PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU
Član 1.
U Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 125/04), u članu 373. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„U slučaju iz člana 369. stav 3. ovog zakona drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.”.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 2.
U članu 422, u tački 10. reči: „Srbije i Crne Gore” zamenjuju se rečima: „Republike Srbije”, a tačka se zamenjuje zapetom.
Posle tačke 10. dodaje se tačka 11. koja glasi:
„11) ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku.”.
Član 3.
U članu 424. stav 3. reči: „422. tač. 1, 2. i 10.” zamenjuju se rečima: „422. tač. 1, 2, 10. i 11.”.
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku sadržan je u članu 97. tačka 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06), prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost i postupak pred sudovima i drugim državnim organima.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Članom 170. Ustava Republike Srbije propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Čl. 82-92. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, broj 109/07) precizno je propisan postupak po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom. Važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 125/04), koji je donet pred donošenja Ustava Republike Srbije, u članu 422. predviđa osnove za ponavljanje parničnog postupka, koji je odlukom suda pravnosnažno završen. S obzirom da je Ustav Republike Srbije u pravni sistem uveo novo pravno sredstvo-ustavnu žalbu, neophodno je dopuniti važeći Zakon o parničnom postupku propisivanjem mogućnosti da je parnični postupak može ponoviti i u slučaju kada je odlukom Ustavnog suda po ustavnoj žalbi utvđeno da je u toku postupka utvrđeno da je učinjena povreda ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom.
Propisivanjem mogućnosti ponavljanja parničnog postupka i kada je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da je u parničnom postupku izvršena povreda ljudskog ili manjinskog prava, omogućiće se da građani mogu zaštititi svoja prava ponovljanjem postupka pred sudom i u slučaju kada je Ustavni sud utvrdio tu povredu svojom odlukom. U suprotnom, građani bi bili u situaciji da ne mogu efikasno zaštititi svoja prava, jer ne postoji pravni osnov za ponavljanje parničnog postupka, iako je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da su postojale povrede tokom samog postupka. Istovremeno, na ovaj način vrši se i usklađivanje Zakona o parničnom postupku sa odredbama Ustava Republike Srbije.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINIH REŠENjA
Članom 1. Predloga zakona, u cilju ubrzavanja parničnog postupka, propisano je da drugostepeni sud, u postupku po žalbi, u parnici u kojoj je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta ne može nakon održane rasprave ponovo ukinuti presudu i predmet uputiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Članom 2 Predloga zakona dopunjena je odredba člana 422. Zakona o parničnom postupku na taj način što se kao osnov za ponavljanje parničnog postupka uvodi i mogućnost da se parnični postupak može ponoviti i u slučaju kada je u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku.
Članom 3. Predloga zakona dopunjena je odreba 424. Zakona o parničnom postupku, tako što je predviđeno da se, pored osnova navedenih u tačkama 1, 2. i 10. tog zakona, ponavljanje postupka može tražiti (i nakon isteka objektivnog roka od pet godina posle donošenja pravnosnažne presude) i ako se ponavljanje postupka traži po osnovu odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi kojom je utvrđena povreda prava u parničnom postupku.
Članom 4. Predloga zakona propisano je stupanje zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se imajući u vidu odredbu člana 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojim je propisan opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom. Pored toga, neophodno je važeći Zakon o parničnom postupku dopuniti odredbama kojima se uvodi još jedan osnov za ponavljanje postupka, odnosno mogućnost ponavljanja postupka i ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku, s obzirom da je Ustav Republike Srbije predvideo ustavnu žalbu, kao novo pravno sredstvo u pravnom sistemu Republike Srbije. Imajući u vidu da je važeći Zakona o parničnom postupku donet pre donošenja Ustava Republike Srbije, neophodno je propisati novi osnov za ponavljanje parničnog postupka zbog zaštite prava građana kojima je usvojena ustavna žalba.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 373.
Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održane rasprave:
1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotupunu ili kao nedozvoljenu;
2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;
3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje;
4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu;
5) preinačiti prvostepenu presudu i odlučiti o zahtevima stranaka.
Drugostepeni sud može ukinuti presudu i samo u pogledu iznosa tužbenog zahteva kad nađe a u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao i razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.
U SLUČAJU IZ ČLANA 369. STAV 3. OVOG ZAKONA DRUGOSTEPENI SUD NE MOŽE UKINUTI PRESUDU I UPUTITI PREDMET PRVOSTEPENOM SUDU NA PONOVNO SUĐENjE.
Drugostepeni sud nije vezan predlogom žalbe.
Član 422.
Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti:
1) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom;
2) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;
3) ako se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka;
4) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj;
5) ako je do odluke suda došlo zbog krivičnog dela sudije, odnosno sudije-porotnika, zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke, pritivne stranke ili kog trećeg lica;
6) ako stranka stekne mogućnost da upotrebi pravnosnažnu odluku suda koja je ranije mežu istim strankama doneta o istom zahtevu;
7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosnažno preinačenam ukinuta, odnosno poništena;
8) ako je naknadno pred nadležnim organom pravnosnažno rešeno prethodno pitanje (član 12) na kome je odluka zasnovana;
9) ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku;
10) ako je, po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. REPUBLIKE SRBIJE,
11) AKO JE, U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI, USTAVNI SUD UTVRDIO POVREDU ILI USKRAĆIVANjE LjUDSKOG ILI MANjINSKOG PRAVA I SLOBODE ZAJEMČENE USTAVOM U PARNIČNOM POSTUPKU.
Član 424.
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od trideset dana, i to:
1) u slučaju iz člana 422. tačka 1. ovog zakona, od dana kad je odluka dostavljena stranci;
2) u slučaju iz člana 422. tačka 2. ovog zakona, ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;
3) u slučajevima iz člana 422. tač. 3-5. ovog zakona, od dana kad je stranka saznala za pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku, a ako se krivični postupak ne može sprovesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti;
4) u slučajevima iz člana 422. tač. 6. i 7. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka;
5) u slučaju iz člana 422. tačka 8. ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadležni organ pravnosnažno rešio prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana dostavljena stranci;
6) u slučaju iz člana 422. tačka 9. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva.
Ako bi rok određen u stavu 1. ovog člana počeo da teče pre nego što je odluka postala pravnosnažna, taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke ako protiv nje nije izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu.
Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 422. tač. 1, 2. i 10. 422. TAČ. 1, 2, 10. i 11. ovog zakona.