PREDLOG ZAKONA
O ZVANIČNOJ STATISTICI
Glava I
Član 1.
Ovim zakonom se utvrđuje pravni okvir za proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija zvanične statistike, kao i za organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji.
Ovim zakonom regulišu se sve aktivnosti neophodne za pripremu, prikupljanje, obradu, skladištenje, pretraživanje, prikazivanje, analizu i diseminaciju statističkih podataka i informacija, koje sprovode organi koji su ovim zakonom određeni kao odgovorni proizvođači zvanične statistike, kao i odgovorni proizvođači zvanične statistike određeni drugim zakonom.
Član 2.
Zvanična statistika obezbeđuje, na nepristrasnim osnovama, brojčane i reprezentativne podatke i informacije o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama, kao i o pojavama u oblasti radne i životne sredine, za sve korisnike: privredne subjekte i njihova udruženja, državne organe, organe autonomnih pokrajina i organe jedinica lokalne samouprave, kulturne, obrazovne i naučne institucije, kao i za najširu javnost.
Zvanična statistika ispunjava međunarodne obaveze Republike Srbije koje se odnose na proizvodnju, diseminaciju, analizu i publikovanje zvaničnih statističkih informacija.
Član 3.
Zvanična statistika ostvaruje potpunu zaštitu prava davalaca podataka i statističkih jedinica.
Definicije osnovnih pojmova
Član 4.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
Aktivnost zvanične statistike je svaka aktivnost koja se zasniva na ovom zakonu ili na posebnim zakonima na kojima se uređuju popisi. Aktivnosti koje se ne zasnivaju ni na jednom od ovih zakona, odnosno na zvaničnim statističkim programima i planovima koje oni regulišu, ne spadaju u zvaničnu statistiku.
Statističko istraživanje predstavlja metod sistematskog prikupljanja podataka direktno od izveštajnih jedinica i isključivo u statističke svrhe.
Statistički upitnik je standardizovani dokument koji se koristi u statističkim istraživanjima za prikupljanje podataka od izveštajnih jedinica.
Prikupljanje podataka predstavlja svaku aktivnost odgovornih proizvođača zvanične statistike koja se odnosi na neposredno pribavljanje podataka u statističkim istraživanjima ili na preuzimanje podataka iz administrativnih izvora, kao i na dobijanje podataka metodom stalnog praćenja i posmatranja, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima kojima se obezbeđuje prikupljanje relevantnih podataka za zvaničnu statistiku.
Izveštajne jedinice su pravna lica ili njihovi delovi, fizička lica, domaćinstva, organi državne uprave, organi lokalnih vlasti i sve ostale jedinice na teritoriji Republike, koje, u okviru statističkih istraživanja, daju podatke isključivo u statističke svrhe.
Statistička jedinica je metodološki precizno definisana celina u svakom prikupljanju podataka koja je određena na takav način da omogućuje prikupljanje podataka od izveštajnih jedinica i vlasnika administrativnih izvora, kao i agregiranje u obradi podataka.
Identifikator je ime, adresa ili zvanično dodeljen identifikacioni broj koji omogućuje direktno prepoznavanje pojedine izveštajne ili statističke jedinice.
Rezultati statistike predstavljaju zvanične statističke informacije o relevantnim ekonomskim, demografskim i socijalnim masovnim pojavama, kao i o pojavama u oblasti radne i životne sredine.
9) Diseminacija predstavlja aktivnosti koje preduzimaju odgovorni proizvođači zvanične statistike, kako bi predstavili rezultate zvanične statistike i učinili ih dostupnim korisnicima, uključujući i informacije o metodima i izvorima koji su osnov zvaničnih rezultata.
Statistički registri predstavljaju sistematske liste izveštajnih ili statističkih jedinica, sa odabranim karakteristikama, koje se redovno ažuriraju i koriste isključivo u statističke svrhe, predviđene ovim zakonom.
Administrativni izvori podataka su skupovi podataka koje, na osnovu posebnih zakona, održavaju pojedini administrativni organi, a koji se mogu koristiti za ostvarivanje prava i obaveza pravnih i fizičkih lica.
12) Agregati su skupovi jedinica posmatranja, a agregirani podaci su
zbirni podaci o brojnosti tih skupova i obeležjima jedinica posmatranja.
Osnovna načela zvanične statistike
Član 5.
Zvanična statistika se zasniva na zajedničkim standardima, zvaničnim definicijama i osnovnim načelima, sa sledećim značenjima:
Načelo relevantnosti znači da statistički podaci treba da zadovolje jasno utvrđene uslove informisanja, u skladu sa zadacima zvanične statistike. Zvanična statistika ima obavezu redovnog proveravanja adekvatnosti statističkih podataka i blagovremenog utvrđivanja novih potreba korisnika za određenom vrstom podataka.
Načelo nepristrasnosti se odnosi na objektivan način utvrđivanja definicija, metoda prikupljanja i obrade podataka, kao i na diseminaciju statističkih podataka, zaštićenih od neprofesionalnih uticaja bilo koje vrste.
Načelo pouzdanosti se sastoji u tome da aktivnosti i metodi koji se odnose na prikupljanje, obradu i diseminaciju statističkih podataka budu usklađeni sa važećim profesionalnim standardima, naučnim metodima i principima profesionalne etike, kako bi statistički rezultati verno i sa određenom tačnošću odražavali posmatrane pojave.
Načelo pravovremenosti znači da vremenski rokovi između prikupljanja podataka, obrade, diseminacije i njihovog dostavljanja treba da budu minimalni, kao i da se sve promene podataka ažurno unose u statističke registre i baze podataka.
Načelo profesionalne nezavisnosti znači da su odluke o definicijama i metodima prikupljanja i obrade podataka, kao i odluke o diseminaciji zvanične statistike, isključivo u nadležnosti odgovornih proizvođača zvanične statistike.
Načelo racionalnosti znači optimalno korišćenje svih raspoloživih resursa i smanjenje opterećenosti izveštajnih jedinica, a obim posla i troškovi neophodni za prikupljanje statističkih podataka treba da budu srazmerni značaju rezultata.
Načelo konzistentnosti znači da zvanični statistički podaci treba da budu međusobno usklađeni u pogledu sadržaja, terminologije i vremenske periodike, kao i da budu usklađeni sa međunarodno priznatim konceptima, nomenklaturama, klasifikacijama, definicijama i metodima, u cilju postizanja njihove uporedivosti.
Načelo javnosti znači da su svi rezultati , koji podrazumevaju obrađene i neobrađene podatke, zvanične statistike, kao i sve informacije o primenjenim metodima i izvorima podataka koje koriste odgovorni proizvođači zvanične statistike, javni i dostupni istovremeno svim korisnicima.
Načelo poverljivosti obuhvata zaštitu podataka koji se odnose na pojedinačnu statističku jedinicu, bez obzira na to da li se prikupljaju direktno, u zvaničnim statističkim istraživanjima, ili se pribavljaju indirektno, iz administrativnih ili drugih izvora. U duhu ovog načela, odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu koristiti individualne podatke isključivo u statističke svrhe. Načelo statističke poverljivosti ne odnosi se na podatke organa državne uprave kao statističkih jedinica. Statistički podatak se ne može koristiti kao osnov za ostvarivanje prava ili stvaranje obaveze izveštajnoj jedinici, u skladu sa ovim principom.
Načelo upotrebe ličnih podataka isključivo u statističke svrhe znači da podaci prikupljeni sprovođenjem statističkih aktivnosti na koje se odnose odredbe o statističkoj poverljivosti mogu biti korišćeni isključivo u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom koji reguliše oblast zaštite ličnih podataka, odnosno zaštitu privatnosti.
Glava II
Član 6.
Sistemom zvanične statistike Republike Srbije, kao jedini odgovorni proizvođači zvanične statistike, obuhvaćeni su:
Republički zavod za statistiku,
Narodna banka Srbije,
Gradska uprava grada Beograda – za teritoriju grada Beograda,
Ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike.
Republički zavod za statistiku
Član 7.
Republički zavod za statistiku (u daljem tekstu: Zavod) je posebna organizacija, zadužena za statističke aktivnosti zasnovane na petogodišnjem statističkom programu i godišnjim implementacionim planovima.
Radi vršenja statističkih aktivnosti Zavod obrazuje pojedine unutrašnje organizacione jedinice van sedišta Zavoda.
Zavod je glavni proizvođač i diseminator, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji i reprezentuje zvaničnu statistiku Republike Srbije u međunarodnom statističkom sistemu.
Poslovi Zavoda
Član 8.
U sistemu zvanične statistike Zavod obavlja sledeće poslove:
Kao glavni učesnik unutar sistema, Zavod je jedini nadležan za: proizvodnju i diseminaciju nacionalnih računa; sprovođenje popisa; sprovođenje istraživanja o domaćinstvima; sprovođenje istraživanja u vezi sa ekonomijom i poljoprivredom, kao i uvođenjem i vođenjem statističkih registara, sa izuzetkom određenih istraživanja iz finansijskog sektora.
Kao organizator i koordinator zvanične statistike, Zavod vrši pripremu petogodišnjeg statističkog programa i godišnjih implementacionih planova; izrađuje metodologiju svojih istraživanja i postavlja standarde za celokupnu zvaničnu statistiku (klasifikacije, nomenklature, definicije, principe itd, ako za pojedine oblasti nije drukčije određeno); donosi odluke o tome koji su rezultati zvanični i koja se terminologija koristi za takve rezultate; postavlja implementacione standarde za sve odgovorne proizvođače zvanične statistike, polazeći od osnovnih načela, sarađuje sa drugim odgovornim proizvođačima o njihovoj implementaciji; sarađuje sa drugim odgovornim proizvođačima u vezi sa statističkim istraživanjima koja oni sprovode i odobrava metodologije uzoraka; postavlja i održava baze podataka koji su rezultat zvanične statistike; izrađuje statistički godišnjak koji pokriva sve predmetne oblasti; pruža savete korisnicima u vezi sa raspoloživošću rezultata u celokupnom sistemu; vrši diseminaciju rezultata međunarodnim organizacijama; učestvuje u međunarodnim statističkim aktivnostima; učestvuje u statističkom obrazovanju i obuci kadrova u zemlji i inostranstvu; sprovodi aktivnosti na osnovu donacija iz inostranstva, namenjenih poboljšanju proizvodnje podataka i kapaciteta sistema zvanične statistike i, shodno svojim mogućnostima, učestvuje u pružanju stručne pomoći zvaničnim statistikama drugih zemalja.
Zavod vrši i druge aktivnosti regulisane petogodišnjim statističkim programom, godišnjim implementacionim planovima i drugim pravnim aktima, zasnovanim na ovom zakonu ili na posebnim zakonima kojima se uređuju popisi.
Zavod objavljuje jedinstvenu metodologiju pojedinih statističkih istraživanja u «Službenom glasniku Republike Srbije ».
Član 9.
Zavod učestvuje u svim aktivnostima koje se odnose na zasnivanje novih ili na promenu postojećih administrativnih izvora podataka, ili u aktivnostima koje se odnose na izvore koji se zasnivaju na stalnom praćenju i posmatranju, a koji su, takođe, relevantni za zvaničnu statistiku.
Član 10.
Zavodom rukovodi direktor, koga postavlja Vlada, na pet godina, na predlog predsednika Vlade, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Direktor ima zamenika direktora i pomoćnike direktora, koje postavlja Vlada, na pet godina, na predlog direktora, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Član 11.
Direktor je dužan da štiti profesionalni kredibilitet zvanične statistike, pogotovo kada je taj kredibilitet ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera od strane državnih organa, političkih stranaka ili drugih interesnih grupa van sistema zvanične statistike.
Član 12.
Zavod može da poveri izvršenje pojedinih aktivnosti koje se odnose na zvanična statistička istraživanja profesionalnim organizacijama koje ispunjavaju stručne, tehničke i organizacione uslove koje propisuje Zavod u skladu sa zakonom, putem ugovora, ukoliko je taj ugovor u skladu sa osnovnim načelima zvanične statistike i zakonom kojim se reguliše postupak dodele javnih nabavki.
Zavod ima pravo i obavezu da vrši kontrolu kvaliteta rezultata i njihovu reviziju koji su proizvod aktivnosti iz stava 1. ovog člana.
Član 13.
Sredstva za finansiranje aktivnosti Zavoda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u skladu sa odobrenim finansijskim planom.
Sredstva ostvarena posebnim obradama, dodatnim procedurama i operacijama ili diseminacijom statističkih podataka posebno se finansijski iskazuju i koriste se za: razvoj metodoloških i informacionih rešenja, podsticanje analitičkog rada, kao i za obrazovanje i obuku zaposlenih.
Iz finansijskih sredstava ostvarenih statističkim aktivnostima iz stava 2. ovog člana izmiruju se rashodi i izdaci vezani za realizaciju tih aktivnosti.
Izvor sredstava za finansiranje aktivnosti Zavoda mogu biti i donacije.
Član 14.
Narodna banka Srbije obavlja aktivnosti zvanične statistike u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.
Član 15.
Ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike obavljanje aktivnosti zvanične statistike regulišu aktom o unutrašnjoj organizaciji organa.
Glava III
SAVET ZA STATISTIKU
Položaj i uloga Saveta za statistiku
Član 16.
Savet za statistiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Savet) je integralni deo sistema zvanične statistike i bavi se strateškim pitanjima zvanične statistike.
Osnovna uloga Saveta je da se stara o zadovoljavanju potreba najšireg kruga korisnika i o ostvarivanju i zaštiti prava davalaca podataka.
Zadaci Saveta
Član 17.
Savet daje stručna mišljenja i učestvuje u stalnom praćenju realizacije datih predloga koji se tiču:
– strategije razvoja zvanične statistike;
– predloga petogodišnjeg statističkog programa, dopuna tog programa i nacrta izveštaja o njegovoj implementaciji;
– potrebe za sprovođenjem popisa, početka, odlaganja ili revizije glavnih statističkih istraživanja, infrastrukturnih projekata, kao i finansijskih izvora za njihovu implementaciju;
– standarda i smernica za primenu osnovnih načela zvanične statistike:
– nacrta zakona i drugih pravnih akata koji se odnose na proizvođače ili na aktivnosti zvanične statistike;
– slučajeva kada organi koji imaju nadzor nad administrativim izvorima podataka ne postupaju u skladu sa odredbama ovog zakona;
– razvoja i promocije sistema zvanične statistike, međunarodne statističke saradnje i saradnje sa univerzitetima i naučnim institucijama i
– ostalih pitanja koja su bitna za funkcionisanje zvanične statistike i drugih
zadataka koje utvrdi Vlada.
Sastav i imenovanje Saveta
Član 18.
Savet ima trinaest članova.
Vlada imenuje članove Saveta, s tim što je direktor Zavoda član Saveta po položaju.
Dva člana Saveta imenuju se iz redova zaposlenih u naučnoistraživačkim i obrazovnim institucijama, na predlog ministra nadležnog za poslove nauke i ministra nadležnog za poslove prosvete.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u Narodnoj banci Srbije, na predlog guvernera Narodne banke Srbije.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove finansija, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove trgovine i usluga, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove u oblasti rada, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove u oblasti rudarstva i energetike, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove u oblasti zaštite životne sredine, na predlog ministra.
Jedan član Saveta imenuje se iz redova zaposlenih u Privrednoj komori Srbije, na predlog predsednika Komore.
Jedan član Saveta imenuje se na predlog Statističkog društva Srbije.
Direktor Zavoda pokreće postupak izbora članova Saveta.
Organizacija i način rada Saveta
Član 19.
Organizacija i način rada Saveta bliže se uređuju poslovnikom o radu.
Finansiranje Saveta
Član 20.
Finansijska sredstva neophodna za rad Saveta obezbeđuju se u okviru sredstava opredeljenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za rad Zavoda.
Glava IV
PROGRAM I PLAN ZVANIČNE STATISTIKE
Svrha Programa i Plana i njihovo usvajanje
Član 21.
Aktivnosti zvanične statistike zasnivaju se na petogodišnjem statističkom programu (u daljem tekstu: Program) i godišnjim implementacionim planovima (u daljem tekstu: Plan).
Program donosi Narodna skupština, a Plan Vlada i oni se objavljuju u (Službenom glasniku Republike Srbije(.
Sadržaj Programa
Član 22.
Program sadrži:
strategiju razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji za period od pet godina;
pregled očekivanih rezultata zvanične statistike po oblastima, njihovu periodičnost i stepen usaglašenosti sa međunarodnim standardima;
pregled najznačajnijih infrastrukturnih i razvojnih aktivnosti koje ne mogu da se svrstaju u određene oblasti;
odgovornog proizvođača zvanične statistike ;
očekivane probleme.
Sadržaj Plana
Član 23.
Plan sadrži:
ispravke i modifikacije Programa;
listu statističkih istraživanja koja treba izvršiti, sa informacijom da li su ona obavezna ili ne;
listu administrativnih izvora, kao i listu podataka dobijenih metodom stalnog praćenja i posmatranja koji se koriste u zvaničnoj statistici;
razvojne aktivnosti navedene u Programu.
Priprema Programa i Plana i izbor izvora podataka
Član 24.
Zavod priprema Program i Plan u saradnji sa ostalim odgovornim proizvođačima, vlasnicima drugih podataka i korisnicima.
Zavod donosi odluke o izboru izvora podataka u saradnji sa ostalim proizvođačima, a u skladu sa kvalitetom podataka, pravovremenošću, opterećenjem davalaca podataka i opravdanošću troškova.
Statistički popisi
Član 25.
Popisi se regulišu posebnim zakonima i finansiraju se iz budžeta Republike Srbije.
Aktivnosti propisane u vezi s popisima uključuju se u Program i Plan.
Izveštaj o izvršenju Programa
Član 26.
Po isteku poslednje godine predviđene za izvršenje Programa, Zavod priprema Izveštaj o realizaciji celokupnog Programa koji dostavlja Vladi na razmatranje i odlučivanje, a Vlada upućuje Izveštaj Narodnoj skupštini.
Glava V
PRIKUPLjANjE PODATAKA
Administrativni izvori i opterećenost davalaca podataka
Član 27.
Ako postoje administrativni izvori podataka, ne sprovodi se statističko istraživanje.
Prilikom sprovođenja statističkog istraživanja vodi se računa o opterećenosti davalaca podataka.
Obaveza informisanja izveštajne jedinice
Član 28.
Pre početka prikupljanja podataka, svaka izveštajna jedinica mora da bude informisana o :
1) pravnom osnovu za sprovođenje istraživanja;
2) cilju istraživanja;
3) obaveznosti ili neobaveznosti davanja podataka;
4) odgovornom proizvođaču zvanične statistike, i
5) zaštiti podataka.
Dužnost davanja tačnih podataka
Član 29.
Izveštajne jedinice dužne su da daju tačne, kompletne i ažurne podatke bez naknade, po sadržini i u obliku koje je odredio odgovorni proizvođač zvanične statistike, poštujući rokove date u Planu.
Izveštajne jedinice su dužne da omoguće proveru podataka iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko podaci izveštajnih jedinica nisu kompletni ili ažurni, izveštajne jedinice će ih ispraviti ili upotpuniti, u skladu sa datim smernicama i definisanim rokovima.
Ovlašćenje za prikupljanje i kontrolu podataka
Član 30.
Direktor Zavoda, ili rukovodilac statističke jedinice drugog odgovornog proizvođača, izdaje pismeno ovlašćenje anketarima, proceniteljima, kontrolorima i instruktorima, određenim da direktno prikupe i kontrolišu kvalitet statističkih podataka, sa svim neophodnim ličnim identifikacionim podacima.
Pilot istraživanja
Član 31.
U slučaju potrebe procenjivanja metodologije ili kvaliteta podataka koje treba prikupiti statističkim istraživanjima, Zavod, Narodna banka Srbije i drugi odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu da sprovode pilot istraživanja bez unošenja posebne stavke u Plan.
Podaci prikupljeni putem pilot istraživanja ne mogu biti korišćeni za proizvodnju rezultata zvanične statistike.
Obaveza saradnje i konsultovanja odgovornih proizvođača zvanične statistike sa Zavodom
Član 32.
Narodna banka Srbije i drugi odgovorni proizvođači zvanične statistike sarađuju sa Zavodom kada je u pitanju metodologija statističkih istraživanja koja su predviđena godišnjim implementacionim planom Vlade, i po potrebi, obavljaju konsultacije sa Zavodom u vezi s metodologijom i sadržajem baza podataka koje oni utvrđuju.
U slučaju nepostojanja saglasnosti između odgovornih proizvođača zvanične statistike i Zavoda po pitanjima iz stava 1. ovog člana, Zavod je dužan da o tome informiše Vladu u pisanoj formi, i to u roku od 30 dana od dana kada je konstantovano nepostojanje saglasnosti.
Pravo pristupa individualnim podacima drugih
odgovornihproizvođača zvanične statistike
Član 33.
Zavod ima pravo pristupa individualnim podacima koji su rezultat istraživanja drugih odgovornih proizvođača zvanične statistike, ukoliko su ti podaci neophodni za sprovođenje aktivnosti zvanične statistike ili za procenu kvaliteta rezultata.
Pravo pristupa Zavoda individualnim podacima koji su rezultat istraživanja Narodne banke Srbije obezbeđuje se uz predhodnu saglasnost guvernera Narodne banke Srbije.
Pravo pristupa administrativnim izvorima podataka
Član 34.
Zavod ima pravo pristupa svim administrativnim izvorima podataka u organima državne uprave, uključujući i identifikatore, ako je to potrebno, kao i pristupa podacima koji su prikupljeni metodom stalnog praćenja i posmatranja, osim ako statistička upotreba nije zakonom izričito isključena.
Vlasnici administrativnih izvora podataka i podataka prikupljenih metodom stalnog praćenja i posmatranja u obavezi su da Zavodu prenesu podatke besplatno, u skladu sa usvojenim Planom i dogovorenim načinom dostavljanja, koji vlasnicima podataka neće stvarati dodatne troškove.
Glava VI
OBRADA I SKLADIŠTENjE PODATAKA
Odstranjivanje indentifikatora
Član 35.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike, nakon završetka obrade prikupljenih podataka, odstranjuju identifikatore izveštajnih i statističkih jedinica.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike uništavaju upitnike ili druge dokumente sa prikupljenim individualnim podacima u statističkim istraživanjima nakon unosa, šifriranja i obrade podataka, u skladu sa važećim propisima iz oblasti arhiviranja.
Arhiviranje, zaštita arhivske građe i registraturskog materijala vrši se u skladu s važećim propisima iz ove oblasti.
Prilogađavanja podataka zvaničnim statističkim standardima
Član 36.
Zavod može da modifikuje podatke dobijene iz statističkih istraživanja, kao i podatke dobijene iz administrativnih ili iz drugih izvora, kako bi ih uskladio sa zvaničnim definicijama, klasifikacijama i drugim standardima koji se primenjuju u sistemu zvanične statistike i u međunarodnoj praksi.
Način i rok skladištenja statističkih podataka
Član 37.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike treba da dokumentuju i uskladište podatke organizovane u elektronskoj formi i šifrirane na nivou statističke jedinice, bez identifikatora, na period od najmanje deset godina, ukoliko nije drugačije određeno posebnim zakonom.
Po isteku perioda iz stava 1. ovog člana, podaci se, u skladu sa posebnim zakonom, prenose organu nadležnom za arhivu, zajedno sa neophodnom dokumentacijom.
Pravilnik o skladištenju podataka
Član 38.
Direktor Zavoda, ili ovlašćeni predstavnik drugog odgovornog proizvođača zvanične statistike, u skladu sa važećim standardima, donosi pravilnik ili drugi akt kojim se regulišu metodi skladištenja i tehnike organizacije podataka, u cilju sprečavanja uništavanja, zloupotrebe, krađe ili nelegalanog pristupa podacima.
Direktor Zavoda ili ovlašćeni predstavnik drugog odgovornog proizvođača zvanične statistike, u skladu sa važećim standardima, doneće poseban pravilnik ili drugi akt kojim će se regulisati metodologija korišćenja podataka zvanične statistike.
Odluka o klasifikacijama i drugim zvaničnim statističkim standardima
Član 39.
Direktor Zavoda i Savet odlučuju o klasifikacijama, nomenklaturama i drugim značajnim standardima koje koriste odgovorni proizvođači zvanične statistike navedeni u Programu.
Glava VII
STATISTIČKI REGISTRI
Statistički registri
Član 40.
Zavod formira, razvija i održava sledeće registre:
1) statistički poslovni registar i
2) statistički registar poljoprivrednih gazdinstava.
Direktor Zavoda donosi pravilnik kojim se bliže određuju pitanja u vezi sa formiranjem, razvojem, održavanjem i upotrebom statističkih registara.
Održavanje i korišćenje statističkih registara
Član 41.
Zavod koristi podatke iz administrativnih izvora, popisa, statističkih istraživanja, kao i podatke dobijene pomoću metoda stalnog praćenja i posmatranja, u cilju formiranja, razvoja i održavanja statističkih registara.
Podaci iz statističkih registara koriste se isključivo u statističke svrhe.
GlavaVIII
DISEMINACIJA PODATAKA I INFORMACIJA
Uslovi diseminacije podataka zvanične statistike
Član 42.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike vrše diseminaciju rezultata pod uslovima i do nivoa koji su predviđeni u Planu.
Rezultati zvanične statistike iz stava 1. ovog člana dostupni su istovremeno svim korisnicima, pod jednakim uslovima.
Kalendar objavljivanja rezultata
Član 43.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike održavaju ažuran i javnosti dostupan kalendar objavljivanja rezultata zvanične statistike.
Odstupanja od rokova, utvrđenih u kalendaru, javno se objavljuju i obrazlažu.
Statističke baze podataka
Član 44.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike razvijaju i održavaju javno dostupne baze podataka koji su rezultat zvanične statistike.
Tumačenje podataka zvanične statistike
Član 45.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike dužni su da daju stručna tumačenja i ocenu podataka koje proizvode i diseminuju.
Sve informacije u vezi sa izvorima podataka i primenjenom metodologijom dostupne su javnosti, a najvažnije metodologije objavljuju se u »Službenom glasniku Republike Srbije».
Korisnici zvaničnih statističkih podataka i informacija dužni su da prilikom korišćenja tih podataka i informacija navedu njihov izvor.
Posebne obrade po zahtevu korisnika
Član 46.
Na zahtev korisnika, i o njihovom trošku, odgovorni proizvođači zvanične statistike mogu da obezbede podatke i informacije dobijene posebnom obradom.
U vezi s podacima i informacijama iz stava 1. ovog člana, iako nisu rezultati zvanične statistike, primenjuju se odredbe o poverljivosti.
Glava IX
POVERLjIVOST
Poverljivost podataka
Član 47.
Odredbe o poverljivosti primenjuju se od momenta kada izveštajna jedinica dostavi podatke odgovornim proizvođačima zvanične statistike.
Odredbe ovog poglavlja primenjuju se i na podatke prikupljene iz drugih izvora za potrebe zvanične statistike, od trenutka njihovog dostavljanja odgovornim proizvođačima zvanične statistike.
Sprečavanje identifikacije izveštajnih jedinica
Član 48.
Podaci prikupljeni, obrađeni i uskladišteni u svrhe zvanične statistike poverljivi su onda kada fizičko ili pravno lice može da se, neposredno ili posredno, identifikuje imenom, adresom ili identifikacionim brojem.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike dužni su da spreče mogućnost, neposredne ili posredne, individualne identifikacije izveštajne jedinice.
Poverljivi podaci mogu se isključivo koristiti u statističke svrhe, te organi državne uprave, organi autonomnih pokrajina, organi lokalne samouprave i drugi nosioci javnih ovlašćenja ne mogu koristiti podatke i informacije prikupljene u okviru aktivnosti zvanične statistike u svrhe utvrđivanja prava i obaveza izveštajne jedinice.
Poverljivost informacije ne odnosi se na informacije vezane za:
broj i strukturu unajmljenih i stalno zaposlenih od strane pravnih i fizičkih lica koja ne uključuje njihove lične podatke;
vrste proizvoda koje proizvodi, prerađuje, prevozi, skladišti, kupuje i prodaje preduzetnik, privredno društvo, odnosno preduzeće, organizacija i institucija, kao i sve vrste usluga za potrebe stanovništva ili drugih privrednih društava, odnosno preduzeća, organizacija ili institucija;
podatke o šteti i zagađenju prouzrokovanih navedenim aktivnostima preduzetnika, privrednog društva, odnosno preduzeća, organizacije ili institucije;
podatke čije objavljivanje odobri u pisanoj formi zainteresovano pravno ili fizičko lice.
Zaštita poverljivih podataka
Član 49.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike obavezni su da preduzmu sve propisane administrativne, tehničke i organizacione mere neophodne za zaštitu poverljivih podataka protiv nelegalnog pristupa, otkrivanja ili korišćenja.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike pravilnikom ili drugim aktom bliže određuju odredbe o poverljivosti podataka.
Ograničenje pristupa poverljivim podacima
Član 50.
Pristup poverljivim podacima ograničen je na lica koja, u vršenju svojih zadataka, proizvode zvaničnu statistiku i do stepena u kom su ti podaci neophodni za proizvodnju zvanične statistike.
Lica koja u vršenju svojih zadataka imaju pristup poverljivim podacima u obavezi su da se pridržavaju odredaba ovog zakona, čak i nakon prestanka rada u zvaničnoj statistici.
Davanje individualnih podataka bez identifikatora
Član 51.
Zavod i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike, mogu da obezbede, na pisani zahtev, individualne podatke bez identifikatora naučnoistraživačkim institucijama.
U pisanom zahtevu, iz stava 1. ovog člana, institucija je dužna da jasno naznači svrhu korišćenja individualnih statističkih podataka.
Upotreba statističkih podataka iz stava 1. ovog člana reguliše se posebnim ugovorom, koji obavezuje korisnika da ove podatke može koristiti isključivo u svrhe koje je naznačio u svom zahtevu, da ne dozvoli neovlašćenim licima pristup ovim podacima, kao i da, nakon upotrebe, uništi te podatke.
Odgovorni proizvođači zvanične statistike vode evidenciju o korisnicima iz stava 1. ovog člana i o nameni za koju im se podaci obezbeđuju.
Diseminacija podataka o malim agregatima
Član 52.
Direktor Zavoda, po pribavljenoj pisanoj saglasnosti ekonomskih jedinica, može objavljivati podatke o malim agregatima tih jedinica.
Glava X
MEĐUNARODNA SARADNjA
Saradnja sa međunarodnim statističkim organizacijama
Član 53.
Zavod sarađuje sa međunarodnim statističkim organizacijama.
Koordinaciona uloga Zavoda u međunarodnoj statističkoj saradnji
Član 54.
U sistemu zvanične statistike Republike Srbije Zavod ima koordinacionu ulogu u okviru međunarodne statističke saradnje.
Glava XI
KAZNENE ODREDBE
Član 55.
Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 450.000 dinara kazniće se za prekršaj davalac podataka – pravno lice, ako za potrebe zvaničnih statističkih istraživanja ne dostavi Zavodu ili ovlašćenom organu, odnosno organizaciji tražene podatke u propisanom roku, ili dostavi nepotpune, netačne podatke ili spreči Zavod u vršenju provere tačnosti, kompletnosti i ažurnosti traženih podataka (član 29).
Novčanom kaznom u iznosu od 6.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1) ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom u iznosu od 2.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1) ovog člana fizičko lice.
Član 56.
Novčanom kaznom u iznosu od 15.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u Zavodu, odnosno odgovorno lice u drugom odgovornom proizvođaču zvanične statistike, ako na statističkim upitnicima kojima prikuplja podatke, kod onih istraživanja kod kojih nije predviđena obaveza davanja podataka, vidno ne označi da je davanje tih podataka dobrovoljno (član 28).
Član 57.
Novčanom kaznom u iznosu od 15.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u Zavodu, odnosno odgovorno lice u drugom odgovornom proizvođaču zvanične statistike, ako odgovarajućim aktom ne uredi mere i postupke za obezbeđivanje i zaštitu podataka (član 49. stav 2).
Glava XII
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje odluke o obrazovanju Saveta
Član 58.
Vlada će doneti odluku o obrazovanju Saveta i imenovanju njegovih članova u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za donošenje podzakonskih akata
Član 59.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za donošenje Programa i Plana
Član 60.
Program iz člana 21. ovog zakona doneće Narodna skupština u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, a Plan će doneti Vlada u roku od 60 dana od dana donošenja Programa.
Položaj postavljenih lica
Član 61.
Danom stupanja na snagu ovog zakona direktor, zamenik direktora i pomoćnici direktora nastavljaju da rade kao direktor, zamenik direktora i pomoćnici direktora Zavoda, sve do postavljenja državnih službenika na položaje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Prestanak važenja zakona kojima su uređena statistička istraživanja
Član 62.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o statističkim istraživanjima ((Službeni glasnik RS(, br. 83/92, 53/93, 67/93 i 48/94) i Zakon o sistemu statističkih istraživanja ((Službeni list SRJ(, br. 80/94 i 28/96).
Podzakonski akti, doneseni na osnovu zakona iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Stupanje na snagu ovog zakona
Član 63.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u (Službenom glasniku Republike Srbije(.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi Ustava , prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, i «prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa« ( član 97. tačka 11. Ustava Republike Srbije).
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
S obzirom na to da se Republika Srbija nalazi u fazi intenzivnih priprema za ulazak u proces pridruživanja Evropskoj uniji, Zakon o zvaničnoj statistici, pored mnogih drugih zakona, mora biti usklađen s važećim preporukama i pravnom regulativom Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
U saradnji sa ekspertima EUROSTATA i UN/ECE iz oblasti statistike, sačinjen je Master plan razvoja i harmonizacije zvanične jugoslovenske statistike, koji je usvojila Savezna vlada SRJ, na 91. sednici, održanoj 26. decembra 2002. godine. Ovaj dokument sadrži: globalnu ocenu našeg statističkog sistema, plan aktivnosti po predmetnim oblastima, plan horizontalnih aktivnosti, i ocenu potrebnih resursa.
Nacrt zakona o zvaničnoj statistici u celosti je sačinjen u skladu sa osnovnim principima i odredbama Master plana, kojim je predviđeno da osnovnu zakonsku regulativu u oblasti zvanične statistike treba da čine dva zakona: i to jedan, kojim se na nivou države uređuje pravni okvir statističke institucije i njenih aktivnosti, a drugi je poseban zakon, koji se donosi za sprovođenje velikih statističkih akcija kao što su popis stanovništva, popis poljoprivrede i dr.
Prilikom izrade ovog zakona, primenjeni su osnovni principi zvanične statistike, koje Master plan promoviše, kao što su: zvanična statistika predstavlja glavni izvor informacija potrebnih za sagledavanje stanja i donošenje odluka značajnih za razvoj i upravljanje u oblasti ekonomije, za zaštitu radne i životne sredine, za praćenje demografskih i drugih društvenih kretanja; da su statistički organi obavezni da, poštujući principe statističke nauke i struke, kao i profesionalne etike, definišu metode i procedure za prikupljanje, obradu, čuvanje i objavljivanje zvaničnih statističkih podataka; da su statistički organi obavezni da, u cilju obezbeđivanja korektne interpretacije objavljenih podataka , prezentuju izvore podataka, kao i metode i procedure primenjene u prikupljanju i obradi podataka; da su pojedinačni podaci striktno zaštićeni zakonom, te da se mogu koristiti isključivo u statističke svrhe, bez obzira na to da li se odnose na fizička ili na pravna lica; da se obezbedi koordinacija aktivnosti svih proizvođača zvanične statistike u okviru statističkog sistema Srbije.
Inače, eksperti EUROSTATA dali su, 2005. godine, pozitivnu ocenu ovog zakona, a u izradi koncepta i njegove prve verzije neposredno je učestvovao i gospodin Heinrich Brüngger, direktor Statističkog sektora UNECE.
III. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja predložena u zakonu?
Predložena rešenja iz ovog zakona uticaće na proizvođače zvanične statistike (Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, Gradska uprava grada Beograda – za teritoriju grada Beograda i ovlašćeni organi za sprovođenje statističkih istraživanja), na Savet za statistiku, na donošenje Programa i Plana zvanične statistike i izveštajne jedinice –davaoce podataka, i to:
– Proizvođači zvanične statistike obezbeđivaće, na nepristrasnim osnovama, brojčane i reperezentativne podatke i informacije o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama. Sprovođenjem zakona stvoriće se uslovi za dobijanje najznačajnijih statističkih indikatora; razvoj statistike će se usmeravati u pravcu harmonizacije sa metodologijom, standardima, klasifikacijama i međunarodnom statističkom praksom; povećaće se uporedivost zvanične statistike sa statistikama drugih zemalja i međunarodnih organizacija; doprineće se povećanju uloge zvanične statistike u društvu i postaći njena šira upotreba.
– Savet za statistiku staraće se o zadovoljavanju potreba najšireg kruga korisnika i ostvarivanju i zaštiti prava davalaca podataka. Sastav i imenovanje Saveta obezbediće otvorenost i prilagođavanje statističkog sistema društvenim promenama i većem uticaju naučne i stručne javnosti u kreiranju sistema i njegovom daljem razvoju;
– Programom i Planom zvanične statistike utvrđivaće se osnovne aktivnosti proizvođača zvanične statistike. Republički zavod za statistiku pripremaće Program i Plan u saradnji sa ovlašćenim organima, ministarstvima i korisnicima statističkih podataka;
– Izveštajne jedinice – davaoci podataka, koji su relevantni za određeno statističko istraživanje, obavezuju se da daju tačne, kompletne i ažurne podatke bez naknade. Prilikom definisanja skupova statistikih istraživanja, vodiće se računa o opterećenosti davalaca podataka.
2. Koji su troškovi koje će promena zakona izazvati građanima i privredi , posebno malim i srednjim preduzećima?
Primena ovog zakona odnosi se na pravna i fizička lica. Primenom zakona neće im se stvarati dodatni troškovi, niti će biti dodatno opterećeni. Prikupljanje podataka, po pravilu, sprovodi se korišćenjem administrativnih izvora podataka. Ako se sprovodi statističko istraživanje, pre početka prikupljanja podataka svaka izveštajna jedinica će biti informisana o pravnom osnovu, cilju istraživanja i obaveznosti ili neobaveznosti davanja podataka.
3. Da li su pozitivni efekti donošenja zakona takvi da opravdavaju troškove?
Pozitivni efekti donošenja zakona su takvi da neće izazivati dodatne troškove subjekata na koje se odnose odredbe ovog zakona i , shodno dugogodišnjoj praksi i iskustvima nacionalne statistike, sigurno će opravdati učinjene troškove.
4. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Predložena zakonska rešenja stimulativno će delovati u pravcu osnivanja privrednih subjekata i doprinosiće jačanju tržišne konkurencije. Podaci zvanične statistike o stanju i ekonomskim kretanjima u pojedinim oblastima delatnosti olakšavaju donošenje odluka o osnivanju novih privrednih subjekata.
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
U postupku pripreme ovoga zakona svi zainteresovani subjekti imali su priliku da iznesu svoje stavove i da predlože pojedina rešenja koja su sadržana u zakonu.
6. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se stvorili razlozi donošenja zakona?
Republički zavod za statistiku će, kao glavni proizvođač zvanične statistike biti organizator i koordinator u postupku sprovođenja zakona i davaće stručna objašenja i tumačenja, kako bi se obezbedila jedinstvena primena propisa.
IV. OBRAZLOŽENjE POJEDINIH REŠENjA
Članovima 1 – 5. Zakona predviđene su, po ugledu na savremena rešenja zakona o zvaničnoj statistici razvijenih evropskih zemalja, osnovne odredbe, definicije i osnovna načela. Statističari i svi zainteresovani za primenu ovog Zakona mogu, na najbrži način, da se upoznaju sa njegovom suštinom, najčešće upotrebljenim izrazima i njihovim značenjem, kao i sa sadržajem osnovnih načela zvanične statistike. Isticanje značenja izraza i načela na početku teksta Zakona čini njegovo razumevanje lakšim i sistematičnijim, a ostale delove zakona lišava nepotrebnog ponavljanja. Naročito je naglašen član 3. Zakona, kojim je zagarantovano ostvarivanje i zaštita prava davalaca podataka i statističkih jedinica.
Članovima 6 – 15. Zakona regulisana je organizacija sistema zvanične statistike. Izričito je naglašano ko su proizvođači zvanične statistike, čime se zvanična statistika izdvaja od svih drugih statistika koje se mogu voditi u raznim oblastima društveno-ekonomskog života. Kao jedini proizvođači zvanične statistike navode se: Republički zavod za statistiku, Narodna banka Republike Srbije i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike, obuhvaćeni statističkim Programom, a za teritoriju grada Beograda to je Gradska uprava – Zavod za informatiku i statistiku. Posebno se naglašava vodeća uloga Zavoda, kao posebne organizacije, odnosno samostalne i nezavisne institucije, u proizvodnji, diseminaciji i organizovanju sistema zvanične statistike. Takođe, detaljno se navode poslovi koje Zavod obavlja u okviru sistema zvanične statistike.
S obzirom na značaj Zavoda, kao glavne institucije u sistemu zvanične statistike, predviđa se da Zavod daje mišljenje o izveštajima, nacrtima zakona i drugim pravnim aktima koje dostavlja Vlada Republike Srbije, pre podnošenja Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koji se odnose na njegove aktivnosti i zadatke. Zavod učestvuje u svim aktivnostima koje se odnose na osnivanje novih ili na promenu postojećih administrativnih izvora.
Predviđeno je da Zavodom rukovodi direktor, koga postavlja Vlada Republike Srbije, na predlog predsednika Vlade Republike Srbije, na period od 5 godina, u skladu sa Zakonom o državnim službenicima.
Istaknuto je da Zavod ima zamenika direktora i pomoćnike direktora, koje postavlja Vlada Republike Srbije, na predlog direktora. Zamenik direktora i pomoćnici direktora postavljaju se na period od 5 godina, u skladu sa Zakonom o državnim službenicima.
Predviđeno je da Zavod može, putem ugovora, a u skladu s zakonskim propisima kojima se reguliše postupak dodele javnih nabavki, da prenese deo svojih aktivnosti na druge profesionalne organizacije, s tim što je i tada dužan da vrši kontrolu kvaliteta dobijenih rezultata, i da, po potrebi, vrši njihovu reviziju, te da se stara o tome da se deo prihoda ostvarenih izvršenjem ovih aktivnosti uplati u budžet Republike Srbije.
Pored sredstava obezbeđenih u republičkom budžetu i eventualnih donacija, Zavod može ostvarivati i dodatna sredstva (posebnim obradama, dodatnim procedurama i sličnim statističkim aktivnostima koje nisu predviđene važećim Programom i Planom). Ova sredstva bila bi korišćena za razvoj metodoloških i informacionih rešenja, za podsticanje analitičkog rada, za obrazovanje i obuku zaposlenih. Iz ostvarenih sredstava posebnim obradama i drugim dodatnim aktivnostima finansiraće se rashodi i izdaci vezani za realizaciju tih obrada, odnosno aktivnosti.
Članovi 16 – 20. Zakona odnose se na Savet za statistiku, koji je stručno savetodavno telo, samostalno i nezavisno u svom radu, čiji je osnovni zadatak da se bavi strateškim pitanjima zvanične statistike. Posebno se regulišu: njegova uloga, sastav, način imenovanja članova Saveta, finansiranje i dr. Savet se, kao integralni deo sistema zvanične statistike, posebno stara o zadovoljavanju potreba najšireg kruga korisnika i o ostvarenju i zaštiti prava davalaca podataka.
Članovima 21 – 26. Zakona utvrđuje se da se aktivnosti zvanične statistike zasnivaju na petogodišnjem Programu i na jednogodišnjim implementacionim planovima. Programom i Planom reguliše se šta ovi dokumenti sadrže, kako se donose, sa posebnim naglaskom na ulogu Saveta u njihovom donošenju. Utvrđeno je,takođe, da se popisi regulišu posebnim zakonima i finansiraju iz sredstava za posebne namene u republičkom budžetu. Po isteku poslednje godine za izvršenje Programa, Zavod priprema izveštaj za Vladu Republike Srbije o realizaciji celokupnog Programa. Vlada Republike Srbije razmatra taj izveštaj i upućuje ga Narodnoj skupštini.
Članovima 27 – 39. Zakona regulisane su faze prikupljanja, obrade i skladištenja podataka. Pre početka prikupljanja podataka, svaka izveštajna jedinica mora biti informisana o pravnom osnovu za sprovođenje istraživanja, cilju istraživanja, obaveznosti ili neobaveznosti davanja podataka, odgovornom
proizvođaču zvanične statistike i o zaštiti podataka. Izveštajne jedinice besplatno obezbeđuju tačne, ažurne i kompletne podatke, a ukoliko oni to nisu, one ih ispravljaju i upotpunjuju na utvrđeni način. Predviđa se mogućnost sprovođenja pilot-istraživanja, koja ne bi bila korišćena za proizvodnju rezultata zvanične statistike, već bi služila za ocenjivanje metodologije ili kvaliteta podataka koji se prikupljaju u statističkim istraživanjima.
Vodeća uloga Zavoda, kao proizvođača zvanične statistike, ogleda se i u tome što drugi proizvođači zvanične statistike imaju obavezu da sarađuju i konsultuju se sa Zavodom o metodologiji svojih statističkih istraživanja, predviđenih godišnjim implementacionim planom Vlade, kao i o metodologiji i sadržaju baza podataka koje oni utvrđuju, i to kod istraživanja koja nisu predviđena godišnjim implementacionim planom Vlade. Zavodu se daje mogućnost pristupa individualnim podacima drugih proizvođača zvanične statistike, pod određenim uslovima.
Zavod ima pravo pristupa svim administrativnim izvorima podataka u republičkim organima, kao i pristup podacima koji su prikupljeni metodom stalnog praćenja i posmatranja, osim ako statistička upotreba nije zakonom izričito isključena.
Nakon završetka obrade prikupljenih podataka, odstranjuju se identifikatori izveštajnih i statističkih jedinica, a nakon unosa, šifriranja i obrade individualnih podataka, uništavaju se obrasci i druga dokumenta. Predviđeni su način i period na koji se skladište podaci, kao i njihova predaja odgovarajućem arhivu. U cilju sprečavanja uništavanja, zloupotrebe, krađe ili nelegalnog pristupa podacima, direktor Zavoda, ili ovlašćeni predstavnik drugog proizvođača zvanične statistike, donosi pravilnik kojim se regulišu metodi skladištenja i tehničke organizacije podataka.
Članovima 40 – 41. Zakona nalaže se Zavodu da formira, razvija i održava statistički poslovni registar i statistički registar poljoprivrednih gazdinstava. Za njihovo formiranje, razvoj i održavanje Zavod koristi podatke iz administrativnih izvora, popisa i drugih statističkih istraživanja, kao i podatke dobijene pomoću metoda stalnog praćenja i posmatranja. Direktor Zavoda donosi pravilnik kojim se bliže određuju pitanja u vezi s registrima. Podaci iz statističkih registara koriste se isključivo u statističke svrhe, a prvenstveno za utvrđivanje sadržinskog okvira za izbor uzoraka za sprovođenje redovnih ili pilot statističkih istraživanja.
Članovima 42 – 46. Zakona reguliše se diseminacija podataka i informacija. Proizvođači zvanične statistike vrše diseminaciju rezultata zvanične statistike najmanje do nivoa i pod uslovima navedenim u Programu. Istaknuto je da su rezultati zvanične statistike dostupni svim korisnicima. Proizvođači zvanične statistike održavaju ažuran i javnosti dostupan kalendar objavljivanja, a odstupanje od rokova u kalendaru javno se objavljuje i objašnjava. Informacije o izvorima podataka i primenjenoj metodologiji dostupne su javnosti, a korisnici zvaničnih statističkih podataka dužni su da navedu izvor podataka pri njihovom korišćenju. Predviđena je mogućnost da proizvođači zvanične statistike obezbede dodatne podatke dobijene posebnom obradom, na zahtev korisnika i o njihovom trošku, s tim što se i na ove podatke i informacije primenjuju odredbe o poverljivosti.
Članovima 47 – 52. Zakona reguliše se poverljivost podataka. Ovaj odeljak je izuzetno važan, s obzirom na to da se poverljivosti podataka pridaje veliki značaj. Odredbe o poverljivosti podataka primenjuju se u svim fazama proizvodnje i diseminacije podataka zvanične statistike. Primenjuju se sredstva sprečavanja mogućnosti direktne ili indirektne identifikacije izveštajne jedinice. Pristup poverljivim podacima sveden je na ograničeni krug lica, koja imaju obavezu čuvanja njihove poverljivosti, čak i po prestanku rada u zvaničnoj statistici. Odredbe o poverljivosti bliže se određuju pravilnicima.
Članovima 53 – 54. Zakona reguliše se međunarodna statistička saradnja Zavoda i, u okviru zvaničnog statističkog sistema Republike Srbije, njegova koordinaciona uloga u statističkoj saradnji s međunarodnim statističkim organizacijama.
Članovima 55 – 63. Zakona predviđene su kaznene odredbe, kojima se omogućava da proizvođači zvanične statistike dođu do traženih podataka u predviđenom roku, kao i da se obezbedi zaštita datih podataka. Stoga su za ove prekršaje predviđene relativno visoke novčane kazne.
V. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.