Predlog zakona o osiguranju depozita (tabela)

PREDLOG ZAKONA

O OSIGURANJU DEPOZITA

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja ili likvidacije banke i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1)Agencija je Agencija za osiguranje depozita osnovana zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita;

2)banka ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju banke;

3)depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje od banke koje proizlazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa, kao i bilo koje druge privremene situacije koja nastaje usled obavljanja redovnih bankarskih poslova, a na osnovu kog nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava;

4)fond za osiguranje depozita je poseban fond osnovan u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10) radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita i isplate osiguranih iznosa i drugih troškova nastalih u vezi sa obezbeđenjem sredstava za osiguranje depozita i isplate osiguranih iznosa;

5)preduzetnik, mikro, malo i srednje pravno lice imaju značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuje računovodstvo;

6)osigurani depozit je depozit fizičkog lica, preduzetnika, mikro, malog i srednjeg pravnog lica, koji osigurava Agencija, a koji ne obuhvata depozite:

(1) pravnih ili fizičkih lica povezanih sa bankom, u smislu zakona kojim se uređuju banke,

(2) koji glase na šifru ili na donosioca,

(3) nastale kao posledica pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma,

(4) velikih pravnih lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo,

(5) državnih organa i organizacija, organa autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave,

(6) investitora, čija su sredstva zaštićena u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala,

(7) koji predstavljaju ugovoreno sredstvo obezbeđenja, ako je iznos potraživanja banke prema deponentu koje je obezbeđeno ovim depozitom veće ili jednako iznosu tog depozita,

(8) stečajnih i likvidacionih masa;

7) osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu u banci, i to po osnovu sledećih depozita:

(1) osiguranih dinarskih depozita – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,

(2) osiguranih deviznih depozita položenih u evrima,

(3) osiguranih deviznih depozita položenih u ostalim valutama (različitim od evra) – preračunatih u evre, po kursu evra prema svakoj pojedinačnoj valuti u kojoj su ti depoziti položeni, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti, koji važe na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom;

8) banka isplatilac je banka koja u ime i za račun Agencije vrši isplatu osiguranih iznosa deponentima banke nad kojom je pokrenut postupak stečaja, odnosno likvidacije.

Član 3.

Agencija osigurava depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica u bankama.

Banka je dužna da sve depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije.

Filijala domaće banke u inostranstvu dužna je da, na osnovu odluke Narodne banke Srbije, depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije u slučaju:

1) kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozite;

2) kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurala depozite, a Narodna banka Srbije utvrdi i objavi na svojoj internet prezentaciji da je taj sistem nepovoljniji za deponenta od sistema osiguranja depozita utvrđenog ovim zakonom.

Član 4.

Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa.

Za obaveze iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija.

Član 5.

Agencija i Narodna banka Srbije zaključuju sporazum o saradnji kojim se uređuju saradnja i razmena informacija i podataka u vezi s bankama i osiguranjem depozita.

Saradnja iz stava 1. ovog člana obuhvata naročito razmenu podataka i mišljenja u vezi s mogućnošću da se nad određenom bankom pokrene postupak restrukturiranja u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Narodna banka Srbije dužna je da blagovremeno obavesti Agenciju o merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka preduzetim usled pogoršanja finansijskog stanja banke, kao i da joj dostavi na mišljenje nacrt izveštaja o testu najmanjih troškova, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Agencija i Narodna banka Srbije dužne su da čuvaju pribavljene informacije, odnosno podatke iz ovog člana, kao i da ih koriste samo u svrhe za koje su pribavljeni, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje tajnost, odnosno poverljivost tih informacija i podataka, kao i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog fonda za narednih dvanaest meseci.

II. FOND ZA OSIGURANJE DEPOZITA

Član 6.

Radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija upravlja fondom za osiguranje depozita.

Fond za osiguranje depozita sastoji se od:

1) premija koje plaćaju banke;

2) prihoda od ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita;

3) sredstava ostvarenih naplatom potraživanja Agencije iz stečajne, odnosno likvidacione mase banke po osnovu isplate osiguranih iznosa depozita sa pripadajućim troškovima u vezi sa obezbeđenjem, upravljanjem i isplatom sredstava fonda (troškovi usluga, kamata, naknada i poreza, kao i svi drugi stvarni troškovi koje je Agencija imala pri pribavljanju sredstava radi isplate osiguranih iznosa depozita, sprovođenja te isplate i naplate sredstava iz stečajne odnosno likvidacione mase banke), odnosno ostvarenih u postupku restrukturiranja banke u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;

4) sredstava obezbeđenih zaduživanjem;

5) sredstava iz budžeta Republike Srbije;

6) donacija; i

7) drugih sredstava, u skladu sa zakonom.

Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za:

1) isplatu osiguranih iznosa depozita sa pripadajućim troškovima isplate u slučaju stečaja ili likvidacije banke (troškovi usluga, kamata, naknada i poreza, kao i svi drugi stvarni troškovi koje je Agencija imala pri pribavljanju sredstava radi isplate osiguranih iznosa depozita, sprovođenja te isplate i naplate sredstava iz stečajne, odnosno likvidacione mase banke);

2) finansiranje postupka restrukturiranja banke, u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke;

3) finansiranje troškova upravljanja sredstvima fonda za osiguranje depozita i pokrivanje operativnih troškova Agencije radi realizacije poslova koji se odnose na osiguranje depozita, i to do iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje Agencija;

4) povraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava (povraćaj glavnice i svih pripadajućih obaveza po osnovu kamata, naknada, poreza i drugih troškova).

Sredstva fonda za osiguranje depozita ne mogu biti predmet izvršenja, prinudne naplate niti se na njima može uspostaviti zaloga.

Član 7.

Agencija je dužna da novčana sredstva fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije.

Agencija dinarska sredstva fonda za osiguranje depozita, na osnovu odluke Upravnog odbora, ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.

Na osnovu odluke Upravnog odbora Agencije i ugovora zaključenog sa Agencijom i po nalogu Agencije, Narodna banka Srbije, u svoje ime, a za račun Agencije, devizna sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka, u skladu sa politikom upravljanja deviznim rezervama.

Sredstva fonda za osiguranje depozita ulažu se na način kojim se umanjuje rizik, održava likvidnost ovog fonda i ostvaruju odgovarajući prihodi.

III. PREMIJE OSIGURANJA

Član 8.

Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita (u daljem tekstu: premija), na način i u rokovima koje propiše Agencija.

Banka je dužna da Agenciji dostavlja mesečne izveštaje o ukupnim i osiguranim depozitima, kao i druge podatke koji Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova, na način i u rokovima koje propiše Agencija.

Banka je dužna da u svakom trenutku Agenciji ili licu koje postupa u ime i za račun Agencije dostavi ili na drugi način učini dostupnim podatke o deponentima i njihovim depozitima. Podaci o deponentima koji su fizička lica i njihovim depozitima, u smislu člana 2. tačka 3) ovog zakona, koje je banka dužna da dostavi Agenciji su: jedinstveni matični broj građana, odnosno drugi identifikacioni broj ukoliko deponent nije rezident, adresa stanovanja i adresa prebivališta, broj identifikacione isprave i datum i mesto njenog izdavanja, visina depozita, datum deponovanja sredstava, valuta u kojoj je depozit položen, podaci o promenama stanja depozita, datum ugovaranja (ili na drugi način regulisanja odnosa banke i deponenta u vezi sa depozitom) i odredbe ugovora o depozitu zaključenog između banke i deponenta, odnosno drugog akta kojim se reguliše odnos banke i deponenta (uključujući i podatke u vezi sa izmenama i dopunama tog ugovora, odnosno akta).

Agencija ili lice koje postupa u ime i za račun Agencije može izvršiti neposredni uvid u dokumentaciju banke radi provere tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz stava 2. ovog člana.

Banka je dužna da ovlašćenim licima iz stava 4. ovog člana omogući uvid u dokumentaciju za koju Agencija oceni da je relevantna za proveru tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz stava 2. ovog člana, i da sarađuje s njima.

Član 9.

Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u Registar privrednih subjekata do dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci.

Član 10.

Banka je dužna da plaća početnu premiju, redovnu premiju i vanrednu premiju.

Član 11.

Banka je dužna da početnu premiju plati jednokratno u roku od 45 dana od dana upisa u Registar privrednih subjekata.

Početna premija iznosi 0,3% novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke.

Član 12.

Agencija utvrđuje stopu redovne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra tekuće godine, uzimajući u obzir stanje u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije, stepen rizika kome je izložen, kao i odnos ukupne visine raspoloživih sredstava fonda za osiguranje depozita i procenjenog iznosa potrebnog za isplatu osiguranih iznosa u slučaju istovremenog stečaja ili likvidacije tri banke srednje veličine.

Stopa redovne premije iznosi najviše 0,2% kvartalno u odnosu na ukupne osigurane depozite banaka.

Redovnu premiju Agencija obračunava i naplaćuje tromesečno, na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita u banci u prethodnom tromesečju koje se utvrđuje na osnovu izveštaja banke o ukupnim i osiguranim depozitima iz člana 8. stav 2. ovog zakona, u visini stope redovne premije iz stava 2. ovog člana, na utvrđeni iznos ukupnih osiguranih depozita u banci, na način i u rokovima koje propiše Agencija saglasno članu 8. stav 1. ovog zakona.

Agencija redovnu premiju za dinarske depozite obračunava i naplaćuje u dinarima. Za devizne depozite položene u evrima i devizne depozite položene u ostalim valutama (različitim od evra), redovna premija obračunava se i naplaćuje u evrima. Redovna premija za depozite položene u ostalim valutama (različitim od evra) obračunava se po kursu evra prema određenoj valuti, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti koji važe na dan obračuna ove premije (poslednji dan tromesečja).

Agencija može obustaviti obračun i naplatu redovne premije ako sredstva fonda za osiguranje depozita dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita.

Član 13.

Ako sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa ili za druge namene utvrđene u članu 6. ovog zakona, dopunska sredstva obezbeđuju se naplatom vanredne premije, na osnovu odluke Agencije.

Zbir stopa vanrednih premija u toku jedne kalendarske godine iznosi najviše 0,4%.

Agencija vanrednu premiju obračunava i naplaćuje na osnovu poslednjeg utvrđenog prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita iz člana 12. stav 3. ovog zakona, na način utvrđen u stavu 4. tog člana.

Član 14.

Ako Agencija proceni da sredstva fonda neće biti dovoljna za isplatu osiguranih iznosa ili za druge namene utvrđene u članu 6. ovog zakona, dopunska sredstva Agencija obezbeđuje:

1) iz budžeta Republike Srbije;

2) zaduživanjem Agencije u zemlji i inostranstvu uz garanciju Republike Srbije;

3) izdavanjem dužničkih hartija od vrednosti uz garanciju Republike Srbije;

4) iz drugih izvora sredstava koje je za ovu namenu obezbedila Republika Srbija.

Odluku o obezbeđenju sredstava iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na zahtev Agencije, uz prethodno pribavljeno pozitivno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija.

IV. ISPLATA OSIGURANIH IZNOSA

Član 15.

Agencija je dužna da izvrši isplatu osiguranog iznosa u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke, koji je regulisan zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.

Član 16.

Na osnovu podataka iz člana 8. stav 3. ovog zakona, Agencija utvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu, i to na osnovu salda (stanja) svih depozita tog deponenta u banci na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu obračunatu do tog dana.

Kod obračuna osiguranog iznosa za depozit koji predstavlja ugovoreno sredstvo obezbeđenja, isplata se vrši ukoliko je potraživanje deponenta veće od iznosa njegove obaveze prema banci po tom ugovoru, a do visine osiguranog iznosa.

Agencija u najkraćem roku, na osnovu javnog tendera sprovedenog u skladu sa aktom Upravnog odbora Agencije, donosi odluku o tome koja će banka, kao banka isplatilac, u ime i za račun Agencije isplaćivati osigurane iznose i s tom bankom zaključuje ugovor.

Na postupak izbora banke iz stava 3. ovog člana ne primenjuje se zakon kojim se uređuju javne nabavke.

Agencija je dužna da u roku od tri radna dana od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije banke, preko sredstava javnog informisanja i na svojoj internet prezentaciji, obavesti deponente o njihovim pravima i obavezama, datumu započinjanja isplate osiguranih iznosa, banci isplatiocu iz stava 3. ovog člana i mestu isplate osiguranih iznosa i da omogući deponentima da raspolažu sredstvima depozita do osiguranog iznosa u roku od sedam radnih dana od dana donošenja rešenja iz ovog stava.

Obaveza banke isplatioca i Agencije na isplatu sredstava depozita do osiguranog iznosa prestaje istekom roka od tri godine od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije nad bankom.

Član 17.

Agencija, preko banke isplatioca, osigurani iznos za dinarske depozite isplaćuje u dinarima. Za devizne depozite u evrima i devizne depozite u ostalim valutama (različitim od evra), osigurani iznos se isplaćuje u evrima. Osigurani iznos za depozite u ostalim valutama (različitim od evra), obračunava se po kursu evra prema određenoj valuti, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti koji važe na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom.

Ako deponent ima depozite i u dinarima i u devizama, Agencija, preko banke isplatioca, isplaćuje osigurani iznos proporcionalno prema valutnoj strukturi ukupnih depozita deponenta u banci u dinarima i u devizama.

Deponent koji nije saglasan sa obračunom visine osiguranog iznosa, može se obratiti Agenciji pisanim zahtevom za preispitivanje utvrđenog osiguranog iznosa.

Agencija bliže uređuje način i rok podnošenja zahteva iz stava 3. ovog člana i postupanje Agencije po tom zahtevu, kao i postupak isplate osiguranog iznosa.

Član 18.

Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita prenose se na Agenciju.

Potraživanja iz stava 1. ovog člana Agencija namiruje iz stečajne, odnosno likvidacione mase, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, odnosno likvidacija banaka.

Deponenti čija potraživanja od banke premašuju osigurani iznos, razliku između potraživanja i tog iznosa namiruju u stečajnom, odnosno likvidacionom postupku.

Član 19.

Banka je dužna da deponentima i zainteresovanim licima pruži informacije o osiguranju depozita utvrđenom ovim zakonom, a posebno informacije o visini i načinu isplate osiguranog iznosa.

Informacije iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljive i dostupne u pisanoj formi.

Informacije iz stava 1. ovog člana banka ne može upotrebljavati u reklamne svrhe, niti na način koji ugrožava stabilnost bankarskog sistema i poverenje deponenata.

Način pružanja i sadržinu informacija iz stava 1. ovog člana Agencija uređuje posebnim propisom.

V. IZVEŠTAJI AGENCIJE

Član 20.

Agencija je dužna da vodi odvojene poslovne knjige i finansijske izveštaje fonda za osiguranje depozita i da ove podatke učini dostupnim internim i nezavisnim revizorima angažovanim od strane Agencije.

Agencija je dužna da u okviru revizije svog godišnjeg računa obezbedi i reviziju izveštaja iz stava 1. ovog člana.

Izveštaj o radu Agencije za prethodnu godinu sadrži i detaljan izveštaj koji se odnosi na fond za osiguranje depozita.

Član 21.

Ako banka blagovremeno ne ispuni obaveze koje su propisane ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.

VI. KAZNENE ODREDBE

Član 22.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka:

1) ako ne plaća premiju na način i u rokovima koje propiše Agencija (član 8. stav 1);

2) ako ne dostavlja mesečne izveštaje o ukupnim i osiguranim depozitima ili druge podatke koji Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova, na način i u rokovima koje propiše Agencija (član 8. stav 2);

3) ako ovlašćenim licima Agencije ne omogući neposredan uvid u dokumentaciju banke, radi provere tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz člana 8. stav 2. ovog zakona ili ne sarađuje s tim licima (član 8. stav 4);

4) ako deponentima i zainteresovanim licima ne pruži informacije o osiguranju depozita utvrđene ovim zakonom, u skladu s propisom Agencije (član 19. stav 1);

5) ako informacije o osiguranju depozita utvrđene ovim zakonom upotrebljava u reklamne svrhe na način koji ugrožava stabilnost bankarskog sistema i poverenje deponenata (član 19. stav 3).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u banci novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 23.

Agencija je dužna da obezbedi da zaključno sa 1. januarom 2025. godine, iznos sredstava na računu fonda za osiguranje depozita dostigne najmanje nivo od 5% ukupnih osiguranih depozita u bankarskom sistemu i da, shodno tome, određuje stopu redovne premije.

Član 24.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10).

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. aprila 2015. godine.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje zakona o osiguranju depozita sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje monetarni i bankarski sistem.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Osiguranje depozita je, uz kontrolu poslovanja banaka, osnovni mehanizam zaštite depozita i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji. Imajući u vidu činjenicu da ugrožavanje finansijske stabilnosti može veoma negativno uticati na kreditiranje i privredni rast, neophodno je uspostaviti efikasan sistem osiguranja depozita. Neki od osnovnih principa efikasnog sistema osiguranja depozita koje su, u decembru 2010. godine, zajedno objavili Bazelski komitet za superviziju banaka i Međunarodna asocijacija osiguravača depozita jesu preciziranje obaveza prema deponentima, ograničavanje diskrecionog odlučivanja u sistemu osiguranja depozita, promocija poverenja javnosti u finansijski sistem, kao i umanjenje troškova rešavanja problema nesolventnih banaka.

Sa druge strane, sistem osiguranja depozita može izazvati moralni hazard koji podrazumeva smanjenu opreznost deponenata prilikom odabira banke u koju će deponovati svoja sredstva i davanje neproporcionalno velikog značaja visini ponuđene kamatne stope u odnosu na održivost poslovanja banke.

Prema važećem Zakonu o osiguranju depozita („Službeni glasnik RSˮ, br. 61/05, 116/08 i 91/10), Agencija za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija), radi zaštite depozita i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji, osigurava depozite do visine osiguranog iznosa (do 50.000 evra po deponentu, odnosno do 50.000 evra po depozita fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica kod banaka) i, radi obezbeđenja tih sredstava, osnovan je poseban fond – Fond za osiguranje depozita. Sistem osiguranja depozita je efikasan ukoliko je fond za osiguranje depozita sposoban da raspoloživim finansijskim resursima zaštiti depozite u pomenutom opsegu i lako reši problem u bankama koje su troškovno neefikasne. U skladu sa tim, stepen poverenja u bankarski sistem odražava sistem efikasnog osiguranja depozita.

Sredstva fonda za osiguranje depozita su, međutim, već nakon rešavanja problema nesolventnosti Poljoprivredne banke Agrobanke a.d. Beograd (u daljem tekstu: Agrobanka), odnosno Nove Agrobanke a.d. Beograd (u daljem tekstu: NAGB), oktobra 2012. godine, potrošena i to u znatnoj meri na isplatu depozita koji su proglašeni osiguranim na osnovu člana 4. Zakona o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10).

Polazeći od navedenog, jasno je da postojeći sistem osiguranja depozita nije efikasan i da je neophodno doneti novi zakon kojim će se drugačije uspostaviti sistem osiguranja depozita, njegovo finansiranje i ograničiti mogućnost upotrebe sredstava fonda isključivo na depozite čiji su visina i obuhvat precizno i javno određeni.

Naime, iz iznetog je nedvosmisleno proizašla potreba sistemskog pristupa određenijoj regulaciji finansijskog sektora i nadzora nad istim. Pre svega, imajući u vidu način na koji su u proteklom periodu rešeni problemi sa kojima su se banke suočavale u svom poslovanju i da su postojeća novčana sredstva u fondu za osiguranje depozita bila nedovoljna da „pokriju” sve troškove sanacije, jasno je da premija osiguranja nije bila srazmerna visini rizika koji je trebalo da pokrije.

S tim u vezi, a imajući u vidu faktore koji su izazvali destabilizaciju finansijskog sistema zemlje, blagovremeno su pokrenuti pregovori sa različitim međunarodnim finansijskim institucijama (Međunarodna banka za obnovu i razvoj, tj. Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj – u daljem tekstu: EBRD) radi obezbeđenja nedostajuće finansijske podrške započetom projektu institucionalne stabilizacije iniciranom od strane nadležnih institucija Republike Srbije, a pre svih ministarstva nadležnog za poslove finansija. Projekat institucionalne stabilizacije je, u najvećem delu, usmeren na jačanje (preciznije, restauraciju) finansijske sposobnosti Agencije, odnosno fonda za osiguranje depozita, kako bi ista bila u mogućnosti da ispunjava svoje zakonom predviđene obaveze.

Polazeći od iznetog, Republika Srbija je zaključila sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj Sporazum o zajmu (Projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita) 10. jula 2014. godine i isti je potvrđen Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 10/14) – u daljem tekstu: Sporazum o zajmu. Cilj ovog projekta jeste da se ojača finansijski i institucionalni kapacitet Agencije, kako bi joj bilo omogućeno da efikasnije izvršava svoje obaveze u pogledu osiguranja depozita i rešavanja problematičnih banaka i kako bi efikasno funkcionisala kao jedan od centralnih učesnika sigurnosne mreže finansijskog sektora.

Prema navedenom sporazumu o zajmu, korisniku zajma su odobrena novčana sredstva u iznosu od 200 miliona američkih dolara, odnosno 145,3 miliona evra, pri čemu će korisnik zajma odobrena novčana sredstva iskoristiti u skladu sa namenom istih. Shodno iznetom, Agenciji su do sada, odnosno Fondu za osiguranje depozita stavljena na raspolaganje sredstva zajma u iznosu od oko 109 miliona evra.

U saradnji sa Svetskom bankom, a imajući u vidu Zajednički akcioni plan međunarodnih finansijskih institucija za podsticanje rasta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Joint IFI Action Plan for Growth in Central and South-Eastern Europe), EBRD takođe, teži da doprinese stabilizaciji finansijskog sektora, što je rezultiralo zaključivanjem Ugovora o zajmu – Kreditna linija za Agenciju za osiguranje depozita između Agencije i EBRD, 23. oktobra 2014. godine. Ovim ugovorom, Agencija je obezbedio „stand-by” kredit, uz državnu garanciju Republike Srbije, u iznosu do 200 miliona evra, kao podršku sredstvima Agencije u slučaju nastanka osiguranog slučaja i isplate osiguranih depozita.

Imajući u vidu da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 110/13, 116/14 i 142/14) predviđeno izdavanje garancije EBRD od strane Republike Srbija, radi obezbeđivanja „stand-by” linije za Agenciju, u iznosu do 200 miliona evra, 25. decembra 2014. godine donet je Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji za kreditnu liniju za Agenciju za osiguranje depozita između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, broj 18/14).

Konačno, vođeni su i razgovori sa tehničkom misijom Međunarodnog monetarnog fonda (u daljem tekstu: MMF) o izmenama Zakona o bankama, Zakona o Narodnoj banci Srbije, Zakona o Agenciji, Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, kao i Zakona o osiguranju depozita. Cilj razgovora sa tehničkom misijom MMF bilo je unapređenje mehanizma rešavanja problema nesolventnih banaka i unapređenja sistema osiguranja depozita.

Na osnovu vođenih razgovora predložene su, između ostalog, promene sistema osiguranja depozita i njegovog finansiranja, a koje su postale sastavni deo predloženog zakona o osiguranju depozita.

Predloženim zakonom o osiguranju depozita povećana je premija osiguranja u skladu sa rizikom koji je potrebno da pokrije, uz istovremeno ograničavanje upotrebe sredstava akumuliranih u fondu, kojim upravlja Agencija samo do iznosa osiguranih depozita, i to za isplatu osiguranih depozita ili za finansiranje postupka restrukturiranja banaka, u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke.

Finansiranje fonda će biti obezbeđeno uplatom premije osiguranja depozita od strane banaka. Ukoliko za potrebe isplate osiguranih depozita nema dovoljno sredstava u fondu, nedostajući iznos se može pozajmiti od Republike Srbije ili drugih poverilaca, a predviđena je i mogućnost povećanja premije osiguranja depozita radi popune fonda.

Polazeći od iznetog, sistem osiguranja depozita će postati efikasniji, čime će se ojačati finansijska stabilnosti i zaštita deponenata, što će uz jačanje kvalitativnog i kvantitativnog kapaciteta Agencije doprineti podizanju efikasnosti poslovanja iste na viši nivo, te će se sve to zajedno, nesporno odraziti na dodatno privlačenje štednje u banke, a što bi trebalo da ima uticaj na privredni razvoj zemlje.

III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. navodi se da se ovim zakonom uređuje osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja ili likvidacije banke i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

U članu 2. dato je značenje pojedinih pojmova u smislu ovog zakona. Osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra sa objašnjenjima vrsta depozita.

U članu 3. je dat obuhvat depozita koji su predmet obaveznog osiguranja depozita. Agencija osigurava depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica.

U članu 4. je navedeno da Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa za šta jemči Republika Srbija.

U članu 5. je regulisana saradnja Agencije i Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) i razmena informacija u vezi sa bankama i osiguranim depozitima, čime se implementira jedan od osnovnih principa efikasnog sistema osiguranja depozita. Saradnja Agencije i NBS naročito obuhvata razmenu podataka i mišljenja u vezi s mogućnošću da se nad određenom bankom pokrene postupak restrukturiranja. NBS je dužna da blagovremeno obavesti Agenciju o merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka preduzetim usled pogoršanja finansijskog stanja banke, kao i da joj dostavi na mišljenje nacrt izveštaja o testu najmanjih troškova, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke. Agencija i NBS dužne su da čuvaju pribavljene informacije, a definisana je i obaveza Agencije da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog fonda za narednih dvanaest meseci.

U članu 6. se navodi da Agencija, radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita, obrazuje i održava fond koji se, između ostalog, sastoji od: premija koje plaćaju banke, sredstava nastalih po osnovu naplate potraživanja iz stečajne odnosno likvidacione mase banke po osnovu isplate osiguranih depozita, zaduživanja iz budžeta Republike Srbije i dr. izvora definisanih ovim zakonom. Sredstva fonda koriste se za: isplatu osiguranih iznosa sa pripadajućim troškovima isplate u slučaju stečaja ili likvidacije banke, finansiranje postupka restrukturiranja banke shodno zakonu kojim se uređuju banke, pokrivanje operativnih troškova Agencije u vezi s poslovima koji se odnose na osiguranje depozita i to do iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje Agencija kao i povraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava. Sredstva fonda i prihodi ostvareni upravljanjem ovim sredstvima ne podležu oporezivanju, ne mogu biti predmet izvršenja, prinudne naplate, niti se na njima može uspostaviti zaloga.

U članu 7. uređuje se investiciona politika fonda, kojom se nalaže da se dinarska sredstva ulažu u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili NBS, dok devizna sredstva NBS, u svoje ime i za račun Agencije, ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka, u skladu sa politikom upravljanja deviznim rezervama. Cilj ulaganja je umanjenje rizika i održavanje likvidnosti uz odgovarajuće prihode.

U članu 8. bliže se uređuju obaveza, izveštavanje i plaćanje premije osiguranja, kao i obim i vrsta podataka koji se odnose na njene deponente (čiji su depoziti osigurani prema odredbama ovog zakona), a koje je banka dužna staviti na uvid Agenciji.

U članu 9. propisuje se obaveza plaćanja premije osiguranja od dana upisa u Registar privrednih subjekata do dana oduzimanja dozvole za rad od strane NBS.

U članu 10. utvrđuju se tri moguće vrste premija: početna, redovna i vanredna premija.

U članu 11. određena je početna premija u iznosu od 0,3% novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke, a banka je dužna da je plati jednokratno u roku od 45 dana od dana upisa u Registar privrednih subjekata.

U članu 12. navodi se da Agencija određuje stopu redovne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra tekuće godine, a na osnovu stanja u finansijskom sistemu zemlje, rizika kojima je izložen i mogućim iznosom isplate osiguranih depozita. Redovna premija može biti određena u iznosu do 0,2% u odnosu na ukupne osigurane depozite. Premija se plaća kvartalno. Agencija može obustaviti obračun i naplatu tromesečne premije ako sredstva fonda dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita. Ovim članom je, takođe, detaljnije propisan način obračuna i naplate redovne premije od strane Agencije.

U članu 13. daje se mogućnost naplate vanredne premije osiguranja, u slučaju kada sredstva fonda nisu dovoljna za isplatu celokupnog iznosa osiguranih depozita. Zbir stopa vanrednih premija u toku jedne kalendarske godine iznosi najviše 0,4%.

U članu 14. navodi se da Agencija može, radi isplate osiguranih depozita, ukoliko nema dovoljno sredstava u fondu, dopunska sredstva obezbediti iz: budžeta Republike Srbije, zaduživanjem u zemlji i inostranstvu uz garanciju Republike Srbije, izdavanjem dužničkih hartija od vrednosti uz garanciju Republike Srbije i iz drugih izvora koje je obezbedila Republika Srbija za ovu namenu. Odluku o obezbeđivanju dopunskih sredstava donosi Vlada, na zahtev Agencije, uz prethodno pribavljeno pozitivno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija.

U članu 15. određeno je da Agencija isplaćuje osigurani iznos u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke.

U članu 16. bliže je određen postupak isplate osiguranih depozita. Banka isplatilac osiguranih depozita određuje se na osnovu javnog tendera koji raspisuje Agencija, ali bez primene zakona kojim se uređuju javne nabavke. Informaciju o isplati Agencija objavljuje najkasnije tri radna dana nakon pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke, a započinje najkasnije sedam radnih dana nakon pokretanja postupka stečaja ili likvidacije. Obaveza banke isplatioca i Agencije na isplatu sredstava depozita do osiguranog iznosa prestaje istekom roka od tri godine od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije nad bankom.

U članu 17. bliže se uređuje postupak isplate osiguranih depozita preko banke isplatioca.

U članu 18. određeno je da se potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita prenose na Agenciju, a ta potraživanja Agencija namiruje iz stečajne, odnosno likvidacione mase. Deponenti čija potraživanja od banke premašuju osigurani iznos, razliku između potraživanja i tog iznosa namiruju u stečajnom, odnosno likvidacionom postupku.

Članom 19. uređene su obaveze Agencije u pogledu obaveštavanja deponenata o osiguranju depozita.

U članu 20. utvrđene su obaveze Agencije u pogledu izveštavanja i revizije izveštaja fonda.

Članom 21. utvrđena je obaveza Agencije da, ukoliko banka ne ispunjava obaveze propisane ovim zakonom, o tome obavesti NBS, koja na osnovu toga preduzima odgovarajuće mere.

Članom 22. definisane su kaznene odredbe.

Članom 23. određeno je da je Agencija dužna da obezbedi da, zaključno sa 1. januarom 2025. godine, iznos sredstava na računu fonda za osiguranje depozita dostigne najmanje nivo od 5% ukupnih osiguranih depozita u bankarskom sistemu i da, shodno tome, određuje stopu redovne premije.

Članom 24. određeno je da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10).

Članom 25. određeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a da počinje da se primenjuje od 1. aprila 2015. godine

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA

Za potrebe sprovođenja ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), budući da je Republika Srbija, zaključivanjem i potvrđivanjem Sporazuma o zajmu (Projekat podrške Agenciji) sa IBRD, koji je već u realizaciji, kao i Ugovora o zajmu (Kreditna linija za Agenciju) sa EBRD, preuzela obavezu i odgovornost reforme određenog broja propisa koji regulišu finansijski sistem zemlje, između ostalog, i ovog zakona, radi unapređenja stabilnosti i performansi finansijskog sektora Republike Srbije i, posredno, njene sveukupne ekonomije. Republika se prvobitno obavezala da će pomenuta reforma biti sprovedena zaključno sa završetkom 2014. godine, ali je još pred kraj prošle godine, u sporazumu sa pomenutim institucijama, taj rok produžen do kraja januara 2015. godine.

VI. ANALIZA EFEKATA

U izradi ovog zakona uzeta su u obzir iskustva u primeni postojećeg Zakona o osiguranju depozita, uporedna pravna rešenja, iskustva stručnjaka iz oblasti koju reguliše zakon (stručnjaci iz domaćih institucija, banaka i međunarodnih finansijskih organizacija).

Određivanje problema koje Zakon treba da reši

Postojeći Zakon o osiguranju depozita omogućava povećanje osiguranog iznosa i/ili proširenje kruga deponenata čiji se depoziti mogu smatrati osiguranim. Korišćenjem obe ove mogućnosti istovremeno, u dosadašnjim postupcima rešavanja problema nesolventnih banaka, došlo je do potpunog iskorišćenja sredstava u fondu. Zbog potrebe daljeg očuvanja poverenja deponenata i finansijske stabilnosti, Republika Srbija je bila primorana da izvrši popunu fonda, shodno napred iznetom, iz kredita IBRD, kao i da obezbedi kreditnu liniju EBRD, uz garanciju Republike Srbije.

Ciljevi koji se donošenjem Zakon postižu

Zakonom o osiguranju depozita precizno se uređuje osiguranje depozita, mogućnost i maksimalni iznos sredstava koja se mogu koristiti iz fonda u slučaju stečaja, odnosno likvidacije banaka, restrukturiranja banaka, pokrivanje operativnih troškova Agencije, kao i povraćaj pozajmljenih sredstava za gore navedene namene.

Utvrđen je, takođe, precizan kvantitativni cilj u smislu procentualnog iznosa sredstava u Fondu, u odnosu na ukupne osigurane depozite, i to u iznosu od 5%, koji se mora dostići u periodu od 10 godina. Odredbe ovog zakona ne omogućavaju povećanje osiguranog iznosa ili proširenje kruga deponenata čiji se depoziti smatraju osiguranim, čime se utiče na deponente da sa dužnom pažnjom odlučuju o banci i uslovima deponovanja svojih sredstava. Sistem osiguranja depozita postaće efikasan, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, čime će se osigurati poverenje deponenata i ojačati finansijska stabilnost u Republici Srbiji.

Druge mogućnosti za rešavanje problema

S obzirom na obuhvat potrebnih izmena u ovom zakonu, kao i potreba proisteklih iz drugih zakona koji se istovremeno menjaju ne postoje druge mogućnosti za rešavanje ovih problema.

Zašto je donošenje Zakona najbolje za rešenje problema?

S obzirom na činjenicu da je materija osiguranja depozita i do sada uređivana zakonom, najbolje rešenje za pomenute probleme jeste donošenje Zakona.

Na koga će i kako uticati predložena rešenja?

Predložena rešenja će uticati na:

a) deponente čiji su depoziti osigurani, a koji će steći više poverenja u sigurnost svojih depozita;

b) deponente čiji depoziti nisu osigurani, a koji će morati da budu oprezniji i da sa dužnom pažnjom deponuju svoja sredstava, jer nema mogućnosti za povećanje iznosa osiguranja i proširenje obuhvata deponenata, zbog čega bi takvi deponenti mogli povećati pritisak na banke čije poslovanje smatraju slabo održivim;

v) banke, koje će, sa jedne strane, ubirati korist od povećanog poverenja deponenata čiji su depoziti osigurani, ali će, sa druge strane, trpeti pritisak od strane neosiguranih deponenata;

g) NBS, koja bi mogla da se suoči sa ubrzanim odlivom depozita neosiguranih deponenata iz banaka čije poslovanje smatraju nedovoljno održivim ka bankama čije poslovanje se smatra održivim;

d) Republiku Srbiju, koja će i dalje jemčiti za celokupan iznos osiguranih depozita; i

đ) Agenciju, koja više neće smeti da obezbeđuje finansijsku podršku banci, u skladu sa odredbama Zakona o Agenciji.

Troškovi koje će primena Zakona proizvesti kod građana i privrede, posebno kod malih i srednjih preduzeća?

S obzirom na to da će se povećati stepen zaštite osiguranih depozita, građani, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća neće trpeti troškove primene Zakona. Sa druge strane, neosigurani deponenti, biće primorani da oprezno deponuju svoja sredstva i time će biti izloženi ograničenom rastu troškova poslovanja. U protivnom, neosigurani deponenti bi bili izloženi značajnim gubicima ukoliko se izlažu prekomernom riziku i deponuju svoja sredstva kod banaka čije poslovanje nije održivo.

Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove?

Smatramo da se, saglasno svemu iznetom, pozitivan odgovor ne dovodi u pitanje, s obzirom na to da će sistem osiguranja depozita postati efikasniji, čime će se ojačati finansijska stabilnosti i zaštita deponenata, ali će se istovremeno ograničiti i takozvani moralni hazard neosiguranih deponenata. Zatim, ojačaće se poverenje osiguranih deponenata u finansijsku stabilnost, značajno će se smanjiti direktni troškovi u slučaju isplate osiguranih depozita ali i indirektni, negativni, eksterni efekti moralnog hazarda deponenata. Takvi pozitivni efekti značajno opravdavaju pomenute troškove, ali ne postoje elementi za precizne proračune tih efekata.

Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predlog zakona odnosi se na postojeće banke na tržištu i ne stimuliše pojavu novih privrednih subjekata.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu?

Ministarstvo finansija organizovalo je javnu raspravu radi davanja primedaba, sugestija i komentara (od 26. decembra 2014. godine do 14. januara 2015. godine). Razmotreni su svi pristigli komentari, kao i mogućnost njihove integracije u Predlog zakona, a integrisani su gde je to bilo opravdano i moguće.

Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa?

U skladu sa predloženim zakonskim rešenjem, Agencija će blagovremeno sprovesti predloženim zakonskim rešenjem sve propisane mere i aktivnosti.

Naime, u propisanim rokovima će biti doneti podzakonski akti, s obzirom na to da je Agencija kroz pripremu predloženog zakonskog rešenja i komunikaciju sa predstavnicima svih relevantnih institucija koje su učestvovale u izradi ovog zakonskog rešenja (kako domaćih tako i međunarodni) upoznata sa aktivnostima koje mora sprovesti o roku, kao i merama.

Ministarstvo finansija (Sektor za finansijski sistem), kao resorno ministarstvo za praćenje rada Agencije, u nastupajućem periodu je, a u skladu sa potpisanim Sporazumom o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, predviđeno da bude podržano povećanjem broja radno angažovanih lica. Naime, prema Sporazumu o zajmu koji je odobren kao kapitalna podrška Agenciji, odnosno Fondu za osiguranje depozita sa ciljem uspostavljanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, relevantnim odredbama propisana je tehnička podrška za Ministarstvo finansija i to nadležnu sektorsku jedinicu, a koja se odnosi na podršku izgradnji (ljudskih) kapaciteta u cilju preuzimanja dela aktuelnih nadležnosti Agencije (naročito praćenja poslovanja banaka u kojima je Republika Srbija vlasnik kapitala, zatim, sprovođenja postupka privatizacije banaka u kojima udeo u vlasništvu ima Republika Srbija i slično).

U skladu sa tim, definisani su uslovi koje potencijalni kandidati moraju ispunjavati i, shodno tome, objavljivanje oglasa se očekuje u najskorijem periodu. Predviđeno je da budu angažovana kako lica pravne struke sa iskustvom u finansijama, tako i ekonomske struke, kreditno-finansijski analitičari, takođe, sa adekvatnim iskustvom.

Pored tehničke asistencije u Ministarstvu finansija, izgradnja kadrovske strukture predviđena je i za Agenciju i to kako Sporazumom o zajmu zaključenim između Republike Srbije, tako i Ugovorom o kreditu zaključenim između Agencije i EBRD.

Asistencija projektno angažovanih lica bi trebala da doprinese institucionalnoj izgradnji pomenutih institucija, te remodeliranju postojećih kadrovskih rešenja koja će obezbediti sprovođenje predloženih zakonskih rešenja i stvoriti bazu za nastavak funkcionisanja u skladu sa istim, ali i primeni najboljih ino-iskustava i ino-prakse.

IZJAVA

O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa

Predlagač: VLADA

Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA

2. Naziv propisa

Predlog zakona o osiguranju depozita

Draft Law on Deposit Insurance

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Poglavlje III – Pružanje usluga i Naslov VIII – Politike saradnje, član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Delimično ispunjena

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Potpuno usklađivanje će biti izvršeno u roku predviđen članom 8. SSP-a.

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

3.9.1. Bankarstvo

U NPI određena usklađivanja domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU iz oblasti osiguranja depozita planirana su za četvrto tromesečje 2014. godine u okviru paketa izmena propisa koji se odnosi na oporavak i rešavanje pitanja problematičnih banaka. U okviru priprema za ove izmene, biće sprovedena i analiza ostalih izmena koje su potrebne za usklađivanje sa direktivom 32014L0049 – Directive 2014/49/EU of the European Parliament and of the Council of 16 April 2014 on deposit guarantee schemes.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Deo treći, Naslov IV- Slobodno kretanje lica, usluga i kapitala.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Važeći Zakon o osiguranju depozita delimično je usklađen sa direktivom 94/19/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o sistemima osiguranja depozita.

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima

Nema

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Uzimajući u obzir trenutni nivo razvijenosti domaćeg bankarskog tržišta, kao i posledice svetske finansijske krize, u ovom trenutku je moguće samo delimično usklađivanje sa odgovarajućom regulativom iz ove oblasti. Istovremeno, odredbe u vezi sa regulisanjem učešća ogranaka inostranih kreditnih institucija u domaćem sistemu osiguranja depozita su u ovom trenutku neprenosive iz razloga što u srpskom zakonodavstvu ne postoji mogućnost da strane banke obavljaju aktivnosti banke u formi ogranka.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

Na eksplanatornom skriningu, zakazanom za januar 2015. godine, kao i bilateralnom skriningu, zakazanom za mart 2015. godine, definisaće se dinamika usklađivanja sa propisima EU, dok je potpuna usklađenost predviđena, najkasnije, do ulaska Srbije u EU.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Naziv propisa EU

Direktiva 2014/49/EC Evropskog parlamenta i saveta od 16. aprila 2014. godine o sistemima osiguranja depozita – izmenjena

“CELEX” oznaka EU propisa

31994L0019,

32005L0001 (sadrži amandman na 31994L0019) i

32009L0014 (sadrži amandmane na 31994L0019)

32014L0049

Ovlašćeni predlagač propisa VLAda

Obrađivač MINISTARSTVO FINANSIJA

Datum izrade tabele

14.01.2015.

Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU

Predlog zakona o osiguranju depozita

Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i

Predlog zakon o bankama

Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI

Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU

a1)

b1)

đ)

Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks)

Sadržina odredbe

Odredbe propisa (član, stav, tačka)

Sadržina odredbe

Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo

Razlozi za delimičnu usklađenost ili neprenosivost

Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti

Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU

1.2.

Ova Direktiva se primenjuje:

(a) na zakonske sisteme za osiguranje depozita;

(b) ugovorne sisteme koji su zvanično priznati kao sistemi za osiguranje depozita

u skladu sa članom 4, stav (2);

(c) institucionalne sisteme osiguranja koji su zvanično priznati kao sistemi osiguranja depozita u skladu sa članom 4, stav (2);

(d) kreditne institucije pridružene sistemima navedenim u tačkama (a), (b) ili (c) ovog stava.

Član 1. Predloga zakona o osiguranju depozita

Potpuno usklađeno

1.3.

Ne dovodeći u pitanje član 16, stavove (5) i (7), sledeći sistemi osiguranja neće biti predmet ove Direktive:

ugovorni sistemi koji nisu zvanično priznati kao sistemi za osiguranje depozita, uključujući sisteme koji pružaju dodatnu zaštitu do osiguranog iznosa, utvrđenog u članu 6, stav (1);

(b) institucionalni sistemi zaštite (ISZ) koji nisu zvanično priznati kao sistemi za osiguranje

depozita.

Države članice osiguravaju da sistemi koji su navedeni u tačkama (a) i (b) prvog podstava raspolažu potrebnim finansijskim sredstvima ili relevantnim finansijskim aranžmanima da bi ispunili svoje obaveze.

Neprenosivo

2.1.2.

‘institucionalni sistemi zaštite’ ili ‘ISZ-ovi’ će označavati institucionalne sisteme zaštite kako su navedeni u članu 113, stav (7) Uredbe (EU) br. 575/2013;

Neprenosivo

2.1.3.

‘depozit’ označava svaki potražno saldo (stanje) koje proizlazi iz sredstava na računu ili privremenih situacija proisteklih iz redovnih bankarskih transakcija koje kreditna institucija mora da isplati u skladu sa primenjivim zakonskim i ugovornim uslovima, uključujući oročeni depozit i štedni depozit, ali isključujući potražni saldo ako:

(a) se njegovo postojanje može dokazati samo finansijskim instrumentom definisanim članom 4, stav (17) Direktive 2004/39/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta, osim ako je u pitanju štedni proizvod koji se evidentira pomoću potvrde o depozitu koja je izdata imenovanoj osobi i koji postoji u državi članici 2. jula 2014. godine;

(b) njegova glavnica se ne može isplatiti po nominali;

(c) glavnica je naplativa samo po nominali u skladu sa posebnom garancijom ili ugovorom koji pruža kreditna institucija ili neka treća strana

Član 2. tačka 2. Predloga zakona o osiguranju depozita

depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizlazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa, kao i bilo koje druge privremene situacije koja nastaje usled obavljanja redovnih bankarskih poslova, a na osnovu kog nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava

Potpuno usklađeno

2.1.4.

‘prihvatljivi (eligible) depoziti’ označava depozite koji nisu isključeni iz osiguranja na osnovu člana 5;

Član 2. tačka 6. Predloga zakona o osiguranju depozita

osigurani depozit je depozit fizičkog lica, preduzetnika, mikro, malog i srednjeg pravnog lica, koji osigurava Agencija. a koji ne obuhvata depozite:

(1)pravnih ili fizičkih lica povezanih s bankom, u smislu zakona kojim se uređuju banke,

(2)koji glase na šifru ili na donosioca,

(3)nastale kao posledica pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma,

(4)velikih pravnih lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo,

(5)državnih organa i organizacija, organa autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave,

(6)investitora, čija su sredstva zaštićena u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala,

(7)koji predstavljaju ugovoreno sredstvo obezbeđenja, ako je iznos potraživanja banke prema deponentu koje je obezbeđeno ovim depozitom veće od iznosa tog depozita,

(8) stečajnih masa banaka;

2.1.5.

‘osigurani depoziti’ znači deo prihvatljivog depozita koji ne premašuje osigurani iznos utvrđen u članu 6

Član 2. tačka 6. Predloga zakona o osiguranju depozita

osigurani depozit je depozit fizičkog lica, preduzetnika, mikro, malog i srednjeg pravnog lica, koji osigurava Agencija. a koji ne obuhvata depozite:

(1)pravnih ili fizičkih lica povezanih s bankom, u smislu zakona kojim se uređuju banke,

(2)koji glase na šifru ili na donosioca,

(3)nastale kao posledica pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma,

(4)velikih pravnih lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo,

(5)državnih organa i organizacija, organa autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave,

(6)investitora, čija su sredstva zaštićena u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala,

(7)koji predstavljaju ugovoreno sredstvo obezbeđenja, ako je iznos potraživanja banke prema deponentu koje je obezbeđeno ovim depozitom veće od iznosa tog depozita,

(8) stečajnih masa banaka;

7) osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu, koji se utvrđuje nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke, i to:

(1) za dinarske depozite – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,

(2) za devizne depozite koji nisu izraženi u evrima – u protivvrednosti valute u kojoj su ti depoziti izraženi, po kursu evra prema toj valuti izračunatom na osnovu srednjeg zvaničnog kursa dinara prema evru i srednjeg zvaničnog kursa dinara prema toj valuti, koji važi na na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom.

Neusklađeno

Osigurani depoziti kao osnovica za obračun premije u Predloga zakona o osiguranju depozita se uključuju kao ukupni osigurani depoziti (prihvatljivi/ eligible – depoziti).

U Direktivi osigurani depoziti su jednaki osiguranom iznosu.

2.1.6.

‘deponent’ znači imalac (vlasnik) ili, u slučaju zajedničkog računa, svaki od imalaca depozita

Član 1. i Član 2. tačka 5. Predloga zakona o osiguranju depozita

preduzetnik, mikro, malo i srednje pravno lice imaju značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuje računovodstvo

Usklađeno

2.1.7.

‘zajednički račun’ znači račun otvoren na ime dve ili više osoba ili nad kojim dve ili više osoba imaju prava koja se ostvaruju potpisom jedne ili više tih osoba

Nema definisano

Neusklađeno

2.1.8.

‘nedostupan depozit (depozit koji nije na raspolaganju)’ znači depozit koji je dospeo i treba da se isplati, ali koji kreditna institucija nije isplatila u skladu sa zakonskim ili ugovornim uslovima koji se primenjivi u tom slučaju, ako:

(a) su nadležni upravni organi utvrdili da se, po njihovom mišljenju, predmetna kreditna institucija ne čini sposobnom da u tom trenutku, iz razloga koji su direktno povezani sa njenom finansijskom situacijom, isplati depozit i da ta institucija trenutno nema izgleda da bude u stanju da to učini; ili

(b) je pravosudno telo donelo odluku iz razloga koji su direktno u vezi sa finansijskom situacijom kreditne institucije i koji ima dejstvo suspendovanja prava deponenata da potražuju isplatu od nje;

Član 17. stav 5 Predloga zakona o osiguranju depozita

Agencija je dužna da, u roku od tri dana od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije banke, preko sredstava javnog informisanja i na svojoj internet prezentaciji, obavesti deponente o njihovim pravima i obavezama, datumu započinjanja isplate osiguranih iznosa, banci iz stava 3. ovog člana i mestu isplate osiguranih iznosa i da isplatu osiguranih iznosa počne u roku od sedam dana od dana donošenja rešenja iz ovog stava.

Delimično usklađeno

Nedostupnost depozita se implicitno definiše u okviru pravnog definisanja osiguranog slučaja.

2.1.9.

‘kreditna institucija’ znači kreditna institucija na način definisan tačkom (1) čl. 4(1) Uredbe (EU) br. 575/2013

Član 2.tačka 3. Predloga zakona o osiguranju depozita; i čl. 2 stav 1 Predloga zakona o bankama

Banka ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju banke; i

Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.)

Potpuno usklađeno

2.1.10.

‘filijala (podružnica)’ označava mesto poslovanja u državi članici koje predstavlja pravno zavisni deo kreditne institucije i koje direktno obavlja sve ili neke transakcije svojstvene poslovanju kreditnih institucija

Čl. 2 stav 3 Zakona o bankama

Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, koji obavlja poslove koje može obavljati banka u skladu sa ovim zakonom

Potpuno usklađeno

2.1.11.

‘ciljni iznos’ znači iznos dostupnih finansijskih sredstava koji sistem osiguranja depozita mora dostići u skladu sa članom 10, stav (2), izražen u obliku procenta osiguranih depozita svojih članova

Član 12. stav 5. Predloga zakona o osiguranju depozita

Agencija može obustaviti obračun i naplatu tromesečne premije ako sredstva u fonda za osiguranje depozita dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita.

Delimično usklađen

U Predlogu zakona postoji definicija ciljnog iznosa fonda ali je ovaj procenat različit u odnosu na Direktivu (0,8%)

2.1.12.

‘dostupna finansijska sredstva’ označava gotovinu, depozite i imovinu niskog rizika koji se mogu utržiti u roku koji ne prelazi onaj naveden u članu 8, stav (1) i obaveze plaćanja do granice utvrđene u članu 10, stav (3)

Član 7. Predloga zakona o osiguranju depozita

Agencija je dužna da novčana sredstva fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije.

Agencija dinarska sredstva fonda za osiguranje depozita, na osnovu odluke Upravnog odbora, ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.

Devizna sredstva fonda za osiguranje depozita na osnovu odluke Upravnog odbora Agencije i ugovora zaključenog sa Agencijom i po nalogu Agencije, Narodna banka Srbije, u svoje ime a za račun Agencije, ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka, u skladu s politikom upravljanja deviznim rezervama.

Sredstva fonda za osiguranje depozita ulažu se na način kojim se umanjuje rizik, održava likvidnost ovog fonda i ostvaruju odgovarajući prihodi.

Delimično usklađen

U Predlogu zakona ne postoji definisanje udela obaveza plaćanja kreditnih institucija fondu koje prema Direktivi ne mogu premašiti 30% ukupnog iznsa raspoloživih finansijskih sredstava

2.1.13.

‘obaveze plaćanja’ znači obaveze plaćanja kreditne institucije prema sistemu za osiguranje depozita koje su potpuno obezbeđene sredstvom obezbeđenja, pod uslovom da kolateral:

(a) se sastoji od niskorizične imovine;

(b) nije opterećen pravima bilo kojih trećih strana i da stoji na raspolaganju sistemu za osiguranje depozita;

Član 8. stav 1. i Član 12. stav 4.Predloga zakona o osiguranju depozita

Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita (u daljem tekstu: premija), na način i u rokovima koje propiše Agencija.

Agencija za dinarske depozite tromesečnu premiju obračunava i naplaćuje u dinarima, a za devizne depozite u evrima – po kursu evra prema određenoj valuti koji važi na dan obračunavanja ove premije

Potpuno usklađeno

2.1.14.

‘niskorizična imovina’ znači stavke koje potpadaju u prvu ili drugu kategoriju navedenu u tabeli 1 iz člana 336 Uredbe (EU) br. 575/2013 ili bilo koja sredstva koja se smatraju na sličan način sigurnim i likvidnim od strane nadležnog ili imenovanog organa

Neprenosivo

Plaćanje premije osiguranja je u dinarima na ime dinarske premije i u evrima na ime devizne premije

2.1.15.

‘matična država članica’ znači matična država članica kako je definisana u tačci (43) člana 4, stav (1) Uredbe (EU) br. 575/2013

Neprenosivo

2.1.16.

‘država članica domaćin’ je država članica domaćin kako je definisana u tačci (44) čl. 4, stav (1) Uredbe (EU) br. 575/2013

Neprenosivo

2.1.18.

‘imenovani organ’ znači organ koji upravlja sistemom za osiguranje depozita u skladu sa ovom Direktivom, ili, kada aktivnostima sistema za osiguranje depozita upravlja privatni subjekt, javna institucija (telo javne vlasti) koje je za sprovođenje nadzora nad tim sistemom imenovano od strane države članice u skladu sa ovom Direktivom.

Član 3. stav 1. Predloga zakona o osiguranju depozita

Agencija osigurava depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica u bankama.

Potpuno usklađeno

2.2.

Kada se ova Direktiva poziva na Uredbu (EU) br. 1093/2010, organ koji upravlja sistemom za osiguranje depozita ili, kada delatnostima sistema osiguranja upravlja privatni subjekt, javna institucija (telo javne vlasti) koja nadzire taj sistem, za potrebe te Uredbe, će se smatrati nadležnim organom kako je definisano članom 4, stav (2) te Uredbe.

Neprenosivo

2.3.

Udeli u irskim stambenim štedionicama ili stambenim štedionicama Velike Britanije, osim onih kapitalne prirode obuhvaćenih u tački (b) člana 5, stav (1) smatraju se depozitima.

Neprenosivo

3.1.

Države članice određuju merodavni upravni organ u svojoj državi članici za potrebe tačke (8)(a) člana 2, stav (1).

Član 2. stav 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o bankama

Regulatorno telo je nacionalno telo koje je propisima određene države ovlašćeno da daje i oduzima dozvole za rad licima u finansijskom sektoru, vrši kontrolu ovih lica, odnosno nadzor nad tim licima ili uređuje njihovo poslovanje, kao i odgovarajuće telo Evropske unije sa ovim nadležnostima u skladu s propisima te unije.

Potpuno usklađeno

3.2.

Nadležna tela, imenovani organi, institucije nadležne za rešavanje i merodavni upravni organi međusobno sarađuju i vrše svoja ovlašćenja u skladu sa ovom Direktivom.

Merodavni upravni organ donosi utvrđenje navedeno u tački (8)(a) člana 2, stav (1) što je pre moguće, a u svakom slučaju najkasnije pet radnih dana pošto je prvi put utvrdio da kreditna institucija nije isplatila dospele i depozite koji treba da budu isplaćeni.

Član 2. stav 1 i Član 3 Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje

Postupak stečaja nad bankom pokreće se rešenjem nadležnog suda o pokretanju stečajnog postupka nad bankom, donetog na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom

Postupak likvidacije nad bankom pokreće se rešenjem nadležnog suda o pokretanju postupka likvidacije nad bankom, donetog na osnovu rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka likvidacije nad bankom.

Postupak likvidacije sprovodi se nad društvom za osiguranje kome je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, donela rešenje o likvidaciji društva za osiguranje iz razloga što nisu ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka, a nadležni sud, na predlog Narodne banke Srbije, doneo rešenje o pokretanju likvidacionog postupka nad tim društvom.

Potpuno usklađeno

4.1.

Svaka država članica osigurava uvođenje i službeno priznanje jednog ili više sistema za osiguranje depozita na svojoj državnoj teritoriji.

Član 1. stav 1 Predloga zakona o osiguranju depozita

Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.

Potpuno usklađeno

4.2.

Ugovorni sistemi navedeni u tački (b) člana 1, stav (2) ove Direktive mogu biti zvanično priznati kao sistemi za osiguranje depozita ako su u skladu sa ovom Direktivom.

Institucionalni sistem zaštite može biti zvanično priznat kao sistem za osiguranje depozita ako ispunjava kriterijume utvrđene u članu 113, stav (7) Uredbe (EU) br. 575/2013 i ako je usklađen sa ovom Direktivom.

Neprenosivo

4.3.

Nijedna kreditna institucija koja je dobila dozvolu za rad u državi članici na osnovu člana 8 Direktive 2013/36/EU neće primati depozite ako nije članica sistema koji je službeno priznat u matičnoj državi članici te kreditne institucije na osnovu stava 1 ovog člana.

Član 2. tačka 2. i Član 3 Stav 2. Predloga zakona o osiguranju depozita;

Član 2. stav 1. Predloga zakona o bankama

banka ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju banke;

Banka je dužna da sve depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije.

Potpuno usklađeno

4.4.

Ako kreditna institucija ne ispunjava obaveze koje proizlaze za nju iz članstva u sistemu za osiguranje depozita, o tome se odmah obaveštavaju nadležni organi i, u saradnji sa sistemom osiguranja, hitno preduzimaju sve odgovarajuće mere, uključujući, ako je to potrebno, određivanje kazni, kako bi se osiguralo da kreditna institucija ispunjava svoje obaveze

Član 22. Predloga zakona o osiguranju depozita

Ako banka blagovremeno ne ispuni obaveze koje su propisane ovim zakonom ili aktom Agencije donesenim na osnovu ovog zakona, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.

Potpuno usklađeno

4.5.

Ako se merama preduzetim u okviru stava 4 ne osigura da kreditna institucija ispunjava obaveze, SOD može, u okviru nacionalnog prava i na osnovu izričite saglasnosti nadležnih organa, uputiti obaveštenje najmanje mesec dana unapred o svojoj nameri da kreditnu instituciju isključi iz članstva. Depoziti primljeni pre isteka tog roka za obaveštavanje će i dalje biti u potpunosti osigurani putem sistema osiguranja. Ako po isteku roka za obevštavanje kreditna institucija nije ispunila svoje obaveze, sistem za osiguranje depozita isključuje kreditnu instituciju

Neprenosivo

Članstvo u sistemu osiguranja depozita u Srbiji je obavezno za sve banke sa dozvolom za rad izdatom od strane Narodne banke Srbije. Članstvo u sistemu osiguranja depozita u Srbiji banaka prestaje oduzimanjem dozvole za rad.

4.6.

Depoziti koji se drže na datum kada je kreditna institucija isključena iz članstva u SOD će i dalje biti pokriveni putem tog sistema osiguranja.

Neprenosivo

4.7.

Imenovani organi će konstantno nadzirati sve sisteme osiguranja depozita iz člana 1, a u pogledu njihove usklađenosti s ovom Direktivom. Prekogranične sisteme za osiguranje depozita nadziru predstavnici imenovanih tela država članica u kojima pridružene kreditne institucije imaju dozvolu za rad.

Neprenosivo

U Srbiji postoji jedan obavezan sistem osiguranja depozita.

U članu 21. Predloga zakona o Agenciji za osiguranje depozita regulisano je izveštavanje o nadzoru rada sistema osiguranja depozita: „Agencija najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, preko Vlade i Narodnoj banci Srbije.“

4.8.

Države članice osiguravaju da SOD od svojih članova, u bilo koje vreme i na zahtev sistema za osiguranje, dobijaju sve informacije potrebne radi pripremanja isplate deponentima, uključujući namenska sredstva u okviru člana 5, stav (4).

Član 17 stav 1. Predloga zakona o osiguranju depozita

Banka je dužna da u svakom trenutku Agenciji dostavi ili na drugi način učini dostupnim podatke o deponentima i njihovim depozitima.

Potpuno usklađeno

4.9.

Sistemi osiguranja depozita osiguravaju poverljivost i zaštitu podataka koji se odnose na račune deponenata. Svaka obrada takvih podataka u skladu sa ovom Direktivom sprovodi se na temelju Direktive 95/46/EZ.

Član 25. stav 1. Predloga zakona o Agenciji za osiguranje depozita

Podaci koje se odnose na poslovanje, finansijsko stanje i restrukturiranje banaka, te finansijsko stanje društava za osiguranje i davalaca lizinga, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke, a koje članovi Upravnog odbora i zaposleni u Agenciji na bilo koji način saznaju u obavljanju svojih poslova, odnosno funkcija – određuju se i štite se kao tajni podaci sa oznakom stepena tajnosti „STROGO POVERLJIVO”, „POVERLJIVO” ili „INTERNO”, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Potpuno usklađeno

4.10.

Države članice treba da se postaraju da sistemi za osiguranje depozita sprovedu stres testove (testove otpornosti na stres) svojih sistema te da što pre budu obavešteni u slučaju da nadležni organi ustanove probleme u kreditnoj instituciji koji bi mogli da dovedu do intervencije sistema za osiguranje depozita

Takvi testovi se obavljaju najmanje svake tri godine, ali i češće ako je to potrebno. Prvi test treba da se održi najkasnije do 3. jula 2017.

Član 8. stavovi 2-4 Predloga zakona o osiguranju depozita

Agencija ili lice koje postupa u ime i za račun Agencije može izvršiti neposredni uvid u dokumentaciju banke, radi provere tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz stava 2. ovog člana.

Banka je dužna da ovlašćenim licima iz stava 3. ovog člana omogući uvid u dokumentaciju za koju Agencija oceni da je relevantna za proveru tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz stava 2. ovog člana, i da sarađuje s njima.

Delimično usklađeno

4.11.

Sistem osiguranja depozita koristi informacije potrebne za sprovođenje stres testova svojih sistema isključivo u svrhu sprovođenja tih testova i čuvaće takve informacije onoliko dugo koliko je potrebno za tu svrhu.

Član 8. stavovi 3-5 Predloga zakona o osiguranju depozita

Banka je dužna da u svakom trenutku Agenciji dostavi ili na drugi način učini dostupnim podatke o deponentima i njihovim depozitima.

Agencija ili lice koje postupa u ime i za račun Agencije može izvršiti neposredni uvid u dokumentaciju banke, radi provere tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz stava 2. ovog člana.

Delimično usklađeno

4.12.

Države članice osiguravaju da njihovi sistemi imaju uspostavljenu solidnu i transparentnu praksu upravljanja. Sistemi osiguranja depozita treba da izrađuju godišnje izveštaje o radu.

Član 21. i član 24. stav 1. Predloga zakona o Agenciji za osiguranje depozita

Agencija najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, preko Vlade i Narodnoj banci Srbije.

Agencija ima organizacionu jedinicu koja obavlja poslove interne revizije, u skladu sa statutom i opštim aktima Agencije.

Potpuno usklađeno

5.1.

Sledeće se isključuje od bilo kakve mogućnosti isplate od strane sistema osiguranja:

(a) u smislu člana 7, stav (3) ove Direktive, depoziti ostalih kreditnih institucija u njihovo ime i za njihov račun;

(b) „regulatorni kapital“ kako je definisan u tački (118) člana 4, stav (1) Uredbe (EU) br. 575/2013;

(c) depoziti koji prizlaze iz transakcija u odnosu na koje su donesene presude za pranje novca kako je definisano članom 1, stav (2) Direktive Saveta 2005/60/EZ;

(d) depoziti finansijskih institucija kako je definisano tačkom (26) člana 4(1) Uredbe (EU) br. 575/2013;

(e) depoziti investicionih društava kako je definisano tačkom (1) člana 4, stav (1) Direktive 2004/39/EZ;

(f) depoziti čiji imalac nikada nije identifikovan u skladu sa članom 9, stav (1) Direktive 2005/60/EZ, kada su postali nedostupni;

(g) depoziti osiguravajućih društava i društava za reosiguranje kako je navedeno u članu 13, stavovi (1) do (6) Direktive 2009/138/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta;

(h) depoziti društava za zajednička ulaganja;

depoziti penzionih fondova;

(j) depoziti državnih tela i organa;

(k) dužničke hartije od vrednosti kreditnih institucija i obaveze koje proističu iz vlastitih akcepata i menica.

Član 2. Tačka 6. Predloga zakona o osiguranju depozita

osigurani depozit je depozit fizičkog lica, preduzetnika, mikro, malog i srednjeg pravnog lica, koji osigurava Agencija. a koji ne obuhvata depozite:

(1)pravnih ili fizičkih lica povezanih s bankom, u smislu zakona kojim se uređuju banke,

(2)koji glase na šifru ili na donosioca,

(3)nastale kao posledica pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma,

(4)velikih pravnih lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo,

(5)državnih organa i organizacija, organa autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave,

(6)investitora, čija su sredstva zaštićena u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala,

(7)koji predstavljaju ugovoreno sredstvo obezbeđenja, ako je iznos potraživanja banke prema deponentu koje je obezbeđeno ovim depozitom veće od iznosa tog depozita,

(8) stečajnih masa banaka;

7) osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu, koji se utvrđuje nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke, i to:

(1) za dinarske depozite – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,

Delimično usklađen

Velika pravna lica nisu uključena u Sistem osiguranja depozita iako po Direktivi u tački (31) se navodi: „Preduzeća van finansijskog sektora trebalo bi, u načelu, da budu osigurana, bez obzira na njihovu veličinu.“

5.2.

Odstupajući od stava 1 ovog člana, države članice mogu osigurati da sledeće bude uključeno do nivoa osiguranog iznosa utvrđenog u članu 6, stav (1):

(a) depoziti koje drže lični ili strukovni penzioni sistemi malih ili srednjih preduzeća;

(b) depoziti koje drže organi lokalne vlasti s godišnjim budžetom do najviše 500.000 EUR.

Neusklađeno

5.3.

Države članice mogu utvrditi da depoziti, koji u skladu sa nacionalnim pravom mogu biti stavljeni na raspolaganje jedino radi otplate zajma za privatnu imovinu u obliku nekretnina koji je odobren bilo od strane kreditne institucije ili neke druge institucije koja drži depozite, budu isključeni iz isplate od strane sistema za osiguranje depozita.

Neusklađeno

5.4.

Države članice treba da osiguraju da kreditne institucije označe prihvatljive depozite na način koji omogućava trenutnu identifikaciju takvih depozita

Član 16. Predloga zakona o osiguranju depozita i

Procedura isplate osiguranih depozita 310-1 od 03.02.2014. godine Opšte odredbe tačka 3.

Agencija je dužna da izvrši isplatu osiguranog iznosa u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke koji je regulisan zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.

Banka je dužna da vodi poseban registar povezanih lica i da ih posebno informatički označi na način da je u svakom trenutku moguće razdvojiti depozite povezanih lica od depozita koji se smatraju osiguranim u smislu Zakona

Potpuno usklađeno

6.1.

U slučaju nedostupnosti depozita države članice osiguravaju da osigurani iznos ukupnih depozita svakog deponenta bude iznos od 100.000 EUR

Član 2. tačka 7. Predloga zakona o osiguranju depozita

7) osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu, koji se utvrđuje nakon prebijanja potraživanja između deponenta i banke, i to:

(1) za dinarske depozite – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,

Delimično usklađen

6.2.

Osim navedenog u stavu 1, države članice će osigurati da sledeći depoziti budu zaštićeni iznad iznosa od 100.000 EUR u periodu od najmanje tri, a najduže 12 meseci posle knjiženja iznosa ili od trenutka kada takvi depoziti postanu pravno prenosivi:

(a) depoziti od transakcija koje uključuju nekretnine koje su povezane sa privatnom imovinom namenjenom za stanovanje;

(b) depoziti koji služe za društvene potrebe utvrđene u nacionalnom pravu i vezane za određene događaje u životu deponenta poput braka, razvoda, penzionisanja, ostavke, otpuštanja, invalidititeta ili smrti;

(c) depoziti koji služe potrebama utvrđenim u nacionalnom pravu i koji su utemeljeni na plaćanju naknade iz osiguranja ili odštete za žrtve krivičnih dela ili žrtve pravosudnih grešaka

Neusklađen

6.3.

Stavovi 1 i 2 ne sprečavaju države članice da održe ili uvedu sisteme kojima se štite proizvodi kojima se štedi za starije životno doba ili penziju, pod uslovom da takvi sistemi ne obuhvataju samo depozite, već nude sveobuhvatno pokriće za sve proizvode i situacije relevantne u tom pogledu.

Neusklađeno

6.4.

Države članice osiguravaju da će se isplate sprovesti na bilo koji od sledećih načina:

u valuti države članice u kojoj se nalazi SOD;

u valuti države članice u kojoj je imalac računa rezident;

(d) u valuti računa;

(e) u valuti države članice u kojoj se nalazi račun.

Deponenti se obaveštavaju o valuti u kojoj će se izvršiti isplata.

Ako se računi drže u valuti različitoj od valute isplate, primeniće se devizni kurs primenjiv na dan kada merodavni upravni organ donese utvrđenje kako je definisano tačkom (8)(a) člana 2, stav (1) ili kada pravosudni organ donese odluku kako je navedena u tački (8)(b) člana 2, stav (1).

Član 18. Stav 4. I član 20. stav 1. Predloga zakona o osiguranju depozita

Agencija preko banke isplatioca za dinarske depozite osigurani iznos isplaćuje u dinarima, a za devizne depozite u evrima – po kursu evra prema određenoj valuti izračunatom na osnovu srednjeg zvaničnog kursa dinara prema evru i srednjeg zvaničnog kursa dinara prema toj valuti koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom.

Banka je dužna da deponentima i zainteresovanim licima pruži informacije o osiguranju depozita utvrđenom ovim zakonom, a posebno informacije o visini i načinu isplate osiguranog iznosa.

Potpuno usklađeno

6.5.

Države članice koje iznos iz stava 1 pretvore u svoju nacionalnu valutu, pri pretvaranju najpre primenjuju devizni kurs koji je važeći na dan 3. juli 2015.

Države članice mogu zaokružiti iznose posle pretvaranja, pod uslovom da takvo zaokruživanje ne premaši 5.000 EUR.

Ne dovodeći u pitanje drugi podstav, države članice će svakih pet godina usklađivati osigurane iznose (iznosa pokrića) pretvorene u druge valute s iznosom iz stava 1 ovog člana. Države članice dužne su da izvrše ranije usklađivanje osiguranih iznosa, posle savetovanja sa Komisijom, po nastupanju nepredviđenih događaja poput fluktuacije valute.

Neprenosivo

6.6.

Iznos iz stava 1 će Komisija periodično preispitivati, odnosno najmanje jednom na svakih pet godina. Ako je to potrebno, Komisija podnosi Evropskom Parlamentu i Savetu predlog Direktive radi usklađivanja iznosa navedenog u stavu 1, posebno uzimajući u obzir kretanja u bankarskom sektoru i privrednu i monetarnu situaciju u Uniji. Prvo preispitivanje će se sprovesti najranije 3. jula 2020. godine, osim ako je potrebno ranije preispitivanje usled nepredviđenih događaja.

Neprenosivo

6.7.

Komisija je ovlašćena da usvoji delegirane akte u skladu sa članom 18 kako bi prilagodila iznos naveden u stavu 6 najmanje svakih pet godina, u skladu sa inflacijom u Uniji na osnovu promena u usklađenom indeksu potrošačkih cena koji je objavila Komisija od prethodnog usklađivanja.

Neprenosivo

7.1.

Ograničenje navedeno u članu 6, stav (1) se primenjuje na ukupne depozite kod iste kreditne institucije, bez obzira na broj depozita, valutu i lokaciju unutar Unije.

Član 2. tačka 7. Predloga zakona o osiguranju depozita

osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu u banci, i to:

(1) za dinarske depozite – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,

Potpuno usklađeno

7.2.

Udeo svakog deponenta u zajedničkom računu uzima se u obzir prilikom izračunavanja ograničenja iz člana 6, stav (1).

Ako ne postoje posebne odredbe, takav račun se deli među deponentima na jednake delove.

Države članice mogu odrediti da se depoziti na računu na koji imaju pravo dva ili više lica kao članovi poslovnog partnerstva, udruženja ili grupacije slične prirode bez statusa pravnog lica, mogu zbrojiti i tretirati kao sredstva jednog deponenta za potrebe izračunavanja ograničenja predviđenog u članu 6, stav (1).

Neprenosivo

U Srbiji nije regulisana mogućnost otvaranja zajedničkog računa

7.3.

Ako deponent nema apsolutno pravo na iznose s računa, jemstvom je obuhvaćena osoba koja ima to apsolutno pravo, pod uslovom da je ta osoba identifikovana ili ju je moguće identifikovati pre datuma kada merodavni upravni organ donese utvrđenje kako je navedeno u tački (8)(a) člana 2, stav (1) ili kada pravosudni organ donese odluku navedenu u tački (8)(b) člana 2, stav (1). Kada više osoba ima apsolutno pravo, pri izračunavanju ograničenja iz člana 6, stav (1) uzima se u obzir udeo svake od njih u skladu sa aranžmanima prema kojima se tim iznosima upravlja.

Neprenosivo

U Srbiji nije regulisana mogućnost otvaranja zajedničkog računa

7.4.

Referentni datum za obračunavanje iznosa koji se isplaćuje jeste dan kada merodavni upravni organ donese utvrđenje navedeno u tački (8)(a) člana 2, stav (1) ili kada pravosudni organ donese odluku kako je navedena u tački (8)(b) člana 2, stav (1). Obaveze deponenta prema kreditnoj instituciji ne uzimaju se u obzir prilikom izračunavanja iznosa koji je potrebno isplatiti.

Član 17. stav 2 Predloga zakona o osiguranju depozita

Na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana, Agencija utvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu, i to na osnovu salda (stanja) svih depozita tog deponenta u banci na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu obračunatu do tog dana.

Potpuno usklađeno

7.5.

Države članice mogu odlučiti da se obaveze deponenta prema kreditnoj instituciji uzimaju u obzir pri izračunavanju iznosa koji je potrebno isplatiti, ako te obaveze dospevaju na dan ili pre dana kada merodavni administrativni organ donese utvrđenje iz tačke (8)(a) člana 2(1) ili kada pravosudni organ donese odluku iz tačke (8)(b) člana 2(1) u meri u kojoj je prebijanje moguće prema zakonskim i ugovornim obavezama kojima je uređen ugovor između kreditne institucije i deponenta.

Kreditna institucija mora obavestiti deponente pre sklapanja ugovora ako se njihove obaveze prema kreditnoj instituciji uzimaju u obzir pri izračunavanju iznosa koji je potrebno isplatiti.

Član 2. Tačka 7. Predloga zakona o osiguranju depozita

osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu u banci, i to:

(1) za dinarske depozite – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,

Neprenosivo

Sistemom osiguranja depozita u Srbiji se isplaćuju depoziti po bruto principu, bez netiranja.

7.6.

Države članice moraju osigurati da sistemi osiguranja depozita mogu u bilo kom trenutku zatražiti od kreditnih institucija da ih obaveste o ukupnom iznosu raspoloživih depozita svakog deponenta.

Član 8. Stav 3. Predloga zakona o osiguranju depozita

Banka je dužna da u svakom trenutku Agenciji dostavi ili na drugi način učini dostupnim podatke o deponentima i njihovim depozitima.

Potpuno usklađeno

7.7.

Kamata na depozite koja je obračunata ali nije još knjižena u korist računa na dan kada merodavni upravni organ donese utvrđenje kako je navedeno u tački (8)(a) člana 2(1) ili kada pravosudni organ donese odluku navedenu u tački (8)(b) člana 2(1) biće isplaćena od strane sistema za osiguranje depozita. Ne sme se prekoračiti ograničenje iz člana 6(1).

Član 17. Stav 1. Predloga zakona o osiguranju depozita

Potpuno usklađeno

7.8.

Države članice mogu odlučiti da se određene kategorije depozita koje ispunjavaju socijalnu funkciju definisanu nacionalnim pravom, a za koje je treća strana dala jemstvo koje je u skladu sa propisima o državnoj pomoći, ne uzimaju u obzir pri zbrajanju depozita koje isti deponent drži kod iste kreditne institucije iz stava 1 ovog člana. U takvim slučajevima jemstvo treće strane ograničeno je na osigurani iznos (pokriće) utvrđeno u članu 6(1).

Neusklađen

7.9.

Kada je kreditnim institucijama, u skladu sa nacionalnim pravom, dozvoljeno da posluju pod različitim žigovima kako je definisano u članu 2 Direktive 2008/95/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta, države članice dužne su da osiguraju da deponenti budu jasno obavešteni o tome da kreditna institucija posluje pod različitim žigovima i da se osigurani iznos utvrđen u članu 6, stavovima (1), (2) i (3) ove Direktive, primenjuje na agregirane depozite koje deponent drži kod kreditne institucije. Ta informacija mora biti uključena u informacije za deponenta iz člana 16, i Priloga I uz ovu Direktivu.

Neprenosivo

8.1.

Sistemi osiguranja depozita treba da osiguraju da iznos za isplatu bude stavljen na raspolaganje u roku od sedam radnih dana od dana kada merodavni upravni organ donese utvrđenje navedeno u tački (8)(a) člana 2, stav (1) ili kada pravosudni organ donese odluku kako je navedeno u tački (8)(b) člana 2, stav (1)

Član 17. stav 5. Predloga zakona o osiguranju depozita

Agencija je dužna da, u roku od tri radna dana od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije banke, preko sredstava javnog informisanja i na svojoj internet prezentaciji, obavesti deponente o njihovim pravima i obavezama, datumu započinjanja isplate osiguranih iznosa, banci isplatiocu iz stava 4. ovog člana i mestu isplate osiguranih iznosa i da omogući deponentu da raspolaže sredstvima depozita do osiguranog iznosa (alternativa: i da iznos za isplatu stavi na raspolaganje) u roku od sedam radnih dana od dana donošenja rešenja iz ovog stava.

Potpuno usklađeno

8.2.

2.Međutim, za prelazni period do 31. decembra 2023. godine, države članice mogu utvrditi sledeće rokove isplate od najviše:

(a) 20 radnih dana, do 31. decembra 2018.;

(b) 15 radnih dana od 1. januara 2019. do 31. decembra 2020.;

Neprenosivo

8.3.

Države članice mogu odlučiti da se na depozite iz člana 7, stav (3) primenjuje duži rok isplate koji ne sme biti duži od tri meseca od dana kada merodavni upravni organ donese utvrđenje kako je navedeno u tački (8)(a) člana 2, stav (1) ili kada pravosudni organ donese odluku navedenu u tački (8)(b) člana 2, stav (1).

Neprenosivo

8.4.

Tokom prelaznog perioda do 31. decembra 2023. godine, kada sistemi osiguranja ne mogu u roku od sedam radnih dana staviti na raspolaganje iznos koji je potrebno isplatiti, oni moraju da, u roku od pet radnih dana od podnošenja zahteva, deponentima osiguraju pristup odgovarajućem iznosu njihovih osiguranih depozita radi pokrivanja životnih troškova. Sistemi osiguranja depozita odobravaju pristup jedino odgovarajućem iznosu iz prvog podstava na osnovu podataka koje pruža sistem osiguranja ili kreditna institucija.

Odgovarajući iznos iz prvog podstava oduzima se od iznosa koji je potrebno isplatiti iz člana 7.

Neusklađen

8.5.

Isplata depozita iz stavova 1 i 4 može se odložiti ako:

(a) nije sigurno da li određena osoba ima pravo na isplatu depozita ili je depozit predmet pravnog spora;

(b) je depozit predmet ograničavajućih mera koje su odredile nacionalne vlade ili međunarodne institucije;

(c) odstupajući od stava 9 ovog člana u poslednja 24 meseca nije bilo transakcije u odnosu na depozit (račun u mirovanju);

(d) se iznos koji treba isplatiti smatra delom privremenog visokog salda kako je definisano u članu 6, stav (2); ili

(e) se iznos koji treba isplatiti plaća od strane sistema osiguranja depozita države članice domaćina u skladu sa članom 14, stav (2).

Neusklađeno

8.6.

Iznos koji je potrebno isplatiti stavlja se na raspolaganje bez potrebe podnošenja zahteva sistemu osiguranja depozita. U tu svrhu kreditna institucija dostavlja potrebne informacije o depozitima i deponentima čim to od nje zatraži SOD.

Član 18. stav 1Predloga zakona o osiguranju depozita

Deponent banke nad kojom je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije podnosi Agenciji zahtev za isplatu osiguranog iznosa, uz koji prilaže ispravu kojom dokazuje osnovanost potraživanja (ugovor o novčanom depozitu, o štednom ulogu, o bankarskom tekućem računu, štedna knjižica, rešenje o nasleđivanju i dr.).

Neusklađen

Podnošenje zahteva za isplatu je celishodno u cilju praćenja i evidencije isplata osiguranih depozita, a pre svega prenosa utvrđenog potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita na Agenciju za namirenje iz stečajne/likvidacione mase.

8.7.

Sva pisana komunikacija između SOD i deponenta sastavlja se:

(a) na službenom jeziku institucija Unije koji koristi kreditna institucija koja drži osigurani depozit prilikom pisanog obraćanja deponentu; ili

(b) na službenom jeziku ili jezicima države članice u kojoj je položen osigurani depozit.

Ako kreditna institucija posluje direktno u drugoj državi članici u kojoj nije osnovala filijale (podružnice), informacije se dostavljaju na jeziku koji je deponent odabrao prilikom otvaranja računa.

Neprenosivo

8.8.

Nezavisno od roka utvrđenog u stavu 1 ovog člana, kada je deponent ili bilo koja osoba koja ima pravo na ili interes u odnosu prema iznosima koji se drže na računu, optužena za krivično delo koje proizlazi iz pranja novca u smislu člana 1, stav (2) Direktive 2005/60/EZ ili je s time povezana, sistem osiguranja depozita može do donošenja sudske presude suspendovati svako plaćanje deponentu o kojem je reč.

Član 2. tačka 6. podtačka 3. Predloga zakona o osiguranju depozita

osigurani depozit je depozit fizičkog lica, preduzetnika, mikro, malog i srednjeg pravnog lica, koji osigurava Agencija, a koji ne obuhvata depozite:

(1)pravnih ili fizičkih lica povezanih s bankom, u smislu zakona kojim se uređuju banke,

(2)koji glase na šifru ili na donosioca,

(3)nastale kao posledica pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma,

(4)velikih pravnih lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo,

(5)državnih organa i organizacija, organa autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave,

(6)investitora, čija su sredstva zaštićena u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala,

(7)koji predstavljaju ugovoreno sredstvo obezbeđenja, ako je iznos potraživanja banke prema deponentu koje je obezbeđeno ovim depozitom veće ili jednako iznosu tog depozita,

(8) stečajnih i likvidacionih masa;

Potpuno usklađeno

8.9.

Isplate depozita se ne sprovode ako nije bilo transakcija u odnosu na depozit u poslednja 24 meseca i ako je vrednost depozita niža od administrativnih troškova koji bi nastali na strani sistema osiguranja sprovođenjem takve isplate

Regulisano je u Proceduri isplate osiguranih depozita

Prema tački 3. Priloga 3. uz Proceduru isplate osiguranih depozita, ukoliko je neto potraživanje deponenta po osnovu osiguranog iznosa depozita manje od 100,00 dinara, isto se neće isplaćivati deponentu, već će se svi pojedinačni iznosi jednokratno prihodovati od strane banke u stečaju (likvidaciji),

Delimično usklađeno

9.1.

Države članice osiguravaju da prava deponenata na naknadu mogu biti predmet pravnog spora protiv sistema za osiguranje depozita.

Član 18. stav 6. Predloga zakona o osiguranju depozita

Deponent koji nije saglasan sa obračunom visine osiguranog iznosa, može se obratiti Agenciji pisanim zahtevom za preispitivanje utvrđenog osiguranog iznosa.

Potpuno usklađen

9.2.

Ne dovodeći u pitanje prava koja on može imati prema nacionalnom zakonodavstvu, SOD koji sprovodi isplate u okviru osiguranja depozita unutar nacionalnog okvira ima pravo na subrogaciju u prava deponenata u postupcima likvidacije ili reorganizacije, u iznosu koji je jednak njihovim isplatama deponentima. Ako sistem za osiguranje depozita sprovodi isplate u kontekstu postupaka rešavanja, uključujući primenu instrumenata rešavanja ili izvršavanje ovlašćenja za rešavanje kreditnih institucija u skladu sa članom 11, taj SOD ima pravo da od odgovarajuće kreditne institucije potražuje iznos koji je jednak njegovim isplatama. To je potraživanje istog nivoa kao osigurani depoziti prema nacionalnim zakonima koji uređuju uobičajeni stečajni postupak kako je utvrđen Direktivom 2014/59/EU

Član 19. stav 1 Predloga zakona o osiguranju depozita i

Član 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje

Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih depozita prenose se na Agenciju.

Potraživanja iz stava 1. ovog člana Agencija namiruje iz stečajne, odnosno likvidacione mase, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, odnosno likvidacija banaka.

Na teret stečajne mase stečajnog dužnika, kao trošak postupka, pre namirenja stečajnih poverilaca, isplaćuje se potraživanje Agencije po osnovu iznosa osiguranih depozita, odnosno osiguranog iznosa potraživanja u smislu zakona kojim se uređuje zaštita investitora, uvećana za iznos troškova koje Agencija ima u postupku isplate tih iznosa.“.

Stav 4. menja se i glasi:

„Troškove iz st. 1. i 2. ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, u skladu sa dinamikom priliva sredstava.“.

Potpuno usklađeno

9.3.

Države članice mogu ograničiti vremenski period u kojem deponenti kojima sistem za osiguranje depozita nije isplatio ili priznao depozite u rokovima navedenim u članu 8, stavovi (1) i (3) mogu potraživati isplatu svojih depozita

Član 18. stav 2 Predloga zakona o osiguranju depozita

Zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se podneti posle isteka tri godine od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja ili likvidacije nad bankom.

Potpuno usklađeno

10.1.

Države članice treba da osiguraju da sistemi osiguranja depozita raspolažu odgovarajućim metodima za utvrđivanje svojih potencijalnih obaveza. Raspoloživa finansijska sredstva sistema srazmerna su tim obavezama.

Sistemi osiguranja depozita prikupljaju dostupna finansijska sredstva putem premija (doprinosa) svojih članova koji se uplaćuju najmanje jednom godišnje. Ovo nema uticaja na eventualno dodatno finansiranje iz drugih izvora.

Član 8. i Član 12. stavovi 2-3. Predloga zakona o osiguranju depozita

Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita (u daljem tekstu: premija), na način i u rokovima koje propiše Agencija Banka je dužna da Agenciji dostavlja mesečne izveštaje o ukupnim i osiguranim depozitima, kao i druge podatke koji Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova, na način i u rokovima koje propiše Agencija.

Banka je dužna da u svakom trenutku Agenciji dostavi ili na drugi način učini dostupnim podatke o deponentima i njihovim depozitima.

Agencija ili lice koje postupa u ime i za račun Agencije može izvršiti neposredni uvid u dokumentaciju banke, radi provere tačnosti dostavljenih izveštaja i podataka iz stava 2. ovog člana.

Stopa redovne premije iznosi najviše 0,2% kvartalno u odnosu na ukupne osigurane depozite banaka.

Potpuno usklađeno

10.2.

Države članice treba da osiguraju da, do 3. jula 2024. godine, raspoloživa finansijska sredstva jednog sistema za osiguranje depozita postignu najmanje ciljni iznos od 0,8 % iznosa osiguranih depozita njegovih članova.

Ako kapacitet finansiranja ne postigne ciljni iznos, uplata premija nastavlja se najmanje dotle dok se ponovo ne postigne ciljni iznos.

Ako su, pošto se prvi put postigne ciljni iznos, raspoloživa finansijska sredstva smanjena na manje od dve trećine ciljnog iznosa, nivo redovne premije određuje se tako da se ciljni iznos može postići u roku od šest godina.

Redovna premija treba da na odgovarajući način uzme u obzir fazu poslovnog ciklusa i mogući uticaj procikličnih premija prilikom određivanja godišnjih premija u kontekstu ovog člana.

Države članice mogu produžiti početni period iz prvog podstava na najviše četiri godine ako je sistem za osiguranje depozita sproveo kumulativne isplate koje premašuju 0,8 % osiguranih depozita.

Član 12. stav 5 Predloga zakona o osiguranju depozita

Agencija može obustaviti obračun i naplatu tromesečne premije ako sredstva u fonda za osiguranje depozita dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita.

Delimično usklađen

10.3.

Raspoloživa finansijska sredstva koja se moraju uzeti u obzir kako bi se postigao ciljni iznos mogu obuhvatati obaveze plaćanja. Ukupni udeo obaveza plaćanja ne sme da premaši 30 % ukupnog iznosa raspoloživih finansijskih sredstava prikupljenih u skladu sa ovim članom.

Kako bi se osigurala dosledna primena ove Direktive, EBA će objaviti smernice za obaveze plaćanja.

Neusklađeno

10.4.

Nezavisno od stava 1 ovog člana, država članica može, u cilju ispunjavanja svojih obaveza prema tom stavu, prikupiti raspoloživa finansijska sredstva putem obaveznih premija koje kreditne institucije uplaćuju u postojeće sisteme obaveznih premija koje je država članica uspostavila na svojoj državnoj teritoriji radi pokrivanja troškova povezanih sa sistemskim rizikom, zatvaranjem i rešavanjem kreditnih institucija.

Sistemi osiguranja depozita imaju pravo na iznos jednak iznosu takvih premija do ciljnog iznosa određenog u stavu 2 ovog člana, koji će država članica na zahtev odmah staviti na raspolaganje tim sistemima osiguranja, i to isključivo za upotrebu u svrhe predviđene članom 11.

Sistemi osiguranja depozita imaju pravo na taj iznos jedino ako nadležni organ smatra da oni ne mogu prikupiti vanredne premije od svojih članova, a sistem osiguranja depozita taj iznos mora isplatiti iz premija svojih članova u skladu sa članom 10, stavovima (1) i (2).

Neusklađeno

Zakonskim okvirom nije predviđeno osnivanje posebnog fonda za rešavanje

10.5.

Doprinosi aranžmanima za finansiranje rešavanja u okviru poglavlja VII Direktive

2014/59/EU, uključujući raspoloživa finansijska sredstva koja treba uzeti u obzir kako bi se postigao ciljni iznos aranžmana za finansiranje rešavanja institucija prema članu 102, stav (1) Direktive 2014/59/EU, ne obračunavaju se u odnosu na postizanje ciljnog iznosa.

Neusklađeno

10.6.

Odstupajući od stava 2, države članice mogu, ako je to opravdano i uz dozvolu Komisije, odobriti najmanji ciljni iznos koji je niži od ciljnog iznosa navedenog u stavu 2, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(a) smanjenje se zasniva na pretpostavci da nije verovatno da će se značajan udeo raspoloživih finansijskih sredstava korisiti za mere u svrhu zaštite obuhvaćenih deponenata, osim onih predviđenih u članu 11, stavovi (2) i (6); i

(b) bankarski sektor u kojem deluju kreditne institucije povezane sa sistemom osiguranja depozita karakteriše visok stepen koncentracije u kojem veliku količinu imovine drži mali broj kreditnih institucija ili grupa banaka, koje su predmet nadzora na konsolidovanoj osnovi, za koje je, s obzirom na njihovu veličinu, verovatno da će biti predmet postupaka rešavanja u slučaju njihovog zatvaranja, odnosno propasti.

Taj sniženi ciljni nivo ne sme biti niži od 0,5 % od osiguranih depozita.

Neprenosivo

10.7.

Raspoloživa finansijska sredstva sistema osiguranja depozita ulažu se na način koji nosi niske rizike i koji je dovoljno raznovrstan.

Član 7. Stav 4. Predloga zakona o osiguranju depozita

Sredstva fonda za osiguranje depozita ulažu se na način kojim se umanjuje rizik, održava likvidnost ovog fonda i ostvaruju odgovarajući prihodi.

Potpuno usklađeno

10.8.1.

Ako raspoloživa finansijska sredstva SOD nisu dovoljna za isplatu deponenata u trenutku kada depoziti nisu na raspolaganju, njegovi članovi plaćaće vanredne premije koje ne prelaze 0,5 % njihovih osiguranih depozita po kalendarskoj godini. U izuzetnim okolnostima i uz saglasnost nadležnih organa, sistem osiguranja depozita može zahtevati plaćanje viših premija.

Član 14. Predloga zakona o osiguranju depozita

Zbir stopa vanrednih premija u toku jedne godine iznosi najviše 0,4%.

Agencija vanrednu premiju obračunava i naplaćuje na osnovu poslednjeg utvrđenog prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita iz člana 13. stav 3. ovog zakona, na način utvrđen u stavu 4. tog člana.

Delimično usklađeno

10.8.2.

Nadležna institucija može delimično ili u celosti, odložiti plaćanje vanrednih ex-post premija sistemu osiguranja, ako bi plaćanje tih premija ugrozilo likvidnost ili solventnost kreditnih institucija. Takvo odlaganje odobrava se na period od najduže šest meseci, ali se može obnoviti na zahtev kreditne institucije. Premije odložene u skladu sa ovim stavom plaćaju se kasnije, u trenutku kada takvo plaćanje više ne ugrožava likvidnost ili solventnost kreditne institucije.

Nausklađeno

10.9.

Države članice treba da osiguraju da sistemi osiguranja depozita raspolažu odgovarajućim alternativnim aranžmanima finansiranja koji bi im omogućili pribavljanje kratkoročnih finansijskih sredstava za izmirenje potraživanja ispostavljenih tim sistemima osiguranja.

Član 15. Predloga zakona o osiguranju depozita

Ako Agencija proceni da sredstva fonda neće biti dovoljna za isplatu osiguranih iznosa ili za druge namene utvrđene u članu 6. ovog zakona, dopunska sredstva Agencija obezbeđuje:

1) iz budžeta Republike Srbije;

2) zaduživanjem Agencije u zemlji i inostranstvu uz garanciju Republike Srbije;

3) izdavanjem dužničkih hartija od vrednosti uz garanciju Republike Srbije;

4) iz drugih izvora sredstava koje je za ovu namenu obezbedila Republika Srbija.

Odluku o obezbeđenju sredstava iz stava 1. ovog člana donosi Vlada na zahtev Agencije, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Potpuno usklađeno

10.10

Države članice treba da, do 31. marta svake godine, obaveste EBA o iznosu osiguranih depozita u svojoj državi članici i o iznosu raspoloživih finansijskih sredstava svojih sistema na dan 31. decembar prethodne godine

Neprenosivo

11.1.

Finansijska sredstva iz člana 10 prvenstveno se koriste kako bi se isplatili deponenti na osnovu ove Direktive.

Član 6. Stav 3. tačka 1. Predloga zakona o osiguranju depozita

Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za:

1) isplatu osiguranih iznosa u slučaju stečaja ili likvidacije banke

Potpuno usklađeno

11.2.

Finansijska sredstva sistema osiguranja depozita koriste se za finansiranje rešavanja kreditnih institucija u skladu sa članom 109 Direktive 2014/59/EU. Telo nadležno za rešavanje će, posle konsultacija sa sistemom za osiguranje depozita, odrediti iznos za koji sistem osiguranja odgovara.

Član 6. Stav 3. tačka 2. Predloga zakona o osiguranju depozita

Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za:

2) finansiranje postupka restrukturiranja banke, u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke

Potpuno usklađeno

11.3.

Države članice mogu dozvoliti sistemu osiguranja depozita korišćenje raspoloživih finansijskih sredstava za alternativne mere radi sprečavanja propasti kreditne institucije, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(a) organ nadležan za rešavanje nije preduzeo nikakvu aktivnost u cilju rešavanja na osnovu

člana 32 Direktive 2014/59/EU;

(b) sistem osiguranja ima na raspolaganju odgovarajuće sisteme i postupke za odabir i sprovođenje alternativnih mera te za praćenje povezanih rizika;

(d) korišćenje alternativnih mera od strane SOD povezano je sa uslovima nametnutim kreditnoj instituciji koja se pomaže, i uključuje, kao minimum, strože praćenje rizika i veću proveru prava za sistem osiguranja depozita;

(e) korišćenje alternativnih mera od strane sistema osiguranja povezano je sa obavezama kreditne institucije kojoj se pruža podrška radi osiguravanja pristupa osiguranim depozitima;

(f) sposobnost povezanih kreditnih institucija da plate vanredne premije u skladu sa stavom 5 ovog člana potvrđuje se procenom nadležnog organa.

Sistem osiguranja depozita se konsultuje sa institucijom nadležnom za rešavanje i nadležnim organom o merama i uslovima nametnutim kreditnoj instituciji.

Član 6. stav 3. Tačka 2. Predloga zakona o osiguranju depozita

Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za:

1) isplatu osiguranih iznosa sa pripadajućim troškovima isplate u slučaju stečaja ili likvidacije banke (troškovi usluga, kamata, provizija i poreza, kao i svi drugi stvarni troškovi koje je Agencija imala pri pribavljanju sredstava radi isplate osiguranih iznosa depozita, sprovođenja te isplate i naplate sredstava iz stečajne odnosno likvidacione mase banke);

2) finansiranje postupka restrukturiranja banke, u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke, sa pripadajućim troškovima u vezi s sprovođenjem tog postupka;

4) povraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava (povraćaj glavnice i svih pripadajućih obaveza po osnovu kamata, naknada, poreza i drugih troškova).

Potpuno usklađeno

11.4.

Alternativne mere, kako su navedene u stavu 3 ovog člana, ne primenjuju se ako nadležni organ posle konsultovanja sa institucijom nadležnom za rešavanje, smatra da su ispunjeni uslovi za meru rešavanja u okviru člana 27, stav (1) Direktive 2014/59/EU.

Neprenosivo

11.5.

Ako se rasploživa finansijska sredstva koriste u skladu sa stavom 3 ovog člana, povezane kreditne institucije će sistemu osiguranja odmah osigurati sredstva koja se koriste za alternativne mere, prema potrebi u obliku vanrednih premija ako:

(a) se ukaže potreba za isplatom osiguranih deponenata i ako rasploživa sredstva SOD iznose manje od dve trećine ciljnog iznosa;

(b) raspoloživa finansijska sredstva padnu ispod 25 % ciljnog iznosa.

Neprenosivo

11.6.

Države članice mogu odlučiti da se raspoloživa finansijska sredstva mogu koristiti i za finansiranje mera da bi se deponentima očuvao pristup osiguranim depozitima, uključujući prenos imovine i obaveza te prenos depozita, u kontekstu nacionalnog stečajnog postupka, pod uslovom da troškovi koje snosi sistem osiguranja ne premašuju neto iznos naknade osiguranim deponentima u dotičnoj kreditnoj instituciji.

Član 128ž stav 4. i Član 128f Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o bankama

Radi utvrđivanja da li je restukturiranje u javnom interesu, a uzimajući u obzir procenu iz člana 128z ovog zakona izvršenu pre restrukturiranja banke, Narodna banka Srbije je dužna naročito da izradi izveštaj o testu najmanjih troškova, kojim je utvrđeno da li bi sprovođenje rpostupka restrukturiranja i primena pojedinih instrumenata i mera restrukturiranja bili celishodniji u odnosu na sprovođenje stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, naročito uzimajući u obzir moguće troškove isplate osiguranih depzita i odobravanja vantedne finansijske podrške, kao i ograničenja propisana članom 128c stav 2 ovog zakona.

Sredstva za finansiranje restrukturiranja banke obezbeđuju se iz fonda za osiguranje depozita, u skladu s članom 128c ovog zakona, a ako ta sredstva nisu dovoljna, iz sredstava finansijske pokrške koju, pod usklovima iz ovog člana može obezbediti Republika Srbija. Ako sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za finansiranje restrukturiranja banke, na osnovu iveštaja o testu najmanjih troškova iz člana 128ž stav 7 ovog zakona, Narodna banka Srbije dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za davanje pozitivnog mišljenja o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške iz stava 1 ovog člana, koji sadrži iznos, način i rok u kojem je potrebno obezbediti finansijsku podršku.

12.1.

Države članice mogu sistemima osiguranja depozita dozvoliti da pozajmljuju sredstva drugim sistemima unutar Unije na dobrovoljnoj osnovi, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(a)da sistem osiguranja koji prima pozajmicu nije u stanju da ispunjava svoje obaveze prema članu 9, stav (1) usled nedostatka rasploživih finansijskih sredstava iz člana 10;

(b) da se sistem osiguranja koji prima pozajmicu koristi vanrednim premijama iz člana 10, stav (8);

(c) sistem osiguranja koji prima pozajmicu preuzima pravnu obavezu da će se pozajmljena sredstva koristiti za isplatu potraživanja prema članu 9, stav (1);

(d) sistem osiguranja koji prima zajam trenutno ne podleže obavezi otplate zajma drugim sistemima u skladu sa ovim članom;

(e) sistem osiguranja koji prima zajam navodi traženi iznos novca;

(f) da ukupni pozajmljeni iznos ne premašuje 0,5 % osiguranih depozita sistema osiguranja depozita koji prima zajam;

(g) sistem osiguranja koji prima zajam bez odlaganja obaveštava EBA i navodi razloge zbog kojih smatra da su uslovi navedeni u ovom stavu ispunjeni, te traženi iznos novca.

Neusklađeno

12.2.

Za zajam će važiti sledeći uslovi:

(a) SOD koji prima zajam mora ga otplatiti u roku od pet godina. On može otplatiti zajam u godišnjim ratama. Kamate dospevaju tek u vreme otplate;

(b) kamatna stopa mora biti određena barem u visini kamatne stope Evropske centralne banke za mogućnost granične pozajmice tokom kreditnog perioda;

SOD koji daje zajam mora da obavesti EBA o početnoj kamatnoj stopi i o trajanju zajma.

Neusklađeno

12.3.

Države članice treba da se postaraju da premije koje naplaćuje sistem osiguranja koji prima zajam budu dovoljne za vraćanje pozajmljenog iznosa, i da se, što je pre moguće, ponovo uspostavi ciljni iznos.

Neusklađeno

13.1.

Premije (doprinosi) koji se plaćaju sistemima osiguranja depozita navedeni u članu 10 temelje se na iznosu osiguranih depozita i stepenu rizika koji snosi odgovarajući član sistema.

Države članice mogu predvideti niže premije za niskorizične sektore koji su uređeni nacionalnim pravom.

Član 13. Predloga zakona o osiguranju depozita

Izuzetno od člana 12. stav 2. ovog zakona, Agencija može naplaćivati različite vrte i visinu redovne premije u zavisnosti od stepena rizičnosti poslovanja pojedine banke (diferencirana premija), na osnovu odluke Upravog odbora Agencije.

Upravni odbor Agencije propisuje, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, metod koji će se koristiti za obračun premije iz stava 1. ovog člana.

Delimično

usklađen

13.2.

Sistemi osiguranja depozita mogu koristiti svoje sopstvene metode zasnovane na riziku za utvrđivanje i obračunavanje premija zasnovanih na riziku koje plaćaju njihovi članovi. Obračun premija treba da bude srazmeran riziku koji snose članovi, i njime treba se uzmu u obzir i profili rizika različitih poslovnih modela. Ti metodi mogu uzeti u obzir i aktivu bilansa stanja i pokazatelje rizika, poput adekvatnosti kapitala, kvaliteta i likvidnosti imovine.

Svaki metod odobrava nadležni organ u saradnji sa imenovanim organom. EBA treba da bude obaveštena o odobrenim metodima.

Član 13. Predloga zakona o osiguranju depozita

Izuzetno od člana 12. stav 2. ovog zakona, Agencija može naplaćivati različite stope redovne premije u zavisnosti od stepena rizičnosti poslovanja pojedine banke (diferencirana premija), na osnovu odluke Upravog odbora Agencije.

Upravni odbor Agencije propisuje, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije i ministarstva nadležnog za poslove finansije, metod koji će se koristiti za obračun premije iz stava 1. ovog člana.

Potpuno usklađeno

13.3.

Da bi se osigurala dosledna primena ove Direktive, EBA će do 3. jula 2015. godine objaviti smernice u skladu sa članom 16 Uredbe (EU), br. 1093/2010 kojima se bliže utvrđuju metodi obračunavanja premija koje se plaćaju sistemima osiguranja u skladu sa stavovima 1 i 2 ovog člana.

To posebno obuhvata formulu za obračun, posebne pokazatelje, kategorije rizika za članove, pragove za pondere rizika dodeljene pojedinim kategorijama rizika te druge potrebne elemente.

Do 3. jula 2017. godine i barem svakih pet godina posle toga, EBA će preispitivati smernice o metodima zasnovanim na riziku ili alternativnim metodima zasnovanim na sopstvenom riziku koje primenjuju sistemi osiguranja depozita.

Neprenosivo

14.1.

Sistemi osiguranja depozita osiguravaju deponente u filijalama (podružnicama) koje su u drugim državama članicama osnovale kreditne institucije koje su članovi sistema osiguranja.

Član 3. stav 3. Predloga zakona o osiguranju depozita

Filijala domaće banke u inostranstvu dužna je da, na osnovu odluke Narodne banke Srbije, depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica osigura kod Agencije u slučaju:

1) kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozite;

2) kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurala depozite a Narodna banka Srbije utvrdi i objavi na svojoj internet prezentaciji da je taj sistem nepovoljniji za deponenta od sistema osiguranja depozita utvrđenog ovim zakonom

Potpuno usklađeno

14.2.

Deponente u filijalama koje su osnovale kreditne institucije u drugoj državi članici isplaćuje sistem osiguranja u državi članici domaćinu (host Member State) u ime sistema osiguranja depozita u matičnoj državi članici. Sistem osiguranja države članice domaćina vrši isplate u skladu s uputstvima sistema osiguranja matične države članice. SOD države članice domaćina ne snosi nikakvu odgovornost za delovanje u skladu sa uputstvima sistema osiguranja matične države članice. SOD matične države članice obezbeđuje potrebno finansiranje pre isplate i nadoknađuje sistemu osiguranja države članice domaćina nastale troškove.

SOD države članice domaćina takođe pruža informacije deponentima o kojima je reč u ime SOD matične države članice, te ima pravo da prima dopise od tih deponenata u ime sistema osiguranja matične države članice.

Neprenosivo

14.3.

Ako kreditna institucija prestane da bude član SOD i pridruži se drugom sistemu osiguranja depozita, premije, uplaćene tokom 12 meseci koji prethode prestanku članstva, uz izuzeće vanrednih doprinosa u okviru člana 10, stav (8), prenose se u drugi SOD. Ovo se ne primenjuje ako je kreditna institucija isključena iz sistema osiguranja depozita u skladu sa članom 4, stav (5).

Ako se neke aktivnosti kreditne institucije prenesu u neku drugu državu članicu i tako postanu predmet nekog drugog sistema osiguranja, premije koje je ta kreditna institucija uplatila tokom 12 meseci koji prethode prenosu, osim vanrednih premija u skladu sa članom 10, stav (8), prenose se u drugi SOD srazmerno iznosu prenesenih osiguranih depozita.

Neprenosivo

14.4.

Države članice osiguravaju da SOD matične države članice razmenjuje informacije iz člana 4, stav (7) ili stavova (8) i (10) s onima u državama članicama domaćinima. Primenjuju se ograničenja utvrđena tim članom.

Ako kreditna institucija namerava da izvrši prenos iz jednog sistema osiguranja u drugi u skladu sa ovom Direktivom, ona o toj svojoj nameri mora da obavesti najmanje šest meseci unapred. Tokom tog perioda, kreditna institucija je i dalje obavezna da doprinosi svom prvobitnom sistemu osiguranja depozita u skladu sa članom 10, kako u smislu ex-ante, tako i u smislu ex-post finansiranja.

Neprenosivo

14.5.

Radi olakšavanja delotvorne saradnje između sistema osiguranja depozita, a naročito s obzirom na ovaj član i član 12, sistemi osiguranja depozita ili, prema potrebi, imenovana tela, treba da imaju pisane sporazume o saradnji. U tim se sporazumima uzimaju u obzir zahtevi utvrđeni u članu 4, stav (9).

Imenovani organ obaveštava EBA o postojanju i sadržaju takvih sporazuma, te EBA može saopštiti mišljenja u skladu sa članom 34 Uredbe (EU) br. 1093/2010. Ako nadležni organi ili sistemi osiguranja ne mogu postići dogovor ili ako postoji spor oko tumačenja nekog sporazuma, bilo koja strana može uputiti pitanje EBA-i u skladu sa članom 19 Uredbe (EU) br. 1093/2010, a EBA postupa u skladu sa tim članom.

Izostanak takvog sporazuma ne utiče na potraživanja deponenata u skladu sa članom 9, stav

(1) ili kreditnih institucija u okviru stava 3 ovog član

Neprenosivo

14.6.

Države članice osiguravaju postojanje odgovarajućih postupaka kako bi se sistemima osiguranja depozita omogućila razmena informacija i efikasno komuniciranje s drugim sistemima osiguranja, njihovim pridruženim kreditnim institucijama i odgovarajućim nadležnim i imenovanim organima u okviru njihovog sopstvenih jurisdikcija ili s drugim agencijama na prekograničnoj osnovi, prema potrebi.

Neprenosivo

14.7.

EBA i nadležni, te imenovani organi međusobno sarađuju i vrše svoja ovlašćenja u skladu sa odredbama ove Direktive i Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Države članice obaveštavaju Komisiju i EBA o identitetu svog imenovanog organa do 3. jula 2015. godine.

Neprenosivo

14.8.

Pri analizi sistemskog rizika u vezi sa sistemima za osiguranje depozita, EBA sarađuje sa Evropskim odborom za sistemske rizike (ESRB), koji je osnovan Uredbom (EU) br. 1092/2010 Evropskog Parlamenta i Saveta.

Neprenosivo

15.1..

Države članice proveravaju da li filijale, koje je na njihovoj teritoriji osnovala neka kreditna institucija sa sedištem van EU, imaju zaštitu jednaku onoj koja je propisana ovom Direktivom.

Ako zaštita nije iste vrednosti, države članice mogu, pridržavajući se člana 47, stav (1) Direktive 2013/36/EU, utvrditi da filijale koje je osnovala kreditna institucija sa sedištem van EU moraju pristupiti sistemu osiguranja depozita koji deluje unutar njihove teritorije.

Prilikom vršenja provere predviđene u prvom podstavu ovog stava, države članice proveravaju da li deponenti uživaju najmanje jednak stepen pokrića (osigurani iznos) i obuhvat osiguranja kako je predviđeno ovom Direktivom.

Neprenosivo

U srpskom zakonodavstvu ne postoje filijale stranih banaka. Sve banke sa inostranim vlasništvom se osnivaju kao posebna pravna lica.

15.2.

Svaka filijala koju je osnovala kreditna institucija sa sedištem van EU i koja nije član SOD aktivnog u državi članici pružiće sve relevantne informacije u vezi sa aranžmanima osiguranja za depozite postojećih i potencijalnih deponenata u toj filijali.

Neprenosivo

15.3.

Informacije navedene u stavu 2 moraju biti dostupne na jeziku koji je dogovoren između deponenta i kreditne institucije prilikom otvaranja računa ili na službenom jeziku ili jezicima države članice u kojoj je ta filijala osnovana na način koji propisuje nacionalno pravo. Informacije moraju biti jasne i razumljive.

Neprenosivo

16.1.

Države članice treba da osiguraju da kreditne institucije, postojećim i potencijalnim deponentima, stave na raspolaganje informacije potrebne za identifikaciju sistema osiguranja depozita, čiji su članovi institucija i njene filijale unutar Unije. Države članice osiguravaju da kreditne institucije obaveste postojeće i potencijalne deponente o primenjivim izuzecima od zaštite od strane sistema za osiguranje depozita

Neprenosivo

16.2.

Pre sklapanja ugovora o primanju depozita deponentima se pružaju informacije iz st. 1. Oni potvrđuju prijem tih informacija. U tu svrhu koristi se predložak (template) iz Priloga I.

Član 20. stavovi 1-2 Predloga zakona o osiguranju depozita

Banka je dužna da deponentima i zainteresovanim licima pruži informacije o osiguranju depozita utvrđenom ovim zakonom, a posebno informacije o visini i načinu isplate osiguranog iznosa.

Informacije iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljive i dostupne u pismenoj formi.

Delimično usklađen

16.3.

Potvrda o prihvatljivosti depozita dostavlja se deponentima na njihovim izvodima računa, uključujući upućivanje na informativnu brošuru navedenu u Prilogu 1. Na informativnoj brošuri navodi se adresa internet prezentacije relevantnog sistema za osiguranje depozita. Informativna brošura iz Priloga I dostavlja se deponentu najmanje jednom godišnje.

Internet prezentacija sistema osiguranja depozita sadrži sve neophodne informacije za deponente, a naročito informacije o odredbama u vezi sa postupkom i uslovima osiguranja depozita kako je predviđeno u okviru ove Direktive.

Član 20. stavovi 1-2 Predloga zakona o osiguranju depozita

Banka je dužna da deponentima i zainteresovanim licima pruži informacije o osiguranju depozita utvrđenom ovim zakonom, a posebno informacije o visini i načinu isplate osiguranog iznosa.

Informacije iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljive i dostupne u pismenoj formi.

Delimično usklađen

16.4.

Informacije iz stava 1 moraju biti dostupne na način propisan nacionalnim pravom na jeziku koji je dogovoren između deponenta i kreditne institucije prilikom otvaranja računa ili na službenom jeziku ili jezicima države članice u kojoj je filijala osnovana.

Neprenosivo

16.5.

Pri oglašavanju, države članice ograničavaju primenu informacija iz stavova 1, 2 i 3 na činjenično upućivanje na sistem osiguranja depozita kojim se garantuje za proizvod na koji se oglas odnosi i na sve dodatne informacije koje se traže u skladu sa nacionalnim pravom.

Takve informacije mogu obuhvatati i činjenični opis funkcionisanja sistema osiguranja, ali ne smeju sadržavati upućivanje na neograničeno osiguranje depozita.

Član 20. stavovi 3-4 Predloga zakona o osiguranju depozita

Informacije iz stava 1. ovog člana banka ne može upotrebljavati u reklamne svrhe, niti na način koji ugrožava stabilnost bankarskog sistema i poverenje deponenata.

Način pružanja i sadržinu informacija iz stava 1. ovog člana Agencija uređuje posebnim propisom

Potpuno usklađeno

16.6.

U slučaju spajanja odnosno pripajanja, pretvaranja firmi ćerki u filijale ili sličnih operacija, deponente treba o tome obavestiti najmanje mesec dana pre nego što takva operacija počne da proizvodi pravno dejstvo, osim ako nadležni organ dozvoli kraći rok iz razloga povezanih sa čuvanjem poslovne tajne ili održavanjem finansijske stabilnosti.

Posle obaveštenja o spajanju odnosno pripajanju, ili sličnoj operaciji, deponenti imaju na raspolaganju rok od tri meseca da, bez obaveze plaćanja penala, povuku ili u drugu kreditnu instituciju prenesu svoje prihvatljive depozite, uključujući sve obračunate kamate i naknade ako oni u trenutku izvršenja operacije premašuju osigurani iznos (iznos pokrića) na osnovu člana 6.

Neusklađeno

16.7.

Države članice osiguravaju da kreditna institucija, u slučaju svog povlačenja ili isključenja iz SOD, obavesti svoje deponente o tome u roku od narednih mesec dana.

Neprenosivo

16.8.

Ako deponent koristi internet bankarstvo, informacije koje treba da budu objavljene prema ovoj Direktivi se mogu saopštiti elektronskim putem. Onda kada deponent to zatraži, one se saopštavaju u štampanom obliku.

Neusklađeno

Ostavite komentar Odustani od odgovora