PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAĆAJU
Član 1.
U Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 51/09 i 78/11), u članu 21. tačka 4) podtačka (2) posle zapete dodaju se reči: „odnosno usled dejstva opasnog tereta tokom njegovog transporta,”.
Član 2.
U članu 24. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Tužba iz stava 3. ovog člana dostavljena pre isteka roka iz stava 3. ovog člana smatra se preuranjenom.”
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
Član 3.
U članu 35. dodaju se st. 3, 4. i 5, koji glase:
„Društvo za osiguranje dužno je da 5% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti uplaćuje na račun pravnog lica koje obezbeđuje i sprovodi obavezno zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički fond) u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje.
Procenat iz stava 3. ovog člana obračunat na iznos bruto premije osiguranja od autoodgovornosti u prethodnom mesecu društvo za osiguranje uplaćuje do 20. u mesecu.
Uplatom iznosa iz stava 3. ovog člana smatra se da su izmirene sve stvarne štete iz stava 2. ovog člana prema Republičkom fondu.”
Član 4.
U članu 39. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Ako je najniža suma osiguranja te države viša od sume osiguranja iz člana 22. ovog zakona, šteta će se naknaditi do iznosa na koji je zaključeno osiguranje, odnosno u skladu sa polisom osiguranja motornog vozila inostrane registracije.”
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
Član 5.
U članu 61. stav 6. posle reči: „terorizma” dodaju se zapeta i reči: „otmice vazduhoplova, sabotaže, protivpravnog prisvajanja vazduhoplova i građanskih nemira”.
U stavu 7. posle reči: „do 500 kg,” dodaju se reči: „a koji se ne koriste u komercijalne svrhe, odnosno koji se koriste za obuku pilota, sportsko ili amatersko letenje, unutar vazdušnog prostora Republike Srbije,”.
U stavu 9. posle reči: „sa teritorije Evropske unije,” dodaju se reči: „odnosno Republike Srbije,”.
Član 6.
U članu 70. stav 2. menja se i glasi:
„Ministarstvo nadležno za poslove finansija daje saglasnost na visinu doprinosa iz stava 1. tačka 6) ovog člana, o čemu Udruženje obaveštava Narodnu banku Srbije.”
Član 7.
U članu 75. stav 4. reči: „prethodnoj godini” zamenjuju se rečima: „prethodnom mesecu”.
Član 8.
U članu 98. stav 1. tačka 6) reči: „član 39. stav 2,” zamenjuju se rečima: „član 39. stav 3,”.
Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:
„6a) ako ne uplaćuje sredstva u skladu sa članom 35. ovog zakona;”.
Član 9.
U članu 99. tačka 1) reči: „člana 39. stav 3.” zamenjuju se rečima: „člana 39. stav 4.”.
Član 10.
U članu 111. stav 3. reči: „iz stava 3.” zamenjuju se rečima: „iz stava 2.”.
U stavu 4. reči: „iz stava 3.” zamenjuju se rečima: „iz stava 2.”, a reči: „iz stava 2.” zamenjuju se rečima: „iz stava 1.”.
Član 11.
U članu 112. stav 1. reči: „stav 3.” zamenjuju se rečima: „stav 2.”.
Član 12.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 7. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, odnosno svojinske i obligacione odnose.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Donošenjem Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 51/09 i 78/11 – u daljem tekstu: Zakon), sistemski je regulisana oblast obaveznog osiguranja u saobraćaju imajući u vidu, kako regulativu Evropske unije i regulativu zemalja u okruženju, tako i stepen razvoja tržišta osiguranja u Republici Srbiji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (u daljem tekstu: Predlog zakona), nastao je kao rezultat analize primene Zakona u praksi i uticaja određenih odredbi na funkcionisanje tržišta obaveznog osiguranja u saobraćaju.
Naime, pojedina zakonska rešenja su pokazala određene nedostatke koji se manifestuju kroz teškoće u sprovođenju ili čak potpunu nemogućnost sprovođenja.
Takođe, praksa je pokazala da pojedina rešenja nisu jasno i precizno regulisana što otežava primenu samog Zakona na način kako je bila namera zakonodavca.
Predlogom zakona se uvodi, na inicijativu Ministarstva zdravlja, obaveza za društva za osiguranje da 5% bruto premije uplaćuju na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje do 20. u mesecu čime se smatra da su izmirene sve stvarne štete prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje tako da Republički fond za zdravstveno osiguranje nema pravo isticanja regresnih zahteva prema društvima za osiguranje.
Takođe, brisanjem, odnosno izmenama pojedinih odredbi postojećeg Zakona, poboljšava se primena Zakona, uz eliminisanje odredaba koje su bile neprimenljive, odnosno teško primenljive u praksi.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona, vrše se i određena pojašnjenja teksta Zakona, pravnotehničko usklađivanje sa evropskom regulativom, kao i tehničke ispravke teksta Zakona.
SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. precizira se lista lica koja nemaju pravo na naknadu štete, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, pošto navedena lica imaju pravo na naknadu štete po osnovu obaveznog osiguranja prevoza opasnog tereta.
Članom 2. otklanjaju se problemi koji se u nekim slučajevima pojavljuju u praksi a koji se tiču zahteva za naknadu štete i podnošenja tužbe pre zakonom predviđenih rokova za vansudsko rešavanje spora čime se povećavaju ukupni troškovi kod naknade štete uz istovremeno nepotrebno dodatno opterećivanje sudova.
Članom 3. uvodi se obaveza za društva za osiguranje da mesečno izdvajaju 5% bruto premije u korist Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje što predstavlja izmirenje svih šteta prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje tako da Republički fond za zdravstveno osiguranje nema pravo isticanja regresnih zahteva prema društvima za osiguranje.
Članom 4. se precizira do kog iznosa će se naknaditi šteta kada je pričinjena upotrebom motornog vozila inostrane registracije na teritoriji Republike Srbije.
Članom 5. dopunjuje se član 61. Zakona na način da se, u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta 785/2004 proširuje lista rizika koje pokriva obavezno osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima. Takođe, vrši se preciziranje za koje vazduhoplove obavezno osiguranje ne mora da pokriva štete zbog rizika rata i terorizma. Precizirana je i odredba koja se tiče obuhvata osiguranja za vazduhoplove koji samo preleću teritoriju Republike Srbije, bez poletanja ili sletanja sa njene teritorije.
Članom 6. ministarstvo nadležno za poslove finansija daje saglasnost na visinu doprinosa za vršenje javnih ovlašćenja Udruženja osiguravača Srbije, što je u skladu sa ranijom praksom i zakonskim rešenjima.
Članom 7. osnova za izračunavanje doprinosa društava za osiguranje se sa bruto premije obaveznih osiguranja ostvarenu u prethodnoj godini menja u bruto premiju obaveznih osiguranja ostvarenu u prethodnom mesecu što predstavlja realnije prikazivanje tržišnog učešća i dosadašnju praksu.
Čl. 8. i 9. vrši se pravnotehničko usklađivanje sa izmenama zakona u prethodnim članovima.
Čl. 10. i 11. vrši se tehničko usklađivanje pozivanja određenih stavova u navedenim članovima.
Članom 12. Predloga zakona određeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
– Određenje problema koje ovaj zakon treba da reši
Donošenjem Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 51/09 i 78/11 – u daljem tekstu: Zakon), sistemski je regulisana oblast obaveznog osiguranja u saobraćaju imajući u vidu, kako regulativu Evropske unije i regulativu zemalja u okruženju, tako i stepen razvoja tržišta osiguranja u Republici Srbiji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (u daljem tekstu: Predlog zakona), nastao je kao rezultat analize primene Zakona u praksi i uticaja određenih odredbi na funkcionisanje tržišta obaveznog osiguranja u saobraćaju.
Naime, pojedina zakonska rešenja su pokazala određene nedostatke koji se manifestuju kroz teškoće u sprovođenju ili čak potpunu nemogućnost sprovođenja.
Takođe, praksa je pokazala da pojedina rešenja nisu jasno i precizno regulisana što otežava primenu samog Zakona na način kako je bila namera zakonodavca.
Predlogom zakona se uvodi, na inicijativu Ministarstva zdravlja, obaveza za društva za osiguranje da 5% bruto premije uplaćuju na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje do 20. u mesecu čime se smatra da su izmirene sve stvarne štete prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje tako da Republički fond za zdravstveno osiguranje nema pravo isticanja regresnih zahteva prema društvima za osiguranje.
Takođe, brisanjem, odnosno izmenama pojedinih odredbi postojećeg Zakona, poboljšava se primena Zakona, uz eliminisanje odredaba koje su bile neprimenljive, odnosno teško primenljive u praksi.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona, vrše se i određena pojašnjenja teksta Zakona, pravnotehničko usklađivanje sa evropskom regulativom, kao i tehničke ispravke teksta Zakona.
– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem
Izmene i dopune predložene ovim zakonom povećaće pravnu sigurnost (preciziranje granica odgovornosti kod prevoza opasnih materija, smanjivanje sudskih postupaka i dr.).
Takođe, Zakonom o zdravstvenom osiguranju utvrđeno je da Republički fond, odnosno matična filijala, ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od društva za osiguranje kod kojeg je lice koje je upotrebom motornog vozila prouzrokovalo štetu, odnosno oštećenje zdravlja ili smrti osiguranog lica, zakljičilo ugovor o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Na osnovu navedene odredbe, Republički fond za zdravstveno osiguranje u regresnom postupku, odnosno pred nadležnim sudom, putem sprovođenja postupka za naknadu štete, pokušava da naplati troškove lečenja osiguranih lica koji su nastali zbog saobraćajne nesreće. Imajući u vidu da su ovakvi postupci dugotrajni, odnosno da prouzrokuju i dodatne troškove vođenja sudskog postupka, koji mnogo puta značajno utiču na ukupan iznos koji se naplaćuje u navedenom postupku, celishodnije je iskoristiti iskustva drugih sistema iz uporednog prava (Hrvatska, Slovenija) kako bi se izbegle mane navedenog postupka. Naime, dokazivanje i vođenje sudskih postupaka zahteva zapošljavanje velikog broja lica, kako na strani Republičkog fonda, tako i na strani društava za osiguranje, što dovodi do dodatnih troškova u postupku naknade štete po osnovu saobraćajnih nesreća i povreda koje su pretrpela osigurana lica Republičkog fonda. Iz tog razloga, a polazeći od iskustava u uporednim pravnim sistemima, predložena je navedena odredba (u Hrvatskoj je 2009. godine uvedena ova obaveza u Zakonu o zdravstvenom osiguranja – trenutno iznosi 7% funkcionalne premije; u Sloveniji Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju – 6,5% bruto premije; u Francuskoj ova stopa iznosi 15%, a u velikom broju evropskih zemalja ova stopa je preko 10%). Na navedeni način razvijene zemlje Evropske unije olakšale su način ostvarivanja naknade štete, odnosno regresnih zahteva u slučaju povreda lica koja imaju obavezno zdravstveno osiguranje. Na predloženi način bi se kontinuirano obezbeđivala sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za lečenje i rehabilitaciju, kao i za neophodne lekove, odnosno medicinska sredstva (ortopedska i druga pomagala za lica koja su pretrpela povrede i štetu po svoje zdravlje izazvane upotrebom motornih vozila). Ukoliko bi se prihvatilo predloženo rešenje, Republički fond za zdravstveno osiguranje bi mogao ostvariti prihode na godišnjem nivou od oko 900 miliona dinara (31. decembra 2010. godine ostvarena ukupna bruto premija osiguranja od autoodgovornosti je iznosila preko 18 milijardi dinara).
– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?
Pošto se izmene tiču materije koja je regulisana Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju, nije bilo drugih mogućnosti za rešavanje problema. Postojala je mogućnost da odredba koja se tiče obaveze izdvajanja društava za osiguranje za Republički fond za zdravstveno osiguranje bude u Zakonu o zdravstvenom osiguranju (takvo je rešenje u Hrvatskoj), ali je svrsihodnije da navedena odredba bude u Predlogu zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, pošto se navedena odredba odnosi na izdvajanje iz premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti (ovakvo rešenje je u Sloveniji).
– Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?
Kao što je već navedeno, predložene izmene se odnose na materiju koja je regulisana zakonom, tako da nije bilo mogućnosti za rešavanje problema na drugi način.
– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu?
Predložena rešenja će imati pozitivan uticaj na učesnike na tržištu osiguranja, kroz snižavanje troškova poslovanja. Takođe, pojedina rešenja će imati pozitivan uticaj i na Republički fond za zdravstveno osiguranje, kroz vremensku i novčanu uštedu na sudskim procesima, ali i nadležni sudovi kroz smanjenje broja predmeta koja se tiču postupka za naknadu štete od osiguranja od autoodgovornosti.
– Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima
Primena ovog zakona neće izazvati ni građanima ni privredi izdvajanje dodatnih troškova.
– Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Predložena rešenja prevashodno imaju uticaj na postojeće učesnike na tržištu osiguranja.
– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Predlogu zakona?
S obzirom na hitnost donošenja navedenog zakona, nije bila organizovana javna rasprava. Međutim, s obzirom da su neke predložene izmene već bile predmet predloga zakona, koji nije usvojen, navedene izmene sadrže inicijative društava za osiguranje, Udruženja osiguravača Srbije i drugih zainteresovanih strana. Što se tiče izmene člana 35. Zakona, navedeno predstavlja inicijativu Ministarstva zdravlja.
– Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?
Predložena rešenja u Predlogu zakona ne predviđaju izradu posebnih podzakonskih akata, već će rešenja u samom zakonu uticati na ostvarivanje razloga za njegovo donošenje.
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
U skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11) predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku kako bi pratio Zakon o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu zbog odredaba koje se tiču izdvajanja sredstava za Republički fond za zdravstveno osiguranje.
VII. PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Lica koja nemaju pravo na naknadu štete
Član 21.
Pravo na naknadu štete, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, nema:
1) vlasnik motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, za štete na stvarima;
2) vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta;
3) lice koje je svojevoljno ušlo u motorno vozilo čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;
4) lice koje je štetu pretrpelo:
(1) upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama, na kojima je cilj postizanje maksimalne brzine, kao i na probama (treningu) za ta takmičenja,
(2) usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog materijala, ODNOSNO USLED DEJSTVA OPASNOG TERETA TOKOM NJEGOVOG TRANSPORTA,
(3) usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.
Zahtev za naknadu štete i pravo na podnošenje tužbe
Član 24.
Potraživanje po osnovu osiguranja od autoodgovornosti oštećeno lice ostvaruje podnošenjem odštetnog zahteva neposredno društvu za osiguranje.
Oštećeno lice može podneti zahtev za naknadu štete društvu za osiguranje sa kojim je to lice zaključilo ugovor o osiguranju od autoodgovornosti, ako je takva mogućnost predviđena tim ugovorom, saglasno aktima poslovne politike društva.
Ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete, odnosno obaveštenje iz člana 25. stav 5. ovog zakona u roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva, odnosno ne isplati malu štetu u roku iz člana 27. ovog zakona, oštećeno lice može podneti tužbu sudu i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.
TUŽBA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DOSTAVLJENA PRE ISTEKA ROKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA SMATRA SE PREURANJENOM.
Društvo za osiguranje dužno je da zahtev iz stava 1. ovog člana evidentira u posebnoj knjizi šteta sa danom prijema zahteva, po redosledu prijema.
U slučaju naknade štete po zahtevu iz stava 2. ovog člana, društvo za osiguranje koje je isplatilo štetu ima pravo na regres od društva za osiguranje čiji je osiguranik odgovoran za štetu.
Isticanje regresnih zahteva pravnih lica iz oblasti socijalnog osiguranja
Član 35.
Pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja mogu, na ime isplaćenih obaveza za svoje osiguranike, prema društvu za osiguranje isticati regresne zahteve po osnovu osiguranja od autoodgovornosti u iznosu stvarne štete, do iznosa najviše obaveze društva, u slučajevima kad te zahteve, prema odgovarajućim propisima, mogu isticati prema licu odgovornom za štetu.
Stvarnom štetom iz stava 1. ovog člana smatraju se troškovi lečenja i drugi nužni troškovi prouzrokovani lečenjem, kao i srazmeran iznos penzije oštećenog lica odnosno članova njegove porodice, a koji se određuje u kapitalizovanom iznosu prema preostalom vremenu staža osiguranja i godinama života lica potrebnih za sticanje prava na starosnu penziju.
DRUŠTVO ZA OSIGURANJE DUŽNO JE DA 5% BRUTO PREMIJE OSIGURANJA OD AUTOODGOVORNOSTI UPLAĆUJE NA RAČUN PRAVNOG LICA KOJE OBEZBEĐUJE I SPROVODI OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE (U DALJEM TEKSTU: REPUBLIČKI FOND) U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE.
PROCENAT IZ STAVA 3. OVOG ČLANA OBRAČUNAT NA IZNOS BRUTO PREMIJE OSIGURANJA OD AUTOODGOVORNOSTI U PRETHODNOM MESECU DRUŠTVO ZA OSIGURANJE UPLAĆUJE DO 20. U MESECU.
UPLATOM IZNOSA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA SMATRA SE DA SU IZMIRENE SVE STVARNE ŠTETE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PREMA REPUBLIČKOM FONDU.
Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila inostrane registracije
Član 39.
Lice kome je pričinjena šteta upotrebom motornog vozila inostrane registracije na teritoriji Republike Srbije, za koje postoji valjana međunarodna isprava ili drugi dokaz o osiguranju od autoodgovornosti, podnosi odštetni zahtev društvu za osiguranje koje je dobilo ovlašćenje Udruženja za obavljanje poslova koji proizlaze iz međunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu.
AKO JE NAJNIŽA SUMA OSIGURANJA TE DRŽAVE VIŠA OD SUME OSIGURANJA IZ ČLANA 22. OVOG ZAKONA, ŠTETA ĆE SE NAKNADITI DO IZNOSA NA KOJI JE ZAKLJUČENO OSIGURANJE, ODNOSNO U SKLADU SA POLISOM OSIGURANJA MOTORNOG VOZILA INOSTRANE REGISTRACIJE.
Ako društvo za osiguranje kome je podnet odštetni zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema tog zahteva ne isplati naknadu štete, oštećeno lice ima pravo da odštetni zahtev podnese Udruženju.
Ako Udruženje ne isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana prijema odštetnog zahteva, oštećeno lice može podneti tužbu protiv Udruženja ili društva za osiguranje iz stava 1. ovog člana i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.
Obaveza osiguranja vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima
Član 61.
Vlasnik vazduhoplova dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom vazduhoplova pričini trećim licima i putnicima.
Treće lice iz stava 1. ovog člana je svako lice, osim putnika i članova letačke i kabinske posade vazduhoplova koji su na dužnosti u toku leta.
Putnik iz stava 1. ovog člana je svako lice koje se prevozi vazduhoplovom, uz saglasnost vlasnika vazduhoplova, osim članova letačke i kabinske posade vazduhoplova koji su na dužnosti u toku leta.
Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana pokriva i štete pričinjene teretu i prtljagu.
Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne mora pokrivati štete pričinjene teretu i prtljagu, ako se vazduhoplov ne koristi u komercijalne svrhe.
Ugovorom o osiguranju iz stava 1. ovog člana pokrivene su i štete zbog rizika rata i terorizma, OTMICE VAZDUHOPLOVA, SABOTAŽE, PROTIVPRAVNOG PRISVAJANJA VAZDUHOPLOVA I GRAĐANSKIH NEMIRA.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, za vazduhoplove kojima MTOM iznosi do 500 kg, A KOJI SE NE KORISTE U KOMERCIJALNE SVRHE, ODNOSNO KOJI SE KORISTE ZA OBUKU PILOTA, SPORTSKO ILI AMATERSKO LETENJE, UNUTAR VAZDUŠNOG PROSTORA REPUBLIKE SRBIJE, ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne mora pokrivati štete zbog rizika rata i terorizma.
Vlasnik inostranog vazduhoplova koji ulazi u vazdušni prostor Republike Srbije mora biti osiguran od odgovornosti za štetu iz stava 1. ovog člana, ako nema drugo obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno.
Izuzetno od stava 8. ovog člana, vlasnik vazduhoplova koji nije registrovan u Republici Srbiji, odnosno državi članici Evropske unije, odnosno čiji je vazduhoplov registrovan izvan teritorije Evropske unije i čiji letovi ne uključuju sletanje na teritoriju ili poletanje sa teritorije Evropske unije, ODNOSNO REPUBLIKE SRBIJE, nego samo let u vazdušnom prostoru Republike Srbije, ne mora ugovorom o osiguranju iz stava 1. ovog člana imati pokrivene štete pričinjene putnicima, teretu i prtljagu.
Registracija vazduhoplova i produženje registracije može se izvršiti kad se organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana.
Vlasnik vazduhoplova koji ne podleže obaveznoj godišnjoj registraciji, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana prilikom dobijanja odgovarajuće dozvole za upotrebu.
Član 70.
Udruženje, čiji su članovi sva društva za osiguranje koja obavljaju poslove obaveznog osiguranja u saobraćaju, vrši sledeća javna ovlašćenja:
1) obavlja poslove nacionalnog biroa osiguranja koji proizlaze iz međunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu;
2) propisuje i štampa obrasce i vrši kontrolu upotrebe međunarodne karte osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu, kao i obradu odštetnih zahteva u vezi s tim osiguranjem (zelena karta);
3) vodi Informacioni centar, Biro za naknadu štete i Registar štetnih događaja;
4) prikuplja, obrađuje, čuva, dostavlja, odnosno objavljuje na svom veb sajtu podatke od značaja za obavljanje poslova poverenih ovim zakonom, uključujući i podatke o postavljenim odštetnim zahtevima po svakoj polisi osiguranja za primenu bonus – malus sistema, koje su društva za osiguranje dužna da dostavljaju Udruženju;
5) predstavlja društva za osiguranje pred državnim i drugim nadležnim organima u zemlji i međunarodnim organizacijama za osiguranje;
6) utvrđuje visinu doprinosa koji uplaćuju društva za osiguranje radi obezbeđivanja sredstava za izvršenje poslova Udruženja poverenih ovim zakonom;
7) donosi kodeks o ponašanju u poslovima obaveznog osiguranja;
8) obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.
Udruženje obaveštava Narodnu banku Srbije o visini doprinosa iz stava 1. tačka 6) ovog člana.
MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA DAJE SAGLASNOST NA VISINU DOPRINOSA IZ STAVA 1. TAČKA 6) OVOG ČLANA, O ČEMU UDRUŽENJE OBAVEŠTAVA NARODNU BANKU SRBIJE.
Udruženje sastavlja obračun prihoda i rashoda koji se odnosi na vršenje javnih ovlašćenja i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Udruženje je dužno da podatke za primenu bonus – malus sistema, po zahtevu, dostavi Narodnoj banci Srbije i društvu za osiguranje.
Sredstva
Član 75.
Izvori sredstava Garantnog fonda su:
1) doprinosi društava za osiguranje;
2) sredstva budžeta Republike Srbije u prvoj godini rada;
3) prihodi od ulaganja i drugi prihodi Garantnog fonda;
4) drugi izvori u skladu sa zakonom.
Sredstva koja se obrazuju doprinosom društava za osiguranje služe za pokriće obaveza iz člana 74. ovog zakona i za pokriće troškova poslovanja Garantnog fonda.
Društva za osiguranje sredstva iz stava 2. ovog člana obezbeđuju izdvajanjem iz premije obaveznih osiguranja.
Doprinosi društva za osiguranje iskazuju se u procentualnom iznosu u odnosu na bruto premiju obaveznih osiguranja ostvarenu u prethodnoj godini PRETHODNOM MESECU.
Visinu doprinosa društva za osiguranje utvrđuje upravni odbor Garantnog fonda, uz saglasnost Vlade.
Član 98.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup društvo za osiguranje:
1) ako ne zaključi ugovor o obaveznom osiguranju u skladu sa uslovima osiguranja i tarifama premija, koji su na snazi u vreme zaključenja ugovora o osiguranju ili odbije ponudu za zaključenje tog ugovora ili uz zaključen ugovor o osiguranju ne preda uslove osiguranja i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (član 5. st. 1. do 3. i član 31. stav 2);
2) ako otpočne da primenjuje uslove obaveznog osiguranja, tarifu i premijski sistem pre isteka roka iz člana 6. stav 1. ovog zakona ili posle izdavanja naloga iz stava 3. tog člana;
3) ako zaključi ugovor o obaveznom osiguranju suprotno članu 7. ovog zakona;
4) ako ne prikuplja, ne obrađuje i ne čuva podatke o osiguranicima, osiguranim prevoznim sredstvima, štetnim događajima i likvidaciji šteta i druge podatke, po osnovu obaveznog osiguranja i ne održava bazu podataka o tim podacima ili te podatke ne dostavlja Udruženju na propisan način (član 9. i član 42. stav 3);
5) ako ne zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti na obrascu polise osiguranja jedinstvenom za teritoriju Republike Srbije (član 19. stav 1);
6) ako danom prijema odštetnog zahteva ne evidentira zahtev u posebnoj knjizi šteta, po redosledu prijema ili ako u propisanim rokovima od dana prijema odštetnog zahteva ne utvrdi osnov i visinu tog zahteva, ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete, ne isplati nesporni deo naknade štete, odnosno naknadu štete oštećenom licu, odnosno ne obavesti to lice o nepostojanju osnova na naknadu štete (član 24. stav 4, čl. 25. i 27, član 39. stav 2 3, član 40, član 49. i član 106);
6A) AKO NE UPLAĆUJE SREDSTVA U SKLADU SA ČLANOM 35. OVOG ZAKONA;
7) ako ne vrši obračun premije osiguranja saglasno odredbama čl. 42. i 43. ovog zakona;
8) ako sa tehničkim pregledom ili sa njim povezanim licem zaključi ugovor suprotno članu 44. stav 4. ovog zakona;
9) ako omogući tehničkom pregledu naplatu premije osiguranja (član 44. stav 5);
10) ako posluje suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;
11) ako ne odredi ovlašćenog predstavnika za rešavanje šteta u državama članicama Evropske unije (član 47);
12) ako Udruženju ne dostavlja podatke propisane članom 50. stav 6. ovog zakona;
13) ako blagovremeno ne izda potvrdu iz člana 59. ovog zakona;
14) ako ne uplaćuje doprinose u Garantni fond, odnosno Udruženje saglasno odredbama čl. 57, 70, 75. i 112. ovog zakona;
15) ako postupa suprotno članu 108. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u društvu za osiguranje novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Član 99.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za privredni prestup odgovorno lice u Udruženju:
1) ako ne isplati naknadu štete oštećenom licu u roku iz člana 39. stav 3 4. ovog zakona;
2) ako na svom veb sajtu ne objavljuje blagovremeno podatke iz člana 42. stav 4. i člana 70. stav 1. tačka 4) ovog zakona;
3) ako ne organizuje Informacioni centar, Biro za naknadu štete i Registar štetnih događaja i ne obezbedi njihov rad u skladu sa ovim zakonom (čl. 50. do 58. i član 70);
4) ako ne dostavlja podatke saglasno članu 70. stav 4. ovog zakona.
Početak rada Garantnog fonda
Član 111.
Do početka rada Garantnog fonda poslove iz njegovog delokruga obavljaće Udruženje, saglasno propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Udruženje je dužno da poslovanje nastalo po osnovu obaveza garantnog fonda pri Udruženju proisteklih po osnovu ugovora o obaveznom osiguranju zaključenim sa društvima za osiguranje kojima je oduzeta dozvola za obavljanje poslova osiguranja do dana stupanja na snagu ovog zakona, obavlja preko posebnog namenskog računa garantnog fonda pri Udruženju.
Poseban namenski račun garantnog fonda pri Udruženju iz stava 3. 2. ovog člana Udruženje je dužno da otvori po stupanju na snagu ovog zakona.
Danom početka rada Garantnog fonda Udruženje će tom fondu preneti sredstva, prava i obaveze u vezi sa tim sredstvima, koji se odnose na teritoriju Republike Srbije, kao i pripadajuću opremu, arhivu i dokumentaciju koja je služila za obavljanje poslova tog fonda, osim onih koji se odnose na izmirivanje obaveza iz stava 3. 2. ovog člana. Garantni fond će preuzeti i zaposlene u Udruženju koji su u Udruženju, na dan stupanja na snagu ovog zakona, obavljali poslove Garantnog fonda iz stava 2. 1. ovog člana.
Izvori sredstava za izmirivanje obaveza od strane garantnog fonda pri Udruženju
Član 112.
Izvori sredstava garantnog fonda pri Udruženju za pokriće obaveza iz člana 111. stav 3. 2. ovog zakona su: dodatni doprinos društava za osiguranje i drugi izvori saglasno propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dodatni doprinos iz stava 1. ovog člana uplaćuju društva za osiguranje izdvajanjem iz premije obaveznog osiguranja i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu zaključila ugovor o osiguranju od odgovornosti, na način, u rokovima i obimu koje utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija.
Pod drugim izvorima iz stava 1. ovog člana smatraju se sredstva pribavljena iz budžeta Republike Srbije, deo sredstava ostvarenih privatizacijom društava za osiguranje, donacije domaćih i stranih pravnih lica i druga sredstva koja utvrdi ministar nadležan za poslove finansija.
Visinu sredstava iz budžeta Republike Srbije utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija.
Agencija za osiguranje depozita, koja obavlja funkciju stečajnog upravnika u društvima za osiguranje kojima je oduzeta dozvola za obavljanje poslova osiguranja do dana stupanja na snagu ovog zakona i nad kojima je pokrenut postupak stečaja, dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavlja mesečne izveštaje o prijavljenim potraživanjima, kao i projekciju očekivanog dospeća obaveza za naredna tri meseca za štete nastale po osnovu zaključenih ugovora o obaveznom osiguranju sa tim društvima za osiguranje.
Udruženje ulaže sredstva koja su namenjena za izmirenje obaveza garantnog fonda pri Udruženju, shodnom primenom propisa kojima je regulisano deponovanje i ulaganje sredstava osiguranja društava za osiguranje.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – VLADA
Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
Sporazum: Poglavlje III Pružanje usluga – član 61. i član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Četiri godine od dana stupanja na snagu Sporazuma.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Delimično ispunjene
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
U toku je postepena liberalizacija kretanja kapitala, koja će biti potpuno sprovedena u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Ne postoji
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov IV, Poglavlje 3. – Usluge, član 56.
Predmetni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju potpuno je usklađen sa navedenim primarnim izvorom prava EU
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Uredba 785/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. aprila 2004. godine o zahtevima osiguranja za avio prevoznike i kompanija za (Službeni glasnik L 138, 30/04/2004 str. 1-6) – delimično usklađeno
Regulation (EC) No 785/2004 of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on insurance requirements for air carriers and aircraft operators (Official Journal L 138 , 30/04/2004 p. 1 –6)
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Predložena rešenja sadržana u Predlogu zakona usklađena su sa odredbama Uredbe koje su relevantne za normativnu sadržinu Predlog zakona. Ostale odredbe nisu predmet regulisanja ovog zakona, što se može videti iz Tabele usklađenosti
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne 1. Naziv propisa EU Uredba 785/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. aprila 2004. godine o zahtevima osiguranja za avio prevoznike i kompanija za (Službeni glasnik L 138, 30/04/2004 str. 1-6)Regulation (EC) No 785/2004 of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on insurance requirements for air carriers and aircraft operators (Official Journal L 138 , 30/04/2004 p. 1 –6) 2. „CELEX” oznaka EU propisa 32004R0785 3. Ovlašćeni predlagač propisa – VladaObrađivač – Ministarstvo finansija 4. datum izrade tabele23.11.2011. 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćajuDraft Law on Amendments and Supplements to the Law on Compulsory Traffic Insurance 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa (član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU 2.2.g 2. This Regulation shall not apply to:(g) aircraft, including gliders, with a MTOM of less than 500 kg, and microlights, which;- are used for non-commercial purposes, or- are used for local flight instruction which does not entail the crossing of international borders,in so far as the insurance obligations under this Regulation relating to the risks of war and terrorism are concerned. 8.2. Izuzetno od stava 6. ovog člana, za vazduhoplove kojima MTOM iznosi do 500 kg, A KOJI SE NE KORISTE U KOMERCIJALNE SVRHE, ODNOSNO KOJI SE KORISTE ZA OBUKU PILOTA, SPORTSKO ILI AMATERSKO LETENJE, UNUTAR VAZDUŠNOG PROSTORA REPUBLIKE SRBIJE, ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne mora pokrivati štete zbog rizika rata i terorizma. Potpuno usklađeno Potpuna usklađenost zajedno sa Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 51/09 i 78/11). 6.2. For liability in respect of baggage, the minimum insurance cover shall be 1000 SDRs per passenger in commercial operations. 6.3. For liability in respect of cargo, the minimum insurance cover shall be 17 SDRs per kilogram in commercial operations. 6.4. Paragraphs 1, 2 and 3 shall not apply with respect to flights over the territory of the Member States carried out by non-Community air carriers and by aircraft operators using aircraft registered outside the Community which do not involve a landing on, or take-off from, such territory. 2. (osim 2.2.g, 2.3 i 2.4), 3, 4. (osim 4.1), 5, 6.5, 7. i 8. Neusklađeno Navedene odredbe nisu predmet ovog zakona 1, 2.3, 2.4, 9, 10. i 11. Neprenosivo Navedene odredbe nisu predmet usklađivanja