PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
Član 1.
U Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05 i 61/07), u članu 23. stav 2. tačka 2) posle reči: „voća,” dodaju se reči: „osim južnog voća,”.
Tač. 7a) i 11) brišu se.
U stavu 3. posle reči: „člana” dodaju se zapeta i reči: „kao i južnim voćem u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana”.
Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Propisuje se oporezivanje prometa južnog voća i personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari, kao i prometa usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima, po opštoj stopi PDV od 18%, iz budžetskih razloga.
Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj opšti akt treba da postigne ostvare i bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje oporezivanje potrošnje porezom na dodatu vrednost, koji se, saglasno odredbi člana 15. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09 i 73/10), uvodi zakonom, pa se iz tog razloga i izmene i dopune ovog zakona mogu se vršiti samo zakonom.
Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.
Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije Zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predlaže se oporezivanje prometa i uvoza južnog voća i personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari, kao i prometa usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima, po opštoj stopi PDV od 18%. Takođe, predlaže se da se podzakonskim aktom ministra finansija bliže uredi šta se, u smislu ovog zakona, smatra južnim voćem.
Uz član 2.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 52/10), imajući u vidu da je neophodno obezbediti nesmetan rad organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Očekuje se da će po osnovu predloženih rešenja u budžetu Republike Srbije biti povećan prihod za oko 1,5 milijardi dinara.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Ovaj zakon će uticati na:
1) privredne subjekte koji se bave prometom i uvozom južnog voća i personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari, kao i privredne subjekte koji se bave prometom usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima, s obzirom da će povećanje stope PDV po kojoj se oporezuje promet navedenih dobara i usluga, odnosno uvoz dobara, eventualno uticati na povećanje cena predmetnih dobara i usluga.
2) građane, s obzirom da će verovatno uticati na povećanje maloprodajnih cena južnog voća, personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari, kao i cena usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena ovog zakona će eventualno stvoriti dodatne troškove građanima i privredi jer će uticati na povećanje cena južnog voća, personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari, kao i usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Donošenjem ovog zakona obezbediće se sredstva u budžetu Republike, neophodna za izvršavanje budžeta, a sve u cilju nesmetanog funkcionisanja rada organa, organizacija i privrede, kao i zadovoljavanja potreba građana.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Zakonom se ne utiče na stvaranje novih privrednih subjekata.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.
VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
KOJE SE MENjAJU
Član 23.
Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.
Po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to:
1) hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda;
1a) vode za piće, osim flaširane;
2) svežeg, rashlađenog i smrznutog voća, OSIM JUŽNOG VOĆA, povrća, mesa, uključujući i iznutrice i druge klanične proizvode, ribe i jaja;
2a) žitarica, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice;
3) lekova, uključujući i lekove za upotrebu u veterini;
4) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava – proizvoda koji se hiruški ugrađuju u organizam;
5) materijala za dijalizu;
6) đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, komposta sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke i žive stoke;
7) udžbenika i nastavnih sredstava;
7a) personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari;
8) dnevnih novina;
9) monografskih i serijskih publikacija;
10) ogrevnog drveta;
11) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima;
12) komunalnih usluga;
12a) usluga koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzičke događaje), izložbe, sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV;
13) prirodnog gasa;
14) prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasničkim udelima na tim dobrima (u daljem tekstu: stan).
Ministar bliže uređuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tač. 1), 2a) i 4) – 12) ovog člana, KAO I JUŽNIM VOĆEM U SMISLU STAVA 2. TAČKA 2) OVOG ČLANA.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPLEMENTS TO LAW ON VALUE ADDED TAX
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08 – u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08 – u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa
Čl. 37. i 100. Sporazuma i član 22. Prelaznog sporazuma.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Potpuno usklađeno.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
2008 – 4
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Čl. 110. i 111. Ugovora o funkcionisanju EU – potpuno usklađeno.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Direktiva Saveta 2006/112/EZ od 28. novembra 2006. godine o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost – potpuno usklađeno.
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
/
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Da.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Propis je u postupku prevođenja na engleski jezik.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti?
U izradi Predlog zakona nisu učestvovali konsultanti. 1. Naziv propisa EU 2. „CELEX” oznaka EU propisa Direktiva Saveta 2006/112/EZ od 28. novembra 2006. godine o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost (Službeni glasnik L 347, 11.12.2006) Council Directive 2006/112/EC of 28 November 2006 on the common system of value added tax (Official Journal L 347/26, 11.12.2006) 32006L0112 3.Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač: Ministarstvo finansija 29.11.2010. godine 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednostDraft Law on Amendments and Suplements to Law on Value Added Tax 2008 – 4 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU A) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU
96. |Zemlje članice primenjivaće opštu stopu PDV koju određuje svaka zemlja članica u procentualnom iznosu, u odnosu na poresku osnovicu i koja će biti jednaka i za isporuku dobara i za pružanje usluga. |Član 1.
stav 1. |U Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05 i 61/07), u članu 23. stav 2. tačka 2) posle reči: „voća,” dodaju se reči „osim južnog voća,”. |Potpuno usklađeno | | |Aneksom III Direktive Saveta 2006/112/EZ dat je spisak dobara i usluga čija se isporuka, odnosno uvoz (kada je reč o dobrima) može, ali ne mora, oporezovati po sniženim poreskim stopama
| |96. |Zemlje članice primenjivaće opštu stopu PDV koju određuje svaka zemlja članica u procentualnom iznosu, u odnosu na poresku osnovicu i koja će biti jednaka i za isporuku dobara i za pružanje usluga. |Član 1.
stav 2. |Tač. 7a) i 11) brišu se. |Potpuno usklađeno | | |Aneksom III Direktive Saveta 2006/112/EZ dat je spisak dobara i usluga čija se isporuka, odnosno uvoz (kada je reč o dobrima) može, ali ne mora, oporezovati po sniženim poreskim stopama
| |