PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O EKONOMSKOJ SARADNjI IZMEĐU
VLADE REPUBLIKE SRBIJE
I VLADE REPUBLIKE HRVATSKE
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, sačinjen 24. juna 2009. godine u Zagrebu, u originalu na srpskom jeziku i hrvatskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske u originalu na srpskom jeziku glasi:
Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Hrvatske (u daljem tekstu: ugovorne strane),
– vođene željom za razvijanjem ekonomskih odnosa na osnovu ravnopravnosti i uzajamnih interesa,
– uverene da odgovarajući ugovorni okvir uspostavlja povoljne uslove i odgovarajuću osnovu za dalju saradnju,
– u skladu sa važećim zakonodavstvom u dve zemlje i u skladu s načelima međunarodnog prava,
sporazumele su se kako sledi:
Član 1.
Ugovorne strane podstiču u skladu sa njihovim važećim zakonodavstvom širenje i raznovrsnost obostrano korisne ekonomske saradnje na svim područjima važnim za ekonomski i socijalni razvoj.
Član 2.
U okviru svojih nadležnosti svaka će ugovorna strana obavestiti drugu ugovornu stranu o mogućoj saradnji koja se odnosi na razvoj industrijskih i uzajamnih ekonomskih odnosa između dve zemlje, posebno u sledećim oblastima:
a) brodogradnja;
b) mašinogradnja;
v) energetika i elektrotehnička industrija;
g) infrastruktura;
d) poljoprivreda i prehrambena industrija;
đ) farmaceutska industrija;
e) duvanska industrija;
ž) hemijska industrija;
z) drvna industrija;
i) turizam;
j) saradnja malih i srednjih preduzeća;
k) druga područja ekonomske i industrijske saradnje koja mogu biti međusobno dogovorena.
Član 3.
Ugovorne strane će nastojati da prošire i intenziviraju saradnju na sledeće načine:
a) podsticanjem povezanosti i jačanjem saradnje između donosioca odluka o ekonomskom razvoju, institucija država ugovornih strana, profesionalnih organizacija, poslovnih udruženja, privrednih komora, regionalnih i lokalnih organa, podsticanjem razmene ekonomskih informacija od uzajamnog interesa, kao i poseta njihovih predstavnika i ostalih ekonomskih delegacija;
b) razmenom informacija o razvojnim prioritetima i olakšavanju saradnje privrednih subjekata u razvojnim projektima;
v) ubrzavanjem uspostavljanja novih kontakata i jačanjem postojećih između poslovnih subjekata dveju zemalja, podsticanjem poseta, sastanaka i drugog uzajamnog delovanja između pojedinaca i privrednih društava;
g) razmenom poslovnih informacija, podsticanjem učešća na sajmovima i izložbama, organizacijom poslovnih događaja, seminara, simpozijuma i konferencija;
d) podsticanjem intenzivnijeg učešća malih i srednjih preduzeća u uzajamnim ekonomskim odnosima;
đ) podsticanjem saradnje u pružanju savetodavnih usluga, marketinga, saveta i stručnih usluga na područjima od uzajamnog interesa;
e) jačanjem finansijskih institucija i banaka za uspostaljanje bliskih kontakata i jačanjem njihove saradnje;
ž) podsticanjem ulaganja, zajedničkih ulaganja, osnivanjem predstavništava i filijala privrednih društava;
z) podsticanjem međuregionalne saradnje i saradnje na međunarodnom nivou o pitanjima od uzajamnog interesa; i
i) saradnjom na tržištima trećih zemalja.
Član 4.
Ugovorne strane obrazovaće Zajednički odbor za sprovođenje i podsticanje ekonomske saradnje između ugovornih strana i kontrolu sprovođenja ovog sporazuma.
Zajednički odbor čine predstavnici koje predlažu ugovorne strane. Ugovorne strane smatraju korisnim da se u Zajednički odbor uključe predstavnici poslovnog sektora. Sastanci Zajedničkog odbora održavaju se na zahtev svake ugovorne strane, po mogućnosti jednom godišnje, naizmenično u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj.
Zadaci Zajedničkog odbora obuhvataju posebno sledeće:
analizu razvoja međusobnih ekonomskih odnosa;
b) utvrđivanje novih mogućnosti za dalji razvoj buduće ekonomske saradnje;
g) izradu predloga za poboljšanje uslova ekonomske saradnje;
d) davanje predloga za sprovođenje ovog sporazuma.
Član 5.
Sve razlike između ugovornih strana u primeni ili tumačenju ovog sporazuma rešavaće se pregovorima diplomatskim putem.
Član 6.
U slučaju potrebe sporazum se može izmeniti i dopuniti uz obostranu saglasnost ugovornih strana. Takve izmene i dopune stupiće na snagu u skladu sa članom 8. ovog sporazuma.
Član 7.
Od datuma pristupanja jedne od država ugovornih strana Evropskoj uniji ovaj sporazum će se primenjivati ne dirajući u obaveze koje proizlaze iz tog članstva. Zbog toga se na odredbe ovog sporazuma ne sme pozivati, ili ih tumačiti na način koji bi poništio, ili na drugi način uticao na obaveze države te ugovorne strane predviđene Ugovorom o Evropskoj uniji, niti na obaveze koje proizlaze iz budućih međunarodnih ugovora, koji će se zaključiti i zameniti navedeni Ugovor.
Član 8.
Ovaj sporazum stupa na snagu datumom pristupanja jedne od država ugovornih strana Evropskoj uniji, o čemu će odnosna ugovorna strana blagovremeno obavestiti drugu ugovornu stranu, pod uslovom da su do tog datuma ugovorne strane izvestile jedna drugu u pismenom obliku, diplomatskim putem, o okončanju svojih unutrašnjih pravnih postupaka potrebnih za njegovo stupanje na snagu.
Ukoliko ugovorne strane ne izveste jedna drugu o okončanju svojih unutrašnjih postupaka do datuma pristupanja jedne od država ugovornih strana Evropskoj uniji, ovaj sporazum stupiće na snagu prvog dana sledećeg meseca od datuma prijema poslednjeg pismenog obaveštenja kojim se ugovorne strane međusobno obaveštavaju, diplomatskim putem, o okončanju njihovih unutrašnjih postupaka potrebnih za njegovo stupanje na snagu.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi Trgovinski sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Hrvatske, zaključen u Zagrebu 18. avgusta 1998. godine.
Član 9.
Ovaj sporazum ostaje na snazi za period od pet godina i automatski se produžava za naredne petogodišnje periode, ukoliko jedna od ugovornih strana ne obavesti drugu, pisanim putem, o svojoj nameri da ga stavi van snage. Sporazum prestaje da važi prvog dana četvrtog meseca nakon datuma kojeg je druga ugovorna strana primila to obaveštenje.
Sačinjeno u Zagrebu, dana 24. juna 2009. godine u dva originala, svaki na srpskom i hrvatskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako verodostojna.
ZA VLADUREPUBLIKE SRBIJEMlađan Dinkić ZA VLADUREPUBLIKE HRVATSKEDamir Polančec
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije -Međunarodni ugovori”.
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona, sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojem Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predvićena obaveza njihovog potvrđivanja.
1. Inicijativu za zaključivanje Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, pokrenula je hrvatska strana početkom 2009. godine obrazlažući je potrebom da se bilateralna regulativa u oblasti ekonomskih odnosa uskladi sa standardima i propisima EU.
U skladu sa tim, zaključcima 05 Broj: 018-1396/2009 od 13. marta 2009. i 05 Broj: 018-1396/2009-001 od 4.juna 2009. godine Vlada je utvrdila Osnovu za vođenje pregovora i zaključivanje Sporazuma o ekonomskoj saradnji.
Sporazum je potpisan u Zagrebu 24. juna 2009. godine. U ime Vlade Republike Srbije Sporazum je potpisao Mlađan Dinkić, podpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, a u ime Vlade Republike Hrvatske Damir Polančec, potpredsednik Vlade i ministar gospodarstva, rada i poduzetništva.
2. Republika Hrvatska predstavlja značajnog trgovinsko-ekonomskog partnera Republike Srbije sa svetom. Od važnosti za ekonomsku saradnju je činjenica da se radi o susednoj zemlji sa kojom postoje velike mogućnosti za svestrani razvoj ekonomske saradnje. Republika Hrvatska je jedna od najznačajnijih zemalja ulagača u Republiku Srbiju. Do sada je prema podacima hrvatske strane u Republiku Srbiju uloženo oko 410 mln.evra.
U međusobnim ekonomskim odnosima posebno mesto zauzima robna razmena, koja u poslednjih sedam godina beleži stalan rast.
U 2008.godini ukupna robna razmena iznosila je 988,3 mil.USD. U tome naš izvoz 434,5 mil.USD ili 31,3 % više, dok je uvoz u istom periodu iznosio 553,8 mil.USD ili 4,3 % više nego u istom periodu 2007. godine.
U periodu januar-april 2009. godine, negativan uticaj svetske ekonomske krize odrazio se i na kretanja robne razmene sa Hrvatskom. Ukuppna razmena iznosila je 186,7 mil.USD, od toga naš izvoz 79,9 mil.USD, ili za 41,8% manje nego u iszom periodu 2007. godine, a uvoz 106,8 mil.USD, odnosno 36,4 % manje nogo u navedenom periodu 2007. godine.
Mogućnosti za dalji razvj saradnje postoje kroz otvaranje tržišta za ulaganja, trgovinu uslugama i razvoj viših oblika privredne saradnje, posebno u oblasti mašinogradnje, elektroindustrije, kožarsko-prerađivačke i tekstilne industrije, poljoprivrede i drvne industrije.
3. Sporazum se sastoji od sedam članova.Uvodni deo sadrži zajedničke stavove o potrebi, značaju i ciljevima, koji se žele postići zaključivenjem sporazuma.
U članu 1. ugovorne strane potvrđuju svoj interes da, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, doprinose razvoju, proširivanju i raznovrsnosti uzajamno korisne ekonomske saradnje.
Član 2. sadrži prioriteten oblast saradnje: mašinogradnja, energetika i elektro industrija, infrastruktura, brodogradnja, poljoprivreda i prehrambena industrija, farmaceutska industrija, duvanska industrija, hemijska industrija, drvna industrija, turizam, saradnja malih i srednjih preduzeća. Međusobno se mogu dogovoriti i druga područja ekonomske i industrijske saradnje.
Razvoj i proširivanje bilateralne saradnje predviđeni su u članu 3. sporazuma i putem aktivnosti Zajedničke komisije iz člana 4. koju ugovorne strane u tu svrhu obrazuju.
Članom 5. predviđa se da se razlike između ugovornih strana u primeni ili tumačenju ovog sporauzuma rešavaju pregovorima diplomatskim putem. Članom 6. predviđena je mogućnost izmena i dopuna Sporazuma, a njihovo stupanje na snagu regulisano je članom 8. Sporazuma.
Član 7. predviđa da se od datuma pristupanja jedne od država ugovornih strana Evropskoj uniji ovaj Sporazum i dalje primenjuje ne dirajući u obaveze koje proizlaze iz tog članstva.
Članom 8. regulisano je stupanje na snagu ovog i prestanak važenja Trgovinskog sporazuma između Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Hrvatske, zaključenog 18. avgusta 1998. godine.
Period važenja i raskid Sporazuma regulisani su članom 9. sporazuma.
OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona predviđa se potvrđivanje Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, koji je sačinjen u Zagrebu 24.juna 2009.godine u originalu na srpskom i hrvatskom jeziku.
U članu 2. Zakona dat je tekst Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, u originalu na srpskom jeziku.
Članom 3. Zakona predviđeno je stupanje Zakona na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije-Međunarodni ugovori“.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
SPORAZUM
Vlada Republike Hrvatske i Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: ugovorne strane),
– vođene željom za razvijanjem ekonomskih odnosa na osnovu ravnopravnosti i uzajamnih interesa,
– uverene da odgovarajući ugovorni okvir uspostavlja povoljne uslove i odgovarajuću osnovu za dalju saradnju,
– u skladu sa važećim zakonodavstvom u dve zemlje i u skladu s načelima međunarodnog prava,
sporazumele su se kako sledi:
Član 1.
Ugovorne strane podstiču u skladu sa njihovim važećim zakonodavstvom širenje i raznovrsnost obostrano korisne ekonomske saradnje na svim područjima važnim za ekonomski i socijalni razvoj.
Član 2.
U okviru svojih nadležnosti svaka će ugovorna strana obavestiti drugu ugovornu stranu o mogućoj saradnji koja se odnosi na razvoj industrijskih i uzajamnih ekonomskih odnosa između dve zemlje, posebno u sledećim oblastima:
a) brodogradnja;
b) mašinogradnja;
v) energetika i elektrotehnička industrija;
g) infrastruktura;
d) poljoprivreda i prehrambena industrija;
đ) farmaceutska industrija;
e) duvanska industrija;
ž) hemijska industrija;
z) drvna industrija;
i) turizam;
j) saradnja između malih i srednjih preduzeća;
k) druga područja ekonomske i industrijske saradnje koja mogu biti međusobno dogovorena.
Član 3.
Ugovorne strane će nastojati da prošire i intenziviraju saradnju na sledeće načine:
podsticanjem povezanosti i jačanjem saradnje između donosioca odluka o ekonomskom razvoju, institucija država ugovornih strana, profesionalnih organizacija, poslovnih udruženja, privrednih komora, regionalnih i lokalnih organa, podsticanjem razmene ekonomskih informacija od uzajamnog interesa, kao i poseta njihovih predstavnika i ostalih ekonomskih delegacija;
b) razmenom informacija o razvojnim prioritetima i olakšavanju saradnje privrednih subjekata u razvojnim projektima;
v) ubrzavanjem uspostavljanja novih kontakata i jačanjem postojećih između poslovnih subjekata dveju zemalja, podsticanjem poseta, sastanaka i drugog uzajamnog delovanja između pojedinaca i privrednih društava;
g) razmenom poslovnih informacija, podsticanjem učešća na sajmovima i izložbama, organizacijom poslovnih događaja, seminara, simpozijuma i konferencija;
d) podsticanjem intenzivnijeg učešća malih i srednjih preduzeća u uzajamnim ekonomskim odnosima;
đ) podsticanjem saradnje u pružanju savetodavnih usluga, marketinga, saveta i stručnih usluga na područjima od uzajamnog interesa;
e) jačanjem finansijskih institucija i banaka za uspostaljanje bliskih kontakata i jačanjem njihove saradnje;
ž) podsticanjem ulaganja, zajedničkih ulaganja, osnivanjem predstavništava i filijala privrednih društava;
z) podsticanjem međuregionalne saradnje i saradnje na međunarodnom nivou o pitanjima od uzajamnog interesa ; i
i) saradnjom na tržištima trećih zemalja.
Član 4.
Ugovorne strane obrazovaće Zajednički odbor za sprovođenje i podsticanje ekonomske saradnje između ugovornih strana i kontrolu sprovođenja ovog sporazuma.
Zajednički odbor čine predstavnici koje predlažu ugovorne strane. Ugovorne strane smatraju korisnim da se u Zajednički odbor uključe predstavnici poslovnog sektora. Sastanci Zajedničkog odbora održavaju se na zahtev svake ugovorne strane, po mogućnosti jednom godišnje, naizmenično u Republici Hrvatskoj i Republici Srbiji.
Zadaci Zajedničkog odbora obuhvataju posebno sledeće:
analizu razvoja međusobnih ekonomskih odnosa;
b) utvrđivanje novih mogućnosti za dalji razvoj buduće ekonomske saradnje;
g) izradu predloga za poboljšanje uslova ekonomske saradnje;
d) davanje predloga za sprovođenje ovog sporazuma.
Član 5.
Sve razlike između ugovornih strana u primeni ili tumačenju ovog sporazuma rešavaće se pregovorima diplomatskim putem.
Član 6.
U slučaju potrebe sporazum se može izmeniti i dopuniti uz obostranu saglasnost ugovornih strana. Takve izmene i dopune stupiće na snagu u skladu sa članom 8. ovog sporazuma.
Član 7.
Od datuma pristupanja jedne od država ugovornih strana Evropskoj uniji ovaj sporazum će se primenjivati ne dirajući u obaveze koje proizlaze iz tog članstva. Zbog toga se na odredbe ovog sporazuma ne sme pozivati, ili ih tumačiti na način koji bi poništio, ili na drugi način uticao na obaveze države te ugovorne strane predviđene Ugovorom o Evropskoj uniji, niti na obaveze koje proizlaze iz budućih međunarodnih ugovora, koji će se zaključiti i zameniti navedeni Ugovor.
Član 8.
Ovaj sporazum stupa na snagu datumom pristupanja jedne od država ugovornih strana Evropskoj uniji, o čemu će odnosna ugovorna strana blagovremeno obavestiti drugu ugovornu stranu, pod uslovom da su do tog datuma ugovorne strane izvestile jedna drugu u pismenom obliku, diplomatskim putem, o okončanju svojih unutrašnjih pravnih postupaka potrebnih za njegovo stupanje na snagu.
Ukoliko ugovorne strane ne izveste jedna drugu o okončanju svojih unutrašnjih postupaka do datuma pristupanja jedne od država ugovornih strana Evropskoj uniji, ovaj sporazum stupiće na snagu prvog dana sledećeg meseca od datuma prijema poslednjeg pismenog obaveštenja kojim se ugovorne strane međusobno obaveštavaju, diplomatskim putem, o okončanju njihovih unutrašnjih postupaka potrebnih za njegovo stupanje na snagu.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi Trgovinski sporazum između Vlade Republike Hrvatske i Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije, zaključen u Zagrebu 18. avgusta 1998. godine.
Član 9.
Ovaj sporazum ostaje na snazi za period od pet godina i automatski se produžava za naredne petogodišnje periode, ukoliko jedna od ugovornih strana ne obavesti drugu, pisanim putem, o svojoj nameri da ga stavi van snage. Sporazum prestaje da važi prvog dana četvrtog meseca nakon datuma kojeg je druga ugovorna strana primila to obaveštenje.
Sačinjeno u _______, dana __________________godine u dva originala, svaki na hrvatskom i srpskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako verodostojna.
ZA VLADU ZA VLADU
REPUBLIKE HRVATSKE REPUBLIKE SRBIJE