51.

Ovim članom predlažu se i definišu razlozi zbog kojih licu u rezervnom sastavu prestaje obaveza u rezervnom sastavu.

Uz član 52.

Predlaže se da lice u rezervnom sastavu pozvano u vezi sa vršenjem civilne službe ima pravo na naknadu troškova za prevoz sredstvima javnog saobraćaja kao i ostali vojni obveznici pozvani radi vršenja vojne obaveze.

Uz član 53.

Predlaže se rešenje da se licu u rezervnom sastavu angažovanom u vezi vršenja civilne službe, vrši naknada troškova po osnovu radnog odnosa, samostalnog obavljanja registrovane privredne delatnosti ili druge profesionalne delatnosti, primanja penzije, nezaposlenosti i poljoprivredniku. Predloženo je rešenje po kome lice u rezervnom sastavu neće biti oštećeno bez obzira na delatnost kojom se bavi tokom izvršavanja obaveze.

Uz član 54.

Ovim članom predlaže se da naknade licima pozvanim radi vežbe civilne zaštite isplaćuju se na teret sredstava kojima raspolaže nadležni organ civilne zaštite, jer naknadu vojnim obveznicima radi vršenja vojne vežbe vrši Vojska Srbije, kao i prava licu u civilnoj službi i obaveza državnog organa, privrednog društva, drugog pravnog lica i preduzetnika.

Uz član 55.

Ovim članom predlaže se da Ministarstvo odbrane vodi jedinstvenu evidenciju o vojnim obveznicima. Vođenje jedinstvene evidencije je neophodno zato što je ista nedeljiva, racionalna i pouzdana.

Predlaže se da se lice u civilnoj službi i rezervnom sastavu vodi u evidenciji prema mestu prebivališta kao što je bilo propisano dosadašnjom normom i što se pokazalo kao dobro rešenje. Takođe se predlaže da evidenciju lica u rezervnom sastavu koji borave u inostranstvu duže od jedne godine vode i diplomatska-konzularna predstavništva, jer preko njih ova kategorija vojnih obveznika podnosi zahteve u vezi sa regulisanjem statusa (odlaganje, privremeni boravak i sl.).

Predlaže se da način vođenja evidencije o civilnoj službi i obrazac knjižice za civilnu službu propisuje Ministarstvo odbrane (Uputstvo o vođenju evidencije). Do sada su obrasci evidencije bili propisani Uredbom o vršenju vojne obaveze.

Uz član 56.

Ovim članom predlaže se dužnost i obaveza državnih organa, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica i preduzetnika da na zahtev Ministarstva odbrane dostave tražene podatke u vezi sa izvršavanjem civilne službe.

Takođe se predlaže da navedeni organi budu odgovorni za tačnost i ažurnost podataka koje dostavljaju Ministarstvu odbrane. Ovo je promena u odnosu na dosadašnja rešenja kojima je propisana samo dužnost dostavljanja podataka po zahtevu ali ne i odgovornost za tačnost i ažurnost istih što je stvaralo i stvara velike probleme teritorijalnim organima u izvršavanju poslova vojne obaveze.

Uz član 57.

Predlaže se da se licu u civilnoj službi izdaje knjižica za civilnu službu kojom lice dokazuje izvršenje civilne službe i svoj identitet dok je u civilnoj službi, a da se licu raspoređenom u jedinicu civilne zaštite i druge snage odbrane izdaje posebna legitimacija propisana Zakonom o civilnoj zaštiti.

Uz član 58.

Ovim članom se predlaže koje su promene dužni da Ministarstvu odbrane gde se vode u evidenciji prijave lica u civilnoj službi i lica u rezervnom sastavu u roku od osam dana od dana nastanka promene.

Ovo je neophodno radi praćenja stanja i statusa lica i obezbeđenja popune civilne zaštite i drugih snaga odbrane.

Uz član 59.

Predlaže se da inspekcijski nadzor nad primenom odredbi ovog zakona vrši Inspektorat odbrane, zašta je on i ovlašćen.

Uz član 60.

Predlaže se da se na podneske u vezi sa izvršavanjem civilne službe taksa reguliše u skladu sa zakonom.

Uz član 61.

Predlaže se da se sredstva za finansiranje civilne službe obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije i organizacije ili ustanove gde se vrši civilna služba.

Predložene su novčane kazne i kazne zatvora za regruta, lice u civilnoj službi i lice u rezervnom sastavu pozvano na izvršenje civilne službe, kao i za organizacije, odgovorna lica, preduzeća i druga pravna lica ukoliko ne izvršavaju ili izbegavaju izvršavanje obaveza i dužosti u civilnoj službi. Posebna novina u kaznenim odredbama se odnosi na odgovornost organizacija ili ustanova ako ne obezbedi uslove za izrvšavanje civilne službe ili ne obezbedi prava koja pripadaju licu za vreme vršenja civilne službe, kao i ukoliko se utvrdi da se prema licu u civilnoj službi posutpalo na nedostojanstven, nehuman ili ponižavajući način. Propisivanjem novčanih kazni za lica u civilnoj službi i za organizacije ili ustanove, koje nije do sada postojalo, stvaraju se pretpostavke za poštovanje odredbi ovog zakona odnosno smanjenje zloupotreba u izvršavanju obaveza u civilnoj službi i funkcionisanje sistema odbrane zemlje.

Uz član 67.

Predlaže se da lice koje se nalazi u civilnoj službi na dan stupanja ovog zakona na snagu, nastavlja da vrši civilnu službu u skladu sa odredbama propisa po kojima je upućeno.

Takođe se predlaže da se svi postupci po izjavljenom prigovoru savesti koji nisu okončani (nisu doneta rešenja), okončaju po odredbama ovog zakona.

Predlaže se da se svi regruti koji su ocenjeni sposobnim ili ograničeno sposobnim za vojnu službu upute u civilnu službu kao sposobni za rad. Ovo iz razloga jer je do sada postojala samo ocena sposobnosti za vojnu službu, a ovim zakonom uvodi se kao preduslov za civilnu službu sposobnost za rad.

Predlaže se uvođenje u evidenciju rezervnog sastava civilne zaštite i drugih snaga odbrane u Ministarstvu odbrane lica koje je izvršilo civilnu službu u organizaciji ili ustanovi pre stupanja na snagu ovog zakona.

Uz član 68.

Predlaže se da se u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donesu propisi neophodni za izvršenje ovog zakona.

Uz član 69.

Predlaže se da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, Ministarstvo odbrane donese sva potrebna uputstva i evidencije civilne službe .

Uz član 70.

Predlaže se da Ministarstvo odbrane finansira troškove lica u civilnoj službi koji obavezu izvršavaju u jedinicama i službama civilne zaštite, spasavanja, osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja do donošenja posebnog zakona o elementima sistema civilne zaštite i nadležnostima o unutrašnjem uređenju posebne organizacije za vođenje poslova zaštite i spasavanja.

Uz član 71.

Predlaže se da ugovori između Ministarstva odbrane i organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba ostanu na snazi do sklapanja novih ugovora koji će biti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Uz član 72.

Predlažu se propisi koji donošenjem ovog zakona prestaju da važe.

Uz član 73.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana o dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti:

neprekidnost funkcionisanja organa koji planiraju, organizuju i sprovode civilnu službu;

dogradnju Ministarstva odbrane u kadrovskom i materijalnom smislu;

donošenje propisa kojim bi se detaljno regulisala prava i obaveze lica, ministarstava, državnih organa i pravnih lica od značaja za vršenje civilne službe;

saradnju Ministarstva odbrane sa drugim ministarstvima u pogledu nadzora i kontrole funkcionisanja civilne službe na celoj teritoriji i otklanjanje eventualnih propusta u radu.

IV

FINANSIRANjE SPROVOĐENjA ZAKONA

Za sprovođenje Zakona o civilnoj službi potrebno je nastaviti sa obezbeđenjem sredstva za:

kadrovsku i materijalnu dogradnju Ministarstva odbrane;

izradu podzakonskih propisa i evidencije, njihovo štampanje i distribuciju;

administrativno-tehničke potrebe administracije za rešavanje statusa i stanja lica koja ulažu prigovor savesti i

troškove vršenja civilne službe koje snosi budžet Republike Srbije

Ova sredstva su i do sada obezbeđivana u budžetu Republike Srbije i nije potrebno obezbediti dodatna sredstva za ovu namenu.

V

NAPOMENE O USKLAĐENOSTI PREDLOŽENIH REŠENjA

SA MEĐUNARODNIM STANDARDIMA I SPORAZUMIMA

Zakon o civilnoj službi je u svojim odredbama usklađen sa: Rezolucijom 337 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope; Preporukom 478 (1967) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope; Preporukom 816 (1977) Parlamentarne skupštine saveta Evrope; Preporukom br. R(87)8 Veća ministara Saveta Evrope; Rezolucijom 1042 (1994) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope; Macciocchi Rezolucijom Evropskog Parlamenta; Schmidbauer Rezolucijom Evropskog Parlamenta; De Gucht Rezolucijom Evropskog Parlamenta; Bandrés, Molet & Bindi Rezolucijom Evropskog Parlamenta; Rezolucijom iz 1993 koja se tiče prigovora savesti na obaveznu vojnu službu Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija; Međunarodnim paktom o građanskim i političnim pravima; Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Nosilac izrade Zakona o civilnoj službi je uvažio opravdana mišljenja i preporuke vladinih i nevladinih organizacija koja se bave prigovorom savesti i civilnom službom.

Ostavite komentar