Predlog zakona o izmenama Zakona o deviznom poslovanju

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU

Član 1.

U Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11), u članu 2. tačka (1) podtačka 6) menja se i glasi:

„6) korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;”.

Član 2.

U članu 26. stav 1. menja se i glasi:

„Banka u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom, izdaje garancije, avale i druge oblike jemstva po tekućim i kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata i između dva nerezidenta u inostranstvu, pod uslovom da je jedan od nerezidenata – dužnik u većinskom vlasništvu rezidenta, i pribavlja garancije stranih banaka i garancije i jemstva nerezidenata po tim poslovima.”

Član 3.

U članu 36. stav 1. menja se i glasi:

„Rezidenti – korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, devizne račune vode kod Uprave za trezor u okviru sistema konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano, a devize i efektivni strani novac koji ostvare u svom poslovanju mogu da prodaju Narodnoj banci Srbije.”

Član 4.

U članu 39. stav 3. menja se i glasi:

„Pod kadrovskom osposobljenošću za obavljanje menjačkih poslova podrazumeva se da radnici koji neposredno obavljaju menjačke poslove kod privrednog subjekta imaju najmanje srednju stručnu spremu i certifikat za obavljanje menjačkih poslova, osim radnika koji menjačke poslove neposredno obavljaju kod pravnog lica koje ovu delatnost obavlja na osnovu posebnog zakona, koji moraju imati najmanje srednju stručnu spremu i nemaju obavezu pribavljanja certifikata.”

Član 5.

U članu 59. stav 1. tačka 77) menja se i glasi:

„77) ako devizne račune ne vode kod Uprave za trezor u okviru sistema konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije (član 36. stav 1);”.

Član 6.

Odredbe čl. 3. i 5. ovog zakona primenjuju se od 1. jula 2012. godine.

Član 7.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije kojim je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje monetarni, bankarski i devizni sistem.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu

1) Članom 4. stav 1. odredbom pod 8) Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 91/10) propisano je da banka može, u skladu sa zakonom, obavljati i garancijske poslove, odnosno poslove izdavanja garancija, avala i drugih oblika jemstva.

Članom 26. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) utvrđeno je sledeće:

– stavom 1. propisano je da banka u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom, izdaje garancije, avale i druge oblike jemstva po tekućim i kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata i pribavlja garancije stranih banaka i garancije i jemstva nerezidenata po tim poslovima;

– stavom 2. propisano je da banka može u skladu sa propisima o bankama pribavljati garancije stranih banaka, kao i garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja nerezidenata po potraživanjima od rezidenta;

– stavom 3. propisano je da izuzetno, banka ne može pribavljati garancije i jemstva iz stava 2. ovog člana po potraživanjima u Republici, koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela obavezu otplate prema inostranstvu.

Međutim, primena navedenih odredaba člana 26. Zakona o deviznom poslovanju pokazala je nužnost njihove izmene u smislu omogućavanja bankama da, pored propisanih osnova, obavljaju garancijske poslove i po poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu, čime bi se izašlo u susret potrebama privrednih subjekata čije je obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu u pojedinim slučajevima uslovljeno pribavljanjem bankarskih garancija po ovom osnovu, od čega bi bili izuzeti poslovi davanja garancije iz člana 2. tačka (21) stav 5. Zakona o deviznom poslovanju, koji se smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom, a obavljaju se u skladu sa članom 18. ovog zakona, shodno članu 26. stav 7. Zakona o deviznom poslovanju.

S tim u vezi, a imajući u vidu da je Zakonom o bankama predviđeno da banke mogu obavljati garancijske poslove, potrebno je obezbediti zakonske uslove da banke mogu obavljati garancijske poslove i po poslu između dva nerezidenta u inostranstvu, pod uslovom da je jedan od nerezidenata – dužnik u većinskom vlasništvu rezidenta.

2) Članom 9. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10 i 101/10), utvrđeno je sledeće:

– stavom 2. propisano je da konsolidovani račun trezora Republike Srbije i konsolidovani računi trezora lokalne vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora, koji se vodi kod Narodne banke Srbije;

– stavom 5. tog zakona utvrđeno je da Uprava za trezor vodi podračune korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti;

– stavom 6. utvrđeno je da se novčana sredstva budžeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, vode i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije;

– stavom 8. propisano je da se novčana sredstva budžeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vode i deponuju na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.

Članom 93. stav 1. tačka 2) Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno je da Uprava za trezor upravlja finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata, pored ostalog, upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije.

U skladu sa važećim Zakonom o budžetskom sistemu kod Uprave za trezor se vode podračuni dinarskih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti i vrši se deponovanje samo dinarskih sredstava na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, dok se devizna sredstva navedenih korisnika vode i deponuju pojedinačno na računima kod Narodne banke Srbije.

Međutim, da bi se obezbedilo efikasno finansijsko planiranja i upravljanje javnim finansijama, kao i kontrola trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, potrebno je da se sva novčana sredstva tih korisnika javnih sredstava, kako dinarska, tako i devizna, vode i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti.

S tim u vezi, a kako bi se saglasno navedenim zakonskim odredbama, kao i pomenutim potrebama, sva novčana sredstva (dinarska i devizna), korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vodila i deponovala na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, potrebno je obezbediti zakonske uslove da se i devizni računi tih korisnika vode kod Uprave za trezor, što se predloženim izmenama Zakona o deviznom poslovanju postiže.

Zakonom o budžetskom sistemu, kao i podzakonskim aktima koja se donose na osnovu tog zakona, urediće se uslovi i način za otvaranje i ukidanje deviznih podračuna u okviru konsolidovanog računa trezora, plan tih podračuna, način i

postupak obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora, način korišćenja deviznih sredstava, plasiranje deviznih sredstava, izveštavanje o načinu korišćenja deviznih sredstava, unutrašnja kontrola, kao i druga pitanja u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o budžetskom sistemu.

Navedene poslove vođenja deviznih podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, Uprava za trezor će obavljati počev od 1. jula 2012. godine.

3) Članom 39. Zakona o deviznom poslovanju utvrđeno je sledeće:

– stavom 1. propisano je da menjačke poslove mogu da obavljaju banke, rezidenti – pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova izdato od strane Deviznog inspektorata;

– stavom 2. propisano je da rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, na osnovu podnetog zahteva, izdaje Devizni inspektorat kada utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava sledeće uslove:

1) da je kao privredni subjekat registrovan kod nadležnog organa;

2) da sa bankom ima zaključen ugovor o obavljanju menjačkih poslova koji ne proizvodi pravno dejstvo ako privredni subjekt nema ovlašćenje;

3) da vlasnik, odnosno osnivač privrednog subjekta, odnosno direktor osnivača privrednog subjekta i radnik koji će neposredno obavljati menjačke poslove nije pravnosnažno osuđen za krivična dela protiv privrede, imovine, života i tela, protiv javnog reda i mira i pravnog saobraćaja;

4) da je organizaciono i kadrovski osposobljen i tehnički opremljen za obavljanje menjačkih poslova.

– stavom 3. propisano je da se pod kadrovskom osposobljenošću za obavljanje menjačkih poslova podrazumeva da radnici koji neposredno obavljaju menjačke poslove kod privrednog subjekta imaju najmanje srednju stručnu spremu i certifikat za obavljanje menjačkih poslova;

– stavom 7. propisano je da, u slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, Devizni inspektorat donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje ovlašćenja;

– stavom 10. propisano je da certifikat za obavljanje menjačkih poslova izdaje Devizni inspektorat, o čemu vodi odgovarajući registar;

– stavom 11. propisano je da je rešenje Deviznog inspektorata iz st. 2. i 7. ovog člana konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Za razliku od privrednih subjekata, odnosno rezidenata – pravnih lica i preduzetnika, zaposleni u bankama nemaju obavezu pribavljanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova iz člana 39. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju, obzirom da je delatnost banaka utvrđena Zakonom o bankama, kojim je u članu 4. stav 1. odredba pod 3) propisano da banka može, u skladu sa zakonom, obavljati devizne, devizno-valutne i menjačke poslove.

Kao i kod banaka koje, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno Zakonom o bankama obavljaju menjačke poslove, potrebno je obezbediti zakonski osnov izuzimanja od obaveze pribavljanja certifikata i za pravna lica koja bi menjačke poslove obavljala na osnovu posebnog zakona kojim je uređena njihova delatnost, a čime bi se doprinelo značajnom smanjenju njihovih troškova i, istovremenom,

proširenju pružanja usluge menjačkih poslova i u krajevima Republike Srbije koji nisu samo gradska područja i gde nema banaka ili privatnih menjačnica.

Razmatranje mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Članom 26. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da banka, u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom, može izdavati garancije, avale i druge oblike jemstva samo po tekućim i kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata.

Navedena odredba onemogućava bankama izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva po poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu, premda je obavljanje garancijskih poslova bankama omogućeno članom 4. stav 1. odredbom pod 8) Zakona o bankama.

Članom 36. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da rezidenti – državni organi i organizacije, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti, mogu imati devizne račune samo kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano, a devize i efektivni strani novac koje ostvare u svom poslovanju mogu da prodaju Narodnoj banci Srbije.

Navedena odredba onemogućava otvaranje deviznih računa korisnika sredstava budžeta Republike Srbije u Upravi za trezor, što je preduslov za upravljanje i kontrolu sredstava sa tih računa.

Takođe, odredbu člana 2. tačka (1) podtačka 6) Zakona o deviznom poslovanja potrebno je usaglasiti sa odgovarajućim odredbama Zakona o budžetskom sistemu, imajući u vidu da je to materija koju, kao sistemski zakon, reguliše Zakon o budžetskom sistemu.

Članom 39. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se pod kadrovskom osposobljenošću za obavljanje menjačkih poslova podrazumeva da radnici koji neposredno obavljaju menjačke poslove kod privrednog subjekta imaju najmanje srednju stručnu spremu i certifikat za obavljanje menjačkih poslova. Navedena zakonska odredba odnosi se na sve privredne subjekte, odnosno pravna lica i preduzetnike koji obavljaju menjačke poslove i ne propisuje osnov izuzimanja od ove obaveze.

Imajući u vidu napred navedeno, to proizlazi da se jedino donošenjem novog zakona može urediti navedena materija.

SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona predviđa se da se, u smislu Zakona o deviznom poslovanju, pod rezidentima podrazumevaju – korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.

Članom 2. Predloga zakona predviđa se da banka, u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom, izdaje garancije, avale i druge oblike jemstva po tekućim i kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata i između dva nerezidenta u inostranstvu, pod uslovom da je jedan od nerezidenata – dužnik u većinskom vlasništvu rezidenta, i pribavlja garancije stranih banaka i garancije i jemstva nerezidenata po tim poslovima.

Članom 3. Predloga zakona predviđa se da rezidenti – korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, devizne račune vode kod Uprave za trezor u okviru sistema konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano, a devize i efektivni strani novac koji ostvare u svom poslovanju mogu da prodaju Narodnoj banci Srbije.

Članom 4. Predloga zakona predviđa se da se pod kadrovskom osposobljenošću za obavljanje menjačkih poslova podrazumeva da radnici koji neposredno obavljaju menjačke poslove kod privrednog subjekta imaju najmanje srednju stručnu spremu i certifikat za obavljanje menjačkih poslova, osim radnika koji menjačke poslove neposredno obavljaju kod pravnog lica koje ovu delatnost obavlja na osnovu posebnog zakona, koji moraju imati najmanje srednju stručnu spremu i nemaju obavezu pribavljanja certifikata.

Članom 5. Predloga zakona propisuju se kaznena odredba za korisnike javnih sredstava u slučaju da devizne račune ne vode kod Uprave za trezor.

Članom 6. Predloga zakona predviđa se da se odredbe čl. 3. i 5. ovog zakona primenjuju od 1. jula 2012. godine.

Članom 7. Predloga zakona uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

U skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11) predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku. Razlog za to je potreba da se obezbedi efikasno finansijsko planiranje i upravljanje javnim finansijama, kao i kontrola trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, obzirom da se, u skladu sa važećim Zakonom o budžetskom sistemu, kod Uprave za trezor vode podračuni dinarskih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti i vrši se deponovanje samo

dinarskih sredstava na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, dok se devizna sredstva navedenih korisnika vode i deponuju pojedinačno na računima kod Narodne banke Srbije.

Usvajanjem predloženih izmena Zakona o deviznom poslovanju, sva novčana sredstva (dinarska i devizna), korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vodila bi se i deponovala na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, čime bi se postiglo efikasno finansijsko planiranje i upravljanje javnim finansijama, kao i kontrola trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti.

PREGLED ODREDABA

ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU KOJE SE MENJAJU

Član 2.

U smislu ovog zakona:

(1) Rezidenti su:

1) pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici;

2) preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;

3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici;

4) fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana;

5) fizičko lice – strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana, osim diplomatsko-konzularnih predstavnika stranih zemalja i članova njihovih porodica;

6) državni organ i organizacija, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti;

6) KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, KORISNICI SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE I KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI, KAO I DRUGI KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA;

7) diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koje se finansira iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica.

(2) Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena u tački (1) ovog člana.

(3) Banka je rezident – akcionarsko društvo sa sedištem u Republici, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, poslove platnog prometa i kreditne poslove sa inostranstvom, kao i druge poslove u skladu sa zakonom.

(4) Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja.

(5) Strana sredstva plaćanja su:

1) devize – potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu;

2) efektivni strani novac – potraživanja u gotovini, odnosno papirni ili kovani novac koji glasi na stranu valutu.

(6) Instrumenti plaćanja su: čekovi, menice, akreditivi, doznake, platne kartice i drugi instrumenti plaćanja – potraživanja od izdavaoca – nerezidenta, koja glase na stranu valutu i mogu se unovčiti u stranu valutu.

(7) Hartije od vrednosti su hartije od vrednosti određene zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

(8) Domaće hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje rezident na domaćem i stranom tržištu, a mogu glasiti i na stranu valutu ako je to propisano posebnim zakonom.

(9) Strane hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje nerezident.

(10) Dugoročne hartije od vrednosti su dužničke hartije od vrednosti, sa rokom dospeća dužim od jedne godine.

(11) Kratkoročne hartije od vrednosti su dužničke hartije od vrednosti, sa rokom dospeća do godinu dana.

(12) Finansijski derivati su finansijski instrumenti u smislu zakona koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

(13) Devizno tržište je tržište na kome se kupuju i prodaju devize i efektivni strani novac.

(14) Menjački poslovi su poslovi kupovine od fizičkih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu.

(15) Tekući poslovi su poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala.

(16) Kapitalni poslovi su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala.

Kapitalni poslovi iz stava 1. ove tačke su:

– direktne investicije,

– ulaganja u nekretnine,

– poslovi sa hartijama od vrednosti,

– poslovi sa finansijskim derivatima,

– poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,

– kreditni poslovi,

– garancijski poslovi,

– depozitni poslovi,

– poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje,

– jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).

(17) Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica.

Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove tačke smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).

Pod ulaganjem u smislu stava 1. ove tačke smatraju se i krediti i zajmovi sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti i zajmovi).

(18) Poslovi sa hartijama od vrednosti su poslovi sa dugoročnim i kratkoročnim hartijama od vrednosti i vlasničkim hartijama od vrednosti.

(19) Kreditni poslovi su kreditni poslovi u Republici i kreditni poslovi sa inostranstvom.

(20) Kreditni poslovi u Republici su krediti koje banka odobrava rezidentu u devizama.

(21) Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama, pri čemu kredite odobrava banka ili strana banka.

Kreditni poslovi iz stava 1. ove tačke su:

– komercijalni zajmovi koje prodavac odobrava kupcu prodajom robe ili pružanjem usluga u spoljnotrgovinskom prometu sa ugovorenim odloženim plaćanjem do godinu dana sa kamatom, odnosno sa ugovorenim odloženim plaćanjem preko godinu dana;

– robni krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku radi finansiranja spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga tako što po nalogu tog dužnika, obavezu izmiruje neposredno isporučiocu robe, odnosno pružaocu usluge u spoljnotrgovinskom prometu;

– finansijski krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku tako što sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika.

Robne i finansijske kredite i zajmove dužniku može odobriti jedan kreditor, odnosno zajmodavac ili grupa kreditora ili zajmodavaca (sindicirani robni ili finansijski kredit ili zajam).

Kreditni poslovi sa inostranstvom iz stava 1. ove tačke su i:

– subordinirani krediti i zajmovi iz tačke (17) stav 3. ovog člana,

– kratkoročni oročeni bankarski depoziti sa rokom otplate do godinu dana između banke i strane banke, koji se koriste tako što banka – kreditor uplaćuje sredstva na račun banke – dužnika,

– kratkoročne bankarske kreditne linije sa rokom otplate do godinu dana između banke i strane banke, koji se koriste tako što banka – kreditor vrši plaćanja po nalogu banke – dužnika,

– izvoz i uvoz robe ili usluga, koji se u smislu ovog zakona, smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom,

– drugi poslovi koji imaju obeležja kreditnog posla sa inostranstvom.

Kreditnim poslovima sa inostranstvom iz stava 1. ove tačke smatraju se i:

– bankarske garancije, avali i drugi oblici jemstva koje banka daje u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu,

– jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident – pravno lice i preduzetnik daje u korist nerezidenta – kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, kao i jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident – pravno lice daje po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.

Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i krediti i zajmovi u dinarima koje u skladu sa odredbama ovog zakona međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države odobravaju rezidentima, kao i krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima.

Kreditni poslovi iz ove tačke evidentiraju se kod Narodne banke Srbije.

(21a) Garancijski poslovi, koje banka obavlja u skladu sa propisima o bankama, obuhvataju i:

– izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva po nalogu rezidenta ili nerezidenta po tekućim i kapitalnim poslovima sa inostranstvom, osim garancija iz tačke (21) stav 5. alineja prva ovog člana, i pribavljanje garancija stranih banaka i garancija i jemstava nerezidenata po tim poslovima,

– pribavljanje garancija stranih banaka i garancija i jemstava nerezidenata kao sredstva obezbeđenja za potraživanje banke od rezidenta.

Garancijskim poslovima smatraju se i:

– jemstva koja rezident pravno lice daje nerezidentu po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvođenja investicionih radova u Republici,

– garancije i jemstva koja rezident pravno lice pribavlja od nerezidenta po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izvođenja investicionih radova u inostranstvu, kao i po poslu sa drugim rezidentom pravnim licem u Republici.

(22) Depozitni poslovi, u smislu ovog zakona, jesu poslovi na osnovu ugovora o depozitu između nerezidenta i banke, kao i između rezidenta i banke u inostranstvu.

(23) Poslovi po osnovu ugovora o osiguranju obuhvataju plaćanja premija i osiguranih iznosa na osnovu ugovora između osiguravajućeg društva – nerezidenta i rezidenta kao osiguranika kao i između osiguravajućeg društva – rezidenta i nerezidenta kao osiguranika, u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje.

(24) Valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama ( valuta obaveze) u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate).

(25) Lični prenos sredstava plaćanja je prenos sredstva iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvršenju

posla – vrši se između rezidenta fizičkog lica i nerezidenta, uključuje poklone i pomoć, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici.

(26) Fizički prenos sredstava plaćanja je svaki prenos gotovine u dinarima, kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku.

Član 26.

Banka u skladu sa propisima o bankama i ovim zakonom, izdaje garancije, avale i druge oblike jemstva po tekućim i kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata i pribavlja garancije stranih banaka i garancije i jemstva nerezidenata po tim poslovima.

BANKA U SKLADU SA PROPISIMA O BANKAMA I OVIM ZAKONOM, IZDAJE GARANCIJE, AVALE I DRUGE OBLIKE JEMSTVA PO TEKUĆIM I KAPITALNIM POSLOVIMA IZMEĐU REZIDENATA I NEREZIDENATA I IZMEĐU DVA NEREZIDENTA U INOSTRANSTVU, POD USLOVOM DA JE JEDAN OD NEREZIDENATA – DUŽNIK U VEĆINSKOM VLASNIŠTVU REZIDENTA, I PRIBAVLJA GARANCIJE STRANIH BANAKA I GARANCIJE I JEMSTVA NEREZIDENATA PO TIM POSLOVIMA.

Banka može u skladu sa propisima o bankama pribavljati garancije stranih banaka, kao i garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja nerezidenata po potraživanjima od rezidenta.

Izuzetno, banka ne može pribavljati garancije i jemstva iz stava 2. ovog člana po potraživanjima u Republici, koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela obavezu otplate prema inostranstvu.

Rezident – pravno lice može dati jemstvo nerezidentu po poslu uvoza robe i usluge drugog rezidenta, kao i nerezidentu koji izvodi investicione radove u Republici.

Rezident – javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom može davati jemstvo nerezidentu po poslovima iz stava 4. ovog člana pod uslovima i na način koji propiše Vlada.

Rezident – pravno lice može pribaviti garanciju i jemstvo od nerezidenta po poslu izvoza robe i usluga i izvođenja investicionih radova u inostranstvu drugom nerezidentu, kao i po poslu između tog rezidenta i drugog rezidenta – pravnog lica u Republici.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na garancije i jemstva iz člana 2. tačka (21) stav 5. ovog zakona, koje se smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom, a obavljaju se u skladu sa članom 18. ovog zakona.

Član 36.

Rezidenti – državni organi i organizacije, korisnici budžetskih sredstava Republike, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne vlasti, mogu imati devizne račune samo kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano, a devize i efektivni strani novac koje ostvare u svom poslovanju mogu da prodaju Narodnoj banci Srbije.

REZIDENTI – KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, KORISNICI SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE I KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI, KAO I DRUGI KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA, DEVIZNE RAČUNE VODE KOD UPRAVE ZA TREZOR U OKVIRU SISTEMA KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA KOJI SE VODI KOD NARODNE BANKE SRBIJE, OSIM AKO POSEBNIM ZAKONOM ILI MEĐUNARODNIM UGOVOROM NIJE DRUKČIJE PROPISANO, A DEVIZE I EFEKTIVNI STRANI NOVAC KOJI OSTVARE U SVOM POSLOVANJU MOGU DA PRODAJU NARODNOJ BANCI SRBIJE.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može odobriti korisniku iz stava 1. ovog člana otvaranje deviznog računa kod ovlašćene banke za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.

Član 39.

Menjačke poslove mogu da obavljaju banke, rezidenti – pravna lica i preduzetnici koji imaju ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova izdato od strane Deviznog inspektorata.

Rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova (u daljem tekstu: ovlašćenje), na osnovu podnetog zahteva, izdaje Devizni inspektorat kada utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava sledeće uslove:

1) da je kao privredni subjekat registrovan kod nadležnog organa;

2) da sa bankom ima zaključen ugovor o obavljanju menjačkih poslova koji ne proizvodi pravno dejstvo ako privredni subjekt nema ovlašćenje;

4) da je organizaciono i kadrovski osposobljen i tehnički opremljen za obavljanje menjačkih poslova.

Pod kadrovskom osposobljenošću za obavljanje menjačkih poslova podrazumeva se da radnici koji neposredno obavljaju menjačke poslove kod privrednog subjekta imaju najmanje srednju stručnu spremu i certifikat za obavljanje menjačkih poslova.

POD KADROVSKOM OSPOSOBLJENOŠĆU ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA PODRAZUMEVA SE DA RADNICI KOJI NEPOSREDNO OBAVLJAJU MENJAČKE POSLOVE KOD PRIVREDNOG SUBJEKTA IMAJU NAJMANJE SREDNJU STRUČNU SPREMU I CERTIFIKAT

ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA, OSIM RADNIKA KOJI MENJAČKE POSLOVE NEPOSREDNO OBAVLJAJU KOD PRAVNOG LICA KOJE OVU DELATNOST OBAVLJA NA OSNOVU POSEBNOG ZAKONA, KOJI MORAJU IMATI NAJMANJE SREDNJU STRUČNU SPREMU I NEMAJU OBAVEZU PRIBAVLJANJA CERTIFIKATA.

Pod organizacionom osposobljenošću podrazumeva se obezbeđenje adekvatnog poslovnog prostora.

Pod tehničkom opremljenošću podrazumeva se obezbeđenje adekvatne opreme i informacionog sistema koji omogućava obavljanje menjačkih poslova na propisan način.

Bliže uslove i način obavljanja menjačkih poslova propisuje Narodna banka Srbije.

U slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, Devizni inspektorat doneće rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje ovlašćenja.

Devizni inspektorat o podnetom zahtevu odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva sa kompletnom dokumentacijom.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje bliže postupak i uslove za sticanje certifikata za obavljanje menjačkih poslova, utvrđuje jedinstveni program obuke za obavljanje menjačkih poslova i uslove koje moraju da ispunjavaju predavači koji vrše obuku.

Certifikat za obavljanje menjačkih poslova izdaje Devizni inspektorat, o čemu vodi odgovarajući registar.

Rešenje Deviznog inspektorata iz st. 2. i 7. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Član 59.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – pravno lice, banka i nerezident – pravno lice:

1) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju uslovi i način evidentiranja kreditnih poslova iz člana 4. ovog zakona (član 4. stav 2);

2) ako ne vrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga pod uslovima i na način koji propiše Vlada (član 6. st. 1. i 2);

3) ako ne vrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom pod uslovima i na način koji propiše Vlada (član 6. stav 3);

4) ako kupuje ili prodaje, odnosno plati ili naplati potraživanja i dugovanja koja nisu nastala po osnovu spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga rezidenata (član 7. stav 1);

5) ako poslove iz člana 7. stav 1. ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 7. stav 2);

6) ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja (član 6. stav 2, član 7. stav 3, član 12. stav 2, član 13. stav 5, član 14. stav 2, član 33. stav 4, član 37. stav 1);

7) ako ne postupi u skladu sa propisom Vlade (član 7. stav 4);

8) ako kupuje potraživanja i dugovanja nastala po osnovu spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga suprotno uslovima i načinu koje propiše Vlada (član 7. stav 5);

9) ako izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave (član 8);

10) ukoliko ne postupa u skladu sa propisom Vlade (član 8a);

11) ako ne izvesti Devizni inspektorat u skladu sa propisom Vlade (član 9);

12) ako vrši plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija suprotno članu 11. ovog zakona;

13) ako vrši plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima u inostranstvu, odnosno Republici suprotno zakonu koji uređuje svojinsko pravne odnose (član 12. stav 1);

14) ako vrši plaćanje radi kupovine stranih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti suprotno članu 13. st. 2, 3. i 4. ovog zakona;

15) ako vrše plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti, suprotno zakonu koji uređuje tržište hartija od vrednosti (član 14. stav 1);

16) ako kupuje strane kratkoročne hartije od vrednosti na stranom i domaćem tržištu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 15. stav 1);

17) ako vrši plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2);

18) ako vrši plaćanje radi kupovine kratkoročnih hartija od vrednosti u Republici (član 15. stav 3);

19) ako vrši plaćanje, naplatu, prenos, prebijanje, kao i izveštavanje po poslovima sa finansijskim derivatima suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 16);

20) ako vrše plaćanja radi ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona kojim se uređuju poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 1);

21) ako vrše plaćanja radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima (član 17. stav 2);

22) ako kreditni posao sa inostranstvom zaključi suprotno odredbama člana 18. ovog zakona;

23) ako odobri kredit ili zajam u dinarima iz člana 18. stav 2. ovog zakona, suprotno uslovima i načinu koji propiše Narodna banka Srbije (član 18. stav 2);

24) ako daje bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva u korist nerezidenta kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, pribavlja garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenta po kreditima koje odobrava nerezidentima i daje garancije, avale i druge oblike jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu suprotno odredbi člana 18. stav 3. ovog zakona;

25) ako učestvuje u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu suprotno odredbama člana 18. ovog zakona;

26) ako odobri sindicirani finansijski kredit ili zajam iz člana 18. st. 4. i 5. ovog zakona, a nisu ispunjeni uslovi iz tog člana (član 18. st. 4. i 5.);

27) ako kupi potraživanje od nerezidenta – učesnika u sindiciranom finansijskom kreditu ili zajmu koji grupa stranih kreditora odobrava dužniku, suprotno uslovima iz člana 18. st. 4. i 5. ovog zakona (član 18. stav 6);

28) ako postupi suprotno članu 18. stav 7. ovog zakona;

29) ako daje jemstva i druga sredstva obezbeđenja u korist nerezidenta kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, pribavlja garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja od nerezidenta po kreditima koje odobrava nerezidentima i daje jemstva i druga sredstva obezbeđenja po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu suprotno odredbi člana 18. stav 8. ovog zakona;

30) ako obavlja kreditne poslove sa inostranstvom suprotno odredbama posebnog zakona (član 18. stav 9);

31) ako postupi suprotno odredbi člana 18. stav 11. ovog zakona;

32) ako postupi suprotno odredbi člana 18. stav 12. ovog zakona;

33) ako garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja iz člana 18. ovog zakona ne daju u valuti osnovnog kreditnog posla čije uredno izvršenje obezbeđuju (član 18. stav 14);

34) ako zaključi ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom suprotno odredbama člana 19. ovog zakona;

35) ako poslove iz člana 20. stav 1. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 20. stav 2);

36) ako kupuju potraživanja i dugovanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 20. stav 3);

37) ako finansijske kredite uzete u inostranstvu koristi suprotno odredbi člana 21. stav 1. ovog zakona (član 21. stav 1);

38) ako finansijske kredite uzima u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju namene, način i uslovi uzimanja tih kredita (član 21. stav 2);

39) ako uzima kratkoročne oročene bankarske depozite i kratkoročne bankarske kreditne linije od stranih banaka suprotno odredbi člana 22. ovog zakona;

40) ako finansijske kredite odobrava nerezidentu suprotno odredbi člana 23. stav 1. ovog zakona (član 23. stav 1);

41) ako daje jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu pod uslovima suprotnim odredbi člana 23. stav 1. ovog zakona (član 23. stav 2);

42) ako ne ugovori i od nerezidenta ne pribavi instrumente obezbeđenja naplate pri obavljanju kreditnih poslova iz člana 23. st. 1. i 2. ovog zakona (član 23. stav 3);

43) ako ne postupi u skladu sa članom 23. stav 4. ovog zakona (član 23. stav 4);

44) ako odobrava finansijske kredite nerezidentima i daje bankarske garancije i jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu, suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 23. stav 5);

45) ako ne evidentira kreditni posao sa inostranstvom na način i u rokovima koje propiše Narodna banka Srbije (član 24);

46) ako odobrava kredite u devizama suprotno odredbama člana 25. ovog zakona;

47) ako garancijske poslove iz člana 26. stav 1. ovog zakona obavlja suprotno ovom zakonu i propisima o bankama;

48) ako pribavlja garancije stranih banaka kao i garancije, jemstva i druga sredstva obezbeđenja nerezidenata po potraživanjima od rezidenta suprotno propisima o bankama (član 26. stav 2);

49) ako pribavlja garancije i jemstva iz člana 26. stav 2. ovog zakona po potraživanjima u Republici koja su nastala po osnovu inostranih kredita za koje je država preuzela obavezu otplate prema inostranstvu (član 26. stav 3);

50) ako daje jemstvo nerezidentu suprotno članu 26. stav 4. ovog zakona;

51) ako daje jemstvo nerezidentu suprotno propisu Vlade (član 26. stav 5);

52) ako pribavi garancije ili jemstva nerezidenta suprotno članu 26. stav 6. ovog zakona;

53) ako drži devize na računu kod banke u inostranstvu suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 27. stav 2);

54) ako na računu kod banke drži devize i dinare suprotno ovom zakonu (član 28. stav 1);

55) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 28. stav 2);

56) ako lica iz člana 29. stav 1. ovog zakona vrše prenos sredstava sa nerezidentnog, odnosno rezidentnog računa u inostranstvo, a prethodno nisu izmirili poreske obaveze prema Republici iz posla po osnovu kojeg su ostvarena ta sredstva (član 29. stav 1);

57) ako vrši plaćanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 1);

58) ako vrši plaćanje premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom – osiguravajućim društvom, a koji nije dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja (član 30. stav 2);

59) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije koji uređuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva (član 31);

60) ako obavlja delatnost pružanja usluga prenosa novca u međunarodnom platnom prometu suprotno uslovima koje propiše i utvrdi ministarstvo nadležno za poslove finansija (član 31a);

61) ako platni promet sa inostranstvom u devizama i dinarima ne obavlja preko banke (član 32. stav 1);

62) ako platni promet sa inostranstvom ne obavlja preko Narodne banke Srbije (član 32. stav 2);

63) ako platni promet po kreditnim poslovima sa inostranstvom obavlja suprotno odredbi člana 32. stav 3. ovog zakona;

64) ako obavlja platni promet sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 32. stav 5);

65) ako izvrši naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu koji nije dozvoljen ovim zakonom (član 33. stav 1);

66) ako postupi suprotno članu 33. stav 2. ovog zakona;

67) ako poslove iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne vrši na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (član 33. stav 3);

68) ako poslove iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne obavi pod uslovima i na način koje propiše Vlada (član 33. stav 5);

69) ako o poslovima iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne izvesti Devizni inspektorat na način i u rokovima koje propiše Vlada (član 33. stav 5);

70) ako promene po kreditnim poslovima sa inostranstvom iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona ne evidentiraju kod Narodne banke Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona (član 33. stav 6);

71) ako plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici vrši suprotno odredbama člana 34. ovog zakona;

72) ako plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate u efektivnom stranom novcu vrši suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 34. stav 8);

73) ako ne drži devize kod banke, odnosno Narodne banke Srbije (član 35. stav 1);

74) ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda banci (član 35. stav 2);

75) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 35. stav 3);

76) ako ne dostavlja podatke o deviznim računima rezidenata – pravnih lica i preduzetnika na način i u rokovima koje propiše Narodna banka Srbije (član 35. stav 4);

77) ako devizne račune ne drži kod Narodne banke Srbije (član 36. stav 1); 77) AKO DEVIZNE RAČUNE NE VODE KOD UPRAVE ZA TREZOR U OKVIRU SISTEMA KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA KOJI SE VODI KOD NARODNE BANKE SRBIJE (ČLAN 36. STAV 1);

78) ako postupa suprotno odredbama člana 36. stav 2. ovog zakona;

79) ako devize i efektivni strani novac kupuje i prodaje izvan deviznog tržišta (član 38. stav 1);

80) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 38. stav 4);

81) ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije (član 39. stav 6);

82) ako postupa suprotno propisu Vlade (član 39a stav 4);

83) ako za potrebe knjigovodstva i statistike ne primenjuje zvanični srednji kurs dinara (član 41. stav 2);

84) ako za obračun carine i drugih uvoznih dažbina ne primenjuje zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina u skladu sa zakonom koji uređuje carine (član 41. stav 3);

85) ako postupa suprotno merama iz člana 42. ovog zakona;

86) ako postupa suprotno merama iz člana 43. ovog zakona;

87) ako ne izda potvrdu na graničnom prelazu za privremeno oduzete dinare i efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu, a koje prelaze iznos koji propiše Narodna banka Srbije (član 48);

88) ako ne vode evidenciju o deviznom poslovanju (član 53. stav 1);

89) ako postupa suprotno propisu Vlade (član 53. stav 2);

90) ako privremeno oduzete devize, efektivni strani novac, dinare, čekove i hartije od vrednosti ne deponuje na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili ne stavi u depo kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja (član 55).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – pravnom licu ili nerezidentu, odgovorno lice u banci – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u rezidentu iz člana 36. stav 1. ovog zakona – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u rezidentu – ogranku stranog pravnog lica – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada

Obrađivač: Ministarstvo finansija

2. Naziv propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, član 62. i član 63. tač. 1a) i 3).

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Četiri godine od dana stupanja na snagu Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Delimično ispunjene.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

U toku je postepena liberalizacija kretanja kapitala, koja će biti potpuno sprovedena u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Sporazuma.

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

Ne postoji.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov IV – Kapital i platni promet, član 63.

Predlog zakona o izmenama Zakona o deviznom poslovanju nije predmet uređenja primarnih izvora prava EU.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Predlog zakona o izmenama Zakona o deviznom poslovanju nije predmet uređenja sekundarnih izvora prava EU

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Predlog zakona o izmenama Zakona o deviznom poslovanju ne predstavlja usaglašavanje sa direktivama EU.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

Ulaskom Republike Srbije u EU.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora