PREDLOG ZAKONA
O OTPISU KAMATE NA DOSPELE OBAVEZE PO OSNOVU ODREĐENIH
POREZA I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, obim i postupak otpisa obračunate a neplaćene kamate na obaveze koje su dospele za plaćanje do 31. decembra 2007. godine, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: kamata) po osnovu javnih prihoda, i to:
1) poreza na dohodak građana, uključujući i porez na prihode od samostalne delatnosti;
2) poreza na dobit preduzeća;
3) poreza na prenos apsolutnih prava;
4) poreza na nasleđe i poklon;
5) poreza na promet;
6) poreza na registrovano oružje;
7) poreza na fond zarada;
8) poreza na finansijske transakcije;
9) doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;
10) doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Član 2.
Pravo na otpis kamate na obaveze po osnovu javnih prihoda iz člana 1. ovog zakona (u daljem tekstu: obaveze) ostvaruje se na osnovu zahteva obveznika, odnosno lica odgovornog za ispunjenje obaveze obveznika (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koji se podnosi po ispunjenju uslova propisanih ovim članom, najkasnije do 31. januara 2009. godine.
Uz zahtev se podnosi dokumentacija iz koje proizlazi da su ispunjeni propisani uslovi za otpis kamate.
Sadržinu i obrazac zahteva iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar nadležan za poslove finansija.
Zahtev se podnosi za svaku vrstu obaveza iz člana 1. ovog zakona, Poreskoj upravi – organizacionoj jednici kod koje se podnosilac zahteva zadužuje obavezama za koje zahteva otpis kamate.
Podnosilac zahteva koji je, prema obimu svojih poreskih obaveza, svrstan u velike poreske obveznike, za obavezu za koju se zadužuje kod Poreske uprave – organizacione jedinice nadležne za velike poreske obveznike, zahtev podnosi toj organizacionoj jedinici.
Otpis kamate u skladu sa ovim zakonom, vrši se podnosiocu zahteva – rezidentu Republike Srbije, koji:
1) je na propisane uplatne račune javnih prihoda uplatio glavni dug po osnovu obaveza iz člana 1. ovog zakona za koje podnosi zahtev za otpis kamate i sporedna poreska davanja po osnovu tih obaveza osim kamate, dospele za plaćanje do 31. decembra 2007. godine;
2) je na propisane uplatne račune javnih prihoda uplatio glavni dug po osnovu obaveza iz člana 1. ovog zakona za koje podnosi zahtev za otpis kamate i sporedna poreska davanja po osnovu tih obaveza, dospele za plaćanje od 1. januara 2008. godine do dana podnošenja zahteva.
Obaveze iz člana 1. ovog zakona dospele do 31. decembra 2007. godine, čije je plaćanje odloženo, smatraće se obavezama koje su dospele do 31. decembra 2007. godine, u odnosu na kamatu na obaveze, odnosno rate obaveza, koja do dana stupanja na snagu ovog zakona nije plaćena.
Obaveze iz člana 1. ovog zakona dospele do 31. decembra 2007. godine, za čiju je naplatu pokrenut postupak prinudne naplate, smatraće se obavezama koje su dospele do 31. decembra 2007. godine, u odnosu na kamatu koja do dana stupanja na snagu ovog zakona nije plaćena.
Član 3.
Podnosiocu zahteva koji je ispunio uslove iz člana 2. ovog zakona otpisaće se kamata po osnovu obaveze koju je uplatio, i to:
1) 100 % kamate, ako je uplatu u skladu sa članom 2. stav 6. ovog zakona izvršio najkasnije do 31. avgusta 2008. godine;
2) 75 % kamate, ako je uplatu u skladu sa članom 2. stav 6. ovog zakona izvršio najkasnije do 31. oktobra 2008. godine;
3) 50 % kamate, ako je uplatu u skladu sa članom 2. stav 6. ovog zakona izvršio najkasnije do 31. decembra 2008. godine.
Član 4.
Pravo na otpis kamate utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa, u skladu sa zakonom.
Način i postupak za ostvarivanje prava na otpis kamate u skladu sa ovim zakonom bliže će urediti ministar nadležan za poslove finansija.
Poreska uprava vodi evidenciju o ostvarivanju prava u skladu sa ovim zakonom i stara se o sprovođenju ovog zakona.
Član 5.
Propise iz člana 2. stav 3. i člana 4. stav 2. ovog zakona ministar nadležan za poslove finansija doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
PREDLOGA ZAKONA O OTPISU KAMATE NA DOSPELE OBAVEZE
PO OSNOVU ODREĐENIH POREZA I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO
SOCIJALNO OSIGURANjE
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 8. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje poreski sistem i sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u potrebi stvaranja pravnog osnova za mogućnost otpisa obračunate a neplaćene kamate na obaveze po osnovu određenih javnih prihoda, koje su dospele za plaćanje do 31. decembra 2007. godine.
Na ovaj način omogućava se, s jedne strane, privredi i preduzetnicima, odnosno fizičkim licima, da se rasterete u odnosu na neplaćenu kamatu za obaveze dospele do 31. decembra 2007. godine, kako bi bili u mogućnosti da efikasnije izmiruju tekuće obaveze, čime se ujedno stvaraju uslovi za oživljavanje i razvoj privrede i preduzetništva. S druge strane, ostvarivanje prava na otpis kamate uslovljava se izmirenjem glavnog duga dospelog do 31.12. 2007. godine, sporednih poreskih davanja osim kamate, kao i izmirenjem obaveze dospele od 1. januara 2008. godine uključujući i sporedna poreska davanja – za obavezu za koju se otpis kamate traži, na koji način se stvara osnov za procesno jednostavniju i bržu naplatu zaostalih dugova.
Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbi člana 2. stav 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („Sl. glasnik RS”, br. 76/91…135/04), uvode samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući javni prihod, nisu razmatrane mogućnosti da se problemi koje ovaj opšti akt treba da reši, reše i bez njegovog donošenja.
Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji.
Pored toga, uređivanjem ove materije Zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predlaže se uvođenje pravnog osnova za uređivanje uslova, obima i postupka otpisa obračunate a neplaćene kamate na obaveze po osnovu određenih javnih prihoda koje su dospele za plaćanje do 31. decembra 2007. godine. Predlaže se da se otpis kamate omogući za sledeće javne prihode: porez na dohodak građana, uključujući i porez na prihode od samostalne delatnosti, porez na dobit preduzeća, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđe i poklon; porez na promet, porez na registrovano oružje; porez na fond zarada, porez na finansijske transakcije; doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Uz čl. 2. do 5.
Predlaže se da se otpis kamate, za obaveze iz člana 1. ovog zakona, može izvršiti samo obvezniku, odnosno licu odgovornom za ispunjenje obaveze obveznika (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) – rezidentu Republike Srbije (pravnom licu, preduzetniku, odnosno fizičkom licu) koji ispuni uslove propisane ovim zakonom, i to:
– da je, na propisane uplatne račune javnih prihoda, uplatio obaveze dospele za plaćanje do 31. decembra 2007. godine i sporedna poreska davanja po osnovu tih obaveza (osim kamate), za koje podnosi zahtev za otpis kamate. Reč je o obavezama po osnovu glavnog duga, kao i eventualnih novčanih kazni, troškova postupka prinudne naplate obaveza i troškova poresko-prekršajnog postupka po osnovu tih obaveza;
– da je, na propisane uplatne račune javnih prihoda, uplatio obaveze iz člana 1. ovog zakona i sporedna poreska davanja (kamatu, eventualne novčane kazne, troškove postupka prinudne naplate obaveza i troškove poresko-prekršajnog postupka) po osnovu tih obaveza, dospele za plaćanje od 1. januara 2008. godine do dana podnošenja zahteva za otpis kamate, za koje podnosi zahtev za otpis kamate.
Predlaže se da se pravo na otpis kamate ostvaruje na osnovu zahteva koji se podnosi po ispunjenju propisanih uslova najkasnije do 31. januara 2009. godine, sa dokumentacijom iz koje proizlazi da su propisani uslovi ispunjeni.
Predlaže se da se ovo pravo može ostvariti, uz ispunjenje propisanih uslova, i za obaveze koje su dospele do 31.12.2007. godine čije je plaćanje u skladu sa zakonom odloženo, koje nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona. Takođe, predlaže se da se ovo pravo može ostvariti, uz ispunjenje propisanih uslova, i za obaveze koje su dospele do 31.12.2007. godine za čiju je naplatu pokrenut postupak prinudne naplate, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Način i postupak za ostvarivanje prava bliže će urediti ministar nadležan za poslove finansija.
U cilju stimulisanja obveznika da obaveze izmire u što kraćem roku, predlaže se da obim otpisa kamate bude veći za obveznike koji obaveze izmire u kraćem roku.
Uz član 6.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje Zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku potrebno je kako bi se predložena rešenja što pre primenila i na taj način stvorili povoljniji uslovi za izmirenje obaveza po osnovu određenih javnih prihoda od strane obveznika, odnosno isplatilaca prihoda koji su u docnji i, s tim u vezi, za urednije izmirivanje njihovih tekućih obaveza. Na ovaj način se omogućuje otklanjanje štetnih posledica po rezidentne obveznike: privredu, preduzetnike i fizička lica, koje bi proizvela prinudna naplata tih neplaćenih javnih prihoda.
EKONOMSKI EFEKTI
Na obaveze po osnovu javnih prihoda koje nisu izmirene o dospelosti, obračunava se i plaća kamata u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija. Donošenjem ovog zakona stvorio bi se pravni osnov da se podnosioci zahteva – rezidenti (pravna lica, preduzetnici, fizička lica), koji izmire glavni dug dospeo do 31. decembra 2007. godine i sporedna poreska davanja po osnovu tog duga (osim kamate), kao i ukupne obaveze po tom osnovu dospele od 1. januara 2008. godine, oslobode plaćanja kamate. Iako ovakva mera znači određeni gubitak u javnim prihodima, ocenjuje se da je u dovoljnoj meri stimulativna za fiskalno rasterećenje podnosilaca zahteva obavezama iz prethodnog perioda, čime se stvaraju uslovi za razvoj privrede i preduzetništva (neopterećenih zaostalim fiskalnim dugovima po osnovu određenih javnih prihoda), kao i za procesno jednostavniju i bržu naplatu zaostalih dugova.
Na osnovu podataka Poreske uprave, sa stanjem na dan 31. decembra 2007. godine ukupan glavni dug po osnovu fiskalnih oblika iz člana 1. Zakona je oko 132 milijarde dinara, a dug po osnovu kamate do tog datuma oko 69 milijardi dinara.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Zakon će imati pozitivan uticaj na:
1) podnosioce zahteva za otpis kamate po osnovu određenih javnih prihoda, jer se stvara pravni osnov da neizmirene obaveze izmire pod povoljnijim uslovima;
2) podsticaj u razvoju preduzetništva i privrede, jer se stvaraju uslovi da se fiskalnim rasterećenjem po osnovu dospele neplaćene kamate, sredstva potrebna za te namene usmere na razvoj tih delatnosti.
2.Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.
3. Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Naveli smo da primena Zakona neće izazvati dodatne troškove.
Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Zakon se odnosi na fiskalno rasterećenje određenih postojećih subjekata, a ne donosi se i ne uređuje pitanja koja bi se odnosila na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen određenim nadležnim ministarstvima i drugim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove.
Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija – Poreska uprava nadležna je za sprovođenje Zakona i za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike.