PREDLOG ZAKONA
O SLOBODNIM ZONAMA
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom utvrđuju se uslovi za određivanje područja i rad slobodne zone, delatnosti koje se mogu obavljati u slobodnoj zoni, uslovi za obavljanje tih delatnosti i uslovi za prestanak rada slobodne zone, kao i osnivanje, pravni status i nadležnost Uprave za slobodne zone.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) slobodna zona je deo teritorije Republike Srbije (u daljem tekstu: Srbija) koji je posebno ograđen i označen, na kome se obavljaju delatnosti pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ( u daljem tekstu: zona);
2) osnivač zone je organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik, koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem o osnivanju zone, a koji preko privrednog društva za upravljanje zonom podnosi zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja;
3) privredno društvo za upravljanje zonom je privredno društvo koje obezbeđuje uslove za nesmetano obavljanje delatnosti u zoni;
4) povezano lice je lice koje ima svojstvo povezanog lica u smislu zakona koji uređuje porez na dobit preduzeća;
5) korisnik zone je pravno i fizičko lice koje obavlja delatnost u zoni;
osnivanje zone je donošenje odluke nadležnog organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika, ili zaključenje ugovora o osnivanju zone između organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika;
7) saglasnost Vlade je akt kojim Vlada određuje područje zone;
8) područje zone je zemljište koje je određeno katastarskim parcelama i površinom iskazanom u odgovarajućim mernim jedinicama.
Član 3.
Prava osnivača zone, privrednog društva za upravljanje zonom i korisnika zone, utvrđena ovim zakonom, ne mogu se umanjiti drugim zakonom ili drugim propisom.
Član 4.
Područje zone se određuje davanjem saglasnosti Vlade.
Zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone privredno društvo za upravljanje zonom podnosi Vladi preko ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Privredno društvo za upravljanje zonom može podneti zahtev iz člana 4. ovog zakona, pod uslovom:
da su osnivači privrednog društva za upravljanje zonom osnivači zone.
Osnivači zone mogu biti osnivači samo jednog privrednog društva za upravljanje zonom;
da je registrovan u Registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti upravljanja zonom;
da odgovorno lice osnivača zone, odnosno odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom nije pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine i protiv službene dužnosti.
Uslovi iz stava 1. ove tačke odnose se na povezano lice sa privrednim društvom za upravljanje zonom, kao i na pravno lice čiji je pravni sledbenik privredno društvo za upravljanje zonom;
da odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja;
da osnivač zone nije bio osnivač preduzeća za upravljanje slobodnom zonom kojem je odlukom Vlade prestalo važenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone.
Ovaj uslov ne odnosi se na organ lokalne samouprave.
Član 6.
Zahtev iz člana 4. ovog zakona sadrži:
naziv, sedište i PIB osnivača zone;
naziv, sedište i PIB privrednog društva za upravljanje zonom;
podatke o osnivačkom kapitalu privrednog društva za upravljanje zonom ;
naziv zone i područje zone sa definisanim granicama;
podatke o restrukturiranju, ako se na području zone nalazi privredni subjekat koji je u postupku restrukturiranja;
elaborat o postojanju ekonomske opravdanosti za određivanje područja zone sa posebnim osvrtom na procenu stranih ulaganja, procenu očekivanih efekata, a naročito u pogledu proizvodnje robe i pružanju usluga, zapošljavanja i transfera savremenih tehnologija, uz navođenje delatnosti koje će se obavljati u zoni;
druge podatke koje podnosilac zahteva smatra bitnim za donošenje odluke.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilažu se sledeći dokazi:
odluka organa upravljanja, ugovor ili drugi akt osnivača zone o osnivanju zone, koji sadrži:
naziv osnivača zone;
naziv zone;
registar u kojem je privredno društvo za upravljanje zonom registrovano, odnosno overeni prevod izvoda iz registra;
uverenje o neosuđivanosti odgovornih lica za krivična dela iz člana 5. stav 1. tačka 3. ovog zakona, koje ne može biti starije od 30 dana od dana podnošenja zahteva;
dokaz da osnivači zone imaju pravo svojine, odnosno zakupa ili pravo korišćenja na zemljištu na kome se određuje područje zone;
dokaz da će se obezbediti prostorni, građevinski, energetski, organizacioni i tehnički uslovi, uslovi u pogledu zaštite životne sredine, i drugi uslovi za obavljanje delatnosti u zoni;
mišljenje organa lokalne samouprave o opravdanosti osnivanja zone.
Ako organ lokalne samouprave usvoji mere za podsticaj razvoja zone, uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnose se i odluke organa lokalne samouprave o tome.
Član 7.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost podnetog zahteva iz člana 4. stav 2. ovog zakona i svoje mišljenje dostavlja Vladi.
Određivanje područja zone je ekonomski opravdano ako se na osnovu priloženog elaborata i drugih priloženih dokaza može oceniti da će se postići pozitivni efekti u pogledu privlačenja stranog kapitala, proizvodnje robe i pružanja usluga, zapošljavanja, transfera savremenih tehnologija, privrednog restrukturiranja, i ako će poslovanje u zoni doprineti ostvarenju strategije razvoja i mera ekonomske politike Vlade.
Vlada utvrđuje bliže kriterijume iz stava 2. ovog člana za ocenu ekonomske opravdanosti određivanja područja zone.
Član 8.
Vlada daje saglasnost za određivanje područja zone u roku od 30 dana od dana uredno podnesenog predloga.
U aktu iz stava 1. ovog člana navodi se naročito, naziv zone, površina zone, kao i naziv i sedište privrednog društva za upravljanje zonom.
Akt iz stava 1. ovog člana prestaje da važi ako zona ne počne sa radom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu tog akta.
Član 9.
Na proširenje zone primenjuju se odredbe ovog zakona o davanju saglasnosti za određivanje područja zone.
Član 10.
Zonom upravlja privredno društvo za upravljanje zonom registrovano za upravljanje zonom.
Zonom može upravljati samo jedno privredno društvo za upravljanje zonom.
Privredno društvo za upravljanje zonom utvrđuje organizacione i tehničke uslove za obavljanje delatnosti u zoni.
Aktom iz stava 3. ovoga člana uređuje se radno vreme zone, kretanje lica i robe u zoni, obaveze privrednog društva za upravljanje zonom u vezi osiguranja prostornih, tehničkih i organizacijskih uslova korišćenja zone, mere zaštite na radu u zoni i mere zaštite životne sredine, prava i obaveze korisnika zone u odnosu na osnivača zone i sl.
Privredno društvo za upravljanje zonom je dužno da akt iz stava 3. ovoga člana dostavi na saglasnost Upravi za slobodne zone.
Privredno društvo za upravljanje zonom zaključuje ugovore sa korisnicima zone o međusobnim pravima i obavezama, koji sadrže elemente iz akta iz stava 3. ovog člana.
Član 11.
Privredno društvo za upravljanje zonom je dužno da u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine dostavi Upravi za slobodne zone izveštaj o poslovanju u zoni.
Izveštaj o poslovanju u zoni sadrži sledeće podatke:
prihod privrednog društva za upravljanje zonom;
broj korisnika i delatnost koju obavljaju;
ukupnu vrednost proizvedene robe i pruženih usluga u zoni ;
ukupan obim uvoza i izvoza u zoni;
iznos uloga stranog kapitala;
broj lica zaposlenih kod privrednog društva za upravljanje zonom i broj lica zaposlenih kod korisnika.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje oblik i sadržinu izveštaja iz stava 2. ovog člana.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija podnosi Vladi jednom godišnje izveštaj o poslovanju u svim zonama u Srbiji, sa predlogom mera.
Ako oceni da se poslovanjem u zoni ne postižu ciljevi predviđeni elaboratom o postojanju ekonomske opravdanosti za određivanje područja zone, ako privredno društvo za upravljanje zonom učini prekršaj iz člana 34. ovog zakona, kao i ako se utvrdi da privredno društvo za upravljanje zonom nije preduzelo mere za raskid ugovora sa korisnikom zone koji se ne pridržava uslova poslovanja u zoni, ili koji je učinio prekršaj iz člana 35. ovog zakona, ili neki od prekršaja predviđenih zakonom koji uređuje carinski sistem i carinski postupak, ministarstvo nadležno za poslove finansija može predložiti Vladi da ukine saglasnost za određivanje područja zone.
Član 12.
Korisnici zone mogu biti osnivač zone, privredno društvo za upravljanje zonom, kao i druga domaća i strana pravna i fizička lica (u daljem tekstu: korisnici).
Korisnici obavljaju privrednu delatnost u zoni u skladu sa propisima, a na osnovu ugovora kojim su regulisana međusobna prava i obaveze sa privrednim društvom za upravljanje zonom.
Korisnici su dužni da vode knjigovodstvo za poslovanje u zoni ili odvojeno knjigovodstvo za deo svoga poslovanja koje obavljaju u zoni.
Korisnici su dužni da na zahtev Uprave za slobodne zone dostavljaju toj upravi podatke o svom poslovanju.
Član 13.
Zona mora biti ograđena, vidljivo obeležena i označena kao slobodna zona, na ulazima i izlazima iz zone, kao i s rečne strane.
Zona se može sastojati iz više delova pod uslovom da oni čine funkcionalnu celinu.
Zona ili njen deo, ako se zona sastoji od više delova, mora biti ograđena, obeležena i uređena tako da se promet robe i lica u zonu ili iz nje može odvijati samo kroz određene izlaze ili ulaze zone.
Ograda, ulazi i izlazi moraju biti odgovarajuće uređeni, osigurani i noću osvetljeni.
Privredno društvo za upravljanje zonom mora obezbediti prostorije za rad carinske službe.
Na robu koja se unosi i iznosi iz zone, kao i na robu smeštenu u zoni, primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa odredbama zakona koji uređuje carinski sistem i carinski postupak.
Član 14.
Ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa.
Komisija iz stava 1. ovoga člana utvrđuje da li su ispunjeni prostorni i energetski uslovi, uslovi zaštite životne okoline i drugi tehnički uslovi za rad zone, uslovi za rad carinske službe, kao i uslovi u pogledu sprovođenja mera carinskog nadzora.
Ministar nadležan za poslove finansija u roku od 30 dana od dana dobijanja predloga komisije donosi rešenje.
Na postupak donošenja rešenja primenjuje se Zakon koji uređuje opšti upravni postupak.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno u upravnom postupku.
Dan donošenja rešenja iz stava 3. ovog člana smatra se danom početka rada zone.
Član 15.
Korisnik može, u skladu sa ovim zakonom i ugovorom sa privrednim društvom za upravljanje zonom, u zoni obavljati proizvodnju i pružati usluge, u skladu sa propisima.
Obavljanjem delatnosti i pružanjem usluga u zoni ne sme se ugrožavati životna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje.
Član 16.
Spoljnotrgovinsko poslovanje u zoni vrši se slobodno, u skladu sa ugovorom.
Izvoz robe i usluga iz zone i uvoz robe i usluga u zonu su slobodni i ne podležu kvantitativnim ograničenjima, niti se na taj uvoz i izvoz primenjuju mere komercijalne politike.
U zonu se ne može uvoziti, niti se iz zone može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen.
Član 17.
Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smeštena u zoni, ima tretman carinske robe.
Iznošenje, odnosno unošenje robe iz stava 1. ovog člana, korisnik prijavljuje nadležnoj carinarnici.
Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi stavljanja u postupak aktivnog, odnosno pasivnog oplemenjivanja.
Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije i uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja.
Nadležan carinski organ odobrava carinski dozvoljeno postupanje sa robom iz st. 3. i 4. ovog člana u skladu sa zakonom koji uređuje carinski sistem i carinski postupak.
Član 18.
Uverenje da je roba proizvedena u zoni izdaje carinski organ koji vrši nadzor u toj zoni, pod propisanim uslovima.
Član 19.
Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoni ne plaća se carina i druge uvozne dažbine.
Član 20.
Roba koja se iz zone stavlja u promet na teritoriju Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina.
Lice koje robu iz stava 1. ovog člana stavlja u promet na teritoriju Srbije dužno je da tu robu prijavi carinarnici, radi sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka.
Član 21.
Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu iz stava 1. člana 20. ovog zakona, nastaje na dan kada je roba prešla iz zone na teritoriju Srbije.
Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema stanju robe i po propisima koji važe na dan prihvatanja carinske deklaracije.
Carinska vrednost robe iz stava 1. ovog člana, kao i iznos carinskog duga utvrđuje se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje carinski sistem i carinski postupak.
Član 22.
Korisnik je dužan da omogući sprovođenje mera carinskog nadzora i kontrole i vodi propisanu evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u zonu, izvozi, odnosno iznosi iz zone i koristi u zoni.
Član 23.
Plaćanje, naplaćivanje, prenos, kupovina i prodaja u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima u zoni vrši se u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.
Član 24.
Osnivanje i poslovanje banaka u zoni vrši se u skladu sa propisima o bankama.
Obavljanje delatnosti osiguranja u zoni vrši se u skladu sa propisima o osiguranju.
Član 25.
Radni odnosi između zaposlenih i poslodavaca (korisnika) u zoni uređuju se ugovorom o radu, u skladu sa propisima koji uređuju rad i radne odnose.
Član 26.
Na unos dobara u zonu i pružanje usluga u zoni primenjuju se odredbe zakona koji uređuje porez na dodatu vrednost.
Korisnik, odnosno privredno društvo za upravljanje zonom, može imati poreske olakšice u skladu sa propisima koji uređuju porez na dobit preduzeća, poreze na imovinu i porez na dohodak građana.
Član 27.
Saglasnost kojom se određuje područje zone prestaje da važi aktom Vlade:
1) ako se u toku rada zone utvrdi da su trajno prestali tehnički uslovi propisani ovim zakonom za njeno osnivanje;
2) ako je odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom, kao i odgovorno lice u pravnom licu, čiji je pravni sledbenik privredno društvo za upravljanje zonom pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine i protiv službene dužnosti;
3) na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, u slučajevima iz člana 11. stav 5. ovog zakona;
4) na zahtev privrednog društva za upravljanje zonom.
Akt o prestanku važenja saglasnosti za određivanje područja donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Član 28.
Zona prestaje sa radom po isteku roka od 90 dana od dana donošenja akta Vlade o prestanku važenja saglasnosti za određivanje područja zone.
Član 29.
Privredno društvo za upravljanje zonom, odnosno korisnik je dužan da u roku od 60 dana po isteku roka iz člana 28. ovog zakona, robu koja je uvezena iz inostranstva ocarini, vrati u inostranstvo ili preda carinarnici na slobodno raspolaganje.
Na robu iz stava 1. ovog člana plaćaju se carina i druge uvozne dažbine, prema stanju robe i po propisima koji važe na dan prihvatanja carinske deklaracije.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, na opremu koja je radi obavljanja delatnosti u zoni bila uvezena u zonu najmanje tri godine pre prestanka rada zone, ne plaća se carina.
Odredba stava 2. ovog člana ne isključuje primenu drugih propisa na osnovu kojih se ostvaruje pravo na oslobođenje od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina.
Član 30.
Korisnik zone zadržava pravo svojine na izgrađenim objektima, stvarima i pravima koje je uvezao, odnosno uneo u zonu i ima pravo da u slučaju prestanka rada zone nastavi sa radom u skladu sa propisima koji važe za poslovanje na teritoriji van zone.
Član 31.
Obrazuje se Uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za obavljenje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona.
Upravom za slobodne zone rukovodi direktor.
Član 32.
Uprava za slobodne zone obavlja sledeće poslove:
1) U oblasti razvoja zona u funkciji interesa države:
sprovodi nacionalnu politiku razvoja zona u cilju povećanja priliva direktnih investicija i uposlenosti radne snage;
učestvuje u pripremi propisa u oblasti rada zona;
razmatra zahteve za davanje saglasnosti za određivanje područja zona i svoje mišljenje dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija;
inicira i koordinira sa nadležnim državnim organima razmatranje stručnih pitanja iz oblasti poslovanja u zonama, radi pravilne primene ovog zakona i njegove usaglašenosti sa propisima Srbije;
organizuje i koordinira saradnju nadležnih državnih organa, privrednog društva za upravljanje zonom, zainteresovanih investitora i korisnika;
pruža stručnu pomoć investitorima u procesu donošenja odluke o ulaganju u zone;
pruža stručnu pomoć investitorima i privrednim društvima za upravljanje zonom u svim fazama primene programa u zonama;
organizuje neposredne kontakte između zainteresovanih investitora i privrednih društava za upravljanje zonom;
pruža stručnu pomoć zainteresovanim investitorima u razvoju njihovih programa u zonama;
sarađuje sa Privrednom komorom Srbije i drugim neprofitnim i dobrovoljnim organizacijama;
sarađuje sa stranim institucijama i stručnjacima iz oblasti zona;
u saradnji sa privrednim društvima za upravljanje zonom stvara mogućnosti za razvoj infrastrukture u zonama.
2) U oblasti promocije zona:
sarađuje sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (u daljem tekstu: SIEPA), na promociji investiranja i poslovanja u zonama, kroz predstavljanje posebnih pogodnosti i poslovnih mogućnosti u skladu sa planom i programom usvojenim od strane ministarstva nadležnog za poslove finansija finansija i SIEPA;
obaveštava investitore o povoljnostima za ulaganje u zone;
stvara i ažurira bazu podataka o zonama i pogodnostima za poslovanje u Srbiji u saradnji sa SIEPA.
3) U oblasti kontrole i nadzora zona:
razmatra izveštaje o radu zona i predlaže njihovo usvajanje ministarstvu nadležnom za poslove finansija;
predlaže ministru nadležnom za poslove finansija oblik i sadržinu obrasca za podnošenje zahteva za davanje saglasnosti za određivanje područja zone, poslovanje i kontrolu rada zona i korisnika, radi usaglašenosti postupaka u svim zonama u Srbiji;
predlaže nadležnim državnim organima dodatne mere kontrole rada u zonama ukoliko postoji takva potreba.
Član 33.
Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona vrše nadležni organi u okviru svojih ovlašćenja.
Član 34.
Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo za upravljanje zonom :
1) ako ne donese akt o uslovima pod kojima korisnici zone mogu obavljati delatnost u zoni (član 10. stav 3),
2) ako u propisanom roku ne dostavi izveštaj o poslovanju u zoni (član 11. stav 1),
3) ako dozvoli obavljanje delatnosti u zoni kojom se ugrožava životna sredina (član 15. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovoga člana kazniće se i odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom novčanom kaznom u iznosu od 500 do 50.000 dinara.
Član 35.
Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj korisnik – pravno lice:
1) ako ne vodi knjigovodstvo za poslovanje u zoni (član 12. stav 3);
2) ako na zahtev Uprave za slobodne zone ne dostavi izveštaj o poslovanju u zoni (član 12. stav 4);
3) ako obavljanjem delatnosti u zoni ugrožava životnu sredinu (član 15. stav 2);
4) ako ne vodi propisanu evidenciju o robi (član 22).
Za prekršaj iz stava 1. ovoga člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 500 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovoga člana kazniće se korisnik – fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 500 do 50.000 dinara.
Član 36.
Zone koje su počele sa radom pre stupanja na snagu ovog zakona dužne su da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone u skladu sa članom 6. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, i dokaze iz člana 6. stav 2. tač. 1) do 3) ovog zakona.
Zone iz stava 1. ovog člana dužne su da na zahtev Uprave za slobodne zone dostave podatke u vezi sa elaboratom o ekonomskoj opravdanosti osnivanja zone potrebne za ocenu uspešnosti poslovanja zone.
Član 37.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija vrši, do obrazovanja Uprave za slobodne zone poslove koje, prema odredbama ovog zakona obavlja ta uprava.
Član 38.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o slobodnim zonama („Službeni list SRJ“, br. 81/94 i 28/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05)
Član 39.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansijski sistem, sistem u oblastima ekonomskih odnosa s inostranstvom, tržišta, i dr.
II Razlozi za donošenje Zakona
Koncept slobodnih zona podrazumeva fizički ograđen i označen deo teritorije matične države, na kome vlada dodatno garantovan i stimulativan režim poslovanja. Osnovnu atraktivnost slobodnih zona čini povlašćeni carinski tretman, odgovarajuća poreska oslobođenja i pojednostavljene administrativne procedure. Ovim zakonom država uvodi u projekciju sistema svoje nacionalne ekonomije slobodne zone kao instrument za privlačenje direktnih stranih investicija i povećanje uposlenosti. Ekonomska opravdanost osnivanja slobodnih zona ogleda se u činjenici da one doprinose razvoju nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih područja.
Dok su slobodne zone nekada bile slobodne luke i mesta gde se vršio pretovar robe, one danas predstvljaju centre visoke tehnologije, kao i istraživačkih i razvojnih laboratorija. Takođe, one predstavljaju centre razvijenih telekomunikacija i moderne infrastrukture i centre moderne industrije i kompletne logističke podrške. S druge strane, slobodne zone se mogu posmatrati kao instrument međunarodne ekonomske politike. Interesantan podatak jeste da se broj slobodnih zona u svetu kretao od 79 slobodnih zona – 1975. godine; 850 slobodnih zona – 1998. godine; 3000 slobodnih zona – 2002. godine, da bi danas dostigao 5000 slobodnih zona u blizu 120 zemalja. Iako su ove slobodne zone raličitog stepena privredne razvijenosti, preko njih se prema izvorima Svetske trgovinske organizacije, ostvaruje više od 20% ukupne međunarodne ekonomske razmene.
Ključne prednosti osnivanja i funkcionisanja slobodnih zona jesu sledeće:
carinska i poreska oslobođenja i
stvaranje međunarodno konkurentnog okruženja sa visoko obrazovanim kadrovima i efikasnom administracijom.
Uz pretpostavku da se nalaze u regionu gde postoje zadovoljavajući prirodni i kadrovski resursi, slobodne zone mogu biti važni akceleratori privrednog razvoja jedne zemlje.
Značajan deo sistema stimulacija predstavljaju carinske olakšice. Iskustva zemalja sa razvijenim konceptom slobodnih zona koja su pokazala pozitivne rezultate primene nulte stope carine za svaku proizvodnu opremu i repromaterijale se podrazumeva u slobodnim zonama, uz naplatu carine samo za repromaterijale upotrebljene za domaću potrošnju. Ostale carinske olakšice ogledaju se u podizanju nivoa rada carinske službe shodno svetskim standardima radi ubrzanja carinskih procedura, a time i smanjenja troškova za njihovo sprovođenje.
Međutim, u cilju harmonizacije naših propisa sa propisima Evropske unije, ove procedure nisu predmet regulisanja ovog zakona, već propisa kojim se regulišu carinski sistem i carinski postupak.
III Usklađenost sa propisima Evropske unije
Može se konstatovati da ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost. Države članice Evropske unije su regulisale pitanje slobodnih zona u okviru svojih nacionalnih zakonodavstava.
IV Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
U Poglavlju I su propisani predmet uređivanja, značenje pojedinih izraza i garantovana prava koja se ne mogu umanjiti drugim zakonom ili drugim propisom.
Članom 2. date su definicije pojedinih izraza, kao što su:
– slobodna zona;
– osnivač zone;
– privredno društvo za upravljanje zonom;
– povezano lice;
– korisnik zone;
– osnivanje zone;
– saglasnost Vlade i
– područje zone.
U Poglavlju II propisano je određivanje područja zone, ispunjavanje uslova za podnošenje zahteva, sadržina zahteva i ocenjivanje ekonomske opravdanosti podnetog zahteva.
Članom 4. propisano je da se područje zone određuje davanjem saglasnosti Vlade. Zahtev za davanje saglsnosti za određivanje područja zone privredno društvo za upravljanje zonom podnosi Vladi preko ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Članom 5. je utvrđeno da zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone privredno društvo za upravljanje zonom može podneti, pod određenim uslovima.
Prvi uslov jeste da su osnivači privrednog društva za upravljanje zonom osnivači zone, kao i da osnivači zone mogu biti osnivači samo jednog privrednog društva za upravljanje zonom čime bi trebalo da se onemogući stvaranje monopola u ovoj oblasti.
Drugi uslov jeste da je privredno društvo za upravljanje zonom registrovano u Registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti upravljanja zonom.
Treći uslov jeste da odgovorno lice osnivača zone, odnosno odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom nije pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine i protiv službene dužnosti.
Četvrti uslov jeste da odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja.
Peti uslov jeste da osnivač zone nije bio osnivač preduzeća za upravljanje slobodnom zonom kojem je odlukom Vlade prestalo važenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone.
Ispunjenje propisanih uslova trebalo bi da garantuje pouzdanost lica koja osnivaju zonu, odnosno koja upravljaju zonom.
U članu 6. propisana je sadržina zahteva za davanje saglasnosti za određivanje područja zone i dokazi koji se uz zahtev moraju priložiti.
Članom 7. je utvrđeno da ministarstvo nadležno za poslove finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost podnetog zahteva i svoje mišljenje dostavlja Vladi. Određivanje područja zone je ekonomski opravdano ako se na osnovu priloženog elaborata i drugih priloženih dokaza može oceniti da će se postići pozitivni efekti u pogledu privlačenja stranog kapitala, proizvodnje robe i pružanju usluga, zapošljavanja, transfera savremenih tehnologija, privrednog restrukturiranja, i ako će poslovanje u zoni doprineti ostvarenju strategije razvoja i mera ekonomske politike Vlade.
Vlada utvrđuje bliže kriterijume za ocenu ekonomske opravdanosti određivanja područja zone.
Članom 8. je propisano da Vlada daje saglasnost za određivanje područja zone u roku od 30 dana od dana uredno podnesenog predloga. U aktu se navodi naročito, naziv zone, površina zone, kao i naziv i sedište privrednog društva za upravljanje zonom. Akt prestaje da važi ako zona ne počne sa radom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu tog akta.
U Poglavlju III Uređenje i upravljanje zonom definisano je upravljanje zonom, korisnici zone, uređenje zone i početak rada zone.
Članom 10. je propisano da zonom upravlja privredno društvo za upravljanje zonom registrovano za upravljanje zonom. Isto tako, zonom može upravljati samo jedno privredno društvo za upravljanje zonom, koje utvrđuje organizacione i tehničke uslove za obavljanje delatnosti u zoni. Ovim aktom uređuje se radno vreme zone, kretanje lica i promet robe u zoni, obaveze osnivača zone u vezi osiguranja prostornih, tehničkih i organizacijskih uslova korišćenja zone, mere zaštite na radu u zoni i mere zaštite životne sredine, prava i obaveze korisnika zone u odnosu na osnivača zone i sl. Privredno društvo za upravljanje zonom je dužno da ovaj akt dostavi na saglasnost Upravi za slobodne zone.
Privredno društvo za upravljanje zonom zaključuje ugovore sa korisnicima zone o međusobnim pravima i obavezama.
U članu 11. je utvrđeno da je privredno društvo za upravljanje zonom dužno da u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine dostavi Upravi za slobodne zone izveštaj o poslovanju zone. Izveštaj o poslovanju zone treba da sadrži Zakonom propisane podatke, a ministar nadležan za poslove finansija propisuje oblik i sadržinu ovog izveštaja.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija podnosi Vladi jednom godišnje izveštaj o poslovanju svih zona u Republici Srbiji, sa predlogom mera.
Ukoliko oceni da se poslovanjem u zoni ne postižu ciljevi predviđeni elaboratom o postojanju ekonomske opravdanosti, ukoliko se utvrdi da privredno društvo za upravljanje zonom nije preduzelo mere za raskid ugovora sa korisnikom zone koji se ne pridržava uslova poslovanja u zoni, kao i ako je učinio prekršaj iz člana 35. ovog zakona, ili neki od prekršaja predviđenih zakonom kojim se uređuje carinski sistem i carinski postupak, ministarstvo nadležno za poslove finansija može predložiti Vladi da ukine saglasnost za određivanje područja zone.
U članu 12. ovog poglavlja definisani su korisnici zone i oni mogu biti osnivač zone, privredno društvo za upravljanje zonom, kao i druga domaća i strana pravna i fizička lica. Korisnici su dužni da vode knjigovodstvo o poslovanju u zoni i da na zahtev Uprave za slobodne zone dostave podatke o svom poslovanju.
Članom 13. je utvrđeno da zona mora biti ograđena, vidljivo obeležena i označena kao slobodna zona, na ulazima i izlazima iz zone, kao i s rečne strane. Zona se može sastojati iz više delova pod uslovom da oni čine funkcionalnu celinu. Zona ili njen deo, ako se zona sastoji od više delova, moraju biti ograđeni, obeleženi i uređeni tako da se promet robe i lica u zonu ili iz nje može odvijati samo kroz određene izlaze ili ulaze zone. Zona mora biti ograđena, ulazi i izlazi moraju biti odgovarajuće uređeni, osigurani i noću osvetljeni. Privredno društvo za upravljanje zonom mora na ulazu i izlazu zone obezbediti prostorije za rad carinske službe. Takođe, na robu koja se unosi i iznosi iz zone, kao i na robu smeštenu u zoni, primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje carinski sistem i carinski postupak.
Članom 14. je propisano da ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa.
Ministar nadležan za poslove finansija donosi rešenje u roku od 30 dana od dana dobijanja predloga komisije. Dan donošenja ovog rešenja smatra se danom početka rada zone.
U Poglavlju IV Poslovanje u zoni definisano je obavljanje delatnosti u zoni, koje mogu biti proizvodne ili uslužne.
Čl. 16, 17. i 18. je propisano da su izvoz robe i usluga iz zone i uvoz robe i usluga u zonu slobodni i ne podležu kvantitativnim ograničenjima, niti se na taj uvoz i izvoz primenjuju mere komercijalne politike. Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smeštena u zoni, ima tretman carinske robe i predmet je carinskog postupka, u skladu sa carinskim propisima.
U članu 20. i 21. utvrđene su carinske i poreske olakšice, koje se ogledaju u tome da se na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoni ne plaća carina i druge uvozne dažbine što uključuje i porez na dodatu vrednost u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost. Međutim, roba koja se iz zone stavlja u promet na teritoriju Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih dažbina, koja nastaje na dan kada je roba prešla iz zone na teritoriju Srbije.
.
Čl. 23, 24. i 25. predviđeno je da se plaćanje, naplaćivanje, prenos, kupovina i prodaja u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima u zoni vrši u skladu sa propisima o deviznom poslovanju. Osnivanje i poslovanje banaka u zoni vrši se u skladu sa propisima o bankama. Obavljanje delatnosti osiguranja u zoni vrši se u skladu sa propisima o osiguranju. Radni odnosi između zaposlenih i poslodavaca u zoni uređuju se ugovorom o radu, u skladu sa Zakonom.
Članom 26. se predlaže da se porez na dodatu vrednost ne plaća saglasno odredbama zakona koji uređuje porez na dodatu vrednost, na unos dobara u zonu, osim dobara za krajnju potrošnju u zoni i pružanje prevoznih i drugih usluga korisnicima zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara u zonu. Korisnik, odnosno privredno društvo za upravljanje zonom može imati poreske olakšice u odnosu na porez na dobit, poreze na imovinu, kao i porez na dohodak građana u skladu sa odgovarajućim poreskim zakonima.
U Poglavlju V Prestanak rada zone propisan je prestanak važenja saglasnosti za određivanje područja zone i prestanak rada zone.
Članom 27. je određeno da saglasnost kojom se određuje područje zone može da prestaje da važi ako se u toku rada zone utvrdi da su trajno prestali tehnički uslovi propisani ovim zakonom za njeno osnivanje, ako je odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom, kao i odgovorno lice u pravnom licu, čiji je pravni sledbenik privredno društvo za upravljanje zonom pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine i protiv službene dužnosti, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, kao i na zahtev privrednog društva za upravljanje zonom.
Akt o prestanku važenja saglasnosti za određivanje područja donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Čl. 28, 29. i 30. utvrđen je prestanak rada zone. Zona prestaje sa radom po isteku roka od 90 dana od dana donošenja akta Vlade o prestanku važenja saglasnosti za određivanje područja zone. Privredno društvo za upravljanje zonom, odnosno korisnik zone dužan je da u roku od 60 dana po isteku roka iz člana 28. ovog zakona robu koja je uvezena iz inostranstva ocarini, vrati u inostranstvo ili preda carinarnici na slobodno raspolaganje. Na navedenu robu plaćaju se carina i druge uvozne dažbine, prema stanju robe i po propisima koji važe na dan prihvatanja carinske deklaracije.
Korisnik zone zadržava pravo svojine na izgrađenim objektima kao i stvarima, pravima i novcu koje je uvezao, odnosno uneo u zonu i ima pravo da u slučaju prestanka rada zone nastavi sa radom u skladu sa propisima koji važe za poslovanje na teritoriji van zone.
U Poglavlju VI predlaže se osnivanje Uprave za slobodne zone, kao organa uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija. U ovom poglavlju definisano je osnivanje i nadležnost ove uprave.
Uprava za slobodne zone obavlja poslove u oblasti razvoja zona u funkciji interesa države, promocije zona i kontrole i nadzora zona.
Poglavljem VII Nadzor nad sprovođenjem zakona je utvrđeno da nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona vrše nadležni organi u okviru svojih ovlašćenja.
Poglavljem VIII Kaznene odredbe se propisuju novčane kazne, kojima će se kazniti privredno društvo za upravljanje zonom, odgovorno lice privrednog društva za upravljanje zonom i korisnik za učinjene prekršaje navedene u čl. 34. i 35. ovog zakona.
U Poglavlju IX Prelazne odredbe je propisano da su zone, koje su počele sa radom pre stupanja na snagu ovog zakona, dužne da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone u skladu sa odredbama ovog zakona.
Zone iz člana 36. stav 1. dužne su da dostave Upravi za slobodne zone podatke u vezi sa elaboratom o ekonomskoj opravdanosti osnivanja zone potrebne za ocenu uspešnosti poslovanja zone.
V Finansijska sredstva za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, jer će ministarstvo nadležno za poslove finansija vršiti, do obrazovanja Uprave za slobodne zone poslove koje prema odredbama ovog zakona obavlja ova uprava. Sredstva za funcionisanje Uprave za slobodne zone u 2007. godini obezbediće se iz budžeta za 2007. godinu.
VI Analiza efekata Zakona
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona i problem koji treba biti rešen jeste postojanje jedinstvenog i stimulativnog Zakona o slobodnim zonama, kojim se precizno definišu svi pojmovi, instituti i oblasti od značaja za poslovanje u zoni. Ovaj zakon predstavlja prvi korak ka afirmaciji koncepta slobodnih zona i svrha njegove izrade jeste kreiranje kvalitetnog, liberalnog, potpuno autonomnog i afirmativnog zakonskog rešenja.
Drugi problem koji ovaj zakon treba da reši jeste potreba da se zakonska rešenja usaglase sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. Usaglašavanje sa pravilima Svetske trgovinske organizacije odnosi se na:
ukidanje obaveze učešća domaćeg kapitala u preduzeću za upravljanje zonom;
ukidanje plaćanja dažbine za carinsko evidentiranje koja se plaćala u visini od 0,5% vrednosti uvezene robe koja je namenjena za obavljanje delatnosti u zoni;
ukidanje procentualnog iznosa ostvarenog godišnjeg izvoza iz zone u inostranstvo, kao kriterijuma za vrednovanje rada zone.
Analiza efekata ovog zakona se ogleda kroz potencijalne prednosti koncepta slobodnih zona i ciljeve koji se donošenjem Zakona postižu. Potencijalne prednosti koncepta slobodnih zona čine:
– razvoj pojedinih područja i time izjednačenje ekonomskog razvoja na celoj teritoriji;
– razvoj pojedinih sektora/privrednih aktivnosti (transfer tehnologija, znanja, iskustava);
– direktna ulaganja, koja su stimulisana smanjenjem administrativnih barijera i postojanjem odgovarajuće infrastrukture;
– zapošljavanje i kvalifikacija;
– povećanje spoljnotrgovinske razmene i deviznog priliva;
– povećanje proizvodnje;
– brži prodor na strana tržišta;
– povećanje nivoa konkurentnosti domaće privrede;
– koncentrisanje međunarodne trgovine kroz kontrolisane kanale i
– povećanje poverenja investitora.
Osnovnu atraktivnost slobodnih zona, odnosno rešenja predložena u Zakonu čine povlašćeni carinski tretman, odgovarajuća poreska oslobođenja i pojednostavljene administrativne procedure. Ovim zakonom država uvodi u svoju nacionalnu ekonomiju slobodne zone kao instrument za privlačenje direktnih stranih investicija i povećanje zaposlenosti. Ekonomska opravdanost osnivanja slobodnih zona ogleda se u činjenici da one doprinose razvoju nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih područja.
U praksi poslovanja slobodne zone su se pokazale kao razvojne i profitabilne institucije sa brojnim specifičnostima poslovanja. Ekonomski i administrativni razlozi postojanja slobodnih zona koji omogućavaju njihovu profitabilnost ogledaju se u činjenici da one omogućavaju uštede u različitim oblastima: carine- neplaćanja ili odloženo plaćanje, takse, poreze, druge mere i odluke ekonomske prirode. Jedan od razloga postojanja slobodnih zona jeste u koncentraciji usluga i potreba na jednom mestu. One predstavaljaju logistički centar za špediterske, carinske, transportne i usluge skladištenja, pretovara, dorade itd.
Preko slobodnih zona u značajnoj meri se podstiču i stimulišu strana ulaganja u privredu jedne zemlje, čime se ona brže integriše u međunarodnu podelu rada.
Prema tome, u okviru slobodnih zona se odvijaju privredne delatnosti u cilju podsticanja izvoznih aktivnosti i u tom smislu povećanja intenziteta spoljnotrgovinske razmene zemlje i ostvarivanja niza pozitivnih indirektnih efekata na domaću ekonomiju. Takođe, motivi ulaganja inostranih partnera u slobodne zone moraju biti podržani efikasnom pravnom regulativom koja obezbeđuje stabilnost zakona i drugih propisa, a samim tim i pravnu sigurnost uloga i poslovanja.
Uspeh jedne slobodne zone prevashodno zavisi od ciljeva i instrumenata ekonomske politike jedne zemlje domaćina i u tom smislu uloge države u njihovom oblikovanju i razvoju. Razvoj slobodnih zona i njihovo unapređivanje je zasnovano na jasnom opredeljenju ekonomske politike jedne zemlje i zakonske regulative u privlačenju stranih investitora u slobodne zone, procedura i beneficija koje utvrđuju državni organi, kao i opšteg ambijenta privređivanja u datoj zemlji.
VII Razlozi za donošenje Zakona po hitnom postupku
Razlog za donošenje Zakona o slobodnim zonama po hitnom postupku jeste
vođenje pregovora o pristupanju naše zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji i ispunjavanje preuzetih obaveza. Takođe, u toku su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje Evropskoj uniji, i neophodno je ispuniti preuzete obaveze, koje se prevashodno odnose na brže usklađivanje propisa, a između ostalog i u oblasti slobodnih zona.