PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
Član 1.
U Zakonu o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10 i 24/11), u članu 2. stav 4. reč: „građevinskom” briše se.
Član 2.
U članu 4. stav 1. posle reči: „Republike Srbije” dodaju se zapeta i reči: „osim kada je ovim zakonom drukčije uređeno”.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„Kada je nepokretnost data u državinu i na korišćenje primaocu lizinga po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, obveznik poreza na imovinu je primalac lizinga.”
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 3.
U članu 12. stav 1. tačka 8) reč: „građevinsko” briše se.
Član 4.
U članu 37. stav 4. menja se i glasi:
„Javni beležnik dužan je da, nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru, odnosno nakon sačinjavanja javnobeležničkog zapisa, kojim se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i drugih apsolutnih prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, nadležnom poreskom organu dostavi primerak tog ugovora, odnosno javnobeležničkog zapisa, u roku od deset dana od dana overe potpisa ugovarača, odnosno sačinjavanja javnobeležničkog zapisa.”
Član 5.
U članu 44. stav 1. reči: „odnosno diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije” brišu se, a posle reči: „ovog zakona,” dodaju se reči: „odnosno javni beležnik,”.
Član 6.
Porez na imovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2011. godinu.
Član 7.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/10), član 31. i član 32. stav 2. brišu se.
Član 8.
Odredbe čl. 1, 2, 3. i 6. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.
Odredbe čl. 4. i 5. ovog zakona primenjivaće se od 1. septembra 2012. godine.
Član 9.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se Zakonom želi postići, je stvaranje normativnih uslova da obveznicima koji ne vode poslovne knjige, u cilju zaštite njihovog socijalnog položaja, obaveza po osnovu poreza na imovinu za 2012. godinu može iznositi najviše koliko i pripadajuća obaveza za odgovarajuću površinu te nepokretnosti za 2011. godinu.
U cilju doslednije primene ustavnog principa oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika, predlaže se da se i kod zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini porez na imovinu plaća na razliku njegove površine i površine od 10 ari (kako je to već propisano za oporeziva prava na građevinskom zemljištu), kao i da se porez na imovinu ne plaća na zemljište pod objektom na koji se porez plaća (kako bi se otklonila mogućnost da obveznik plaća porez i na površinu objekta i na površinu zemljišta na kome se taj objekat nalazi).
S obzirom na to da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu („Službeni glasnik RS”, broj 31/11) uredio mogućnost davanja u državinu i na korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, uređuje se obveznik poreza na imovinu za te nepokretnosti.
Imajući u vidu da je, nakon poslednjih izmena i dopuna zakona koji uređuje oporezivanje imovine, donet Zakon o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS”, broj 31/11), koji je uredio ovlašćenja javnih beležnika za overu potpisa na ugovorima kojima se vrši prenos prava na nepokretnostima, kao i za sastavljanje javnobeležničkih zapisa, predlaže se uvođenje obaveze javnim beležnicima da primerak ugovora na kojima su potpise overili, odnosno da primerak javnobeležničkih zapisa koje su sastavili, dostavljaju nadležnom poreskom organu.
Kako je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji su uređeni zakonom, izmene i dopune tih elemenata ne mogu se rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave. Takođe, donošenje zakona je najbolji način za uređivanje navedenih pitanja, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.
Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predlaže se da se na pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari, porez na imovinu plaća na razliku njegove površine i površine od 10 ari (kako je to već propisano za prava na građevinskom zemljištu koja su predmet oporezivanja porezom na imovinu).
Uz član 2.
Predlaže se da za nepokretnosti date u državinu i na korišćenje po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, obveznik poreza na imovinu bude primalac lizinga.
Uz član 3.
Predlaže se da se porez na imovinu ne plaća na zemljište pod objektom na koji se porez plaća, nezavisno od vrste tog zemljišta (kako bi se otklonila mogućnost da obveznik plaća porez i na površinu objekta i na površinu zemljišta na kome se taj objekat nalazi).
Uz čl. 4. i 5.
Predlaže se uvođenje obaveze javnim beležnicima da primerak ugovora na kojima su potpise overili, odnosno primerak javnobeležničkih zapisa koje su sastavili, dostavljaju nadležnom poreskom organu. Ujedno im se zaprećuje novčana kazna za prekršaj zbog nepoštovanja ove obaveze.
Uz član 6.
Predlaže se da za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, poreska obaveza za 2012. godinu za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, ne može biti utvrđena u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze za 2011. godinu.
Uz član 7.
Predlaže se da se brišu odredbe člana 31. i člana 32. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/10), čime se ukida obaveza obveznicima koji ne vode poslovne knjige da, najkasnije do 31. decembra 2011. godine, podnesu „nove” poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.
Uz čl. 8. i 9.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu i da se primenjuje od osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 1, 2, 3. i 6. ovog zakona – koje bi se primenjivale od 1. januara 2012. godine (imajući u vidu da se njima uređuje porez na imovinu u tzv. statici, kao godišnji porez), kao i odredaba čl. 4. i 5. ovog zakona – koje bi se primenjivale od 1. septembra 2012. godine (od kada su u primeni odredbe Zakona o javnom beležništvu koje se odnose na overu potpisa i sačinjavanje javnobeležničkih zapisa).
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11).
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku neophodno je, imajući u vidu da se predlaže ukidanje obaveze obveznicima koji ne vode poslovne knjige da, do 31. decembra 2011. godine, podnesu „nove” poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu – za svu svoju imovinu (tj. i za imovinu koju su već prijavili nadležnom poreskom organu), kao i stvaraju normativni uslovi da obveznicima koji ne vode poslovne knjige, u cilju zaštite njihovog socijalnog položaja, obaveza po osnovu poreza na imovinu za 2012. godinu može iznositi najviše koliko i pripadaća obaveza za 2011. godinu (za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti).
Nedonošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu po hitnom postupku moglo bi da ima štetne posledice u pogledu planiranja, pa samim tim i ostvarenja, priliva budžetskih sredstava jedinica lokalnih samouprava za narednu godinu (s obzirom na to da jedinicama lokalnih samouprava pripadaju prihodi po osnovu poreza na imovinu), što bi se moglo negativno odraziti na obezbeđivanje neophodnih materijalnih sredstava i drugih uslova za finansiranje njihovog rada.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je stvaranje normativnih uslova da obveznicima koji ne vode poslovne knjige, u cilju zaštite njihovog socijalnog položaja, obaveza po osnovu poreza na imovinu za 2012. godinu može iznositi najviše koliko i pripadajuća obaveza po tom osnovu za 2011. godinu (tj. za 2012. godinu neće biti povećanja poreske obaveze za navedene nepokretnosti).
S tim u vezi, od primene ovog zakona se u 2012. godini u osnovi očekuje prihodno neutralni efekat, što je razlog zbog koga nije priložena analiza efekata, saglasno odredbi člana 40. stav 2. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06-prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11 i 37/11).
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na obveznike poreza na imovinu.
Izmena zakonskih rešenja u delu kojim se uređuju predmet oporezivanja i poreska oslobođenja, trebala bi da doprinese pravičnijoj raspodeli poreskog tereta po tom osnovu, srazmerno ekonomskoj moći poreskih obveznika.
Takođe, stvaraju se normativni uslovi da se obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti istog obveznika, ne poveća porez na imovinu za 2012. godinu, u odnosu na pripadajuću poresku obavezu za 2011. godinu.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim pravnim licima)
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori troškove građanima i privredi. Naprotiv, stvaraju se normativni uslovi da se obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti istog obveznika, ne poveća poreska obaveza na imovinu za 2012. godinu u odnosu na pripadajuću poresku obavezu za 2011. godinu.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Kako smo naveli pod tačkom 2, ovaj zakon ne bi trebao da stvori dodatne troškove.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Ovim zakonom se uređuje oporezivanje imovine, što prevashodno nema za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen na mišljenje nadležnim ministarstvima.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za davanje mišljenja u primeni ovog zakona. Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.
VII. ODREDBE ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
ČIJE SE IZMENE I DOPUNE VRŠE
Član 2.
Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na građevinskom zemljištu površine preko 10 ari;
2) brisana;
3) pravo stanovanja;
4) brisana;
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
5a) pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari;
6) pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini površine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 3) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.
Porez na imovinu na prava na građevinskom zemljištu iz stava 1. tač. 1), 5a) i 6) ovog člana plaća se na razliku njegove površine i površine od 10 ari.
Član 4.
Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, OSIM KADA JE OVIM ZAKONOM DRUKČIJE UREĐENO.
Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.
U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.
KADA JE NEPOKRETNOST DATA U DRŽAVINU I NA KORIŠĆENjE PRIMAOCU LIZINGA PO OSNOVU UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU, OBVEZNIK POREZA NA IMOVINU JE PRIMALAC LIZINGA.
U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Član 12.
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona:
1) u državnoj i drugim oblicima javne svojine koje koriste državni organi i organizacije i organi, organizacije i službe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave, kao i direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno na dobra u opštoj upotrebi prema propisima kojima se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije;
2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;
3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica, koje su namenjene i isključivo se koriste za obavljanje bogoslužbene delatnosti;
4) koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene;
5) brisana;
6) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina, računajući od početka privođenja nameni;
7) puteve, lučke obale i lukobrane, brodske prevodnice, pruge, aerodromske piste, brane (vodoustave), objekte za odvodnjavanje;
8) građevinsko zemljište – za površinu pod objektom na koji se porez plaća;
9) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava;
10) objekte obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
11) objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti ;
12) za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na imovinu.
Porez na imovinu na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne plaća obveznik kad ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji ne prelazi iznos od 400.000 dinara.
Odredbe stava 1. tač. 1) do 11) i stava 2. ovog člana ne primenjuju se na nepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda.
Trajnim davanjem drugim licima, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.
Porez na imovinu ne plaća obveznik – imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona, koju bez naknade ustupi na korišćenje licu prognanom posle 1. avgusta 1995. godine, ako prognano lice i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne ostvaruju prihode, izuzev prihoda od zemljišta koje je predmet oporezivanja.
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti koje su u poslovnim knjigama obveznika, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, evidentirane kao dobra koja su isključivo namenjena daljoj prodaji.
Član 37.
Organ nadležan za overu potpisa ugovarača na ugovoru je dužan da nadležnom poreskom organu nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru kojim se vrši prenos prava svojine, odnosno drugog prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, dostavi primerak ugovora najkasnije u roku od 10 dana od dana overe potpisa ugovarača.
Pravosnažno rešenje o nasleđivanju, odnosno odluku suda o utvrđivanju prava svojine i drugih prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, sud je dužan da dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana pravosnažnosti rešenja, odnosno odluke.
Zavod za intelektualnu svojinu dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi primljeni ugovor, odnosno ispravu o obavljenom prenosu prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, u roku od deset dana od dana prijema.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije dužno je da, nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru kojim se, na teritoriji Republike Srbije, vrši prenos prava svojine na nepokretnosti i drugih apsolutnih prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona nadležnom poreskom organu dostavi primerak tog ugovora, u roku od deset dana od dana overe potpisa ugovarača.
JAVNI BELEŽNIK DUŽAN JE DA, NAKON OVERE POTPISA UGOVARAČA NA UGOVORU, ODNOSNO NAKON SAČINjAVANjA JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, KOJIM SE VRŠI PRENOS PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE I DRUGIH APSOLUTNIH PRAVA IZ ČL. 14, 23. I 24. OVOG ZAKONA, NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU DOSTAVI PRIMERAK TOG UGOVORA, ODNOSNO JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, U ROKU OD DESET DANA OD DANA OVERE POTPISA UGOVARAČA, ODNOSNO SAČINjAVANjA JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA.
Član 44.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu, odnosno drugom organu nadležnom za overu potpisa ugovarača na ugovoru, odnosno diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije odnosno pravnom licu iz člana 37. ovog zakona, ODNOSNO JAVNI BELEŽNIK, ako:
1) nadležnom poreskom organu ne dostavi u roku pravosnažno rešenje, odluku, ugovor ili ispravu iz člana 37. ovog zakona,
2) upis prava na nepokretnosti izvrši bez dokaza nadležnog poreskog organa o plaćenom porezu na nasleđe i poklon, odnosno na prenos apsolutnih prava iz člana 38a ovog zakona.
Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i:
1) odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave, ako ministarstvu nadležnom za poslove finansija ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, podatke iz člana 36a ovog zakona;
1a) naslednik, odnosno poklonoprimac, ako nadležnom poreskom organu ne prijavi promenu zanimanja, u smislu člana 21. stav 2. ovog zakona;
2) sticalac prava svojine na upotrebljavanom putničkom vozilu pribavljenom za taksi ili “ rent a car“ koji je posebno označen, ako nadležnom poreskom organu ne prijavi ili ne prijavi u roku od deset dana prestanak obavljanja delatnosti, prodaju, odnosno otuđenje putničkog vozila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti, u smislu člana 21. stav 3. i člana 31. stav 2. ovog zakona;
3) odgovorno lice u državnom organu, odnosno organizaciji, odnosno organu teritorijalne autonomije, koje na zahtev jedinice lokalne samouprave ne dostavi podatke u skladu sa članom 7a stav 1. ovog zakona, odnosno koje jedinici lokalne samouprave naplati taksu, odnosno naknadu ili drugi trošak, za podatke iz člana 7a stav 1. ovog zakona.
Član 6.
POREZ NA IMOVINU ZA 2012. GODINU ZA NEPOKRETNOST OBVEZNIKA KOJI NE VODI POSLOVNE KNjIGE, ZA ODGOVARAJUĆU POVRŠINU ISTE NEPOKRETNOSTI, NE MOŽE BITI UTVRĐEN U VEĆEM IZNOSU OD PRIPADAJUĆE PORESKE OBAVEZE TOG OBVEZNIKA ZA 2011. GODINU.
Član 7.
ODREDBE ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 101/10) ČIJE SE IZMENE VRŠE
Član 31.
Podzakonski akt iz člana 7. ovog zakona ministar nadležan za poslove finansija doneće najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 32.
Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu za 2011. godinu, na prava iz člana 2. stav 1. tač. 5a) i 6) ovog zakona, dužni su da do 31. marta 2011. godine podnesu obveznici koji za tu imovinu nisu podneli poresku prijavu i obveznici koji vode poslovne knjige.
Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu, za imovinu za koju je podneta poreska prijava i za imovinu za koju nije podneta poreska prijava, nakon donošenja podzakonskih akata kojima će se urediti način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, odnosno obrasci poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, a najkasnije do 31. decembra 2011. godine, dužni su da nadležnim organima jedinica lokalne samouprave podnesu sledeći obveznici poreza na imovinu:
1) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana – za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti;
2) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod;
3) lica koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji.
Član 8.
ODREDBE ČL. 1, 2, 3. I 6. OVOG ZAKONA PRIMENjIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2012. GODINE.
ODREDBE ČL. 4. I 5. OVOG ZAKONA PRIMENjIVAĆE SE OD 1. SEPTEMBRA 2012. GODINE.
Član 9.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
DRAFT LAW ON AMENDMENTS TO THE LAW ON TAXES ON PROPERTY
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
/
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa ČL. 37. I 100. SPORAZUMA I ČLAN 22. PRELAZNOG SPORAZUMA.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma POTPUNO USKLAĐENO
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
/
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
/
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Propis je u postupku prevođenja na engleski jezik.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
U izradi ovog zakona nisu učestvovali konsultanti.