P R E D L O G
ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PLATAMA
U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA
Član 1.
U Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/01, 62/06 – dr. zakon, 116/08 – dr. zakon, 92/11, 99/11 – dr. zakon i 10/13), u članu 12. stav 2. posle reči: „u skladu sa zakonom,” dodaju se reči: „kao i za zaposlene u visokoškolskim ustanovama koje ostvaruju sopstvene prihode u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje,”.
Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano, između ostalog, da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakonom o visokom obrazovanju (,,Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08 i 44/10), propisano je, između ostalog da sredstva koja visokoškolska ustanova, odnosno visokoškolska jedinica ostvari, izuzev sredstava koja obezbeđuje Republika, čine sopstveni prihod te visokoškolske ustanove, odnosno jedinice (školarina, pružanje usluga trećim licima, poklon, donacije, sponzorstvo i drugi izvori sticanja sredstava), kao i da tim sredstvima visokoškolska ustanova, odnosno visokoškolska jedinica, raspolaže u skladu sa Zakonom i opštim aktom te visokoškolske ustanove, odnosno visokoškolske jedinice (član 60).
I odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 93/12) predviđeno je izuzimanje prihoda koje svojom delatnošću ostvare visokoobazovne i naučne ustanove iz opšteg režima uređivanja pripadnosti sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava i njihovog korišćenja i raspodele, tako što je propisano da prihodi koje svojom delatnošću ostvare visokoobazovne i naučne ustanove zadržavaju karakter sopstevnih prihoda i koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom (član 47. stav 3).
Izuzimanje plata zaposlenih iz opšteg režima ograničavanja zarada u javnom sektoru predviđeno je i odredbom člana 1. stav 4. Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru („Službeni glasnik RS”, broj 93/12).
Navedene odredbe zakona koji uređuju visoko obrazovanje, organičavanje zarada u javnom sektoru i budžetski sistem, iako jasne po pitanju namere da se visokoškolskim ustanovama obezbedi samostalnost u upravljanju i raspolaganju sredstvima koja ostvare obavljanjem svoje redovne delatnosti, nisu primenljive, s obzirom na to da je u pravnom sistemu i dalje na snazi odredba člana 12. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/01, 62/06 – dr. zakon, 116/08 – dr. zakon, 92/11, 99/11 – dr. zakon i 10/13), koja, u tom smislu, postavlja određena ograničenja, zbog čega je neophodno uskladiti postojeća zakonska rešenja. Predloženim rešenjem obezbeđuje se da zaposleni na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, koje, pored određenog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa odlukom Vlade, upisuju i određeni broj samofinansirajućih studenata – ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa i u pogledu dela ličnih primanja iz tako ostvarenih prihoda, srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. predložene dopune, ograničava se primena limita na uvećanje plata iz sopstvenih prihoda zaposlenima u javnim službama tako da se isti ne primenjuje, pored ostalih, i na zaposlene u visokoškolskim ustanovama koje ostvaruju sopstvene prihode u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.
Članom 2. predložene dopune propisuje se stupanje na snagu dopune zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Dodatna finansijska sredstva za realizaciju predloženog rešenja nisu potrebna.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku je taj što je odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 93/12) predviđeno izuzimanje prihoda koje svojom delatnošću ostvare visokoobazovne i naučne ustanove iz opšteg režima uređivanja pripadnosti sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava i njihovog korišćenja i raspodele. Predloženim rešenjem obezbeđuje se da zaposleni na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, koje, pored određenog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa odlukom Vlade, upisuju i određeni broj samofinansirajućih studenata – ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa i u pogledu dela ličnih primanja iz tako ostvarenih prihoda, srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu. Navedene odredbe zakona nisu primenljive, s obzirom na to da je u pravnom sistemu i dalje na snazi odredba člana 12. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/01, 62/06 – dr. zakon, 116/08 – dr. zakon, 92/11, 99/11 – dr. zakon i 10/13), koja, u tom smislu, postavlja određena ograničenja, zbog čega je neophodno što pre uskladiti postojeća zakonska rešenja.
PREGLED ODREDABA KOJE SE DOPUNJUJU
Član 12.
Javne službe koje ostvare prihode koji nisu javni prihodi u smislu Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, mogu uvećati plate utvrđene u skladu sa ovim zakonom i aktom Vlade iz člana 8. ovog zakona do visine ostvarenog prihoda, a najviše do 30% po zaposlenom.
Izuzetno za zaposlene u javnim službama iz člana 1. tačka 4) ovog zakona koji ostvaruju sopstvene prihode iz dopunskog rada i pružanjem drugih usluga u skladu sa zakonom, KAO I ZA ZAPOSLENE U VISOKOŠKOLSKIM USTANOVAMA KOJE OSTVARUJU SOPSTVENE PRIHODE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE VISOKO OBRAZOVANJE, plate se mogu uvećati iz ostvarenog prihoda srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu.
Elementi za obračun i isplatu plata iz stava 2. ovog člana utvrđuju se opštim aktom poslodavca.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI
PREDLOGA ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA
1. Predlagač: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
2. Naziv propisa:
PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa: Nema
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma: –
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju: –
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
–
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima:
–
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima: –
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost: –
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije: –
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa:
Za materiju uređenu Nacrtom zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama nema odgovarajući propisa Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
–
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti:
Ne.