PREDLOG ZAKONA O LIČNOJ KARTI
I. OPŠTE ODREDBE
Pojam lične karte i njena svrha
Član 1.
Lična karta je javna isprava kojom građani Republike Srbije dokazuju identitet.
U skladu sa zakonom, lična karta služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su u njoj sadržane.
Ako je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta može da služi i kao putna isprava.
Pravo na ličnu kartu
Član 2.
Pravo na ličnu kartu ima svaki državljanin Srbije i Crne Gore sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije i državljanin Republike Srbije koji živi u inostranstvu (u daljem tekstu: državljanin), stariji od 16 godina života.
Pravo na ličnu kartu ima i državljanin stariji od deset godina života (u daljem tekstu: dete).
Dužnost da se ima lična karta
Član 3.
Državljanin Srbije i Crne Gore stariji od 16 godina života koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije dužan je da ima ličnu kartu.
Stranci i lična karta
Član 4.
Stranim državljanima i licima bez državljanstva koji borave na teritoriji Republike Srbije lična karta se izdaje u skladu sa posebnim zakonom.
II. VAŽENjE LIČNE KARTE
Član 5.
Lična karta izdaje se sa rokom važenja od pet godina, a deci sa rokom važenja od dve godine, a najkasnije do kraja meseca u kalendarskoj godini kada pune 16 godina života.
III. NADLEŽNOST ZA IZDAVANjE LIČNE KARTE
Član 6.
Ličnu kartu izdaje na propisan način ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: nadležni organ).
Propis iz stava 1. ovog člana donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: ministar).
IV. OBRAZAC LIČNE KARTE
Sadržina obrasca
Član 7.
Lična karta izdaje se na obrascu koji propiše ministar.
U obrazac lične karte unose se sledeći podaci o imaocu te isprave:
1) prezime;
2) ime;
3) pol;
4) dan, mesec i godina rođenja;
5) mesto, opština i država rođenja;
6) jedinstveni matični broj građana.
U obrazac lične karte unose se i slike biometrijskih podataka imaoca te isprave (fotografija, otisak prsta i potpis).
U obrazac lične karte unosi se i datum izdavanja lične karte sa rokom njenog važenja.
Automatsko očitavanje podataka. Zaštitni elementi
Član 8.
Obrazac lične karte sadrži prostor za kontaktni mikrokontroler (ČIP) i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka, u koji se unose svi vidljivi podaci na ličnoj karti, kao i podaci o državljanstvu, prebivalištu i adresi stana njenog imaoca i jedinstveni matični broj njegovih roditelja.
Obrazac lične karte sadrži i zaštitne elemente koje propisuje ministar.
Štampanje obrasca. Upisivanje podataka
Član 9.
Obrazac lične karte štampa se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, i na engleskom jeziku.
Obrazac lične karte štampa se i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
U obrazac lične karte podaci o prezimenu i imenu upisuju se u izvornom obliku onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih. Podaci o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina paralelno se upisuju i po srpskom pravopisu i pismu.
Ostali podaci upisuju se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
V. POSTUPAK IZDAVANjA LIČNE KARTE
Zahtev. Podnošenje zahteva
Član 10.
Lična karta izdaje se na lični zahtev.
Zahtev za izdavanje lične karte podnosi se nadležnom organu preko njegovih organizacionih jedinica u opštinama, gradovima i gradu Beogradu, a može se podneti i preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Srbije i Crne Gore, koji će ga, bez odlaganja, proslediti nadležnom organu.
Zahtev za izdavanje lične karte podnosi se lično.
Za dete, odnosno lice lišeno poslovne sposobnosti zahtev za izdavanje lične karte podnosi roditelj ili drugi zakonski zastupnik.
Radi utvrđivanja identiteta i drugih činjenica značajnih za rešavanje o zahtevu za izdavanje lične karte i uzimanja biometrijskih podataka (fotografija, otisak prsta, potpis), prilikom podnošenja zahteva potrebno je prisustvo lica kome se izdaje lična karta.
Lice iz stava 5. ovog člana, koje prema nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti ili narodnim običajima nosi kapu ili maramu kao sastavni deo nošnje, odnosno odeće, može biti fotografisano sa kapom ili maramom, u skladu sa propisom o načinu uzimanja biometrijskih podataka.
Biometrijski podaci iz stava 5. ovog člana uzimaju se na način koji propiše ministar.
Rok za podnošenje zahteva
Član 11.
Lica koja su po odredbama ovog zakona dužna da imaju ličnu kartu zahtev za izdavanje lične karte podnose najkasnije u roku od 15 dana po navršenoj 16. godini života, odnosno u roku od 15 dana po ispunjavanju uslova iz člana 3. ovog zakona.
Istinitost podataka
Član 12.
U zahtevu za izdavanje lične karte podnosilac zahteva mora da navede istinite podatke.
Sadržina zahteva
Član 13.
Podnosilac zahteva dužan je da u zahtevu za izdavanje lične karte da sledeće podatke:
jedinstveni matični broj građana;
prezime i ime;
pol;
datum rođenja;
mesto, opština i država rođenja;
državljanstvo;
jedinstveni matični broj za roditelje;
prebivalište na teritoriji Republike Srbije (mesto, opština i adresa stana) u vreme podnošenja zahteva;
strana država u kojoj živi, za lica bez prebivališta na teritoriji Republike Srbije;
10) datum podnošenja zahteva.
Prilozi uz zahtev
Član 14.
Uz zahtev za izdavanje lične karte stavlja se na uvid ranije izdata lična karta, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i druge isprave iz kojih se može utvrditi identitet lica kome se izdaje lična karta, odnosno kojima se dokazuju podaci iz tog zahteva.
Lice kome se prvi put izdaje lična karta uz zahtev za izdavanje lične karte prilaže fotografiju propisane veličine, koja verno prikazuje njegov lik.
Potvrda o podnetom zahtevu
Član 15.
Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte podnosiocu se izdaje potvrda na obrascu koji propiše ministar, koja služi kao dokaz o podnetom zahtevu.
Određivanje jedinstvenog matičnog broja građana u
slučaju kad taj broj nije određen
Član 16.
Ako se u postupku izdavanja lične karte utvrdi da državljaninu koji nije rođen na teritoriji Republike Srbije i na toj teritoriji nema prijavljeno prebivalište nije određen jedinstveni matični broj građana, nadležni organ je dužan da prilikom izdavanja lične karte državljaninu odredi taj broj, u skladu sa zakonom.
Za određivanje jedinstvenog matičnog broja građana u slučaju iz stava 1. ovog člana, za broj registra (IV grupa) određuje se broj 88.
Rok za izdavanje lične karte
Član 17.
Nadležni organ je dužan da izda ličnu kartu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
U hitnim slučajevima (lečenje, bolest ili smrt člana porodice, neodložan službeni put) ili iz drugih opravdanih razloga, ako su za to ispunjeni uslovi koje propiše ministar, nadležni organ je dužan da ličnu kartu izda i u kraćem roku.
Poništavanje ranije izdate lične karte
Član 18.
Prilikom uručenja lične karte nadležni organ je dužan da ranije izdatu ličnu kartu poništi.
Poništavanje lične karte vrši se na način koji propiše ministar.
VI. POSEBNE OBAVEZE U VEZI SA IZDATOM LIČNOM KARTOM
Zabrana korišćenja lične karte. Izdavanje nove lične karte
Član 19.
Imalac ne sme da koristi ličnu kartu:
1) ako su promenjeni njegovi lični podaci iz člana 7. stav 2. ovog zakona;
2) ako fotografija na ličnoj karti više ne odgovara njegovom izgledu;
3) ako je lična karta oštećena ili iz bilo kog drugog razloga ne služi svrsi;
4) ako naknadno sazna da mu je u ličnu kartu unet netačan podatak.
Imalac lične karte dužan je da podnese zahtev za izdavanje nove lične karte u roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga iz stava 1. ovog člana.
Prestanak važenja lične karte
Član 20.
Lična karta prestaje da važi:
1) istekom roka na koji je izdata;
2) smrću njenog imaoca;
3) ako njen imalac prestane da ispunjava uslove iz člana 2. ovog zakona.
U slučaju iz tačke 1. stava 1. ovog člana, lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima ličnu kartu dužno je da podnese zahtev za izdavanje nove lične karte najkasnije u roku od 15 dana po isteku roka na koji mu je prethodna lična karta izdata.
Lice koje je u posedu lične karte umrlog lica, odnosno lice iz tačke 3. stava 1. ovog člana dužno je da vrati ličnu kartu nadležnom organu radi poništenja u roku od 15 dana od dana prestanka važenja lične karte.
Legitimisanje. Zabrana zloupotrebe
Član 21.
Lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima ličnu kartu dužno je da je nosi i da je pokaže na zahtev službenog lica ovlašćenog za legitimisanje.
Zabranjeno je ličnu kartu davati drugom licu da se njom služi kao svojom, odnosno služiti se tuđom ličnom kartom kao svojom ili je na drugi način zloupotrebljavati.
Nestanak i pronalazak lične karte
Član 22.
Lice koje ostane bez lične karte ili nađe tuđu ličnu kartu dužno je bez odlaganja da prijavi nestanak ili pronalazak lične karte nadležnom organu.
Ako je lična karta nestala ili pronađena u inostranstvu, lice iz stava 1. ovog člana dužno je da njen nestanak ili pronalazak prijavi diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije i Crne Gore koje će o tome obavestiti nadležni organ.
Nevažeća lična karta
Član 23.
Nestalu ličnu kartu nadležni organ rešenjem proglašava nevažećom.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana žalba nije dopuštena.
Lice čija je lična karta proglašena nevažećom dužno je da to oglasi u “Službenom glasniku Republike Srbije” o svom trošku.
Nadležni organ izdaće ličnu kartu nakon što utvrdi da je nestala lična karta oglašena nevažećom u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Troškovi izdavanja lične karte.
Oslobađanje od plaćanja takse
Član 24.
Za izdavanje lične karte plaća se naknada, koja obuhvata cenu obrasca lične karte i troškove tehničke izrade.
Cenu obrasca lične karte i troškove tehničke izrade utvrđuje ministar.
U postupku izdavanja lične karte ne plaća se taksa.
VII. EVIDENCIJA I KORIŠĆENjE PODATAKA
Evidencija o ličnim kartama.
Nadležnost za vođenje evidencije
Član 25.
O izdatim ličnim kartama, o podnetim zahtevima za izdavanje lične karte, o ličnim kartama koje su poništene i o ličnim kartama koje su proglašene nevažećim vodi se evidencija (u daljem tekstu: evidencija o ličnim kartama).
Evidenciju o ličnim kartama vodi nadležni organ.
Način vođenja evidencije o ličnim kartama i obrasce za vođenje te evidencije propisuje ministar.
Kod vođenja evidencije o ličnim kartama na sredstvima za automatsku obradu podataka primenjuju se mere zaštite od neovlašćenog pristupa i čuvanja podatka u obliku u kome je formiran, odnosno primljen.
Sadržina evidencije
Član 26.
Evidencija o ličnim kartama sadrži podatke o: podnosiocu zahteva iz člana 13. ovog zakona i slike njegovih biometrijskih podataka; o serijskom i registarskom broju lične karte; o roku važenja i datumu izdavanja lične karte; o razlozima poništenja lične karte i o nevažećim ličnim kartama.
Evidencija sadrži i podatke na osnovu kojih se može identifikovati službeno lice u nadležnom organu koje je rešavalo o zahtevu za izdavanje lične karte.
Tačnost podataka. Zaštita podataka
Član 27.
Evidencija o ličnim kartama mora da bude ažurna, tačna i bezbednim merama zaštićena od neovlašćenog pristupa i korišćenja.
Korišćenje podataka
Član 28.
Nadležni organ može podatke iz evidencije davati državnim i drugim organima i organizacijama, kao i pravnim i fizičkim licima, i to pod sledećim uslovima:
1) da je subjekt koji traži podatke zakonom ili drugim propisima ovlašćen da traži i prima te podatke;
2) da su subjektu koji traži podatke ti podaci neophodni za izvršavanje poslova iz njegove nadležnosti;
3) da subjekt koji traži podatke obezbeđuje zaštitu ličnih podataka.
VIII. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 29.
Novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj lice:
1) koje suprotno utvrđenoj dužnosti nema ličnu kartu (član 3);
2) koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte (čl. 11. i 20. stav 2);
3) koje u zahtevu za izdavanje lične karte navede neistinite podatke (član 12);
4) koje koristi ličnu kartu koju ne sme da koristi ( član 19);
5) koje odbije da pokaže ličnu kartu službenom licu ovlašćenom za legitimisanje (član 21. stav 1);
6) koje ličnu kartu da drugom licu da se njome služi kao svojom, odnosno služi se tuđom ličnom kartom kao svojom ili je na drugi način zloupotrebljava (član 21. stav 2).
Član 30.
Novčanom kaznom do 5. 000 dinara kazniće se za prekršaj lice:
1) koje u propisanom roku ne vrati ličnu kartu nadležnom organu radi poništenja (član 20. stav 3);
2) koje ne nosi ličnu kartu a dužno je da je ima (član 21.stav 1);
3) koje bez odlaganja ne prijavi nestanak ili pronalazak lične karte (član 22);
4) koje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ ne oglasi nestalu ličnu kartu nevažećom (član 23. stav 3).
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Važenje lične karte izdate po ranijim propisima
Član 31.
Lična karta izdata pre dana početka primene ovog zakona važi do roka navedenog u ličnoj karti, a najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postupanje sa nerešenim zahtevima
Član 32.
Postupak za rešavanje zahteva za izdavanje lične karte započet pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona.
Rok za donošenje podzakonskih propisa.
Primena ranijih propisa
Član 33.
Podzakonske propise utvrđene u članu 6. stav 2, članu 7. stav 1, članu 8. stav 2, članu 10. stav 7, članu 14. stav 2, članu 15, članu 17. stav 2, članu 18. stav 2, članu 24. stav 2. i članu 25. stav 3. ovog zakona, ministar će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do početka primene podzakonskih propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Prestanak važenja zakona
Član 34.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe Zakon o osnovnim podacima za ličnu kartu („Službeni list SFRJ“, broj 6/73) i Zakon o ličnoj karti (“Službeni glasnik SRS”, br. 15/74, 54/77, 57/80, 45/85 i 40/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 53/93- dr. zakon, 67/93- dr. zakon, 48/94- dr. zakon i 101/05- dr. zakon).
Stupanje na snagu Zakona i početak primene
Član 35.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.
O B R A Z L O Ž E Nj E
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 20. stav 2. Ustava Republike Srbije prema kome se prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, kao i član 72. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina.
II. Razlozi za donošenje zakona
Materija o ličnim kartama u Republici Srbiji uređena je Zakonom o osnovnim podacima za ličnu kartu iz 1973. godine i Zakonom o ličnoj karti iz 1974. godine. Ovi zakoni predstavljaju organsku celinu, a odnose se na izdavanje lične karte državljanima Srbije i Crne Gore koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Izdavanje lične karte strancima koji borave na teritoriji Republike Srbije uređeno je u okviru važećeg Zakona o kretanju i boravku stranaca iz 1980. godine.
Prema iznetom, građanima Republike Srbije za dokazivanje identiteta još uvek služi lična karta koja je uvedena pre više od 30 godina.
U uslovima kada je uz pomoć elektronskih identifikacionih kartica u mnogim državama zaživeo integrisan automatizovan sistem za personalizaciju identifikacionih dokumenata, postojeća lična karta koja je u upotrebi u Republici Srbiji predstavlja jedan zastareo i prevaziđen model dokumenta koji služi za dokazivanje identiteta. Između ostalog, taj dokument ne zadovoljava najnovije tendencije u ovoj oblasti: da je brza, tačna i pouzdana identifikacija pojedinca od fundamentalnog značaja u prevenciji i borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i drugih oblika kriminalnog delovanja koji predstavljaju međunarodni problem, i koji stoga nužno podrazumeva međunarodnu saradnju nadležnih državnih organa, slobodan protok informacija i razmenu ličnih podataka od značaja za utvrđivanje identiteta.
U funkciji prevencije i borbe protiv terorizma i drugih oblika kriminalnog delovanja, pitanjem identifikacionih dokumentata bave se Međunarodna organizacija za civilni avio saobraćaj (ICAO), Savet Evrope i njegova tela, i mnoge druge međunarodne organizacije, i u toj oblasti postoje brojni međunarodni standardi, preporuke i direktive.
Prema tim preporukama, identifikacioni dokument je svaki dokument koji izdaju nadležni državni organi u skladu sa nacionalnim zakonom u cilju potvrde identiteta.
Međutim, identitet lica, koji znači jedinstvenu kombinaciju karakteristika koje se odnose na svako fizičko lice, koja dozvoljava njegovu individualizaciju od strane nadležnih državnih organa, kao što su ime, prezime, datum i mesto rođenja, pol, fizičke karakteristike i dr, predstavlja deo privatnosti tog lica, kojoj međunarodna regulativa garantuje poštovanje i zaštitu.
Svako prikupljanje, čuvanje, saopštavanje i druga vrsta obrade ličnih podataka koji se tiču identiteta može predstavljati mešanje u privatni život. Prema međunarodnom pravu, a tako je i po Ustavu Republike Srbije, bez saglasnosti lica, mešanje u privatni život može se dozvoliti samo zakonom.
Zakon čije se donošenje predlaže pripremljen je na izloženim osnovima.
Osnovni razlog za donošenje novog Zakona o ličnoj karti je stvaranje normativnih pretpostavki za uvođenje integrisanog automatizovanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata u Republici Srbiji, što se postiže uvođenjem novog, savremenog, funkcionalnog, elektronskog primarnog identifikacionog dokumenta – lične karte, koja bi se ubuduće izdavala građanima Republike Srbije.
Uvođenjem elektronskog identifikacionog dokumenta vrši se usklađivanje sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama Evropske unije, Interpola i Europola, što je jedan od preduslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije. Time se ujedno zadovoljava i potreba za praćenjem svetskih tehnoloških trendova u ovoj oblasti.
Integrisani automatizovani sistem za personalizaciju identifikacionih dokumenata, čije se uvođenje predlaže, omogućava prevenciju novih oblika kriminaliteta koji se oslanjaju na zloupotrebu savremenih tehničkih i tehnoloških dostignuća, unapređuje sistem za razmenu podataka sa domaćim i međunarodnim subjektima, doprinosi efikasnijoj saradnji sa međunarodnim policijskim organizacijama i bezbednosnim strukturama drugih država, smanjuje mogućnost falsifikovanja i drugih zloupotreba i ubrzava razvoj elektronske vlade.
Osim toga, personalizacija identifikacionih dokumenata doprinela bi modernizaciji i unapređenju organizacije i metoda rada državnih organa, organa lokalne samouprave i javnih službi, sa jedne strane, i efikasnom i racionalnom ostvarivanju prava, obaveza i interesa građana, sa druge strane.
Prema tome, ovaj zakon, kao jedan iz grupe reformskih projekata, značajan je ne samo sa stanovišta ostvarivanja osnovnih ljudskih prava kojima se garantuje puna zaštita, nego i ukupnih nastojanja koja se na međunarodnom planu preduzimaju u borbi protiv novih oblika kriminaliteta, u čemu je brza, ispravna i pouzdana identifikacija pojedinca od presudnog značaja.
Zakon čije se donošenje predlaže obezbediće uvođenje lične karte, kao primarnog identifikacionog dokumenta, koji danas u svetu predstavlja najbolje i najpouzdanije sredstvo za identifikaciju lica.
Prednosti ovog dokumenta ogledaju se u sledećem:
jednoznačna verifikacija i identifikacija lica, dokumenata i podataka (eliminisanje razlika podataka u dokumentima i podataka sadržanih u evidencijama);
stvaranje dinamičkog dokumenta (mogućnost izmene određenih podataka sadržanih u dokumentu), za razliku od dosadašnjih statičkih (nepromenljivih) dokumenata;
zaštita privatnosti građana, jer niko neovlašćeno ne može imati uvid u sadržaj ličnih podataka građana, odnosno podaci smešteni na dokumentu ne mogu se zloupotrebiti;
smanjenje mogućnosti falsifikovanja i zloupotrebe samog dokumenta;
pouzdano i bezbedno ostvarivanje funkcije autentičnosti vlasnika dokumenta, zaštite integriteta podataka, neporecivosti i zaštite tajnosti podataka;
pojednostavljivanje i ubrzanje procedure za izdavanje dokumenta;
mogućnost korišćenja dokumenta za više funkcija, što doprinosi smanjenju ukupnih troškova celog procesa.
Sve ovo bi ujedno i bili ciljevi koji se žele ostvariti donošenjem ovog zakona.
III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i
pojedinačnih rešenja
U glavi I. Opšte odredbe, pošlo se, pre svega, od definisanja pojma lične karte i određivanja svrhe kojoj taj dokument treba da služi. Tako se u članu 1. utvrđuje da je lična karta javna isprava kojom građani Republike Srbije dokazuju identitet.
Utvrđuje se, takođe, da lična karta, u skladu sa zakonom, služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su njoj sadržane, a može da služi i kao putna isprava ako je tako određeno međunarodnim ugovorom.
Prema rešenju iz člana 2. predloženog zakona, pravo na ličnu kartu imaju sva lica starija od 16 godina života, koji su državljani Srbije i Crne Gore sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, odnosno državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu. Zbog funkcije koju treba da ostvari ovaj dokument, pravo na ličnu kartu je prošireno i na državljanine starije od deset godina života. Ovo predstavlja značajnu novinu u odnosu na dosadašnja rešenja. Naime, i do sada se pravo na ličnu kartu za ovu kategoriju građana izvodilo iz njihovog državljanstva, međutim isključivo se vezivalo za prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Prema predloženom rešenju, taj princip se napušta, što je sasvim razumljivo, budući da lična karta preuzima funkciju primarnog identifikacionog dokumenta koji je pretpostavka za izdavanje drugih, sekundarnih identifikacionih dokumenata (putna isprava, vozačka dozvola i dr).
Dužnost da imaju ličnu kartu utvrđuje se za sve državljane Srbije i Crne Gore starije od 16 godina života koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije (član 3).
Kod pomeranja starosne granice za izdavanje lične karte sa sadašnjih 18 na 16 godina imalo se u vidu da se neka prava stiču već sa 15 godina života (pravo na zasnivanje radnog odnosa). Osim toga, kod predlaganja ovog rešenja imalo se u vidu da identifikacioni dokument treba da ostvari značajnu funkciju na polju borbe protiv kriminaliteta i da je u međuvremenu u toj oblasti došlo do pomeranja starosne granice. Takođe, sagledavanjem trendova u svetu, utvrđeno je da je starosna granica od 15 godina, primera radi, sve češća prilikom zakonskog uređivanja obaveze za posedovanje lične karte.
Od primene ovog zakona izostavljeni su državljani Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Crne Gore, koji su, prema rešenjima iz Ustavne povelje, u pogledu prava na izdavanje lične karte izjednačeni sa državljanima te države članice. Iz istih razloga, odredbama ovog zakona podležu crnogorski državljani sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije.
To znači da se zakon čije se donošenje predlaže bavi pravima koja su izvedena iz državljanstva. Premda se radi o zakonu od nesporne važnosti, on uređuje materiju pretežno tehničkog karaktera.
Kao i do sada, pitanje izdavanja lične karte strancima koji borave na teritoriji Republike Srbije urediće se posebnim zakonom (član 4).
U glavi II. Važenje lične karte, u članu 5. predviđeni si rokovi važenja lične karte. Licima starijim od 16 godina života lična karta bi se izdavala sa rokom važenja od pet godina, a deci na rok od dve godine, a najkasije do kraja meseca u kalendarskoj godini kada pune 16 godina života.
U glavi III. Nadležnost za izdavanje lične karte (član 6) predviđa se da ličnu kartu izdaje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, i to na način koji propiše ministar unutrašnjih poslova.
U glavi IV. Obrazac lične karte (čl. 7. do 9) postavljaju se osnove za uvođenje savremene, funkcionalne, elektronske lične karte. Utvrđuje se da se lična karta izdaje na obrascu koji propiše ministar unutrašnjih poslova. Takođe, uređuju se i sva druga pitanja vezana za štampanje obrasca lične karte i upisivanje podataka u obrazac lične karte, i to uz puno poštovanje dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i građanskih sloboda.
Prema članu 7. predloženog zakona, lični podaci koji bi se unosili u ličnu kartu predviđeni su u skladu sa međunarodnim standardima i to u obimu koliko je to neophodno za identifikaciju pojedinca i njegovu individualizaciju u odnosu na druga fizička lica.
Za razliku od sadašnje, predviđa se da nova lična karta sadrži i biometrijske podatke (član 7. stav 2), koji obezbeđuju pouzdanu potvrdu i proveru identiteta. Ovo stoga jer je biometrijski identitet određen jedinstvenim fizičkim osobenostima pojedinca (analiza lica, otisak prsta, potpis i dr). Lična karta sa biometrijskim podacima njenog imaoca je logičan izbor jer se biometrijski identitet ne može falsifikovati ili kopirati. Pored digitalne fotografije imaoca lične karte, koja je prema međunarodnim standardima obavezna, kao tradicionalno ključni element, široko prihvaćen u borbi protiv prevare, preporuka je da zbog jednoznačne i brže identifikacije lica identifikacioni dokument sadrži bar još jedan biometrijski podatak, odnosno otisak prsta.
Elektronska lična karta, čije se uvođenje predviđa ovim zakonom, sa biometrijskim podacima njenog imaoca i infrastrukturom javnih ključeva, efikasnom zaštitom podataka na ličnoj karti i u elektronskim transakcijama, i to uz pomoć mera zaštite ugrađenih u dokument, predstavlja najsavremenije rešenje za ovakvu vrstu dokumenata i znatno će doprineti efikasnosti državne administracije i smanjenju zloupotreba.
Glava V. Postupak izdavanja lične karte (čl. 10-18) odnosi se na zahtev za izdavanje lične karte.
Predlaže se da se lična karta izdaje na lični zahtev, koji se podnosi organu nadležnom za izdavanje lične karte preko njegovih organizacionih jedinica na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i preko diplomatskih i konzularnih predstavništava Srbije i Crne Gore.
Naime, za razliku od dosadašnjeg rešenja, izdavanje lične karte se više ne vezuje za prebivalište, jer projekat izdavanja novih ličnih karata dopušta distribuiran prijem zahteva za izdavanje tog dokumenta, dostupnost sve potrebne dokumentacije za rešavanje po zahtevu i izdavanje na šalterima po želji podnosioca zahteva. Osim toga, kako je i zahtevano od novog projekta, tehnološki je omogućeno da se i zahtevi primaju i vrši distribucija izdatih ličnih karata preko diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Ujedno se propisuje i način podnošenja zahteva za izdavanje lične karte za decu i lica lišena poslovne sposobnosti.
Sa stanovišta uslova za ostvarivanje odgovarajuće kontrole, predviđeno je da se zahtev za izdavanje lične karte podnosi lično (isključena je mogućnost podnošenja zahteva preko punomoćnika ili preporučenom poštanskom pošiljkom). Kroz ovakav način podnošenja zahteva ujedno se obezbeđuje i prisustvo lica kome se izdaje lična karta, što je, s obzirom na svrhu i karakter tog dokumenta, neophodno radi utvrđivanja identiteta, uzimanja biometrijskih podataka i utvrđivanja drugih činjenica značajnih za rešavanje o zahtevu (član 10).
Pored utvrđivanja roka za podnošenje zahteva, utvrđuju se podaci koje podnosilac mora da navede u zahtevu, zatim, njegova obaveza da podatke koje navede budu istiniti, kao i obaveza da uz zahtev priloži određene dokaze (čl. 11-14).
Ovim postupkom obuhvaćene su i određene obaveze nadležnog organa, i to: da podnosiocu zahteva odredi jedinstveni matični broj građana, ako mu taj broj nije određen, da podnosiocu izda potvrdu da je podneo zahtev, da ličnu kartu izda najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, a u hitnim slučajevima i u kraćem roku i da prilikom uručenja lične karte koju izdaje po podnetom zahtevu poništi ličnu kartu koja je istom licu ranije izdata (čl. 15-18).
Glavom VI. Posebne obaveze u vezi sa izdatom ličnom kartom (čl. 19-24) uspostavljeni su određeni mehanizmi koji treba da spreče moguće prevare i zloupotrebe i ojačaju bezbednost identiteta i same lične karte, radi očuvanja njene osnovne svrhe: da dokaže identitet njenog imaoca. U tom cilju, utvrđuju se slučajevi kada izdata lična karta, iako nije istekla njena važnost, ne može da služi svojoj osnovnoj svrsi, zbog čega za njenog imaoca nastaje zabrana njenog korišćenja i obaveza da u zamenu za takvu ličnu kartu zatraži izdavanje nove (član 19).
Ostvarivanju istog cilja, kao i sprečavanju mogućih zloupotreba treba da doprinesu i rešenja iz člana 20. predloženog zakona, kojim se utvrđuju slučajevi prestanka važenja lične karte i, s tim u vezi, obaveze njenog imaoca, odnosno lica koje je u posedu takve lične karte (član 20). Prema ovoj odredbi, lična karta prestaje da važi istekom roka na koji je izdata, smrću njenog imaoca ili u slučaju kad njen imalac prestane da ispunjava uslove propisane ovim zakonom po osnovu kojih je stekao pravo da mu se izda lična karta.
Kao i do sada, utvrđuje se da su lica koja su po ovom zakonu obavezna da imaju ličnu kartu dužna da je nose sa sobom i da je pokažu na zahtev lica ovlašćenog za legitimisanje. Svim licima zabranjuje se da svoju ličnu kartu daju drugima da se njome služe ili da se služe tuđom ličnom kartom kao svojom ili je na drugi način zloupotrebljavaju (član 21).
Značajnu novinu predstavljaju rešenja vezana za nestanak i pronalazak lične karte i postupak proglašavanja lične karte nevažećom i, s tim u vezi, posebne obaveze fizičkih lica (čl. 22. i 23). Svrha ovih odredaba je, takođe, zaštita bezbednosti identiteta i samog dokumenta, a pripremljene su prema preporuci da države treba da preduzmu sve odgovarajuće mere kako bi garantovale da će se gubitak ili krađa identifikacionog dokumenta prijaviti što je pre moguće nadležnim državnim organima i da će se države uzdržati od izdavanja, odnosno zamene dokumenta, sem u slučaju da se ova procedura sledila.
Prema rešenju iz člana 24. predloženog zakona, troškovi izdavanja lične karte padaju na teret njenog imaoca. Ti troškovi obuhvataju cenu obrasca lične karte i troškove tehničke izrade, a njihovu visinu utvrđuje ministar unutrašnjih poslova. S obzirom na novu tehnologiju izdavanja lične karte i izgled lične karte, prema proračunima koji su izvršeni, troškovi izdavanja lične karte trebalo bi da budu u visini postojećih.
Predviđa se da se i ubuduće u postupku izdavanja lične karte ne plaća taksa.
Radi ostvarivanja uvida u podatak o izdatim ličnim kartama, u glavi VII. Evidencija i korišćenje podataka (čl.25. do 28) detaljno se i precizno uređuje evidencija koja se vodi o ličnim kartama.
Prema članu 25, evidenciju o ličnim kartama vodi organ koji izdaje lične karte, i to na način koji svojim aktom propiše ministar unutrašnjih poslova.
Evidencija o ličnim kartama predstavlja svojevrsnu zbirku ličnih podataka. Po Ustavu, prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se samo zakonom. U skladu sa tim, u članu 26. predloženog zakona utvrđuju se lični podaci koji se vode u evidenciji o ličnim kartama, propisuju uslovi pod kojima se ovi podaci mogu davati na korišćenje (član 28), kao i mehanizmi za zaštitu prikupljenih ličnih podataka, sprečavanja njihovog neovlašćenog korišćenja i zloupotrebe (član 25. stav 4, član 26. stav 2. i član 27).
Predložena rešenja u ovom odeljku predstavljaju značajnu novinu u odnosu na dosadašnja rešenja i imaju za cilj obezbeđivanje celovitog uvida u sprovođenje ovog zakona.
Kaznenim odredbama (čl. 29. i 30) predviđaju se prekršaji za postupanja suprotno odredbama ovog zakona. Novčani iznosi kazni, odnosno predviđena kazna zatvora u skladu su sa rešenjima predviđenim u važećem Zakonu o prekršajima. Predloženim rešenjima postignuta je odgovarajuća ravnoteža između zaštite slobode i prava građana i odgovarajuće zaštite države i društva, kao celine, od mogućih zloupotreba.
Prelaznim i završnim odredbama (čl. 31. do 35) utvrđuju se svi potrebni elementi značajni za sprovođenje ovog zakona, njegovo stupanje na snagu i početak primene.
Predlaže se da lične karte izdate po dosadašnjim propisima važe do roka navedenog u tim ispravama, a najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao krajnjeg roka za zamenu postojećih ličnih karata novim (član 31). To znači da će u navedenom periodu u pravnom saobraćaju istovremeno biti i važeće stare i nove lične karte. Kod predlaganja ovakvog rešenja imao se u vidu interes građana da u ostvarivanju svog prava na ličnu kartu što duže koriste svoje važeće lične karte izdate na ranijem obrascu. Osim toga, postoji i potreba da se, istovremeno, obezbedi realan rok za zamenu postojećih ličnih karata novim, kako bi građani bez nervoze, gužve i čekanja dobili ličnu kartu.
Prema rešenju iz člana 35. predloženog zakona, zakon bi počeo da se primenjuje po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Naime, procenjuje se da će do isteka predviđenog roka, do kada treba da se donesu i podzakonski propisi, nadležni organ imati dovoljno vremena da izvrši sve potrebne pripreme i obezbedi odgovarajuće uslove neophodne za primenu zakona.
IV. Procena iznosa finansijskih sredstava
potrebnih za sprovođenje zakona
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u republičkom budžetu.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Donošenjem ovog zakona postigli bi se sledeći efekti:
– realizovanje potpuno sigurnih identifikacionih dokumenata;
– smanjenje mogućnosti falsifikovanja i zloupotreba;
– jednoznačno identifikovanje osoba, dokumenata i podataka;
– povećanje nivoa bezbednosti građana, društva i države u celini;
– smanjenje ukupnih troškova procesa (svi podatci na jednom mestu);
– ubrzan razvoj e-vlade (elektronska vlada).
U domenu koristi za društvo i građane efekti su sledeći:
– svi građani su pred Upravom jednaki;
– stvaranje preduslova za poslove e-Uprave;
– nosioci poslova su domaće kompanije i stručni timovi Ministarstva unutrašnjih poslova;
– samofinansiranje projekta kroz izdvajanja dela sredstava od naplate;
– po koncepciji i inženjeringu jedno od najsavremenijih rešenja u svetu;
– mogućnost za implementaciju sličnih projekata u drugim zemljama;
– prihodovanja izvozom tehnologije i znanja u ovoj oblasti;
– preventivno delovanje protiv terorizma i organozovanog kriminala;
– pojednostavljenje svih vrsta administrativnih postupaka. Kako novi dokumenti sadrže sve potrebne identifikacione biometrijske podatke može se očekivati pojednostavljenje administrativnog postupka izdavanja drugih dokumenata, viza i sl;
– prihvatanje podataka od građana i izdavanje dokumenata građanima u minimalnom roku;
– proces omogućava obradu i digitalnih i analognih fotografija;
– dinamički dokument, jer ima mogućnost izmene podataka zapisanih na čipu kartice za razliku od dosadašnjih statičkih (nepromenljivih) dokumenata;
– uručivanje svih dokumenata se vrši decentralizovano prema zahtevu građana;
– značajno je da je pojednostavljen postupak u slučaju gubitka, krađe ili kvara na kartici;
– nemogućnost zloupotrebe dokumenata.
Izdavanje elektronskih identifikacionih dokumenata se usklađuje sa odgovarajućim međunarodnim standardima i preporukama, i to:
Tehničkim standardima Evropske organizacije ETSI ESI (European Telecommunications Standards Institute – Electronic Signatures and Infrastructures);
Evropskim standardima CEN/ISSS i dokumentima CWA (CEN Workshop Agreement);
Standardima EESSI SG (European Electronic Signatures Standardisation Initiatives Steering Group);
IETF RFC (Request for Comments) dokumentima;
PKCS (Public Key Cryptographic Standards) dokumentima i preporukama firme RSA Data Security;
Evropskim standardom Common Criteria (for Information Technology Security Evaluation) u odeljku EAL (4 i 4+) – (Evaluation Assurance Level);
Američkim standardom FIPS 140-1 (Federal Information Processing Standard) nivoi 3 i 4. kao i standard FIPS 140-2;
Međunarodne organizacije za civilni avio saobraćaj (ICAO International Civil Aviation Organization) dokument 9303 “Mašinski čitljive putne isprave”;
Strukturom javnih ključeva (PKI Public Key Infrastructure 1.1), Biometric Deployment 2.0;
Rezolucijom EU 2000/S310/01 od 17.10.2000.god. o minimumu bezbednosnih zahteva za putne isprave članica EU;
Konvencijom o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka (ETS br.181), Izmenama i dopunama Konvencija – 1999.god., Dodatnim protokolom uz Konvenciju u odnosu na nadzorne organe i prekogranične tokove podataka (2001.god.);
Direktivom 95/46 ES Evropskog Parlamenta i Saveta, o zaštiti pojedninaca u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnim protokom podataka;
Direktivom 2002/58/ES (on Privacy and Electronic Communications).