Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA

Član 1.

U Zakonu o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 101/05 i 116/08), u članu 29. stav 1. menja se i glasi:

„Za jedan prekršaj se može propisati i kazna zatvora i novčana kazna i obe se mogu izreći zajedno.”

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 2.

U članu 32. stav 1. reči: „trideset” zamenjuje se rečima: „šezdeset”.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

Član 3.

U članu 33. stav 2. reči: „se može izreći samo uz pristanak učinioca a” brišu se, broj: „10” zamenjuje se brojem : „20”, a broj: „120” zamenjuje se brojem „240”.

Član 4.

U članu 34. st. 5. do 7. brišu se.

Član 5.

U članu 35. stav 1. tačka 1. broj: „500,00” zamenjuje se brojem: „5.000,00”, a broj: „50.000,00” zamenjuje se brojem: „150.000,00”.

U tački 2. broj: „10.000,00” zamenjuje se brojem: „100.000,00”, a broj: „1.000.000,00” zamenjuje se brojem: „2.000.000,00”.

U tački 3. broj: „5.000,00” zamenjuje se brojem: „10.000,00”.

U stavu 3. reč: „Novčana” zamenjuje se rečima: „Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, novčana”.

Član 6.

U članu 36. stav 1. reč: „kraći” zamenjuje se rečju: „duži”, a reči: „niti duži od tri meseca” brišu se.

U stavu 2. reči: „šest meseci” zamenjuju se rečima: „tri meseca”.

Član 7.

U članu 37. stav 2. reč: „petstotina” zamenjuje se brojem: „1.000,00”, broj: „60” zamenjuje se brojem: „120”, a reč: „trideset” zamenjuje se rečju:“šezdeset”.

U stavu 6. reč: „šezdeset” zamenjuje se rečju: „devedeset”.

St. 7. i 8. brišu se.

Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 7. i 8.

Član 8.

Član 40. menja se i glasi:

„Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekršajem nisu prouzrokovane teže posledice, a postoje olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da se i blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja, propisana kazna se izuzetno može ublažiti tako što se može izreći kazna ispod najmanje mere kazne koja propisana za taj prekršaj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne.”

Član 9.

U članu 42. stav 2. tačka 1. reč: „šezdeset” zamenjuje se rečju: „devedeset”.

U tački 3. broj: „120” zamenjuje se brojem: „240”.

Član 10.

U članu 43. stav 3. broj: „500,00” zamenjuje se brojem: „1.000,00”.

Član 11.

U članu 46. stav 1. posle tačke 7. dodaje se tačka 7a koja glasi:

„ 7a zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama,”.

U stavu 2. posle reči: „narkomana” dodaju se zapeta i reči: „zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja”.

Član 12.

U članu 52. stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 13.

U članu 55. stav 1. broj: „15.000,00” zamenjuje se brojem: „30.000,00”.

Stav 2. briše se.

Član 14.

Posle člana 55. dodaju se naslov i član 55a koji glase:

„Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama

Član 55a

Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi učinoca prekršaja da se neposredno pre početka vremena održavanja određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.

Zaštitna mera iz stava 1. ovog člana može se izreći u trajanju od jedne do tri godine.

Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje mere.

Kažnjeni kome je pravosnažnom presudom izrečena mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, a koji ne izvrši obavezu iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od trideset do šezdeset dana.

Propisom kojim se određuje prekršaj može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.”

Član 15.

U članu 93. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Prekršajni sud sudi u veću sastavljenom od troje sudija kada odlučuje o žalbama na odluke organa uprave.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 16.

U članu 114. reči: „od 500,00 do 1.000,00” zamenjuju se rečima: „od 10.000,00 do 30.000,00”, a reči: „od 1.000,00 do 3.000,00” zamenjuju se rečima: „od 50.000,00 do 100.000,00”.

Član 17.

U članu 144. stav 4. reči: „Kad zainteresovano lice zatraži prepis odluke, rok za žalbu računa se od dana dostave overenog prepisa odluke.” brišu se.

Član 18.

U članu 147. stav 7. posle reči: „nalazi” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „vremena i mesta kada i gde će se izvršiti ponovno dostavljanje pismena.”

Posle stava 7. dodaje stav 8. koji glasi:

„Ako se pismeno ne može dostaviti u vreme i u mestu određenom na način iz stava 7. ovog člana, pismeno će se istaći na oglasnoj tabli suda. Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda.”.

Član 19.

U članu 152. stav 2. reči: „a dostavljač ne može saznati kuda su se odselili, ” brišu se.

Član 20.

U članu 190. stav 1. reči: „do 500,00” zamenjuju se rečima: „od 10.000,00 do 50.000,00”.

U stavu 3. broj: „500,00” zamenjuje se brojem: „10.000,00”, a broj: „2.000,00” zamenjuje se brojem: „50.000,00”.

Član 21.

U članu 198. stav 2. reči: „500,00 do 2.000,00” zamenjuju se rečima od: „10.000,00 do 50.000,00”.

Stav 6. briše se.

Član 22.

Posle člana 206. dodaje se Glava XXVIIa koja glasi:

„Glava XXVIIa

SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE

Član 206a

Kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, ovlašćeni podnosilac zahteva može predložiti okrivljenom i njegovom braniocu zaključenje sporazuma o priznanju krivice, odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu ovlašćenom podnosiocu zahteva predložiti zaključenje takvog sporazuma.

Kada se uputi predlog iz stava 1. ovog člana, stranke i branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja krivice za prekršaj, odnosno prekršaje koji se okrivljenom stavljaju na teret.

Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i može se podneti najkasnije do završetka prvog ročišta za održavanje pretresa.

Sporazum o priznanju krivice se podnosi sudiji.

Član 206b

Sporazum o priznanju krivice okrivljeni u potpunosti priznaje prekršaj za koji se tereti, odnosno priznaje jedan ili više prekršaja učinjenih u sticaju, koji su predmet zahteva, a okrivljeni i ovlašćeni podnosilac zahteva se saglašavaju:

1. o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama koje će okrivljenom biti izrečene;

2. o odustajanju ovlašćenog podnosioca zahteva od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju krivice;

3. o troškovima prekršajnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu;

4. o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum.

U sporazumu o priznanju krivice ovlašćeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja po pravilu ne može biti ispod zakonskog minimuma za prekrašaj koji se okrivljenom stavlja na teret.

Izuzetno, kada je to očigledno opravdano značajem priznanja okrivljenog za razjašnjenje prekršaja za koji se tereti, čije bi dokazivanje bez takvog priznanja bilo nemoguće ili znatno otežano, odnosno od značaja za sprečavanje, otkrivanje ili dokazivanje drugih prekršaja, ovlašćeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti da se okrivljenom izrekne blaža kazna, na način propisan u članu 40. ovog zakona.

Okrivljeni može u sporazumu o priznanju krivice prihvatiti obavezu da u određenom roku vrati imovinsku korist stečenu izvršenjem prekrašaja, odnosno da vrati predmet prekršaja.

Član 206v

O sporazumu o priznanju krivice odlučuje sud, koji sporazum rešenjem može odbaciti, usvojiti ili odbiti.

Sudija će sporazum o priznanju krivice odbaciti ako je podnet nakon što je završeno prvo ročište za održavanje pretresa. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice žalba nije dozvoljena.

Sud o sporazumu o priznanju krivice odlučuje na ročištu kome prisustvuju ovlašćeni podnosilac zahteva, okrivljeni i branilac, a o ročištu se obaveštavaju oštećeni i njegov punomoćnik.

Ročište iz stava 3. ovog člana je javno, a javnost se sa celog toka ročišta ili njegovog dela rešenjem suda može isključiti samo ako postoji neki od razloga iz člana 209. stav 2. ovog zakona.

Sud će rešenjem odbaciti sporazum o priznanju krivice ako na ročište ne dođe uredno pozvani okrivljeni. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice žalba nije dozvoljena. Ročište iz stava 3. ovog člana se može održati i bez prisustva uredno pozvanog ovlašćenog podnosioca zahteva.

Sud će obrazloženim rešenjem usvojiti sporazum o priznanju krivice i doneti odluku koja odgovara sadržini sporazuma ako utvrdi:

1. da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekršaj, odnosno prekršaje koji su predmet zahteva i da je isključena mogućnost priznanja okrivljenog u zabludi;

2. da je sporazum zaključen u skladu sa odredbama člana 206b ovog zakona;

3. da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv presude suda donete na osnovu rešenja o usvajanju sporazuma;

4. da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice okrivljenog;

5. da sporazumom o priznavanju krivice nisu povređena prava oštećenog ili da on nije protivan razlozima pravičnosti.

Kada nije ispunjen jedan ili više uslova iz stava 6. ovog člana, ili kada kazna, odnosno druga prekršajna sankcija utvrđena u sporazumu o priznanju krivice očigledno ne odgovara težini prekršaja koji je okrivljeni priznao, sud će doneti obrazloženo rešenje kojim se sporazum o priznanju krivice odbija, a priznanje okrivljenog dato u sporazumu ne može biti dokaz u prekršajnom postupku.

Kada rešenje iz stava 7. ovog člana postane pravosnažno, sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani, uništavaju se pred sudom, o čemu se sastavlja službena beleška.

Rešenje suda o sporazumu o priznanju krivice se dostavlja ovlašćenom podnosiocu zahteva, okrivljenom, braniocu, oštećenom i njegovom punomoćniku.

Član 206g

Protiv rešenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju krivice, žalbu u roku od osam dana od dana kada im je rešenje dostavljeno mogu izjaviti ovlašćeni podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac.

Protiv rešenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju krivice nije dozvoljena žalba okrivljenog, njegovog branioca i predstavnika podnosioca zahteva, a, u roku iz stava 1. ovog člana, žalbu mogu izjaviti oštećeni i njegov punomoćnik.

Blagovremenu i dozvoljenu žalbu sud će dostaviti Višem prekršajnom sudu u roku od tri dana od dana prijema žalbe.

O žalbi iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje Viši prekršajni sud u roku od 15 dana od dana prijema žalbe.

Veće koje odlučuje o žalbi protiv rešenja o sporazumu o priznanju krivice može žalbu odbaciti ako je podneta po proteku roka iz stava 1. ovog člana, usvojiti je ili je odbiti kao neosnovanu.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana žalba nije dozvoljena.

Član 206d

Kada rešenje o usvajanju sporazuma o priznanju krivice postane pravosnažno, sudija bez odlaganja donosi presudu kojom okrivljenog oglašava krivim i izriče mu kaznu, odnosno drugu prekršajnu sankciju i odlučuje o ostalim pitanjima predviđenim u sporazumu o priznanju krivice.

Pored sadržaja iz sporazuma o priznanju krivice presuda iz stava 1. ovog člana sadrži i ostale podatke iz člana 219. ovog zakona.

Presuda iz stava 1. ovog člana dostavlja se licima iz člana 224. ovog zakona.

Ako je sporazumom o priznanju krivice predviđeno odustajanje ovlašćenog podnosioca zahteva od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju krivice, sud u odnosu na te prekršaje donosi presudu iz člana 221. ovog zakona.”

Član 23.

U članu 212. stav 2. reči: „1.000,00 do 3.000,00” zamenjuju se rečima: „10.000,00 do 50.000,00”.

Član 24.

Čl. 254. do 263. brišu se.

Član 25.

U članu 294. stav 1. tačka 1. posle reči: „prebivalište,” dodaju se reči: „ili ne živi na adresi na kojoj je prijavljen,”.

U tački 2. posle reči: „mira” dodaju se reči: „ili teži prekršaj kojim se ugrožava život ili zdravlje ljudi ili ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili sigurnosti robnog prometa ili razlozi morala ili je kažnjen za prekršaj od kojeg mogu nastati teže posledice, ”.

Član 26.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

OBRAZLOŽENjE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima sadržan je u odredbi člana 97. tačka 2. Ustava Republike Srbije prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao i sankcije za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Tri su osnovna razloga za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 101/05 i 116/08). Prvi razlog za donošenje Zakona je potreba da se pooštre sankcije za prekršaje imajući u vidu da su postojeće propisane kazne kako za fizička lica, tako i za pravna lica nedovoljne da postignu svrhu kažanjavanja za učinjene prekršaje.

Drugi razlog za donošenje Zakona je potreba da se izmene pojedine odredbe ovog zakona u cilju efikasnijeg vođenja prekršajnog postupka i usklađivanja sa poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku koji se supsidijarno primenjuje u prekršajnom postupku.

Treći razlog predstavlja neophodnost da se Zakon o prekršajima usaglasi sa predloženim izmenama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i odredbama novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Treba istaći da predložene izmene Zakona predstavljaju još jedan korak u reformi pravosuđa, budući da primena Zakona o prekršajima počinje 1. januara 2010. godine, kada sa radom otpočinju i prekršajni sudovi koji su, po prvi put, deo pravosudnog sistema Republike Srbije.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Zakona menja se član 29. Zakona o prekršajima tako što se predviđa da se novčana kazna i kazna zatvora mogu propisati i izreći kumulativno.

Članov 5. Zakona povećava se visina novčane kazne za prekršaje. Za fizička lica predlaže se da raspon bude 5.000 do 150.000 dinara, umesto dosadašnjih od 500 do 50.000 dinara. Za pravna lica predlaže se da kazne za prekršaje mogu biti propisane u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara, umesto dosadašnjih od 10.000 do 1.000.000 dinara.

U skladu sa navedenim rasponima izmenjene su i odredbe čl. 32, 33, 37. i 42. Zakona o prekršajima (čl. 2, 3, 7. i 9. Zakona) koje su u vezi sa izmenama raspona visine novčane kazne za prekršaje, a odnose se na određivanje kazne zatvora, rada u javnom interesu, zamenu neplaćene novčane kazne i sticaj prekršaja.

U članu 4. Zakona predlaže se brisanje st. 5. do 7. člana 34. Zakona o prekršajima iz razloga usklađivanja ovog člana Zakona koji uređuje kaznene poene sa novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja.

Članom 6. Zakona skraćuju se rokovi za naplatu novčane kazne za prekršaje, tako da ovaj rok ne može biti duži od tri meseca, za razliku od važećeg rešenja prema kome rok za naplatu novčane kazne ne može biti duži od šest meseci.

Članom 8. Zakona redukovane su mogućnosti za ublažavanje kazne, pa se prema predloženom rešenju propisana kazna samo izuzetno može ublažiti i to samo na način što se može izreći kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za određeni prekršaj.

Pored navedenog, čl. 7, 10. i 13. Zakona izvršeno je usaglašavanje novčane vrednosti jednog dana zatvora sa rešenjem iz Krivičnog zakonika, tako što je vrednost jednog dana zatvora utvrđena u iznosu od 1.000 dinara.

U čl. 11. i 14. Zakona reguliše se zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama koja je iz razloga celishodnosti uneta u Zakon o prekršajima, a prema važećem rešenju je propisana u Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Članom 12. Zakona vrši se neophodno usklađivanje člana 52. Zakona o prekršajima koji uređuje zaštitnu meru zabrane upravljanja motornim vozilom sa rešenjem iz novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.

Članom 15. Zakona dopunjuje se odredba člana 93. Zakona o prekršajima tako što se propisuje da prekršajni sud sudi u veću sastavljenom od troje sudija u slučaju kada odlučuje o žalbama na odluke organa uprave u prekršajnom postupku.

Čl. 16, 20, 21. i 23. Zakona pooštravaju se kazne za povredu procesne discipline i to za pravno lice za neodređivanje predstavnika u postupku, za svedoka za nedolazak i odbijanje svedočenja, za veštaka koji neopravdano odbije da veštači i za lica koja ometaju izvođenje radnji u postupku.

Čl. 18. i 19. Zakona preciziraju se određena pravila postupka u vezi sa dostavljanjem pismena.

Članom 22. Zakona u prekršajni postupak se uvodi novi institut sporazum o priznanju krivice. Ovaj institut uveden je iz razloga efikasnosti prekršajnog postupka, a rešenja koja su sadržana prate rešenja iz poslednjih izmena Zakonika o krivičnom postupku kojim je ovaj institut uveden u krivični postupak.

Članom 24. Zakona radi usklađivanja sa poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku iz Zakona o prekršajima briše se vanredni pravni lek zahtev za preispitivanje pravosnažne presude.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku iz razloga što bi nedonošenje Zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih organa u Republici Srbiji.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O PREKRŠAJIMA KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU

Način propisivanja kazni

Član 29.

Za jedan prekršaj se može alternativno propisati kazna zatvora ili novčana kazna, ali se može izreći samo jedna od njih.

ZA JEDAN PREKRŠAJ SE MOŽE PROPISATI I KAZNA ZATVORA I NOVČANA KAZNA I OBE SE MOGU IZREĆI ZAJEDNO.

Za prekršaj učinjen radi sticanja materijalne koristi zakonom se mogu propisati i kazna zatvora i novčana kazna i obe se mogu izreći zajedno.

Za prekršaj pravnog lica može se propisati samo novčana kazna.

Kazna zatvora

Član 32.

Kazna zatvora se ne može propisati u trajanju kraćem od jednog ni dužem od trideset ŠEZDESET dana.

Za teže prekršaje javnog reda i mira i teže prekršaje kojima se ugrožava život ili zdravlje ljudi, ili usled kojih mogu nastati druge teže posledice može se propisati kazna zatvora do šezdeset dana.

Kaznu zatvora može izreći samo prekršajni sud (u daljem tekstu: sud).

Kazna zatvora ne može se izreći trudnoj ženi, posle navršena tri meseca trudnoće, ni majci dok dete ne navrši jednu godinu života, a ako je dete mrtvo rođeno ili ako je umrlo posle porođaja dok ne prođe šest meseci od dana porođaja.

Rad u javnom interesu

Član 33.

Rad u javnom interesu je neplaćeni rad u korist društva kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit.

Rad u javnom interesu se može izreći samo uz pristanak učinioca a ne može trajati kraće od 10 20 časova niti duže od 120 240 časova, s tim što se ne može obavljati duže od dva časa dnevno.

Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud će imati u vidu vrstu izvršenog prekršaja, uzrast, fizičku i radnu sposobnost, psihička svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Kazneni poeni

Član 34.

Za prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 18.

Kazna iz stava 1. ovog člana izriče se pod uslovima predviđenim ovim zakonom ako drugim zakonom nije drugačije propisano.

Uz kaznu iz stava 1. učiniocu mogu biti izrečene dopunske obaveze u cilju edukacije vozača ili praćenja njegovog ponašanja u saobraćaju. Vrste dopunskih obaveza i uslovi za njihovo izricanje propisuju se posebnim zakonom.

Kazneni poeni se mogu izreći vozaču koji poseduje važeću vozačku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozaču kome je pravosnažnom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon.

Ako je tokom dve godine vozač dobio 18 ili više kaznenih poena, sud mu presudom poništava vozačku dozvolu.

U slučaju iz stava 5. ovog člana vozačka dozvola prestaje da važi sa pravosnažnošću sudske presude.

Posle jedne godine od pravosnažnosti sudske presude kojom mu je poništena vozačka dozvola učinilac pod zakonom propisanim uslovima može ponovo steći vozačku dozvolu.

Novčana kazna

Član 35.

Zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu:

1. od 500,00 5.000,00 do 50.000,00 150.000,00 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice;

2. od 10.000,00 100.000,00 do 1.000.000,00 2.000.000,00 dinara za pravno lice;

3. od 5.000,00 10.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika.

Odlukama skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada ili skupštine grada Beograda, mogu se propisati novčane kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1. ovog člana.

Novčana IZUZETNO OD ODREDABA STAVA 1. OVOG ČLANA, NOVČANA kazna koja se naplaćuje na mestu izvršenja prekršaja može se za fizičko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500,00 do 5.000,00 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do 20.000,00 dinara.

Izuzetno od odredaba st. 1-3. ovog člana, zakonom se mogu propisati posebni rasponi kazne za sledeće prekršaje:

– u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, ali ne više od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti – za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, životne sredine, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti;

– u iznosu najviše do 10% opredeljenom u odnosu na prihod koji su pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obračunskoj godini koja je prethodila godini kada je prekršaj učinjen – za prekršaje iz oblasti sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije.

Rok plaćanja novčane kazne

Član 36.

U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne, koji ne može biti kraći DUŽI od petnaest dana niti duži od tri meseca od dana pravosnažnosti presude.

U opravdanim slučajevima, sud može rešenjem dozvoliti da se novčana kazna isplati u ratama, pri čemu isti sud određuje način i rok plaćanja, koji ne može biti duži od šest meseci TRI MESECA.

Na rešenje iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Zamena neplaćene novčane kazne

Član 37.

Ako kažnjeno fizičko lice, u određenom roku ne plati novčanu kaznu u celini ili delimično u roku, novčana kazna ili neplaćeni deo kazne zameniće se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora.

U slučaju iz stava 1. neplaćena novčana kazna zameniće se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora tako što se za svakih započetih petstotina 1.000,00 dinara određuje dva dana rada u javnom interesu ili jedan dan zatvora, s tim što rad u javnom interesu ne može da traje duže od 60 120 dana, a kazna zatvora ne može biti kraća od jednog, ni duža od trideset ŠEZDESET dana.

Deo neplaćene novčane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplaćuje se prinudnim putem.

Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog člana kažnjeno fizičko lice isplati novčanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu neće se izvršiti. Ukoliko je izvršenje kazne započeto, pa kažnjeno lice isplati ostatak novčane kazne, obustaviće se izdržavanje kazne zatvora i rada u javnom interesu.

Ako kažnjeno fizičko lice isplati deo novčane kazne, ostatak kazne će se srazmerno zameniti radom u javnom interesu ili kaznom zatvora.

Ako je pored novčane kazne kažnjenom bila izrečena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje novčana kazna i izrečena kazna zatvora ne mogu trajati duže od šezdeset DEVEDESET dana.

Ako su u slučaju iz stava 1. ovog člana za više prekršaja bile izrečene kazne zatvora preko trideset dana i novčana kazna, zatvor kojim se zamenjuje novčana kazna ne može, zajedno sa izrečenom kaznom zatvora, preći devedeset dana.

Ako su za prekršaj propisane i novčana kazna i kazna zatvora, kazna zatvora kojom se zamenjuje izrečena novčana kazna ne može preći najvišu meru kazne zatvora propisanu za taj prekršaj.

Novčana kazna izrečena preduzetniku zamenjuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se kaznom zatvora zamenjuje novčana kazna izrečena fizičkom licu.

Zamena novčane kazne u kaznu zatvora vrši se na osnovu rešenja suda protiv kojeg je dozvoljena žalba u roku od 3 dana.

Ublažavanje kazne

Član 40.

Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekršajem nisu prouzrokovane teže posledice, a postoje olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da se i blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja, propisana kazna može se ublažiti na jedan od sledećih načina:

1. izreći kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekršaj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;

2. umesto propisane kazne zatvora izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu;

3. umesto propisane kazne zatvora i novčane kazne izreći samo jedna od tih kazni.

AKO SE PRILIKOM ODMERAVANjA KAZNE UTVRDI DA PREKRŠAJEM NISU PROUZROKOVANE TEŽE POSLEDICE, A POSTOJE OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI KOJE UKAZUJU DA SE I BLAŽOM KAZNOM MOŽE POSTIĆI SVRHA KAŽNjAVANjA, PROPISANA KAZNA SE IZUZETNO MOŽE UBLAŽITI TAKO ŠTO SE MOŽE IZREĆI KAZNA ISPOD NAJMANjE MERE KAZNE KOJA PROPISANA ZA TAJ PREKRŠAJ, ALI NE ISPOD NAJMANjE ZAKONSKE MERE TE VRSTE KAZNE.

Sticaj prekršaja

Član 42.

Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više prekršaja za koje mu se istovremeno sudi, prethodno će se utvrditi kazna za svaki od tih prekršaja, pa će se za sve te prekršaje izreći jedinstvena kazna.

Jedinstvena kazna će se izreći po sledećim pravilima:

1. ako je za sve prekršaje u sticaju utvrđena kazna zatvora, izreći će se jedinstvena kazna zatvora, koja ne može biti veća od šezdeset DEVEDESET dana;

2. ako je za sve prekršaje u sticaju utvrđena novčana kazna, izreći će se jedinstvena novčana kazna koja predstavlja zbir utvrđenih novčanih kazni, s tim što jedinstvena novčana kazna ne može biti veća od dvostrukog iznosa najveće novčane kazne predviđene ovim zakonom;

3. ako je za sve prekršaje u sticaju utvrđena kazna rada u javnom interesu, izreći će se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne može trajati duže od 120 240 časova;

4. ako je za prekršaje u sticaju utvrđena kazna zatvora, a za druge prekršaje novčana kazna, izreći će se jedna kazna zatvora i jedna novčana kazna po tač. 1. i 2. ovog stava;

5. ako su za prekršaje u sticaju utvrđeni kazneni poeni, izreći će se jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedinačnih kaznenih poena, a koji ne može biti veći od 18 kaznenih poena.

Uračunavanje zadržavanja i pritvora u kaznu

Član 43.

Vreme za koje je učinilac prekršaja zadržan pre donošenja presude uračunava se u izrečenu kaznu.

Ako je protiv lica osumnjičenog za krivično delo bio određen pritvor, a krivični postupak je pravosnažno okončan obustavom krivičnog postupka ili oslobađajućom odnosno odbijajućom presudom, osim zbog stvarne nenadležnosti suda, pa se za istu radnju u prekršajnom postupku utvrdi krivica učinioca, vreme provedeno u pritvoru uračunaće se u izrečenu kaznu za prekršaj.

Pritvor, odnosno zadržavanje koje je trajalo duže od dvanaest, a kraće od dvadesetčetiri časa računa se u jedan dan zatvora, odnosno 500,00 1.000,00 dinara novčane kazne.

Vrste zaštitnih mera

Član 46.

Za prekršaje se mogu propisati sledeće zaštitne mere:

1. oduzimanje predmeta,

2. zabrana vršenja određenih delatnosti,

3. zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti,

4. zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove,

5. zabrana upravljanja motornim vozilom,

6. obavezno lečenje alkoholičara i narkomana,

7. zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja,

7A. ZABRANA PRISUSTVOVANjA ODREĐENIM SPORTSKIM PRIREDBAMA

8. javno objavljivanje presude,

9. udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije.

Zaštitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana ZABRANA PRISTUPA OŠTEĆENOM, OBJEKTIMA ILI MESTU IZVRŠENjA PREKRŠAJA i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izreći pod uslovima propisanim ovim zakonom i kad nisu predviđene propisom kojim je određen prekršaj.

Zabrana upravljanja motornim vozilom

Član 52.

Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u tome da se učiniocu zabrani upravljanje motornim vozilom.

Ako propisom kojim se određuje prekršaj nisu posebno predviđeni uslovi za izricanje zaštitne mere, mera se može izreći učiniocu prekršaja koji je učinio prekršaj protiv bezbednosti saobraćaja ili kad postoji opasnost da će ponovo učiniti prekršaj, odnosno čije ranije kršenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja motornim vozilom.

Pri odlučivanju da li će se izreći ta mera uzeće se u obzir i to da li je učinilac vozač motornog vozila po zanimanju.

Zaštitna mera iz stava 1. ovog člana može se izreći u trajanju od trideset dana do jedne godine.

Trajanje izrečene mere računa se od dana pravosnažnosti presude. Organ unutrašnjih poslova oduzeće vozačku dozvolu, a ako učinilac nema izdatu dozvolu, organ unutrašnjih poslova neće mu izdati novu dozvolu, odnosno dozvoliti polaganje vozačkog ispita dok izrečena mera traje.

Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje mere.

Kršenje zabrane pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja

Član 55.

Kažnjeni kome je pravosnažnom presudom izrečena mera zabrane pristupa a koji pristupi oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja tokom trajanja mere ili ostvari kontakt sa oštećenim na nedozvoljeni način ili u nedozvoljeno vreme, kazniće se novčanom kaznom do 15.000,00 30.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i oštećeni na čiji je predlog mera doneta, koji svojim radnjama navede kažnjenog da prekrši zabranu pristupa.

ZABRANA PRISUSTVOVANjA ODREĐENIM SPORTSKIM PRIREDBAMA

ČLAN 55A

ZABRANA PRISUSTVOVANjA ODREĐENIM SPORTSKIM PRIREDBAMA SASTOJI SE U OBAVEZI UČINOCA PREKRŠAJA DA SE NEPOSREDNO PRE POČETKA VREMENA ODRŽAVANjA ODREĐENIH SPORTSKIH PRIREDBI LIČNO JAVI SLUŽBENOM LICU U PODRUČNOJ POLICIJSKOJ UPRAVI, ODNOSNO POLICIJSKOJ STANICI, NA PODRUČJU NA KOJEM SE UČINILAC PREKRŠAJA ZATEKAO I DA BORAVI U NjIHOVIM PROSTORIJAMA ZA VREME ODRŽAVANjA SPORTSKE PRIREDBE.

ZAŠTITNA MERA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZREĆI U TRAJANjU OD JEDNE DO TRI GODINE.

VREME PROVEDENO NA IZDRŽAVANjU KAZNE ZATVORA NE URAČUNAVA SE U TRAJANjE MERE.

KAŽNjENI KOME JE PRAVOSNAŽNOM PRESUDOM IZREČENA MERA ZABRANE PRISUSTVOVANjA ODREĐENIM SPORTSKIM PRIREDBAMA, A KOJI NE IZVRŠI OBAVEZU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE ZATVOROM OD TRIDESET DO ŠEZDESET DANA.

PROPISOM KOJIM SE ODREĐUJE PREKRŠAJ MOŽE SE PREDVIDETI OBAVEZNO IZRICANjE ZAŠTITNE MERE ZABRANE PRISUSTVOVANjA ODREĐENIM SPORTSKIM PRIREDBAMA.

Sastav suda

Član 93.

Sudija prekršajnog suda sudi i odlučuje kao sudija pojedinac.

PREKRŠAJNI SUD SUDI U VEĆU SASTAVLjENOM OD TROJE SUDIJA KADA ODLUČUJE O ŽALBAMA NA ODLUKE ORGANA UPRAVE.

Viši prekršajni sud sudi i odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija.

Kažnjavanje za neodređivanje predstavnika

Član 114.

Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u roku iz člana 113. stav 3. ne odredi drugog predstavnika kazniće se novčanom kaznom od 500,00 do 1.000,00 OD 10.000,00 DO 30.000,00 dinara. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kazniće se novčanom kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 OD 50.000,00 DO 100.000,00 dinara.

Član 144.

Odluke se saopštavaju po pravilu odmah nakon donošenja.

Odluke se saopštavaju usmeno prisutnim strankama, oštećenom i drugim licima koja imaju pravo žalbe na tu odluku (u daljem tekstu: zainteresovana lica), a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna.

Kad je odluka usmeno saopštena, to će se naznačiti u zapisniku ili u spisu, a lice kome je odluka usmeno saopštena, potvrdiće to svojim potpisom.

Na zahtev zainteresovanog lica izdaće se overen prepis odluke koja mu je bila usmeno saopštena. Kad zainteresovano lice zatraži prepis odluke, rok za žalbu računa se od dana dostave overenog prepisa odluke.

Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa odluke poučiće se o pravu na žalbu i o roku za žalbu.

Pismeni otpravak odluke u slučaju iz stava 4. ovog člana izradiće se najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saopštenja, a pismeni otpravak presude odmah ako se određuje izvršenje presude pre pravosnažnosti.

Član 147.

Poziv radi ispitivanja okrivljenog odnosno davanja pismene odbrane ili za saslušanje, kao i sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostavljaju se lično.

Na isti način dostavljaju se i odluke oštećenom, za koje od dana dostavljanja teče rok za žalbu.

Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud može i usmeno uputiti licu koje se pred njim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni poziv zabeležiće se u zapisniku koji će pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabeležen u zapisniku o pretresu. Smatra se da je time izvršena dostava.

Pismeno za koje je u ovom zakonu određeno da se ima lično dostaviti predaje se neposredno licu kome je upućeno. Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će pismeno predati nekome od njegovih punoletnih članova domaćinstva, koji je dužan da pismeno primi.

Ako lice kome se pismeno mora lično dostaviti ili punoletni član njegovog domaćinstva odbije da primi pismeno, dostavljač će zabeležiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno će ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome se pismeno ima lično dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti dostavljanjem licu ovlašćenom za prijem pošte koje je dužno da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu.

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz st. 4. i 6. ovog člana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti uz naznačenje gde se odsutni nalazi, VREMENA I MESTA KADA I GDE ĆE SE IZVRŠITI PONOVNO DOSTAVLjANjE PISMENA.

AKO SE PISMENO NE MOŽE DOSTAVITI U VREME I U MESTU ODREĐENOM NA NAČIN IZ STAVA 7. OVOG ČLANA, PISMENO ĆE SE ISTAĆI NA OGLASNOJ TABLI SUDA. DOSTAVLjANjE SE SMATRA IZVRŠENIM PO ISTEKU OSAM DANA OD DANA ISTICANjA PISMENA NA OGLASNOJ TABLI SUDA.

Isticanje pismena na oglasnoj tabli

Član 152.

Kad okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik i oštećeni u toku postupka promene svoje prebivalište ili adresu stana, dužni su da o tome obaveste sud kod koga se vodi postupak.

Ako to ne učine, a dostavljač ne može saznati kuda su se odselili, sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vrše isticanjem pismena na oglasnoj tabli suda, izuzev ako je reč o dostavljanju presude kojom mu je izrečena kazna zatvora.

Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda.

Nedolazak i odbijanje svedočenja

Član 190.

Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, može se narediti da se prinudno dovede, a može se kazniti novčano do 500,00 OD 10.000,00 DO 50.000,00 DINARA.

Odredbe o dovođenju okrivljenog (član 163. ovog zakona) shodno se primenjuju i na dovođenje svedoka.

Ako svedok dođe pa, pošto je upozoren na posledice, neće bez zakonskog razloga da svedoči, može se kazniti novčano do 500,00 10.00,00 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može se kazniti novčano do 2.000,00 50.000,00 dinara.

Rešenje o novčanoj kazni svedoka unosi se u zapisnik.

Žalba na rešenje o novčanoj kazni ne zadržava izvršenje rešenja.

Ako svedok pristane da svedoči neposredno pošto mu je kazna izrečena, staviće se van snage doneto rešenje.

Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog člana prouzrokovani troškovi postupka, svedok se može obavezati da snosi te troškove.

U slučaju da kažnjeno lice ne plati novčanu kaznu i troškove postupka, oni će se naplatiti prinudnim putem.

Kažnjavanje veštaka

Član 198.

Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove i da da svoj nalaz i mišljenje.

Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe, a svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da veštači, može mu se naložiti da nadoknadi prouzrokovane troškove, a može se i kazniti novčanom kaznom od 500,00 do 2.000,00 10.000,00 DO 50.000,00 dinara.

Rešenje o kažnjavanju unosi se u zapisnik.

Žalba protiv rešenja o kažnjavanju veštaka ne odlaže izvršenje rešenja.

U slučaju da veštak ne plati izrečenu novčanu kaznu, ona će se naplatiti prinudnim putem.

Ako veštak pristane da veštači neposredno pošto mu je kazna izrečena, staviće se van snage doneto rešenje.

GLAVA XXVIIA

SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE

ČLAN 206A

KADA SE PREKRŠAJNI POSTUPAK VODI ZA JEDAN PREKRŠAJ ILI ZA VIŠE PREKRŠAJA U STICAJU, OVLAŠĆENI PODNOSILAC ZAHTEVA MOŽE PREDLOŽITI OKRIVLjENOM I NjEGOVOM BRANIOCU ZAKLjUČENjE SPORAZUMA O PRIZNANjU KRIVICE, ODNOSNO OKRIVLjENI I NjEGOV BRANILAC MOGU OVLAŠĆENOM PODNOSIOCU ZAHTEVA PREDLOŽITI ZAKLjUČENjE TAKVOG SPORAZUMA.

KADA SE UPUTI PREDLOG IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, STRANKE I BRANILAC MOGU PREGOVARATI O USLOVIMA PRIZNANjA KRIVICE ZA PREKRŠAJ, ODNOSNO PREKRŠAJE KOJI SE OKRIVLjENOM STAVLjAJU NA TERET.

SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE MORA BITI U PISANOM OBLIKU I MOŽE SE PODNETI NAJKASNIJE DO ZAVRŠETKA PRVOG ROČIŠTA ZA ODRŽAVANjE PRETRESA.

SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE SE PODNOSI SUDIJI.

ČLAN 206B

SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE OKRIVLjENI U POTPUNOSTI PRIZNAJE PREKRŠAJ ZA KOJI SE TERETI, ODNOSNO PRIZNAJE JEDAN ILI VIŠE PREKRŠAJA UČINjENIH U STICAJU, KOJI SU PREDMET ZAHTEVA, A OKRIVLjENI I OVLAŠĆENI PODNOSILAC ZAHTEVA SE SAGLAŠAVAJU:

1. O VRSTI I VISINI KAZNE, ODNOSNO O DRUGIM PREKRŠAJNIM SANKCIJAMA KOJE ĆE OKRIVLjENOM BITI IZREČENE;

2. O ODUSTAJANjU OVLAŠĆENOG PODNOSIOCA ZAHTEVA OD PREKRŠAJNOG GONjENjA ZA PREKRŠAJE KOJI NISU OBUHVAĆENI SPORAZUMOM O PRIZNANjU KRIVICE;

3. O TROŠKOVIMA PREKRŠAJNOG POSTUPKA I O IMOVINSKOPRAVNOM ZAHTEVU;

4. O ODRICANjU STRANAKA I BRANIOCA OD PRAVA NA ŽALBU PROTIV ODLUKE SUDA DONESENE NA OSNOVU SPORAZUMA O PRIZNANjU KRIVICE, KADA JE SUD U POTPUNOSTI PRIHVATIO SPORAZUM.

U SPORAZUMU O PRIZNANjU KRIVICE OVLAŠĆENI PODNOSILAC ZAHTEVA I OKRIVLjENI SE MOGU SAGLASITI O IZRICANjU OKRIVLjENOM KAZNE KOJA PO PRAVILU NE MOŽE BITI ISPOD ZAKONSKOG MINIMUMA ZA PREKRŠAJ KOJI SE OKRIVLjENOM STAVLjA NA TERET.

IZUZETNO, KADA JE TO OČIGLEDNO OPRAVDANO ZNAČAJEM PRIZNANjA OKRIVLjENOG ZA RAZJAŠNjENjE PREKRŠAJA ZA KOJI SE TERETI, ČIJE BI DOKAZIVANjE BEZ TAKVOG PRIZNANjA BILO NEMOGUĆE ILI ZNATNO OTEŽANO, ODNOSNO OD ZNAČAJA ZA SPREČAVANjE, OTKRIVANjE ILI DOKAZIVANjE DRUGIH PREKRŠAJA, OVLAŠĆENI PODNOSILAC ZAHTEVA I OKRIVLjENI SE MOGU SAGLASITI DA SE OKRIVLjENOM IZREKNE BLAŽA KAZNA, NA NAČIN PROPISAN U ČLANU 40. OVOG ZAKONA.

OKRIVLjENI MOŽE U SPORAZUMU O PRIZNANjU KRIVICE PRIHVATITI OBAVEZU DA U ODREĐENOM ROKU VRATI IMOVINSKU KORIST STEČENU IZVRŠENjEM PREKRŠAJA, ODNOSNO DA VRATI PREDMET PREKRŠAJA.

ČLAN 206V

O SPORAZUMU O PRIZNANjU KRIVICE ODLUČUJE SUD, KOJI SPORAZUM REŠENjEM MOŽE ODBACITI, USVOJITI ILI ODBITI.

SUDIJA ĆE SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE ODBACITI AKO JE PODNET NAKON ŠTO JE ZAVRŠENO PRVO ROČIŠTE ZA ODRŽAVANjE PRETRESA. PROTIV REŠENjA O ODBACIVANjU SPORAZUMA O PRIZNANjU KRIVICE ŽALBA NIJE DOZVOLjENA.

SUD O SPORAZUMU O PRIZNANjU KRIVICE ODLUČUJE NA ROČIŠTU KOME PRISUSTVUJU OVLAŠĆENI PODNOSILAC ZAHTEVA, OKRIVLjENI I BRANILAC, A O ROČIŠTU SE OBAVEŠTAVAJU OŠTEĆENI I NjEGOV PUNOMOĆNIK.

ROČIŠTE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JE JAVNO, A JAVNOST SE SA CELOG TOKA ROČIŠTA ILI NjEGOVOG DELA REŠENjEM SUDA MOŽE ISKLjUČITI SAMO AKO POSTOJI NEKI OD RAZLOGA IZ ČLANA 209. STAV 2. OVOG ZAKONA.

SUD ĆE REŠENjEM ODBACITI SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE AKO NA ROČIŠTE NE DOĐE UREDNO POZVANI OKRIVLjENI. PROTIV REŠENjA O ODBACIVANjU SPORAZUMA O PRIZNANjU KRIVICE ŽALBA NIJE DOZVOLjENA. ROČIŠTE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA SE MOŽE ODRŽATI I BEZ PRISUSTVA UREDNO POZVANOG OVLAŠĆENOG PODNOSIOCA ZAHTEVA.

SUD ĆE OBRAZLOŽENIM REŠENjEM USVOJITI SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE I DONETI ODLUKU KOJA ODGOVARA SADRŽINI SPORAZUMA AKO UTVRDI:

1. DA JE OKRIVLjENI SVESNO I DOBROVOLjNO PRIZNAO PREKRŠAJ, ODNOSNO PREKRŠAJE KOJI SU PREDMET ZAHTEVA I DA JE ISKLjUČENA MOGUĆNOST PRIZNANjA OKRIVLjENOG U ZABLUDI;

2. DA JE SPORAZUM ZAKLjUČEN U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 206B OVOG ZAKONA;

3. DA JE OKRIVLjENI POTPUNO SVESTAN SVIH POSLEDICA ZAKLjUČENOG SPORAZUMA, A POSEBNO DA U POTPUNOSTI RAZUME DA SE SPORAZUMOM ODRIČE PRAVA NA SUĐENjE I ULAGANjE ŽALBE PROTIV PRESUDE SUDA DONETE NA OSNOVU REŠENjA O USVAJANjU SPORAZUMA;

4. DA POSTOJE I DRUGI DOKAZI KOJI POTKREPLjUJU PRIZNANjE KRIVICE OKRIVLjENOG;

5. DA SPORAZUMOM O PRIZNAVANjU KRIVICE NISU POVREĐENA PRAVA OŠTEĆENOG ILI DA ON NIJE PROTIVAN RAZLOZIMA PRAVIČNOSTI.

KADA NIJE ISPUNjEN JEDAN ILI VIŠE USLOVA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, ILI KADA KAZNA, ODNOSNO DRUGA PREKRŠAJNA SANKCIJA UTVRĐENA U SPORAZUMU O PRIZNANjU KRIVICE OČIGLEDNO NE ODGOVARA TEŽINI PREKRŠAJA KOJI JE OKRIVLjENI PRIZNAO, SUD ĆE DONETI OBRAZLOŽENO REŠENjE KOJIM SE SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE ODBIJA, A PRIZNANjE OKRIVLjENOG DATO U SPORAZUMU NE MOŽE BITI DOKAZ U PREKRŠAJNOM POSTUPKU.

KADA REŠENjE IZ STAVA 7. OVOG ČLANA POSTANE PRAVOSNAŽNO, SPORAZUM I SVI SPISI KOJI SU SA NjIM POVEZANI, UNIŠTAVAJU SE PRED SUDOM, O ČEMU SE SASTAVLjA SLUŽBENA BELEŠKA.

REŠENjE SUDA O SPORAZUMU O PRIZNANjU KRIVICE SE DOSTAVLjA OVLAŠĆENOM PODNOSIOCU ZAHTEVA, OKRIVLjENOM, BRANIOCU, OŠTEĆENOM I NjEGOVOM PUNOMOĆNIKU.

ČLAN 206G

PROTIV REŠENjA SUDA O ODBIJANjU SPORAZUMA O PRIZNANjU KRIVICE, ŽALBU U ROKU OD OSAM DANA OD DANA KADA IM JE REŠENjE DOSTAVLjENO MOGU IZJAVITI OVLAŠĆENI PODNOSILAC ZAHTEVA, OKRIVLjENI I NjEGOV BRANILAC.

PROTIV REŠENjA SUDA O USVAJANjU SPORAZUMA O PRIZNANjU KRIVICE NIJE DOZVOLjENA ŽALBA OKRIVLjENOG, NjEGOVOG BRANIOCA I PREDSTAVNIKA PODNOSIOCA ZAHTEVA, A, U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ŽALBU MOGU IZJAVITI OŠTEĆENI I NjEGOV PUNOMOĆNIK.

BLAGOVREMENU I DOZVOLjENU ŽALBU SUD ĆE DOSTAVITI VIŠEM PREKRŠAJNOM SUDU U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ŽALBE.

O ŽALBI IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA ODLUČUJE VIŠI PREKRŠAJNI SUD U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA ŽALBE.

VEĆE KOJE ODLUČUJE O ŽALBI PROTIV REŠENjA O SPORAZUMU O PRIZNANjU KRIVICE MOŽE ŽALBU ODBACITI AKO JE PODNETA PO PROTEKU ROKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, USVOJITI JE ILI JE ODBITI KAO NEOSNOVANU.

PROTIV REŠENjA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA ŽALBA NIJE DOZVOLjENA.

ČLAN 206D

KADA REŠENjE O USVAJANjU SPORAZUMA O PRIZNANjU KRIVICE POSTANE PRAVOSNAŽNO, SUDIJA BEZ ODLAGANjA DONOSI PRESUDU KOJOM OKRIVLjENOG OGLAŠAVA KRIVIM I IZRIČE MU KAZNU, ODNOSNO DRUGU PREKRŠAJNU SANKCIJU I ODLUČUJE O OSTALIM PITANjIMA PREDVIĐENIM U SPORAZUMU O PRIZNANjU KRIVICE.

PORED SADRŽAJA IZ SPORAZUMA O PRIZNANjU KRIVICE PRESUDA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SADRŽI I OSTALE PODATKE IZ ČLANA 219. OVOG ZAKONA.

PRESUDA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOSTAVLjA SE LICIMA IZ ČLANA 224. OVOG ZAKONA.

AKO JE SPORAZUMOM O PRIZNANjU KRIVICE PREDVIĐENO ODUSTAJANjE OVLAŠĆENOG PODNOSIOCA ZAHTEVA OD PREKRŠAJNOG GONjENjA ZA PREKRŠAJE KOJI NISU OBUHVAĆENI SPORAZUMOM O PRIZNANjU KRIVICE, SUD U ODNOSU NA TE PREKRŠAJE DONOSI PRESUDU IZ ČLANA 221. OVOG ZAKONA.

Staranje o održavanju reda

Član 212.

Dužnost sudije, odnosno službenog lica koje u organu uprave vodi prekršajni postupak jeste da se stara o održavanju reda za vreme izvođenja radnji u prekršajnom postupku.

Ako okrivljeni, njegov branilac, punomoćnik, oštećeni, zakonski zastupnik, svedok, veštak, tumač ili drugo lice koje prisustvuje radnjama u prekršajnom postupku ometa red ili se ne pokorava naređenjima za održavanje reda, sudija će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, može se narediti da se okrivljeni udalji, a ostala lica mogu se udaljiti i kazniti novčanom kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 10.000,00 DO 50.000,00 dinara. Odluka sudije odnosno službenog lica koja se tiče održavanja reda unosi se u zapisnik.

Punomoćniku ili braniocu koji posle kazne produži da narušava red može se uskratiti dalje zastupanje odnosno odbrana.

Ako kažnjeno lice ne plati izrečenu novčanu kaznu u određenom roku kazna će se naplatiti prinudnim putem.

Žalba protiv rešenja o kažnjavanju iz stava 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.

Protiv drugih odluka koje se odnose na održavanje reda i rukovođenje postupkom žalba nije dozvoljena.

ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVANjE PRAVOSNAŽNE PRESUDE

Dopuštenost zahteva

Član 254.

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude može se podneti protiv drugostepene presude zbog povrede zakona, a u slučaju i pod uslovima određenim ovim zakonom.

Okrivljeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv prvostepene odluke ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude, osim kad je samo po žalbi podnosioca zahteva izrečena stroža prekršajna sankcija iz člana 255. ovog zakona.

Slučajevi u kojima je dopušten zahtev za vanredno preispitivanje presude

Član 255.

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude može se podneti kad je izrečena:

kazna zatvora;

zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti;

zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti;

zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove;

zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon licu koje je po zanimanju vozač;

novčana kazna preko 100.000,00 dinara fizičkom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000,00 dinara pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje;

zaštitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje;

odluka o poništenju vozačke dozvole na osnovu člana 34. stav 5. ovog zakona.

Razlozi za podnošenje zahteva

Član 256.

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude može se podneti u sledećim slučajevima:

1. zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka (član 234. stav 1. tač. 1-4. i tač. 7-15. ovog zakona);

2. zbog povrede materijalnog prava na štetu kažnjenog predviđene u članu 235. ovog zakona;

3. zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 236. ovog zakona);

4. zbog odluke o kazni (član 237. stav 1. ovog zakona).

Ovlašćenje za podnošenje zahteva

Član 257.

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude mogu podneti kažnjeni, njegov branilac i zakonski zastupnik.

Rok za podnošenje zahteva

Član 258.

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude podnosi se u roku od petnaest dana od dana prijema presude donete u drugom stepenu.

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude podnosi se pismeno Vrhovnom kasacionom sudu.

Odlučivanje o zahtevu

Član 259.

O zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnažne presude odlučuje Vrhovni kasacioni sud.

Odluke povodom zahteva

Član 260.

Neblagovremeni, nedozvoljeni ili od neovlašćenog lica podnet zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude Vrhovni kasacioni sud odbaciće rešenjem.

Vrhovni kasacioni sud će presudom odbiti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se poziva podnosilac zahteva.

Kad Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude osnovan, doneće presudu odnosno rešenje kojim će ili preinačiti pravosnažnu presudu ili je ukinuti u celini ili delimično i predmet vratiti sudu, odnosno organu uprave na ponovno odlučivanje.

Ako Vrhovni kasacioni sud nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist kažnjenog postoje i za kojeg od kažnjenih saučesnika ili saizvršilaca, koji nisu podneli zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude, postupiće po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji.

Obaveze suda

Član 261.

Ako je pravosnažna presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovnu odluku, sud odnosno organ uprave dužan je da izvede sve procesne radnje na koje je ukazao Vrhovni kasacioni sud.

Pred sudom, odnosno organom uprave okrivljeni može isticati nove činjenice i nove dokaze.

Pri donošenju odluke sud, odnosno organ uprave vezan je zabranom iz člana 88. ovog zakona.

Odlaganje izvršenja

Član 262.

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude ne odlaže izvršenje presude, ali na predlog kažnjenog, Vrhovni kasacioni sud može naložiti sudu da odloži odnosno prekine izvršenje presude dok ne odluči o zahtevu, ako ima osnova iz kojih može zaključiti da će udovoljiti zahtevu.

Shodna primena Zakonika o krivičnom postupku

Član 263.

Na postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom, po zahtevu za vanredno preispitivanje protiv drugostepene presude shodno se primenjuju odredbe o zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnažne presude iz Zakonika o krivičnom postupku ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.

Član 294.

Osuđujuća presuda se može izvršiti i pre njene pravosnažnosti u sledećim slučajevima:

1. ako okrivljeni ne može da dokaže svoj identitet ili nema prebivalište, ILI NE ŽIVI NA ADRESI NA KOJOJ JE PRIJAVLjEN, ili ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a sud nađe da postoji osnovana sumnja da će okrivljeni osujetiti izvršenje izrečene kazne;

2. ako je okrivljeni kažnjen za teži prekršaj iz oblasti javnog reda i mira ILI TEŽI PREKRŠAJ KOJIM SE UGROŽAVA ŽIVOT ILI ZDRAVLjE LjUDI ILI AKO TO ZAHTEVAJU INTERESI OPŠTE BEZBEDNOSTI ILI SIGURNOSTI ROBNOG PROMETA ILI RAZLOZI MORALA ILI JE KAŽNjEN ZA PREKRŠAJ OD KOJEG MOGU NASTATI TEŽE POSLEDICE, a postoji osnovana sumnja da će ponoviti ili nastaviti sa vršenjem prekršaja ili da će izbeći izvršenje kazne zatvora.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana sud će u presudi odrediti da okrivljeni i pre pravosnažnosti presude pristupi izvršenju izrečene kazne.

Ako okrivljeni izjavi žalbu protiv presude kojom je određeno izvršenje presude pre njene pravosnažnosti, sud je dužan da žalbu sa spisom predmeta dostavi Višem prekršajnom sudu u roku od 24 časa, računajući od časa kada je žalbu primio, a Viši prekršajni sud dužan je da o žalbi odluči i svoju presudu dostavi sudu u roku od 48 časova računajući od časa prijema spisa predmeta.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti žalbu u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Ostavite komentar