O B R A Z L O Ž E Nj E
PREDLOGA ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji Zakon treba da reši, je davanje poreske olakšice za kupovinu prvog stana licima koja nemaju rešeno stambeno pitanje. Prema predloženom rešenju, ova poreska olakšica ostvarivaće se kroz sistem refundacije PDV. Naime, punoletni državljanin Republike Srbije koji od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora na osnovu kojeg stiče prvi stan nema svojinu ili susvojinu na stanu na teritoriji Republike Srbije, a koji je prodavcu stana platio cenu stana u potpunosti, ima pravo na refundaciju PDV. Predloženo je da se pravo na refundaciju PDV ograniči površinom stana (za kupca prvog stana do 40 m², a za članove njegovog porodičnog domaćinstva do 15 m² po svakom članu). Uvođenjem ove poreske olakšice stvoriće se povoljniji uslovi za smanjenje broja lica koja nemaju rešeno stambeno pitanje.
U cilju postizanja veće efikasnosti kontrole poreske obaveze po osnovu PDV, kao i smanjenja troškova administriranja PDV, predlaže se, da se postojeći cenzus (iznos ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci) za obavezan ulazak u sistem PDV poveća sa 2.000.000 dinara na 4.000.000 dinara. Takođe, predlaže se da se donja granica ukupnog prometa na osnovu kojeg se stiče mogućnost optiranja za ulazak u sistem PDV poveća sa 1.000.000 dinara na 2.000.000 dinara. Predložena rešenja zasnovana su na analizama grupa obveznika koje su opredeljene prema iznosu ostvarenog ukupnog prometa u 2006. godini i prvom tromesečju 2007. godine. U 2006. godini, grupa obveznika sa ukupnim prometom dobara i usluga manjim od 2.000.000 dinara (broj ovih obveznika – 46.789, odnosno 34.13% od ukupnog broja obveznika) imala je negativnu neto poresku obavezu u visini od oko 735.000.000 dinara. Iz navedenih razloga, predložena rešenja ocenjena su kao opravdana. Kroz odgovarajuće prelazne odredbe ovog zakona predloženo je da odredbe koje se odnose na povećanje cenzusa imaju odloženu primenu, i to od 1. januara 2008. godine.
Propisivanjem poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za naplatu novčanih sredstava pre izvršenog prometa dobara i usluga za koji je propisano ovo poresko oslobođenje (npr. avans za budući izvoz) postiže se povećanje likvidnosti privrednih subjekata čija je delatnost orijentisana na poslovanje sa inostranstvom, prvenstveno na izvoz dobara, kao i dalje usaglašavanje Zakona o PDV sa standardima EU. Pored toga, na ovaj način doprinosi se pospešivanju spoljnotrgovinske razmene.
U cilju smanjivanja postojeće razlike u tehnološkoj opremljenosti između Republike Srbije i zemalja EU, kao i zemalja u okruženju (u Republici Srbiji oko 20% domaćinstava poseduje računar, a u EU oko 50%), predloženo je, da se po posebnoj stopi od 8% oporezuje promet i uvoz personalnih računara. Pored toga, propisivanjem oporezivanja prometa i uvoza ovih dobara po nižoj poreskoj stopi dovešće do stvaranja povoljnijih uslova za osposobljavanje građana za kvalitetnije i efikasnije obavljanje poslova u okviru politike smanjivanja nezaposlenosti, kao i do stimulisanja opšteg ekonomskog razvoja baziranog na primeni informaciono – komunikacionih tehnologija u svakodnevnom poslovanju u smislu povećanja efikasnosti i produktivnosti.
Predlaže se da se, u cilju zaštite budžetskih prihoda, ograniči pravo na refakciju PDV stranim obveznicima. Naime, prema predloženom rešenju, pravo na refakciju PDV imali bi samo strani obveznici koji u Republici Srbiji izlažu na sajmovima za promet dobara i usluga koji je u neposrednoj vezi sa izlaganjem na sajamovima (npr. iznajmljivanje, uređenje, izrada i popravka izložbenog prostora, nabavka dobara potrebnih za uređenje izložbenog prostora i dr).
Iz istog razloga predloženo je, da se za promet vremenski ograničenih i neograničenih usluga (npr. usluga davanja u zakup poslovnog prostora), koje traju duži vremenski period, propiše obaveza obračunavanja i plaćanja PDV bar jednom godišnje.
U cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona o PDV, a sa ciljem da se odredbe ovog zakona realizuju sa što manje tumačenja, predlažu se preciziranja pojedinih zakonskih rešenja, kao i pravno-tehnička usaglašavanja Zakona.
Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbi člana 2. stav 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („Sl. glasnik RS”, br. 76/91…135/04), uvode samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući javni prihod, i izmene i dopune tih elemenata mogu se vršiti samo zakonom. To je razlog što nisu razmatrane mogućnosti da se problemi koje ovaj opšti akt treba da reši, reše i bez njegovog donošenja.
Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.
Pored toga, uređivanjem poresko-pravne materije Zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predlaže se, da se na jasniji način uredi oporezivanje prometa stanova po poreskoj stopi od 8%, imajući u vidu da je dosadašnja formulacija odredbe, prema kojoj se posebna poreska stopa od 8% primenjuje na promet „novoizgrađenih građevinskih objekata pribavljenih za stambene potrebe”, u praksi izazivala veliki broj nedoumica. Iz tog razloga prestaje potreba za uređenjem poreskog dužnika – lica koje promeni namenu stambenog objekta.
Uz član 2.
Predlaže se preciznije definisanje mesta prometa usluga posredovanja.
Uz član 3.
U cilju zaštite budžetskih prihoda, za promet vremenski ograničenih i neograničenih usluga (npr. usluga davanja u zakup poslovnog prostora), koje traju duži vremenski period, predlaže se propisivanje obaveze obračunavanja i plaćanja PDV bar jednom godišnje.
Uz član 4.
Predlaže se preciziranje poreske osnovice za promet dobara i usluga kao ulog u privredno društvo.
Uz član 5.
Korekcija tehničke greške.
Uz član 6.
Predlaže se oporezivanje prometa i uvoza personalnih računara po posebnoj poreskoj stopi od 8%, preciziranje pojedinih zakonskih odredaba, kao i usaglašavanje sa izmenama u članu 10. stav 1. tačka 6) Zakona u smislu jasnijeg definisanja stambenih objekata i stanova čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV od 8%, bez obzira na namenu njihovog korišćenja.
Uz član 7.
Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za avans koji je naplaćen za promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza (npr. avans za budući izvoz), preciznije uređenje poreskog oslobođenja koje se odnosi na unos dobara u slobodnu zonu i usluge koje su povezane sa unosom tih dobara, kao i propisivanje poreskog oslobođenja za promet dobara i usluga koji se vrši na osnovu svih međunarodnih ugovora, a ne samo na osnovu ugovora o donaciji, kreditu ili zajmu.
Uz član 8.
Predlaže se, da se, u cilju jasnijeg razumevanja postojećih zakonskih odredaba i terminološkog usaglašavanja kako sa ostalim odredbama Zakona, tako i sa propisima donetim posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, broj 61/05) propiše poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga davanja novčanih pozajmica, poslovanja investicionih fondova i fondova dobrovoljnog penzijskog osiguranja.
Uz član 9.
Usaglašavanje sa zakonskim izmenama.
Uz član 10.
Predlaže se preciziranje zakonskih odredaba. S obzirom da sticalac celokupne ili dela imovine iz člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona stupa na mesto prenosioca, to znači da je sticalac imovine u okviru čijeg prenosa dolazi i do prenosa opreme i objekata za vršenje delatnosti obavezan da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza koji je ostvario prenosilac, ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava u propisanom roku (pet godina za opremu i deset godina za objekte za vršenje delatnosti).
Uz član 11.
Predlaže se povećanje donje granice ukupnog prometa na osnovu kojeg se stiče mogućnost optiranja za ulazak u sistem PDV sa 1.000.000 dinara na 2.000.000 dinara, kao i povećanje gornje granice ukupnog prometa – cenzusa (iznos ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci) do koje mali obveznik može da optira za ulazak u sistem PDV sa 2.000.000 dinara na 4.000.000 dinara.
Takođe, a imajući u vidu da se Zakon primenjuje više od dve godine, predlaže se da mali obveznici nemaju mogućnost optiranja za ulazak u sistem PDV tokom cele godine, već da se za to mogu opredeliti samo na početku kalendarske godine (do 15. januara).
Uz član 12.
Predlaže se propisivanje obaveze plaćanja PDV nadoknade poljoprivrednicima u novcu (uplatom na tekući račun, račun štednje ili u gotovom, kao i usaglašavanje sa izmenama odredaba o malim obveznicima.
Uz član 13.
Usaglašavanje teksta Zakona.
Uz član 14.
Predlaže se povećanje cenzusa za obavezan ulazak u sistem PDV sa 2.000.000 dinara na 4.000.000 dinara, preciziranje podnošenja evidencione prijave za nove privredne subjekte, kao i usaglašavanje sa izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Uz član 15.
Usaglašavanje teksta Zakona.
Uz član 16.
Korekcija tehničke greške.
Uz član 17.
Predlaže se preciznije definisanje poreskih perioda.
Uz član 18.
Usaglašavanje sa zakonskim izmenama.
Uz član 19.
Usaglašavanje sa zakonskim izmenama.
Uz član 20.
Usaglašavanje sa zakonskim izmenama.
Uz član 21.
Predlaže se, da se pravo na refakciju PDV stranom obvezniku ograniči samo na stranog obveznika koji u Republici Srbiji izlaže na sajmovima, kao i da se precizira za koja dobra i usluge strani obveznik može da ostvari ovo pravo.
Uz član 22.
Predlaže se, da se uvede pravo na refundaciju PDV punoletnom državljaninu Republike Srbije, koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, za kupovinu prvog stana, pod uslovima da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o prodaji na osnovu kojeg stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike, kao i da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu. Pravo na refundaciju PDV ograničeno je površinom stana koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m², a za članove njegovog porodičnog domaćinstva do 15 m² po svakom članu koji nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o prodaji na osnovu kojeg kupac prvog stana stiče prvi stan. Ako kupac prvog stana kupuje stan površine koja je veća od navedene površine, pravo na refundaciju PDV može da ostvari do iznosa koji odgovara toj površini stana.
Pored toga, predlaže se, da pravo na refundaciju PDV nema kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana, član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za kojeg je kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, kupac stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, kao i član porodičnog domaćinstva kupca stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, a za kojeg je ostvareno to poresko oslobođenje.
Predlaže se, da nadležni poreski organ, po sprovedenom postupku, donosi rešenje o refundaciji PDV kupcu prvog stana, kao i da vodi evidenciju o kupcima prvog stana i članovima domaćinstava kupaca prvog stana za koje su kupci prvog stana ostvarili refundaciju PDV, kao i iznosu ostvarene refundacije PDV.
Posedovanje stana nekog od članova porodičnog domaćinstva ne ograničava kupca prvog stana da po osnovu kupovine prvog stana ostvari pravo na refundaciju PDV za sebe i druge članove porodičnog domaćinstva koji u svojini nemaju stan. Ako kupac prvog stana ne iskoristi pravo na refundaciju PDV za nekog od članova porodičnog domaćinstva, to lice može ostvariti refundaciju PDV kada ono bude kupovalo prvi stan uz ispunjenje propisanih uslova.
Uz član 23.
Predlaže se, da se podzakonskim aktom ministra finansija bliže uredi način i postupak refundacije PDV kupcu prvog stana.
Uz član 24.
Predlaže se propisivanje novčanih kazni za poreske dužnike koji nisu obveznici PDV, ako ne plate PDV u propisanom roku.
Uz član 25.
Predlaže se, da obvezniku koji je u 2007. godini ostvario ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (u daljem tekstu: ukupan promet), manji od 2.000.000 dinara, prestane obaveza obračunavanja i plaćanja PDV za promet dobara i usluga koji vrši od 1. januara 2008. godine.
Uz član 26.
Predlaže se, da obveznik koji je u 2007. godini ostvario ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, a manji od 4.000.000 dinara, može da se opredeli za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ako nadležnom poreskom organu dostavi pismeno obaveštenje u roku za podnošenje poreske prijave za poslednji poreski period 2007. godine. To pismeno obaveštenje treba da sadrži podatke o nazivu, adresi i PIB – u obveznika, mestu i datumu obaveštenja i iznosu ostvarenog prometa u 2007. godini. Ako se obveznik koji je u 2007. godini ostvario ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, a manji od 4.000.000 dinara, nije opredelio za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, 1. januara 2008. godine prestaje mu obaveza obračunavanja i plaćanja PDV za promet dobara i usluga koji vrši od tog datuma.
Uz član 27.
Za obveznike koji od 1. januara 2008. godine prestaju sa obračunavanjem i plaćanjem PDV predlaže se obaveza popisa dobara pri čijoj su nabavci ostvarili pravo na odbitak prethodnog poreza sa stanjem na dan 31. decembra 2007. godine, i to: zaliha dobara nabavljenih od 1. januara 2005. godine, opreme i objekata za vršenje delatnosti za koje na dan 1. januara 2008. godine postoji obaveza ispravke odbitka prethodnog poreza i ostalih dobara nabavljenih od dana stupanja na snagu ovog zakona. Takođe, predlaže se da ovi obveznici utvrde iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti, kao i iznos ostvarenog odbitka prethodnog poreza po osnovu nabavke zaliha i ostalih dobara. Pored toga, predlaže se obaveza dostavljanja popisnih listi nadležnom poreskom organu najkasnije do 20. januara 2008. godine, kao i obaveza plaćanja utvrđenog iznosa ostvarenog odbitka prethodnog poreza i ispravljenog odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti, do 20. februara 2008. godine. Način utvrđivanja iznosa ostvarenog odbitka prethodnog poreza i sadržina popisnih listi biće uređeni podzakonskim aktom ministra finansija.
Uz član 28.
Predlaže se propisivanje novčanih kazni za prekršaje za obveznike koji od 1. januara 2008. godine prestaju sa obračunavanjem i plaćanjem PDV (za neutvrđivanje iznosa ostvarenog odbitka i iznosa ispravljenog odbitka prethodnog poreza, za nedostavljanje popisnih listi nadležnom poreskom organu u propisanom roku, kao i za neplaćanje iznosa ostvarenog odbitka i iznosa ispravljenog odbitka prethodnog poreza u propisanom roku).
Uz član 29.
Predlaže se, da se refundacija PDV po osnovu kupovine prvog stana može ostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodaji stana overenog posle stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 30.
Predlaže se, da ministar finansija donese podzakonski akt kojim će se urediti način utvrđivanja iznosa ostvarenog odbitka prethodnog poreza i sadržina popisnih listi, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 31.
Predlaže se odložena primena odredaba člana 11, člana 12. stav 2, člana 14. st. 1. i 2. i člana 15. ovog zakona (ove odredbe odnose se na promenu cenzusa za obavezno evidentiranje u sistem PDV i promenu donjeg limita za mogućnost opredeljenja za ulazak u sistem PDV), od 1. januara 2008. godine.
Uz član 32.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
V. OPŠTI INTERES ZBOG KOGA SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO
Rešenja sadržana u odredbama člana 27. ovog zakona dovode do ujednačavanja poreskog opterećenja poreskih obveznika koji nisu u sistemu PDV i obveznika koji na dan 1. januara 2008. godine prestaju da budu u sistemu PDV, što predstavlja opšti interes za eventualno povratno dejstvo ovih odredaba u smislu odredbe člana 197. stav 2. Ustava Republike Srbije. Naime, ukoliko se to ne bi omogućilo, obveznici koji na dan 1. januara 2008. godine prestaju da budu u sistemu PDV imali bi povlašćeniji položaj na tržištu u odnosu na lica koja nisu bila u sistemu PDV.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom na postojeću kompatibilnost pojedinih odredaba Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i odredaba Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu. Naime, imajući u vidu da je predloženo, da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu donese po hitnom postupku iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, broj 62/06), a u cilju usaglašenosti pravnog sistema Republike Srbije, a da je i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost predloženo uvođenje poreske olakšice za kupovinu prvog stana (poresko oslobođenje, odnosno refundacija PDV), nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da ima za posledicu neravnopravan položaj građana koji kupuju prvi stan kao novoizgrađeni u odnosu na građane koji kupuju upotrebljavani stan, kao i pravne nesigurnosti, a što svakako predstavlja štetnu posledicu iz člana 161. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Očekuje se da će po osnovu predloženih rešenja: refundacija PDV kupcu prvog stana i oporezivanje prometa i uvoza personalnih računara po posebnoj poreskoj stopi od 8%, ukupan gubitak u budžetu Republike Srbije u drugoj polovini 2007. godine iznositi oko 2.5 milijardi dinara.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Zakon će imati pozitivan uticaj na:
1) punoletne državljane Republike Srbije, koji će uz ispunjenje propisanih uslova, moći da kupe prvi stan uz poresku olakšicu koja se sprovodi kroz sistem refundacije PDV;
2) građane, koji će moći da nabave personalni računar uz oporezivanje po posebnoj poreskoj stopi od 8%;
3) privredne subjekte – obveznike koji otpremaju dobra u inostranstvo, kao i druge obveznike koji vrše promet dobara i usluga za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, s obzirom da neće imati obavezu plaćanja PDV po osnovu primljenih avansnih sredstava za taj promet;
4) privredne subjekte – obveznike koji se bave investicionom izgradnjom stanova, s obzirom da se, zbog uvođenja poreske olakšice za kupovinu prvog stana, očekuće veća potražnja stanova;
5) obveznike poreza na dohodak građana kojima je priznato pravo na paušalno oporezivanje, a zbog povećanja cenzusa za obavezno evidentiranje u sistem PDV. Naime, prema postojećoj regulativi, licu kojem je odobreno pravo na paušalno oporezivanje prestaje ovo pravo kada u prethodnoj kalendarskoj godini (2007. godina) ostvari prihod veći od 3.000.000 dinara, kao i ako postane obveznik PDV nezavisno od visine prihoda. S obzirom da se, prema predloženom rešenju, cenzus za obavezno evidentiranje u sistem PDV povećava sa 2.000.000 dinara na 4.000.000 dinara, lica kojima je odobreno pravo na paušalno oporezivanje moći će da zadrže to pravo sve dok budu ispunjeni uslovi u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Imajući u vidu, da su predložena zakonska rešenja koja se odnose na povećanje cenzusa za obavezno evidentiranje, odnosno ulazak u sistem PDV, kao i povećanje donje granice ukupnog prometa na osnovu kojeg se stiče mogućnost optiranja za ulazak u sistem PDV, zasnovana na analizama grupa obveznika PDV opredeljenih prema iznosu ostvarenog ukupnog prometa u 2006. godini i prvom tromesečju 2007. godine, a prema kojima je grupa obveznika sa ukupnim prometom dobara i usluga manjim od 2.000.000 dinara (broj ovih obveznika u 2006. godini – 46.789, odnosno 34.14% od ukupnog broja obveznika) imala negativnu neto poresku obavezu u visini od oko 735.000.000 dinara, ocenjeno je opravdanim da za ovu grupu obveznika 1. januara 2008. godine prestane obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, ali i pravo na odbitak prethodnog poreza. Predloženim rešenjima postiže se veća efikasnost kontrole poreske obaveze po osnovu PDV, kao i smanjenje troškova administriranja PDV.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Zakonom se podržava stvaranje novih privrednih subjekata, posebno privrednih subjekata koji se bave investicionom izgradnjom stanova, a što bi trebalo da doprinese i smanjenju broja nezaposlenih.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.
PREGLED ODREDABA
ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
KOJE SE MENjAJU
Član 10.
Poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je:
1) obveznik iz člana 8. i člana 9. stav 2. ovog zakona;
2) poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici;
3) primalac dobara i usluga, ako strano lice iz tačke 2) ovog stava ne odredi poreskog punomoćnika;
4) lice koje u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun (u daljem tekstu: račun) iskaže PDV, a u skladu sa ovim zakonom nije dužan da obračuna i plaća PDV;
5) lice koje uvozi dobro;.
6) lice koje, pre isteka roka od pet godina od dana sticanja prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta pribavljenog za stambene potrebe (u daljem tekstu: stambeni objekti) ili vlasničkog udela na tom stambenom objektu, po posebnoj stopi PDV, promeni namenu stambenog objekta.
Ako je poreski dužnik iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana i obveznik, dužan je da ispuni obaveze koje su ovim zakonom propisane za obveznika, osim izdavanja računa.
Član 12.
Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost.
Ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra se mesto:
1) u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi o prometu usluge koja je neposredno povezana sa tom nepokretnošću, uključujući delatnost posredovanja i procene u vezi nepokretnosti, kao i projektovanje, pripremu i izvođenje građevinskih radova i nadzor nad njima;
2) gde se obavlja prevoz, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu (u daljem tekstu: međunarodni transport), odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici;
3) gde je usluga stvarno pružena, ako se radi o:
(1) uslugama iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja, zabavno – estradnim i sličnim uslugama, uključujući usluge organizatora priredbi, kao i sa njima povezane usluge;
(2) sporednim uslugama u oblasti transporta, kao što su utovar, istovar, pretovar i slične usluge;
(3) uslugama procene pokretnih stvari;
(4) radovima na pokretnim stvarima;
4) u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama:
(1) iznajmljivanja pokretnih stvari, osim prevoznih sredstava, na osnovu rent a car ugovora;
(2) pružanja telekomunikacionih usluga;
(3) preuzimanja obaveze da se u potpunosti ili delimično odustane od vršenja neke delatnosti ili korišćenja nekog prava;
(4) u oblasti ekonomske propagande;
(5) prenosa, ustupanja i stavljanja na raspolaganje autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima, prava na patente, licence, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine;
(6) bankarskog, finansijskog poslovanja i poslovanja u oblasti osiguranja i reosiguranja, osim iznajmljivanja sefova;
(7) savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga;
(8) obrade podataka i ustupanja informacija;
(9) stavljanja na raspolaganje osoblja;
(10) pruženim elektronskim putem, kao i radio-televizijskim uslugama;
(11) posredovanja prilikom pružanja usluga iz podtač. (1) – (10) ove tačke.
5) u kojem se isporuče dobra ili pruže usluge koje su predmet posredovanja koje nije posredovanje iz tačke 4) podtačka (11) ovog stava.
MESTO PROMETA USLUGA POSREDOVANjA, OSIM USLUGA POSREDOVANjA IZ STAVA 3. TAČKA 4) PODTAČKA (11) OVOG ČLANA, ODREĐUJE SE PREMA MESTU PROMETA DOBARA I USLUGA KOJI JE PREDMET POSREDOVANjA.
Član 15.
Usluga se smatra pruženom danom kada je:
1) završeno pojedinačno pružanje usluge;
2) prestao pravni odnos koji je osnov pružanja usluge – u slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga.
U SLUČAJU PRUŽANjA VREMENSKI OGRANIČENIH I NEOGRANIČENIH USLUGA ČIJE JE TRAJANjE DUŽE OD GODINU DANA, OBAVEZNO SE IZDAJE PERIODIČNI RAČUN, S TIM ŠTO PERIOD ZA KOJI SE IZDAJE TAJ RAČUN NE MOŽE BITI DUŽI OD GODINU DANA.
Ako se za pružanje usluga izdaju periodični računi, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun.
Delimična usluga smatra se izvršenom u vreme kada je okončano pružanje tog dela usluge.
Delimična usluga iz stava 3. IZ STAVA 4. ovog člana postoji ako je za određene delove ekonomski deljive usluge posebno ugovorena naknada.
Član 17.
Poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
U osnovicu se uračunavaju i:
1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;
2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.
Osnovica ne sadrži:
1) popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu vršenja prometa dobara ili usluga;
2) iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.
Ako naknada ili deo naknade nije izražen u novcu, već u obliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV.
KOD PROMETA DOBARA ILI USLUGA, KOJE ČINE ULOG U PRIVREDNO DRUŠTVO, OSNOVICOM SE SMATRA TRŽIŠNA VREDNOST TIH DOBARA I USLUGA NA DAN NjIHOVE ISPORUKE U KOJU NIJE UKLjUČEN PDV.
Član 21.
Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV, obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV, koji duguje po tom osnovu, ispravi u skladu sa izmenom.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na lica iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona.
Ako se osnovica naknadno izmeni – smanji, obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga.
Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog PDV, odnosno licu koje nije obveznik PDV, izmenu iz stava 3. ovog člana obveznik može da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima.
Obveznik može da izmeni osnovicu za iznos naknade koji nije naplaćen samo na osnovu pravnosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku, odnosno na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju.
Ako obveznik koji je izmenio osnovicu u skladu sa stavom 4. STAVOM 5. ovog člana primi naknadu ili deo naknade za isporučena dobra i usluge u vezi sa kojima je dozvoljena izmena osnovice, dužan je da na primljeni iznos naknade obračuna PDV.
Izmena osnovice iz st. 1 – 5. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.
Ako se u skladu sa carinskim propisima izmeni osnovica za uvoz dobara koja podležu PDV, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Član 23.
Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.
Po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to:
1) hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda;
1a) vode za piće, osim flaširane;
2) svežeg, rashlađenog i smrznutog voća, povrća, mesa, UKLjUČUJUĆI I IZNUTRICE I DRUGE KLANIČNE PROIZVODE, ribe i jaja;
2a) žitarica, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice;
3) lekova, uključujući i lekove za upotrebu u veterini;
4) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava – proizvoda koji se hirurški ugrađuju u organizam;
5) materijala za dijalizu;
6) đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, komposta sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke i žive stoke;
7) udžbenika i nastavnih sredstava;
7A) PERSONALNIH RAČUNARA;
8) dnevnih novina;
9) monografskih i serijskih publikacija;
10) ogrevnog drveta;
11) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima;
12) komunalnih usluga;
12a) usluga koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzičke događaje), izložbe, sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV;
13) prirodnog gasa;
14) prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, kao i vlasničkim udelima na tim objektima.
14) PRVI PRENOS PRAVA RASPOLAGANjA NA STAMBENIM OBJEKTIMA, EKONOMSKI DELjIVIM CELINAMA U OKVIRU TIH OBJEKATA, KAO I VLASNIČKIM UDELIMA NA TIM DOBRIMA (U DALjEM TEKSTU: STAN).
Ako sticalac prava raspolaganja ili vlasničkog udela na stambenom objektu, pre isteka roka od pet godina od dana sticanja prava raspolaganja ili vlasničkog udela, promeni namenu stambenog objekta, dužan je da plati razliku PDV između opšte i posebne stope PDV.
Ministar bliže uređuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tač. 1), 2a) i 4) – 12) ovog člana, šta se smatra promenom namene stambenog objekta, kao i način i postupak utvrđivanja i plaćanja razlike PDV iz stava 3. ovog člana.
Član 24.
PDV se ne plaća na:
1) prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog zakona;
2) promet dobara koja obveznik ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo;
3) promet dobara koja inostrani primalac ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo;
4) promet dobara koja inostrani primalac otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u inostranstvo, ako:
(1) se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isporuci tih dobara;
(2) je ukupna vrednost isporučenih dobara veća od 150 EUR, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, uključujući PDV;
5) unos dobara u slobodnu zonu, osim dobara za krajnju potrošnju u slobodnoj zoni ZA KOJA BI OBVEZNIK – STICALAC DOBARA IMAO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA KADA BI TA DOBRA NABAVLjAO ZA POTREBE OBAVLjANjA DELATNOSTI VAN SLOBODNE ZONE;
6) pružanje prevoznih i drugih usluga korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu IZ TAČKE 5) OVOG STAVA, A ZA KOJE BI OBVEZNIK – PRIMALAC USLUGA IMAO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA KADA BI TE USLUGE KORISTIO ZA POTREBE OBAVLjANjA DELATNOSTI VAN SLOBODNE ZONE;
6a) otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima (u daljem tekstu: slobodne carinske prodavnice), kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica;
7) usluge radova na pokretnim dobrima nabavljenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici, ili koja su uvezena radi oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, a koja posle oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, isporučilac usluge, inostrani primalac ili treće lice, po njihovom nalogu, prevozi ili otprema u inostranstvo;
8) prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom;
9) usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno vazduhoplovno preduzeće poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti;
10) isporuke letilica, servisiranje, popravke, održavanje, čarterisanje i iznajmljivanje letilica, koje se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih letilica;
11) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama letilica iz tačke 10) ovog stava;
12) usluge međunarodnog prevoza lica brodovima u rečnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno preduzeće koje vrši međunarodni prevoz lica brodovima u rečnom saobraćaju, poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti;
13) isporuke brodova, servisiranje, popravke, održavanje i iznajmljivanje brodova, koji se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom rečnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih brodova;
14) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama brodova iz tačke 13) ovog stava;
15) isporuke zlata Narodnoj banci Srbije;
16) dobra i usluge namenjene za:
(1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;
(2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
(3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;
(4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
16a) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;
16b) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu, zaključenim između državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države, kao i između treće strane i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant, odnosno kontragarant, ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;
16V) PROMET DOBARA I USLUGA KOJI SE VRŠI NA OSNOVU MEĐUNARODNIH UGOVORA, AKO JE TIM UGOVORIMA PREDVIĐENO PORESKO OSLOBOĐENjE, OSIM MEĐUNARODNIH UGOVORA IZ TAČ. 16A) I 16B) OVOG STAVA;
17) usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz tač. 1) – 16) ovog stava.
PORESKO OSLOBOĐENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRIMENjUJE SE I AKO JE NAKNADA, ODNOSNO DEO NAKNADE NAPLAĆEN PRE IZVRŠENOG PROMETA.
Poresko oslobođenje iz stava 1. tačka 3) ovog člana ne odnosi se na promet dobara koja inostrani primalac sam preveze radi opremanja ili snabdevanja sportskih čamaca, sportskih aviona i ostalih prevoznih sredstava za privatne potrebe.
Oslobođenje iz stava 1. tačka 16) podtač. (1) i (3) ovog člana se ostvaruje pod uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za inostrane poslove.
Inostranim primaocem dobara ili usluga, u smislu ovog člana, smatra se lice koje:
1) je obveznik, a čije je mesto stvarne uprave van Republike;
2) nije obveznik, a ima prebivalište ili sedište van Republike.
Način i postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja iz st. 1 – 3. ovog člana propisuje ministar.
Član 25.
PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod:
1) poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost;
2) poslovanja i posredovanja u poslovanju akcijama, udelima u društvima i udruženjima, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti, osim poslovanja koje se odnosi na čuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti;
3) kreditnih poslova, uključujući posredovanje, KAO I NOVČANIH POZAJMICA;
3a) usluga ocene kreditne sposobnosti fizičkih i pravnih lica;
4) preuzimanja obaveza, garancija i drugih sredstava obezbeđenja, uključujući posredovanje;
5) poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima, tekućim i žiro računima, nalozima za plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama;
6) poslovanja i posredovanja u poslovanju novčanim potraživanjima, čekovima, menicama i drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim naplate potraživanja za druga lica.;
7) POSLOVANjA DRUŠTAVA ZA UPRAVLjANjE INVESTICIONIM FONDOVIMA U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU INVESTICIONI FONDOVI;
8) POSLOVANjA DRUŠTAVA ZA UPRAVLjANjE DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU DOBROVOLjNI PENZIJSKI FONDOVI I PENZIJSKI PLANOVI.
PDV se ne plaća i na promet:
1) usluga osiguranja i reosiguranja, uključujući prateće usluge posrednika i agenta (zastupnika) u osiguranju;
2) zemljišta (poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog), kao i na davanje u zakup tog zemljišta;
3) objekata, osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i prvog prenosa vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata;
4) usluga zakupa stanova i stambenih objekata, ako se koriste za stambene potrebe;
5) udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih važećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u Republici, OSIM VLASNIČKIH UDELA IZ ČLANA 4. OVOG ZAKONA;
6) poštanskih usluga od strane javnog preduzeća, kao i sa njima povezanih isporuka dobara;
7) usluga koje pružaju zdravstvene ustanove u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu, uključujući i smeštaj, negu i ishranu bolesnika u tim ustanovama, osim apoteka i apotekarskih ustanova;
8) usluga koje pružaju lekari, stomatolozi ili druga lica u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu;
9) usluga i isporuke zubne protetike u okviru delatnosti zubnog tehničara, kao i isporuka zubne protetike od strane stomatologa;
10) ljudskih organa, tkiva, telesnih tečnosti i ćelija, krvi i majčinog mleka;
11) usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti;
12) usluga smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama, kao i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga;
13) usluga obrazovanja (osnovno, srednje, više i visoko) (PREDŠKOLSKO, OSNOVNO, SREDNjE, VIŠE I VISOKO) i profesionalne prekvalifikacije, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti, ako se ove delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast;
14) usluga iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost;
15) usluga iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost;
16) usluga verskog karaktera od strane registrovanih verskih organizacija CRKAVA I VERSKIH ZAJEDNICA i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga;
17) usluga javnog radiodifuznog servisa, osim usluga komercijalnog karaktera;
18) usluga priređivanja igara na sreću;
19) usluga iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fizičkim vaspitanjem, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost.
Ministar bliže uređuje način i postupak ostvarivanja prava na poreska oslobođenja iz stava 2. tač. 7), 11), 12), 13), 14), 15) i 18) ovog člana.
Član 26.
PDV se ne plaća na uvoz dobara:
1) čiji promet je u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 5), 10), 11) i 13) – 16b) 13) – 16V) i članom 25. stav 1. tač. 1) i 2) i stav 2. tač. 5) i 10) ovog zakona oslobođen PDV;
1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć;
1b) koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena;
1v) koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slobodne carinske prodavnice;
2) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja;
3) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze;
4) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak prerade pod carinskom kontrolom;
5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe;
6) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak carinskog skladištenja;
7) za koja je u skladu sa članom 192. i članom 193. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 73/03 BR. 73/03, 61/05, 85/05 I 62/06) propisano oslobođenje od carine, osim na uvoz motornih vozila.
Član 32.
Obveznik koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza pri nabavci opreme i objekata ZA OPREMU I OBJEKTE za vršenje delatnosti, dužan je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava, i to u roku kraćem od pet godina od momenta prve upotrebe za opremu, odnosno deset godina od momenta prve upotrebe za objekte.
Ispravka odbitka prethodnog poreza vrši se za period koji je jednak razlici između rokova iz stava 1. ovog člana i perioda u kojem je obveznik ispunjavao uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, obveznik ne vrši ispravku odbitka prethodnog poreza u slučaju prometa opreme za vršenje delatnosti, KAO I U SLUČAJU PRENOSA IMOVINE ILI DELA IMOVINE IZ ČLANA 6. STAV 1. TAČKA 1) OVOG ZAKONA.
U slučaju prenosa iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog zakona ne prekidaju se rokovi iz stava 1. ovog člana.
Prenosilac imovine iz stava 4. ovog člana dužan je da dostavi sticaocu neophodne podatke za sprovođenje ispravke iz stava 1. ovog člana.
STICALAC IMOVINE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA VRŠI ISPRAVKU ODBITKA PRETHODNOG POREZA KOJI JE ZA OBJEKTE I OPREMU ZA VRŠENjE DELATNOSTI OSTVARIO PRENOSILAC IMOVINE AKO PRESTANE DA ISPUNjAVA USLOVE ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA.
Ministar bliže uređuje šta se smatra opremom i objektima za vršenje delatnosti u smislu ovog zakona, kao i način sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza.
Član 33.
Lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (u daljem tekstu: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 2.000.000 4.000.000 dinara, odnosno ako pri otpočinjanju ili u toku obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 4.000.000 dinara (u daljem tekstu: mali obveznik), ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga.
Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u računima ili drugim dokumentima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom.
Mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 1.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave propisane u skladu sa ovim zakonom, nadležnom poreskom organu.
MALI OBVEZNIK, KOJI JE U PRETHODNIH 12 MESECI OSTVARIO ILI PROCENjUJE DA ĆE U NAREDNIH 12 MESECI OSTVARITI UKUPAN PROMET VEĆI OD 2.000.000 DINARA, MOŽE SE OPREDELITI ZA OBAVEZU PLAĆANjA PDV NA POČETKU KALENDARSKE GODINE PODNOŠENjEM PRIJAVE ZA PDV (U DALjEM TEKSTU: EVIDENCIONA PRIJAVA) PROPISANE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU NAJKASNIJE DO 15. JANUARA TEKUĆE GODINE.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine DVE KALENDARSKE GODINE.
Po isteku roka iz stava 4. ovog člana, obveznik može da podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV nadležnom poreskom organu, NAJKASNIJE DO 15. JANUARA TEKUĆE GODINE.
Član 34.
Obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na osnovu katastarskog prihoda (u daljem tekstu: poljoprivrednici), imaju pravo na nadoknadu po osnovu PDV (u daljem tekstu: PDV nadoknada), pod uslovima i na način određen ovim zakonom.
PDV nadoknada priznaje se poljoprivrednicima koji izvrše promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga obveznicima.
Ako poljoprivrednici izvrše promet dobara i usluga iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od 5% na vrednost primljenih dobara i usluga, o čemu izdaje dokument za obračun (u daljem tekstu: priznanica), KAO I DA OBRAČUNATU PDV NADOKNADU ISPLATI POLjOPRIVREDNICIMA U NOVCU (UPLATOM NA TEKUĆI RAČUN, RAČUN ŠTEDNjE ILI U GOTOVOM).
Obveznici iz stava 3. ovog člana imaju pravo da odbiju iznos PDV nadoknade kao prethodni porez, pod uslovom da su PDV nadoknadu i vrednost primljenih dobara i usluga platili poljoprivredniku.
Poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave propisane ovim zakonom, nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 1.000.000 2.000.000 dinara.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve kalendarske godine.
Po isteku roka iz stava 6. ovog člana, poljoprivrednik može da podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV nadležnom poreskom organu, najkasnije do 15. januara tekuće godine.
Član 37.
Obveznik je dužan da:
1) podnese prijavu za PDV (u daljem tekstu: evidenciona prijava) EVIDENCIONU PRIJAVU;
2) izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga;
3) vodi evidenciju u skladu sa ovim zakonom;
4) obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave.
Član 38.
Obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 2.000.000 4.000.000 dinara dužan je da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.
Obaveza podnošenja evidencione prijave ne odnosi se na:
1) lica iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona ako nisu obveznici;
2) lica koja u Republici nemaju mesto stvarne uprave i kontrole ili stalnu poslovnu jedinicu (u daljem tekstu: strani obveznik);
3) male obveznike koji se nisu opredelili za obavezu plaćanja PDV;
4) poljoprivrednike koji se nisu opredelili za obavezu plaćanja PDV.
EVIDENCIONU PRIJAVU PODNOSI I OBVEZNIK KOJI PRI OTPOČINjANjU OBAVLjANjA DELATNOSTI PROCENI DA ĆE U NAREDNIH 12 MESECI OSTVARITI UKUPAN PROMET VEĆI OD 4.000.000 DINARA, U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Nadležni poreski organ obvezniku izdaje potvrdu o izvršenom evidentiranju za PDV.
Obveznik je dužan da pismeno obavesti nadležni poreski organ o izmenama podataka od značaja za obračunavanje i plaćanje PDV iz evidencione prijave iz stava 1. ovog člana, najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka izmene.
OBVEZNIK JE DUŽAN DA PISMENO OBAVESTI NADLEŽNI PORESKI ORGAN O IZMENAMA SVIH PODATAKA IZ EVIDENCIONE PRIJAVE, NAJKASNIJE U ROKU OD PET DANA OD DANA NASTANKA IZMENE.
Obveznik je dužan da navede poreski identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) u svim dokumentima u skladu sa ovim zakonom.
Član 39.
Na zahtev obveznika iz člana 33. stav 3. i člana 34. stav 5. ovog zakona za prestanak obaveze plaćanja PDV, nadležni poreski organ sprovodi postupak i izdaje potvrdu o brisanju iz evidencije za PDV.
Nadležni poreski organ, po službenoj dužnosti, a po sprovedenom postupku, izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 1.000.000 2.000.000 dinara, o čemu izdaje potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Član 44.
Ako obveznik u računu za isporučena dobra i usluge iskaže veći PDV od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, dužan je da tako iskazan PDV plati, dok u novom računu ne ispravi iznos PDV.
Kod ispravke računa, u skladu sa ovim zakonom, primenjuje se član 21. stav 6. STAV 7. ovog zakona.
Lice koje iskaže PDV u računu ili nekom drugom dokumentu, a nije obveznik PDV ili nije izvršilo promet dobara i usluga ili nema pravo da iskaže PDV, duguje iskazani PDV.
Član 48.
Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20.000.000 dinara.
Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20.000.000 dinara.
ZA OBVEZNIKA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA KOJI U KALENDARSKOM TROMESEČJU OSTVARI UKUPAN PROMET VEĆI OD 20.000.000 DINARA, PORESKI PERIOD JE KALENDARSKI MESEC POČEV OD MESECA PO ISTEKU KALENDARSKOG TROMESEČJA.
Obveznik iz stava 2. ovog člana, može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec, najkasnije do 15. januara tekuće kalendarske godine.
Odobreni poreski period iz stava 3. ovog člana traje najmanje 12 meseci.
Za obveznike koji prvi put započnu obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini, za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period je kalendarski mesec.
Član 50.
Obveznik podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu, u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda.
Obveznik podnosi poresku prijavu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaćanja PDV.
Poresku prijavu dužni su da podnesu i poreski dužnici iz člana 10. stav 1. tač. 2), 3) i 6) TAČ. 2) I 3) i člana 44. stav 3. ovog zakona.
Poreska prijava iz stava 3. ovog člana podnosi se za poreski period u kojem je nastala obaveza po osnovu PDV, u roku iz stava 1. ovog člana.
Član 51.
Obveznik je dužan da za svaki poreski period plati PDV koji je jednak pozitivnoj razlici između ukupnog iznosa poreske obaveze i iznosa prethodnog poreza, u roku za podnošenje poreske prijave iz člana 50. stav 1. ovog zakona.
Obaveza plaćanja PDV odnosi se i na poreske dužnike iz člana 10. stav 1. tač. 2), 3) i 6) TAČ. 2) I 3) i člana 44. stav 3. ovog zakona.
X. POVRAĆAJ I REFAKCIJA POREZA
H. POVRAĆAJ, REFAKCIJA I REFUNDACIJA POREZA
Član 53.
Refakcija PDV izvršiće se stranom obvezniku, na njegov zahtev, ako je platio račun i ako su ispunjeni uslovi pod kojima obveznik može ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da strani obveznik:
1) ne vrši promet dobara i usluga u Republici;
2) pruža samo usluge koje su u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 1) i 8) ovog zakona oslobođene poreza;
3) vrši samo prevoz putnika koji u skladu sa članom 49. stav 6. ovog zakona podleže pojedinačnom oporezivanju prevoza.
Refakcija PDV u slučajevima iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima uzajamnosti.
PRAVO NA REFAKCIJU PDV, POD USLOVOM UZAJAMNOSTI, NA OSNOVU PODNETOG ZAHTEVA, IMA STRANI OBVEZNIK KOJI IZLAŽE NA SAJMOVIMA U REPUBLICI, POD USLOVIMA:
DA U REPUBLICI NE VRŠI PROMET DOBARA I USLUGA;
DA JE PLATIO RAČUN.
UZ ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA STRANI OBVEZNIK PODNOSI POTVRDU NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA ZEMLjE U KOJOJ JE REGISTROVAN KAO OBVEZNIK PDV.
REFAKCIJA PDV STRANOM OBVEZNIKU MOŽE SE IZVRŠITI ZA DOBRA KOJA MU SE ISPORUČUJU, ODNOSNO ZA USLUGE KOJE MU SE PRUŽAJU U REPUBLICI, I TO ZA:
IZNAJMLjIVANjE, UREĐENjE, IZRADU I POPRAVKU IZLOŽBENOG PROSTORA;
DOBRA POTREBNA ZA UREĐENjE IZLOŽBENOG PROSTORA;
ELEKTRIČNU ENERGIJU, VODU, PLIN, GREJANjE, HLAĐENjE, TELEFONSKE I TELEKOMUNIKACIONE PRIKLjUČKE ZA POTREBE IZLOŽBENOG PROSTORA;
PARKIRANjE;
USLUGE SMEŠTAJA.
REFUNDACIJA PDV KUPCU PRVOG STANA
ČLAN 56A
PRAVO NA REFUNDACIJU PDV ZA KUPOVINU PRVOG STANA, NA OSNOVU PODNETOG ZAHTEVA, IMA FIZIČKO LICE – PUNOLETNI DRŽAVLjANIN REPUBLIKE, SA PREBIVALIŠTEM NA TERITORIJI REPUBLIKE, KOJI KUPUJE PRVI STAN (U DALjEM TEKSTU: KUPAC PRVOG STANA).
KUPAC PRVOG STANA MOŽE DA OSTVARI REFUNDACIJU PDV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, POD SLEDEĆIM USLOVIMA:
1) DA OD 1. JULA 2006. GODINE DO DANA OVERE UGOVORA O KUPOPRODAJI NA OSNOVU KOJEG STIČE PRVI STAN NIJE IMAO U SVOJINI, ODNOSNO SUSVOJINI STAN NA TERITORIJI REPUBLIKE;
2) DA JE UGOVORENA CENA STANA SA PDV U POTPUNOSTI ISPLAĆENA PRODAVCU.
PRAVO NA REFUNDACIJU PDV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE OSTVARITI ZA STAN ČIJA POVRŠINA ZA KUPCA PRVOG STANA IZNOSI DO 40 M², A ZA ČLANOVE NjEGOVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA DO 15 M² PO SVAKOM ČLANU KOJI NIJE IMAO U SVOJINI, ODNOSNO SUSVOJINI STAN NA TERITORIJI REPUBLIKE U PERIODU IZ STAVA 2. TAČKA 1) OVOG ČLANA.
AKO KUPAC PRVOG STANA KUPUJE STAN POVRŠINE KOJA JE VEĆA OD POVRŠINE ZA KOJU U SKLADU SA STAVOM 3. OVOG ČLANA IMA PRAVO NA REFUNDACIJU PDV, PRAVO NA REFUNDACIJU PDV MOŽE DA OSTVARI DO IZNOSA KOJI ODGOVARA POVRŠINI STANA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
PORODIČNIM DOMAĆINSTVOM KUPCA PRVOG STANA, U SMISLU STAVA 3. OVOG ČLANA, SMATRA SE ZAJEDNICA ŽIVOTA, PRIVREĐIVANjA I TROŠENjA PRIHODA KUPCA PRVOG STANA, NjEGOVOG SUPRUŽNIKA, KUPČEVE DECE, KUPČEVIH USVOJENIKA, DECE NjEGOVOG SUPRUŽNIKA, USVOJENIKA NjEGOVOG SUPRUŽNIKA, KUPČEVIH RODITELjA, NjEGOVIH USVOJITELjA, RODITELjA NjEGOVOG SUPRUŽNIKA, USVOJITELjA KUPČEVOG SUPRUŽNIKA, SA ISTIM PREBIVALIŠTEM KAO KUPAC PRVOG STANA.
PRAVO NA REFUNDACIJU PDV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NEMA:
1) KUPAC STANA KOJI JE OSTVARIO REFUNDACIJU PDV PO OSNOVU KUPOVINE PRVOG STANA;
2) ČLAN PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KUPCA PRVOG STANA ZA KOJEG JE KUPAC PRVOG STANA OSTVARIO REFUNDACIJU PDV, U SLUČAJU KADA TAJ ČLAN PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KUPUJE STAN;
3) KUPAC STANA KOJI JE STEKAO PRVI STAN BEZ OBAVEZE PRODAVCA DA ZA PROMET TOG STANA PLATI POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA PO OSNOVU KUPOVINE PRVOG STANA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU POREZI NA IMOVINU;
4) ČLAN PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KUPCA STANA KOJI JE STEKAO PRVI STAN BEZ OBAVEZE PRODAVCA DA ZA PROMET TOG STANA PLATI POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA PO OSNOVU KUPOVINE PRVOG STANA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU POREZI NA IMOVINU, A ZA KOGA JE OSTVARENO TO PORESKO OSLOBOĐENjE.
NADLEŽNI PORESKI ORGAN, PO SPROVEDENOM POSTUPKU, DONOSI REŠENjE O REFUNDACIJI PDV KUPCU PRVOG STANA.
NADLEŽNI PORESKI ORGAN VODI EVIDENCIJU O KUPCIMA PRVOG STANA I ČLANOVIMA PORODIČNIH DOMAĆINSTAVA KUPACA PRVOG STANA ZA KOJE SU KUPCI PRVOG STANA OSTVARILI REFUNDACIJU PDV, KAO I O IZNOSU OSTVARENE REFUNDACIJE PDV.
Član 57.
Način i postupak refakcije poreza iz čl. 53 – 56. ovog zakona REFAKCIJE I REFUNDACIJE POREZA IZ ČL. 53 – 56A OVOG ZAKONA, kao i šta se smatra dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću u smislu člana 55. ovog zakona, bliže uređuje ministar.
Član 60a
NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PORESKI DUŽNIK – PRAVNO LICE KOJE NIJE OBVEZNIK, AKO NE PLATI PDV U PROPISANOM ROKU (ČLAN 51. STAV 2).
ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 50.000 DINARA.
ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PORESKI DUŽNIK – PREDUZETNIK KOJI NIJE OBVEZNIK NOVČANOM KAZNOM OD 12.500 DO 500.000 DINARA.
ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PORESKI DUŽNIK – FIZIČKO LICE KOJE NIJE OBVEZNIK NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 50.000 DINARA.
PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
Član 1.
U Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka i 61/05), u članu 10. stav 1. tačka 5) tačka i zapeta zamenjuje se tačkom.
Tačka 6) briše se.
Član 2.
U članu 12. stav 3. tačka 5) briše se.
Dodaje se stav 4, koji glasi:
„Mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredovanja iz stava 3. tačka 4) podtačka (11) ovog člana, određuje se prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja.”
Član 3.
U članu 15. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„U slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga čije je trajanje duže od godinu dana, obavezno se izdaje periodični račun, s tim što period za koji se izdaje taj račun ne može biti duži od godinu dana.”
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „iz stava 3.” zamenjuju se rečima: „iz stava 4.”.
Član 4.
U članu 17. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Kod prometa dobara ili usluga, koje čine ulog u privredno društvo, osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV.”
Član 5.
U članu 21. stav 6. reči: „stavom 4.” zamenjuju se rečima: „stavom 5.”
Član 6.
U članu 23. stav 2. tačka 2) posle reči: „mesa,” dodaju se reči: „uključujući i iznutrice i druge klanične proizvode, ”.
Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:
„7a) personalnih računara;”.
Tačka 14) menja se i glasi:
„14) prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasničkim udelima na tim dobrima (u daljem tekstu: stan).”
Stav 3. briše se.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3, posle reči: „4) – 12) ovog člana” zapeta i reči: „šta se smatra promenom namene stambenog objekta, kao i način i postupak utvrđivanja i plaćanja razlike PDV iz stava 3. ovog člana” brišu se.
Član 7.
U članu 24. stav 1. tačka 5) posle reči: „slobodnu zonu” zapeta i reči: „osim dobara za krajnju potrošnju u slobodnoj zoni” zamenjuju se rečima: „za koja bi obveznik – sticalac dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone”.
U tački 6) posle reči: „slobodnu zonu” dodaju se reči: „iz tačke 5) ovog stava, a za koje bi obveznik – primalac usluge imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi te usluge koristio za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone”.
Posle tačke 16b) dodaje se tačka 16v), koja glasi:
„16v) promet dobara i usluga koji se vrši na osnovu međunarodnih ugovora, ako je tim ugovorima predviđeno poresko oslobođenje, osim međunarodnih ugovora iz tač. 16a) i 16b) ovog stava;”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana primenjuje se i ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa.”
Dosadašnji st. 2 – 5. postaju st. 3 – 6.
Član 8.
U članu 25. stav 1. tačka 3) posle reči: „posredovanje” dodaju se zapeta i reči: „kao i novčanih pozajmica”.
U tački 6) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.
Posle tačke 6) dodaju se tač. 7) i 8), koje glase:
„7) poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi;
8) poslovanja društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima u skladu sa propisima kojima se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi.”
U stavu 2. tačka 4) reči: „i stambenih objekata” brišu se.
U tački 5) posle reči: „u Republici” dodaju se zapeta i reči: „osim vlasničkih udela iz člana 4. ovog zakona”.
U tački 13) reči: „(osnovno, srednje, više i visoko)” zamenjuju se rečima: „(predškolsko, osnovno, srednje, više i visoko)”.
U tački 16) reči: „verskih organizacija” zamenjuju se rečima: „crkava i verskih zajednica”.
Član 9.
U članu 26. tačka 1) reči: „13) – 16b)” zamenjuju se rečima: „13) – 16v)”.
U tački 7) reči: „broj 73/03” zamenjuju se rečima: „br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06”.
Član 10.
U članu 32. stav 1. reči: „pri nabavci opreme i objekata” zamenjuju se rečima: „za opremu i objekte”.
U stavu 3. posle reči: „vršenje delatnosti” dodaju se zapeta i reči: „kao i u slučaju prenosa imovine ili dela imovine iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog zakona”.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:
„Sticalac imovine iz stava 4. ovog člana vrši ispravku odbitka prethodnog poreza koji je za objekte i opremu za vršenje delatnosti ostvario prenosilac imovine ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.”
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
Član 11.
U članu 33. stav 1. broj: „2.000.000” zamenjuje se brojem: „4.000.000”, a reči: „ili u toku” brišu se.
Stav 3. menja se i glasi:
„Mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV na početku kalendarske godine podnošenjem prijave za PDV (u daljem tekstu: evidenciona prijava) propisane u skladu sa ovim zakonom, nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine.”
U stavu 4. reči: „dve godine” zamenjuju se rečima: „dve kalendarske godine”.
U stavu 5. posle reči: „poreskom organu” dodaju se zapeta i reči: „najkasnije do 15. januara tekuće godine”.
Član 12.
U članu 34. stav 3. posle reči: „(u daljem tekstu: priznanica)” dodaju se zapeta i reči: „kao i da obračunatu PDV nadoknadu isplati poljoprivrednicima u novcu (uplatom na tekući račun, račun štednje ili u gotovom)”.
U stavu 5. broj: „1.000.000” zamenjuje se brojem: „2.000.000”.
Član 13.
U članu 37. tačka 1) reči: „prijavu za PDV (u daljem tekstu: evidenciona prijava)” zamenjuju se rečima: „evidencionu prijavu”.
Član 14.
U članu 38. stav 1. broj: „2.000.000” zamenjuje se brojem: „4.000.000”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 4.000.0000 dinara, u roku iz stava 1. ovog člana.”
Stav 4. menja se i glasi:
„Obveznik je dužan da pismeno obavesti nadležni poreski organ o izmenama svih podataka iz evidencione prijave, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka izmene.”
Član 15.
U članu 39. stav 2. broj: „1.000.000” zamenjuje se brojem: „2.000.000”.
Član 16.
U članu 44. stav 2. reči: „stav 6.” zamenjuju se rečima: „stav 7.”
Član 17.
U članu 48. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Za obveznika iz stava 2. ovog člana koji u kalendarskom tromesečju ostvari ukupan promet veći od 20.000.000 dinara, poreski period je kalendarski mesec počev od meseca po isteku kalendarskog tromesečja.”
Dosadašnji st. 3 – 5. postaju st. 4 – 6.
Član 18.
U članu 50. stav 3. reči: „tač. 2), 3) i 6)” zamenjuju se rečima: „tač. 2) i 3)”.
Član 19.
U članu 51. stav 2. reči: „tač. 2), 3) i 6)” zamenjuju se rečima: „tač. 2) i 3)”.
Član 20.
Posle člana 51. naziv dela X. POVRAĆAJ I REFAKCIJA POREZA menja se i glasi: „X. POVRAĆAJ, REFAKCIJA I REFUNDACIJA POREZA”.
Član 21.
Član 53. menja se i glasi:
„Pravo na refakciju PDV, pod uslovom uzajamnosti, na osnovu podnetog zahteva, ima strani obveznik koji izlaže na sajmovima u Republici, pod uslovima:
1) da u Republici ne vrši promet dobara i usluga;
2) da je platio račun.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana strani obveznik podnosi potvrdu nadležnog poreskog organa zemlje u kojoj je registrovan kao obveznik PDV.
Refakcija PDV stranom obvezniku može se izvršiti za dobra koja mu se isporučuju, odnosno za usluge koje mu se pružaju u Republici, i to za:
1) iznajmljivanje, uređenje, izradu i popravku izložbenog prostora;
2) dobra potrebna za uređenje izložbenog prostora;
3) električnu energiju, vodu, plin, grejanje, hlađenje, telefonske i telekomunikacione priključke, za potrebe izložbenog prostora;
4) parkiranje;
5) usluge smeštaja.”
Član 22.
Posle člana 56. dodaju se naslov iznad člana i član 56a, koji glase:
„Refundacija PDV kupcu prvog stana
Član 56a
Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko lice – punoletni državljanin Republike, sa prebivalištem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana).
Kupac prvog stana može da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana, pod sledećim uslovima:
1) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;
2) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu.
Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana može se ostvariti za stan čija površina za kupca prvog stana iznosi do 40 m², a za članove njegovog porodičnog domaćinstva do 15 m² po svakom članu koji nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike u periodu iz stava 2. tačka 1) ovog člana.
Ako kupac prvog stana kupuje stan površine koja je veća od površine za koju u skladu sa stavom 3. ovog člana ima pravo na refundaciju PDV, pravo na refundaciju PDV može da ostvari do iznosa koji odgovara površini stana iz stava 3. ovog člana.
Porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.
Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana nema:
1) kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana;
2) član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za kojeg je kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, u slučaju kada taj član porodičnog domaćinstva kupuje stan;
3) kupac stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu;
4) član porodičnog domaćinstva kupca stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, a za koga je ostvareno to poresko oslobođenje.
Nadležni poreski organ, po sprovedenom postupku, donosi rešenje o refundaciji PDV kupcu prvog stana.
Nadležni poreski organ vodi evidenciju o kupcima prvog stana i članovima porodičnih domaćinstava kupaca prvog stana za koje su kupci prvog stana ostvarili refundaciju PDV, kao i o iznosu ostvarene refundacije PDV.”
Član 23.
U članu 57. reči: „refakcije poreza iz čl. 53 – 56. ovog zakona,” zamenjuju se rečima: „refakcije i refundacije poreza iz čl. 53 – 56a ovog zakona,”.
Član 24.
Posle člana 60. dodaje se član 60a, koji glasi:
„Član 60a
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poreski dužnik – pravno lice koje nije obveznik, ako ne plati PDV u propisanom roku (član 51. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poreski dužnik – preduzetnik koji nije obveznik novčanom kaznom od 12.500 do 500.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poreski dužnik – fizičko lice koje nije obveznik novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.”
Član 25.
Obveznik koji je u 2007. godini ostvario ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (u daljem tekstu: ukupan promet), manji od 2.000.000 dinara, za promet dobara i usluga koji vrši od 1. januara 2008. godine ne obračunava i ne plaća PDV.
Član 26.
Obveznik koji je u 2007. godini ostvario ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, a manji od 4.000.000 dinara, može da se opredeli za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ako nadležnom poreskom organu dostavi pismeno obaveštenje u roku za podnošenje poreske prijave za poslednji poreski period 2007. godine.
Pismeno obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:
nazivu, adresi i PIB – u obveznika;
mestu i datumu obaveštenja;
iznosu ostvarenog prometa u 2007. godini.
Obveznik iz stava 1. ovog člana koji nije dostavio pismeno obaveštenje nadležnom poreskom organu u roku iz stava 1. ovog člana, za promet dobara i usluga koji vrši od 1. januara 2008. godine ne obračunava i ne plaća PDV.
Član 27.
Obveznik iz člana 25. i člana 26. stav 3. ovog zakona dužan je da sa stanjem na dan 31. decembra 2007. godine izvrši popis dobara pri čijoj je nabavci ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza, i to:
zaliha dobara nabavljenih od 1. januara 2005. godine;
2) opreme i objekata za vršenje delatnosti za koje na dan 1. januara 2008. godine postoji obaveza ispravke odbitka prethodnog poreza;
3) dobara, osim dobara iz tač. 1) i 2) ovog stava, nabavljenih od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Obveznik iz stava 1. ovog člana dužan je da utvrdi iznos ostvarenog odbitka prethodnog poreza za dobra iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za dobra iz stava 1. tačka 2) ovog člana i da za ta dobra utvrdi iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza u skladu sa zakonom.
Popisne liste iz stava 1. ovog člana obveznik je dužan da dostavi nadležnom poreskom organu najkasnije do 20. januara 2008. godine.
Utvrđeni iznos ostvarenog odbitka prethodnog poreza i iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da plati do 20. februara 2008. godine.
Ministar nadležan za poslove finansija će urediti sadržinu popisnih listi iz stava 1. ovog člana, kao i način utvrđivanja iznosa ostvarenog odbitka prethodnog poreza iz stava 2. ovog člana.
Član 28.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik – pravno lice, ako:
1) ne utvrdi iznos ostvarenog i iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza (član 27. stav 2. ovog zakona);
2) ne dostavi popisne liste u propisanom roku (član 27. stav 3. ovog zakona);
3) ne plati utvrđeni iznos ostvarenog i iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza u propisanom roku (član 27. stav 4. ovog zakona).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se obveznik – preduzetnik novčanom kaznom od 12.500 do 500.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće obveznik – fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Član 29.
Pravo na refundaciju PDV iz člana 22. ovog zakona može se ostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodaji stana overenog posle stupanja na snagu ovog zakona.
Član 30.
Propis iz člana 27. stav 5. ovog zakona ministar nadležan za poslove finansija doneće u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 31.
Odredbe člana 11, člana 12. stav 2, člana 14. st. 1. i 2. i člana 15. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2008. godine.
Član 32.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.