Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji

PREDLOG ZAKONA

O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VEĆA MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE O POLICIJSKOJ SARADNjI

Član 1.

Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji, sačinjen u Beogradu dana 24. septembra 2010.godine , u originalu na srpskom jeziku i na službenim jezicima u Bosni i Hercegovini – bosanskom jeziku, srpskom jeziku i hrvatskom jeziku.

Član 2.

Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji u originalu na srpskom jeziku glasi:

između

Vlade Republike Srbije

i

Veća ministara Bosne i Hercegovine

o

policijskoj saradnji

Vlada Republike Srbije

i

Veće ministara Bosne i Hercegovine

u daljem tekstu: (ugovorne strane),

u duhu prijateljskih odnosa među ugovornim stranama,

s namerom da prodube saradnju policijskih organa,

sa zajedničkom voljom da efikasno deluju na suzbijanju međunarodne opasnosti za javnu bezbednost, kao i suzbijanju međunarodnog kriminala,

s ciljem da pomoću usklađenih aktivnosti efikasnije deluju protiv međunarodnog kriminala,

uz poštovanje Konvencije Saveta Evrope od 28. januara 1981. za zaštitu lica prilikom automatske obrade ličnih podataka, Dodatnog protokola od 23. maja 2001, kao i Preporuke broj R (87) 15 Komiteta ministara Saveta Evrope od 17. septembra 1987. o regulisanju korišćenja ličnih podataka od strane policije, a koja se odnosi i na slučajeve kada se podaci ne obrađuju automatski,

sporazumele su se o sledećem:

Poglavlje I

Opšte odredbe

Član 1.

Određivanje izraza

Izrazi korišćeni u ovom sporazumu imaju sledeće značenje:

policijski organ: organ ovlašćen za sprečavanje, otkrivanje i suzbijanje kriminala u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima ugovornih strana;

centralni policijski organ: policijski organ s nacionalnom ili teritorijalnom nadležnošću određen nacionalnim zakonodavstvima ugovornih strana;

prikriveni islednik: posebno obučen policijski službenik ugovornih strana koji prema nacionalnim zakonodavstvima ugovornih strana uz prikrivanje svog identiteta učestvuje u sprovođenju posebnih dokaznih radnji;

nadzirani prevoz i isporuka predmeta krivičnog dela: tehnika dopuštanja da nedopuštene ili sumnjive isporuke izađu, pređu preko ili uđu na državnu teritoriju jedne ili više država uz znanje i pod kontrolom njihovih nadležnih organa radi istrage krivičnog dela i identifikacije osoba koje su uključene u izvršenje krivičnog dela;

klasifikovani podatak: svaka informacija (dokument, predmet, postupak) koja, nezavisno o svojoj pojavnosti ili načinu nastanka, ima sadržaj koji je potrebno zaštititi od neovlašćenog korišćenja, koju su organi bilo koje od ugovornih strana, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom kao takvu klasifikovali;

centralna kontaktna tačka:

za srpsku ugovornu stranu:

Ministarstvo unutrašnjih poslova

– Direkcija policije;

za bosanskohercegovačku ugovornu stranu:

Ministarstvo bezbednosti

– Direkcija za koordinaciju policijskih organa BiH.

Član 2.

Predmet Sporazuma, nadležni organi kao i

promene nadležnosti i naziva organa

(1) Ugovorne strane jačaju saradnju na polju:

1) otklanjanja opasnosti za javnu bezbednost i javni red,

2) sprečavanja i rasvetljavanja krivičnih dela, a naročito u oblasti

organizovanog kriminala, terorizma i korupcije,

3) stanja bezbednosti u zaštiti državne granice u pograničnom području,

4) obrazovanja i stručnog usavršavanja kadrova i prevenciji kriminala,

5) zaštite svedoka,

6) slanja oficira za vezu,

7) zaštite podataka.

(2) U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ugovorne strane sarađivaće u sprovođenju zajedničkih policijskih mera na poljima iz stava 1. ovog člana uz međusobnu kadrovsku, materijalnu i organizacionu podršku, a prema potrebi mogu formirati i zajedničke policijske timove.

(3) Nadležni organi u pograničnom području:

1) za srpsku ugovornu stranu:

– Regionalni centar granične policije prema Bosni i

Hercegovini,

– Policijske uprave: Šabac i Užice;

2) za bosansku ugovornu stranu:

            – Granična policija BiH,

Terenski ured istok (Višegrad) i severoistok (Bijeljina).

           

Član 3.

Zajednička bezbednosna procena

Ugovorne strane teže ostvarivanju istog nivoa informisanosti o bezbednosnoj situaciji. U tu svrhu, periodično, i kada postoji određeni povod razmenjuju informacije o stanju i po potrebi zajednički ocenjuju stanje bezbednosne situacije.

Poglavlje II

Član 4.

Saradnja po zahtevu

Radi sprovođenja ovog sporazuma policijski organi ugovornih strana sarađuju i međusobno pružaju pomoć na osnovu zahteva. Saradnja između ugovornih strana odvija se u skladu s njihovim zakonima i međunarodnim obavezama, prema odredbama ovog sporazuma.

Ukoliko nije drugačije utvrđeno ovim sporazumom, zahtevi i odgovori na zahteve šalju se i primaju u pisanom obliku (što podrazumeva i prenos telefaksom, odnosno mrežom elektronskih telekomunikacionih sredstava) putem centralnih kontakt tačaka ugovornih strana. U hitnim slučajevima zahtev se može uputiti i usmeno. Usmeni zahtev mora se bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata potvrditi i u pisanom obliku.

Ukoliko je za slanje zahteva, odnosno za udovoljavanje zahtevu prema zakonima i propisima ugovornih strana potrebno pribaviti odobrenje, potvrdu, pristanak, odnosno saglasnost pravosudnih organa, udovoljavanju zahtevu može se pristupiti tek nakon što je dobijeno takvo odobrenje, odnosno potvrda, pristanak ili saglasnost.

Ukoliko zamoljeni policijski organ nema ovlašćenje odnosno nadležnost za ispunjenje zahteva, ono ga prosleđuje nadležnom organu, te o tome obaveštava i organ koje je zahtev uputio.

Ukoliko prema uslovima iz zahteva, zahtevu nije moguće udovoljiti ili je moguće udovoljiti samo delimično, zamoljeni policijski organ ili centralna kontaktna tačka dužni su o tome odmah obavestiti policijski organ koji upućuje zahtev.

Ukoliko je kod prijema zahteva očito da ga u zadatom roku nije moguće ispuniti, a iz obrazloženja roka koji je naznačen u zahtevu jasno proizlazi da bi kašnjenje moglo ugroziti uspeh postupanja policijskog organa koje zahtev upućuje, zamoljeni policijski organ ili centralna kontaktna tačka dužni su da bez odlaganja obaveste policijski organ koji zahtev upućuje o vremenu potrebnom da se zahtev ispuni.

Po prijemu obaveštenja u smislu st. 5. i 6. ovoga člana, policijski organ koji upućuje zahtev treba da se izjasni da li i dalje insistira na ispunjenju svog zahteva i u novonastalim okolnostima.

Tokom ispunjenja zahteva, zamoljeni policijski organ i drugi organi koji učestvuju u ispunjenju zahteva postupaju primenjujući pravila, odnosno upotrebljavajući tehnička sredstva naznačena u zahtevu, ukoliko to nije u suprotnosti s nacionalnim zakonodavstvom države zamoljenog policijskog organa.

Član 5.

Ukoliko nije drugačije propisano ovim sporazumom, zahtev treba da sadrži:

naziv policijskog organa koji upućuje zahtev;

predmet zahteva;

opis i pravnu kvalifikaciju dela na koje se zahtev odnosi;

rok ispunjenja zahteva, a u slučaju hitnosti, obrazloženje potrebe hitnog postupanja;

kada je potrebno, saglasnost pravosudnih nadležnih organa;

zahtev za prisustvo, pri ispunjenju zahteva, službenih lica policijskog organa koje upućuje zahtev;

identifikacione podatke o osobi o kojoj se radi, ukoliko su

dostupni, i to u meri u kojoj je potrebno radi ispunjenja zahteva.

Član 6.

Razmena informacija bez zahteva

Policijski organi ugovornih strana u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom u pojedinačnim slučajevima međusobno razmenjuju informacije i bez zahteva, ako na osnovu utvrđenih činjenica mogu osnovano pretpostaviti da su te informacije potrebne za otklanjanje konkretne opasnosti za javnu bezbednost i javni red ili za rasvetljavanje krivičnih dela ili mogu dovesti do podnošenja zahteva za pravnu pomoć. Član 4. st. 2, 3. i 5. ovog sporazuma na odgovarajući način se primenjuju na razmenu informacija.

Član 7.

Obrazovanje i stručno usavršavanje

Nadležni organi ugovornih strana, sarađuju na polju obrazovanja i stručnog usavršavanja, i to posebno putem:

razmene nastavnih planova i programa;

zajedničkih seminara i vežbi, kao i razmene predavača i stručnjaka;

pozivanja predstavnika druge ugovorne strane kao posmatrača pri

vežbama i pri posebnim aktivnostima od većeg bezbednosnog značaja;

učestvovanja predstavnika druge ugovorne strane u raznim oblicima obrazovanja i stručnog usavršavanja;

zajedničkih radnih susreta;

prevencije kriminala i razmene najboljih praksi i iskustava

Poglavlje III

Posebni oblici saradnje

Član 8.

Kontrolisane isporuke

(1) Ugovorne strane mogu po prethodno poslatom zahtevu na svojoj državnoj teritoriji dozvoliti kontrolisane isporuke za krivična dela propisana nacionalnim zakonodavstvom zamoljene države, posebno kod nedozvoljene trgovine opojnim drogama, oružjem, eksplozivnim napravama, falsifikovanim novcem i pranja novca. Ugovorna strana molilja treba da obrazloži da bi bez te mere bilo nemoguće ili bi bilo znatno otežano otkrivanje nalogodavaca i drugih učesnika ili otkrivanje distributivnih kanala. Zamoljena ugovorna strana će ograničiti ili odbiti kontrolisane isporuke, ako je rizik koji proizlazi iz isporuka za lica koja učestvuju u prevozu nesrazmerno veliki ili ako isporuke predstavljaju opasnost za javnu bezbednost.

(2) Zamoljena ugovorna strana preuzima kontrolu nad isporukama kod prelaska državne granice, a radi izbegavanja prekida kontrole. U daljem toku prevoza zamoljena ugovorna strana obezbeđuje stalan nadzor na način da su učesnici i isporuke u svako doba dostupni. Kontrolisane isporuke se u dogovoru između ugovornih strana mogu zaustaviti, a nastavak isporuke se može odobriti na način da ista ostane nedirnuta, da se ukloni ili u celosti ili delimično zameni.

(3) Zahtevi za kontrolisane isporuke, koje započinju ili se nastavljaju u državi koja nije ugovorna strana, odobravaju se samo ako ta država obezbedi ispunjenje pretpostavki iz stava 2. ovog člana.

(4) Zahtev iz stava 1. upućuje se na osnovu međunarodnih ugovora o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima koji obavezuju ugovorne strane ili na osnovu nacionalnog zakonodavstva uz uslov reciprociteta. Odluku donosi nadležni organ zamoljene ugovorne strane shodno odredbama nacionalnog zakonodavstva zamoljene ugovorne strane.

Član 9.

Nadležni policijski organi ugovornih strana mogu, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom omogućiti upotrebu prikrivenih islednika druge ugovorne strane na svom državnom području u skladu sa uslovima utvrđenim ovim članom. Zahtev mora biti upućen putem centralnih kontakt tačaka.

Odobrenje za upotrebu prikrivenog islednika daje se za delovanje na čitavom državnom području država ugovornih strana.

Zahtev za upotrebu prikrivenog islednika, uz podatke utvrđene članom 4. stavom 1. ovog sporazuma, mora da sadrži i sledeće:

vremenski okvir upotrebe prikrivenog islednika;

uslove upotrebe prikrivenog islednika;

prava i obaveze prikrivenog islednika;

mere koje se preduzimaju u slučaju razotkrivanja identiteta prikrivenog islednika;

informacije o odredbama nacionalnih zakona i propisa o krivičnoj odgovornosti prikrivenog islednika;

informacije o odredbama nacionalnih zakona i propisa o građanskopravnoj odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao prikriveni islednik pri izvršavanju zadatka iz svog delokruga.

Upotreba prikrivenog islednika ograničena je na pojedinačni slučaj i na vremenski određeno razdoblje, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom države zamoljenog policijskog organa. Policijski organi ugovornih strana zajednički usklađuju aktivnosti vezane za upotrebu prikrivenog islednika. Prikriveni islednik svoje delovanje može započeti na osnovu odobrenja iz stava 2. ovog člana, te ukoliko je to potrebno i odobrenja iz člana 4. stava 3. ovog sporazuma. Odobrenje treba da sadrži informacije navedene u st. 3. ovog člana.

Delovanjem prikrivenog islednika rukovodi policijski organ ugovorne strane na čijem državnom području se sprovode aktivnosti prikrivenog islednika. U opravdanim slučajevima policijski organi ugovornih strana mogu se dogovoriti i drugačije.

Delovanje prikrivenog islednika se odmah obustavlja ukoliko to zahteva zamoljeni policijski organ.

Zamoljeni policijski organ može prikrivenom isledniku pružiti kadrovsku, organizacionu i tehničku podršku za njegovo delovanje. Zamoljeni policijski organ treba da preduzme sve potrebne mere za zaštitu bezbednosti prikrivenog islednika druge ugovorne strane.

Po završetku rada prikrivenog islednika, zamoljeni policijski organ mora biti odmah, u pisanom obliku, obavešten o postignutim rezultatima rada prikrivenog islednika.

Delovanje prikrivenog islednika podleže nacionalnim zakonima i propisima države zamoljenog policijskog organa.

(1) Policijski organi ugovornih strana međusobno se pomažu na polju zaštite svedoka i ostalih lica shodno nacionalnom zakonodastvu (u daljem tekstu: lica koja je potrebno zaštititi).

(2) Zahtev mora da sadrži sledeće informacije:

o poverljivoj prirodi zahteva;

o statusu zaštićenih lica u krivičnom postupku;

o težini pretnje po zaštićeno lice;

obrazloženje razloga premeštanja zaštićenog lica na državno područje druge ugovorne strane;

predloženi oblik i stepen zaštite;

potrebno vreme boravka zaštićenog lica na državnom području države druge ugovorne strane i moguće produženje tog roka.

(3) Pomoć obuhvata razmenu informacija, logističku pomoć kao i prijem lica koje je potrebno zaštititi.

(4) Lice koje je potrebno zaštititi mora biti uključeno u program zaštite svedoka u ugovornoj strani molilji. Lice koje je potrebno zaštititi neće se uključiti u program zaštite svedoka zamoljene ugovorne strane. Pri sprovođenju mera pružanja pomoći u vezi sa zaštitom tog lica na odgovarajući način se primenjuje nacionalno zakonodavstvo zamoljene ugovorne strane.

(5) Ako je to potrebno, troškove života lica koje je potrebno zaštititi, kao i druge troškove za druge mere čije je sprovođenje zatražila ugovorna strana molilja, snosi država molilja. Troškove policijskih službenika i materijalne troškove u vezi sa zaštitom tih lica snosi zamoljena ugovorna strana.

(6) Zamoljena ugovorna strana, nakon što prethodno obavesti ugovornu stranu molilju, može da obustavi pružanje zaštite licu kojem je to potrebno, ako za to postoje ozbiljni razlozi. U tim je slučajevima ugovorna strana molilja dužna da ponovo preuzme to lice.

Član 11.

(1) Ugovorna strana može poslati oficira za vezu policijskim organima druge ugovorne strane uz saglasnost njene centralne kontaktne tačke.

(2) Oficiri za vezu preduzimaju radnje savetovanja i pružanja pomoći bez prava na samostalno korišćenje policijskih ovlašćenja. Oni daju informacije i obavljaju zadatke u okviru naloga ugovorne strane pošiljaoca, a pri tome uzimaju u obzir zahtev ugovorne strane primaoca.

(3) Oficiri za vezu koje je jedna ugovorna strana poslala u treću državu mogu na osnovu međusobnog dogovora obe ugovorne strane, kao i uz pisanu saglasnost treće države štititi i interese druge ugovorne strane.

Saradnja na polju bezbednosti u sportu i velikih manifestacija

(1) Ugovorne strane će sarađivati i razmenjivati informacije koje se odnose na sportske događaje i druge velike manifestacije.

(2) Razmena obuhvata i dostavljanje ličnih podatka o navijačima i licima sklonim nasilju na sportskim takmičenjima shodno nacionalnom zakonodavstvu.

(3) Saradnja može da obuhvata slanje i prijem policijskih timova za vreme održavanja navedenih sportskih događaja i drugih velikih manifestacija, njihovo postupanje na teritoriji druge ugovorne strane, kao i razmenu iskustava s ciljem sticanja najbolje prakse.

Saradnja u oblasti kontrole i obezbeđenja državne granice

Član 13.

Oblici saradnje

(1) Predstavnici granične policije obe ugovorne strane sarađuju na polju kontrole i obezbeđenja državne granice.

(2) Predstavnici graničnih policija ugovornih strana mogu održavati redovne radne sastanke na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou s ciljem razmene informacija, organizovanja zajedničkih akcija, zajedničke analize rizika, tehničke saradnje i ostalih oblika saradnje.

(3) Radi efikasnije zaštite državne granice ugovorne strane mogu dogovoriti sprovođenje mešovitih patrola uz zajedničku državnu granicu i formiranje zajedničkih kontaktnih službi.

(4) Ugovorne strane mogu dogovoriti i druge oblike saradnje s ciljem ubrzanja saobraćaja preko državne granice, suzbijanja ilegalnih migracija, trgovine ljudima i svih drugih oblika prekograničnog kriminala.

Član 14.

Mešovite patrole uz zajedničku državnu granicu

(1) U nameri efikasnije zaštite državne granice, suzbijanja

ilegalnih migracija, trgovine ljudima, prekograničnog

kriminala i sprečavanja ugrožavanja javnog reda, policijski

organi ugovornih strana mogu uz zajedničku državnu granicu da

obavljaju rad u obliku mešovitih patrola.

(2) Pri sprovođenju zadataka u okviru mešovitih patrola službena lica druge ugovorne strane ovlašćena su, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom ugovorne strane na čijoj se državnoj teritoriji preduzimaju mere, da utvrđuju identitet lica i zaustavljaju lica koja su pokušala izbeći policijsku kontrolu.

(3) Pri obavljanju službenih radnji primenjuje se nacionalno zakonodavstvo one ugovorne strane na čijoj državnoj teritoriji postupaju službena lica.

Član 15.

Zajedničke kontaktne službe

(1) Na državnoj teritoriji ugovornih strana, u blizini državne granice, trajno ili privremeno, mogu se uspostaviti zajedničke kontaktne službe, u kojima bi postupala službena lica policijskih organa obe ugovorne strane.

(2) Službena lica u zajedničkim kontaktnim službama analiziraju, razmenjuju i prosleđuju informacije značajne za prekograničnu policijsku saradnju i na druge načine svojim postupanjem doprinose usklađenoj saradnji prema ovom sporazumu.

(3) Službena lica u zajedničkim kontaktnim službama postupaju isključivo prema uputstvima i u skladu sa svojim policijskim pravilima. Zajedničke policijske aktivnosti službena lica u zajedničkim kontaktnim službama sprovode samo uz prethodnu saglasnost policijskih organa i samo u onim oblicima koji su predviđeni ovim sporazumom.

(4) Ugovorne strane mogu da se dogovore da u zajedničkoj kontaktnoj službi učestvuju i službena lica iz države koja nije strana ovog sporazuma.

(5) Podela troškova koji nastanu uspostavljanjem i radom zajedničke kontaktne službe urediće se posebnim dogovorom.

Član 16.

Međusobna komunikacija i telekomunikacijska veza

Policijski organi mogu za potrebe sprovođenja ovog sporazuma poboljšati međusobnu komunikaciju i telekomunikacione veze:

1) imenovanjem lica za kontakt;

2) razmenom informacija o značajnim telekomunikacionim vezama i

elektronskim adresama policijskih organa;

3) obezbeđenjem neposrednih veza za prenos govora, podataka ili slike;

4) uspostavljanjem radio veza na dogovorenim frekvencijama u slučaju posebnih potreba;

5) saradnjom pri obezbeđenju nesmetanog postupanja policijskih radio sistema.

Član 17.

Službeni tranzit

(1) Službena lica nadležnih policijskih organa mogu na osnovu dogovora policijskih organa, prelaziti preko državne teritorije druge ugovorne strane radi postupanja na svojoj državnoj teritoriji, u slučajevima kada do tog dela državne teritorije nije moguć pristup iz svoje države ili bi takav pristup prouzrokovao nesrazmeran utrošak vremena, odnosno finansijskih sredstava.

(2) Tokom službenog tranzita, službena lica policijskih organa nemaju službena ovlašćenja.

Članak 11.

Zajednički izvidi kaznenih djela

(2) Službene osobe policijskog tijela koje rade na državnom području druge ugovorne stranke imaju samo savjetodavnu i potpornu ulogu te nisu ovlaštene samostalno provoditi policijske aktivnosti.

Članak 12.

Usklađivanje policijskih aktivnosti

Za poboljšanje učinkovitosti suradnje prema ovom Sporazumu policijska tijela će:

a) odrediti osobe ili službe za koordinaciju policijskih aktivnosti u pograničnim područjima i

b) planirati i provoditi usklađene ili zajedničke policijske aktivnosti u pograničnim područjima.

Članak 13.

Međusobno komuniciranje i telekomunikacijska povezanost

Policijska tijela mogu za potrebe provedbe ovog Sporazuma poboljšati međusobno komuniciranje i telekomunikacijsku povezanost:

a) imenovanjem kontaktnih osoba sa znanjem jezika druge ugovorne stranke;

b) razmjenom informacija o značajnim telekomunikacijskim povezanostima i elektronskim adresama policijskih tijela;

c) osiguranjem neposrednih veza za prijenos govora, podataka ili slike;

d) uspostavljanjem radio veza na dogovorenim frekvencijama u slučaju posebnih potreba i

e) suradnjom pri osiguravanju nesmetanog djelovanja policijskih radio sustava.

Članak 14.

Mjere u slučaju neposredne opasnosti

(2) Slučaj nužde u smislu stavka 1. postoji ako bi čekanjem na intervenciju ili na uspostavu zapovjednog lanca druge ugovorne stranke prijetila neposredna opasnost.

(3) Policijska tijela koja stupaju na državno područje druge ugovorne stranke moraju je o tome bez odgađanja obavijestiti. Druga ugovorna stranka potvrđuje tu informaciju i mora bez odgađanja postupati u cilju obrane od opasnosti i preuzimanja nadzora nad situacijom. Policijska tijela koja su ušla na državno područje druge ugovorne stranke smiju se tamo zadržati sve dok druga ugovorna stranka ne poduzme nužne mjere za obranu od opasnosti, te se moraju držati njezinih naputaka.

(4) Ugovorne stranke pisano utvrđuju službe koje se bez odgađanja obavještavaju u skladu sa stavkom 3. ovog članka. Policijska tijela koja ulaze na državno područje druge ugovorne stranke vezana su odredbama ovog članka i pravom ugovorne stranke na čijem će području djelovati.

(5) Mjere koje poduzmu gostujuća policijska tijela smatraju se mjerama ugovorne stranke na čijem su teritoriju poduzete.

Pomoć pri događajima od većeg značenja, prirodnim i civilizacijskim katastrofama

Policijska tijela mogu pružiti međusobnu pomoć kod značajnih javnih okupljanja, sličnih događaja od većeg značenja, prirodnih i civilizacijskih katastrofa koje utječu na sigurnosnu situaciju na državnom području druge ugovorne stranke tako da:

a) se odmah, kad je to moguće, međusobno obavještavaju o takvim događajima i o saznanjima u vezi s tim događajima;

b) poduzmu i s drugom ugovornom strankom usklade potrebne policijske mjere u vezi s tim događajima i

c) na zamolbu ugovorne stranke na čijem se državnom području pojavljuju događaji, pružaju pomoć u mogućem opsegu i to upućivanjem stručnjaka i savjetnika te po potrebi i u opremi.

Odredbe ovog članka ne zadiru u važeće sporazume između ugovornih stranaka o međusobnom pružanju pomoći kod prirodnih i civilizacijskih katastrofa.

Mješovite ophodnje uz zajedničku državnu granicu

(1) U namjeri učinkovitije zaštite državne granice, suzbijanja nezakonitih migracija, prekograničnog kriminala i sprječavanja ugrožavanja javnog reda, policijska tijela ugovornih stranaka smiju uz zajedničku državnu granicu obavljati rad u obliku mješovitih ophodnji.

(2) Pri provedbi zadataka u okviru mješovitih ophodnji službene osobe druge ugovorne stranke ovlaštene su, u skladu s unutarnjim zakonodavstvom ugovorne stranke na čijem se državnom području poduzimaju mjere, utvrđivati identitet osoba i zaustavljati osobe koje su pokušale izbjeći policijsku kontrolu.

(3) Pri obavljanju službenih postupaka primjenjuje se unutarnje zakonodavstvo one ugovorne stranke na čijem državnom području djeluju službene osobe.

Članak 17.

Zajedničke kontaktne službe

(1) Na državnom području ugovornih stranaka, u blizini državne granice, trajno ili privremeno, mogu se uspostaviti zajedničke kontaktne službe, u kojima bi djelovale službene osobe policijskih tijela obiju ugovornih stranaka.

(2) Službene osobe u zajedničkim kontaktnim službama analiziraju, razmjenjuju i posreduju informacije značajne za prekograničnu policijsku suradnju i na druge načine svojim djelovanjem pridonose usklađenoj suradnji prema ovom Sporazumu.

(3) Službene osobe u zajedničkim kontaktnim službama djeluju isključivo prema uputama i u skladu sa svojim policijskim pravilima. Zajedničke policijske aktivnosti službene osobe u zajedničkim kontaktnim službama provode samo uz prethodnu suglasnost policijskih tijela i samo u onim oblicima koji su predviđeni ovim Sporazumom.

(4) Ugovorne stranke mogu se dogovoriti da u zajedničkoj kontaktnoj službi sudjeluju i službene osobe iz države koja nije stranka ovog Sporazuma.

(5) Podjela troškova koji nastanu uspostavljanjem i poslovanjem zajedničke kontaktne službe uredit će se posebnim dogovorom.

Savjetnik za dokumente

(1) Svaka ugovorna stranka temeljem prethodnog dogovora može uputiti savjetnika za dokumente.

(2) Zadaće savjetnika za dokumente su:

– savjetovanje i obrazovanje Diplomatsko – konzularnih predstavništva ugovornih stranaka o putnim ispravama i vizama, naročito kod prepoznavanja krivotvorenih i preinačenih dokumenata, kao i na području zlouporabe dokumenata i nezakonitih migracija.

– savjetovanje i obrazovanje prijevoznika u vezi s njihovim obavezama, načinima prepoznavanja krivotvorenih i preinačenih dokumenata, kao i za njih bitnim uvjetima ulaska.

– savjetovanje i obrazovanje policijskih tijela nadležnih za graničnu kontrolu i drugih tijela.

(3) Savjetnici za dokumente mogu djelovati samo savjetovanjem i pružanjem stručne pomoći.

(4) Stavcima 1. do 3. ne zadire se u nadležnosti Diplomatsko – konzularnih predstavništava ugovornih stranaka i tijela nadležna za graničnu kontrolu.

Član 18.

U svrhe sprovođenja ovog sporazuma u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima policijski organi ugovornih strana mogu međusobno razmenjivati sledeće lične podatke i posebne kategorije ličnih podataka (naročito osetljivi lični podaci):

lične podatke lica koje su sudelovale u izvršenju krivičnog dela te lica koja se mogu dovesti u vezu s izvršenjem tog krivičnog dela: prezime, ranije prezime, ime, drugo ime (pseudonim, lažno ime, nadimak), pol, datum i mesto rođenja, prebivalište, sadašnje ili, po potrebi, i ranije državljanstvo;

podatke o ispravama koje dokazuju identitet lica shodno tački 1), odnosno o putnoj ili drugoj ispravi (broj isprave, datum izdavanja, naziv nadležnog organa izdavanja, mesto izdavanja, rok važenja, područje na kom važi);

podatke koji se odnose na otisak prsta i dlana, DNK profil ili uzorak, lični opis ili fotografije osoba umešanih u izvršenje krivičnog dela;

one podatke koje su policijski organi ovlašćeni prikupljati, obrađivati i čuvati.

Član 19.

U okviru saradnje predviđene ovim sporazumom, policijski organi ugovornih strana postupaju u skladu sa dole navedenim odredbama o postupanju s podacima, uzimajući u obzir Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti lica u pogledu automatske obrade ličnih podataka, donete u Strazburu, 28. januara 1981, kao i Dodatni protokol u vezi sa nadzornim organima i međunarodnom razmenom podataka, sastavljen u Strazburu, 8. novembra 2001:

u zahtevu mora biti naznačena vrsta traženih podataka, svrha, te pravni osnov njihovog korišćenja;

policijski organ koji prima podatke (dalje: primalac) sme koristiti lične podatke samo u svrhu predviđenu ovim sporazumom i pod uslovima koje određuje policijski organ koje šalje podatke (dalje: pošiljalac). Primalac će na zahtev obaveštavati pošiljaoca o korišćenju primljenih ličnih podataka;

pre nego što pošalje podatke, pošiljalac, koji je utvrdio da je slanje podataka nužno potrebno i srazmerno navedenoj svrsi te da je u skladu s njegovim nacionalnim zakonodavstvom, proveriće tačnost podataka koji se trebaju proslediti;

pri slanju podataka, pošiljalac je dužan da naznači rok brisanja ili uništavanja podataka u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Nakon isteka naznačenog roka čuvanja podatak se mora brisati ili uništiti;

lični podaci se smeju slati isključivo organima iz člana 1. ovog sporazuma. Takvi se podaci smeju slati drugim organima samo uz prethodno pisano odobrenje pošiljaoca te nakon razmatranja uslova iz tačke 3) ovog člana;

organi koji obrađuju podatke dužni su voditi evidencije o podacima koji su poslati i primljeni u skladu sa ovim sporazumom, a koji sadrže najmanje: svrhu dostavljanja podataka, pravni osnov, sadržaj, vrstu dostavljenih podataka, lične podatke o licu koje dostavlja podatke, imena osoba na koje utiče dostava podataka, organ koji šalje i koji prima podatke, datum dostave podataka i rok do kojeg se podaci moraju izbrisati;

slanje elektronskom poštom automatski se evidentira;

evidencije se čuvaju u roku predviđenom nacionalnim zakonodavstvom, a evidencije koji se odnose na prenos posebnih kategorija ličnih podataka (naročito osetljivi lični podaci) čuvaju se takođe u roku koji određuje nacionalno zakonodavstvo;

podaci iz tih evidencija mogu se koristiti isključivo u svrhu nadzora poštovanja pravila o zaštiti ličnih podataka.

Član 20.

Primalac se mora posavetovati s pošiljaocem može li obavestiti lice o čijim podacima se radi, o tome da se njeni/njegovi lični podaci i podaci iz posebne kategorije ličnih podataka (naročito osetljivi lični podaci) nalaze u zbirkama ličnih podataka, te o svrsi njihovog korišćenja. Primalac postupa u skladu sa uputstvima pošiljaoca.

Član 21.

U okviru sprovođenja ovog sporazuma, nadzor nad postupanjem s ličnim podacima prikupljenim tokom postupanja koje se vrši na teritoriji države druge ugovorne strane, vode nadležni organi one ugovorne strane u čiju su korist ti lični podaci prikupljeni. S podacima se postupa u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom druge ugovorne strane. Tokom tog postupanja valja poštovati pravila o postupanju s ličnim podacima organa koji ih šalje.

Policijski službenici policijskih organa koji deluju na državnom području države druge ugovorne strane nemaju neposredni pristup automatski obrađenim podacima te ugovorne strane.

Član 22.

(1) U sprovođenju ovog sporazuma organi ugovornih strana primenjuju sledeće odredbe s ciljem zaštite klasifikovanih podataka, a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima:

1) Ugovorna strana kojoj su podaci dostavljeni garantuje za jednaku zaštitu primljenih podataka, koji su klasifikovani prema nacionalnom zakonodavstvu ugovorne strane koja ih je dostavila. Za svrhe ovog sporazuma, a prema nacionalnim zakonodavstvima ugovornih strana smatraju se istim vrednostima sledeći stepeni klasifikovanih podataka:

U Republici SrbijiU Bosni i HercegoviniDRŽAVNA TAJNA VRLO TAJNOSTROGO POVERLjIVOTAJNOPOVERLjIVOPOVERLjIVOINTERNOINTERNO

podacima klasifikovanim u skladu s nacionalnim zakonodavstvom države pošiljaoca klasifikovanih podataka stranka primalac dodeljuje isti stepen zaštite koji odgovara zaštiti koja se dodeljuje podacima označenim klasifikacijskim oznakama u skladu s njegovim nacionalnim zakonodavstvom, na osnovu tablice stepena tajnosti klasifikovanih podataka;

stranka pošiljalac dužna je navesti rok važenja stepena tajnosti;

stranka pošiljalac dužna je odmah u pisanom obliku obavestiti stranku primalaca o svim promenama koje se odnose na podatke, oznaku tajnosti klasifikovanih podataka, njihov rok važenja te o deklasifikaciji. Stranka primalac dužna je izmeniti oznaku tajnosti klasifikovanih podataka ili rok važenja, ili deklasifikovati podatke u skladu s obaveštenjem;

ustupljeni klasikovani podaci mogu se upotrebljavati samo u svrhe u koje su bili poslati. Pristup klasifikovanim podacima ograničen je na osobe koje imaju ovlašćenje za pristup prema nacionalnom zakonodavstvu;

ustupljeni klasifikovani podaci mogu se dostavljati organima koja nisu navedena u ovom sporazumu samo uz prethodnu pisanu saglasnost pošiljaoca koji šalje klasifikovane podatke;

o svakoj povredi zakona i propisa o zaštiti klasifikovanih podataka na strani strane primaoca, odmah se obaveštava strana pošiljalac. Obaveštenje mora sadržati naznaku o okolnostima kršenja propisa, posledicama takvog kršenja, te o merama preduzetim s ciljem otklanjanja posledica povrede i sprečavanja svake dalje povrede zakona i propisa;

klasifikovane podatke koji su dostavljeni na osnovu ovog sporazuma, moguće je dostavljati trećoj državi samo uz prethodno pisano odobrenje organa koji je za to nadležan u skladu s nacionalnim zakonodavstvom države pošiljaoca;

pristup klasifikovanim podacima koji su potrebni za rad zajedničkog tima za uviđaj krivičnih dela – vezano uz podatke koje su klasifikovali policijski organi koji učestvuju u saradnji po osnovu ovog sporazuma – upućenom policijskom službeniku policijskog organa druge ugovorne strane odobrava rukovodilac organa koji je osnovao zajednički tim za uviđaje krivičnih dela. Za slanje klasifikovanih podataka koje su klasifikovali organi koji nisu uključeni u saradnju prema ovom sporazumu, potrebno je odobrenje organa koji je podatke klasifikovao;

(2) Pri sprovođenju ovog sporazuma organi ugovornih strana, međusobno razmenjuju zahteve koji se odnose na klasifikovane podatke, odgovore na takve zahteve, kao i podatke koji su nastali tokom njihove saradnje, a sadrže klasifikovane podatke.

Razmena podataka iz stava 2. ovog člana u pisanom obliku obavlja se uz primenu mera i standarda informatičke zaštite za dostavu klasifikovanih podataka u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, a razmena u elektronskom obliku putem elektronskih telekomunikacionih sredstava isključivo korišćenjem kriptografskih metoda u skladu s nacionalnim zakonodavstvom.

Poglavlje VII

Pravni odnosi tokom postupanja na

državnom području države druge ugovorne strane

Član 23.

(1) Službena lica jedne ugovorne strane koje se u okviru saradnje prema ovom sporazumu nalaze na teritoriji druge ugovorne strane, nemaju suverena ovlašćenja, osim ako ovim sporazumom nije drugačije određeno. Pri sprovođenju svih mera i radnji one su dužne da se pridržavaju nacionalnog zakonodavstva druge ugovorne strane.

(2) Službena lica jedne ugovorne strane koje se u okviru saradnje prema ovom sporazumu nalaze na državnom području druge ugovorne strane, moraju sa sobom nositi važeću službenu legitimaciju s fotografijom.

(3) Službena lica jedne ugovorne strane koje se u okviru saradnje na osnovu ovog sporazuma nalaze na teritoriji druge ugovorne strane ovlašćena su da nose svoje službeno oružje, osnovna zadužena sredstva prinude i opremu, osim ako druga ugovorna strana u pojedinačnom slučaju izjavi da ona to ne dopušta ili da to dopušta samo pod određenim uslovima. Korišćenje službenog oružja dozvoljeno je samo u slučaju nužne odbrane. Nadležne službe se međusobno obaveštavaju o dozvoljenom službenom oružju i sredstvima prinude. Službena lica nisu ovlašćena da nose uniformu. Službena lica iz člana 15. ovog sporazuma ovlašćene su da nose uniformu, osim ako nadležni organi na čijoj teritoriji službena lica deluju u konkretnom slučaju to ne dozvoljavaju odnosno korišćenje iste dodatno ne uslovljavaju.

Član 24.

Zaštita službenih lica policijskih organa

Tokom obavljanja zadataka u skladu sa ovim sporazumom na teritoriji države zamoljenog policijskog organa, službenom licu policijskog organa druge ugovorne strane osigurava se jednaka zaštita i pomoć kao i službenom licu vlastitog policijskog organa.

Član 25.

Odgovornost policijskih službenika

Službena lica koja shodno ovom sporazumu, postupaju na teritoriji države druge ugovorne strane izjednačena su u svojim pravima i odgovornostima sa službenim licima te ugovorne strane u pogledu krivično pravne odgovornosti.

Na službena lica ugovornih strana se za vreme obavljanja zadataka u skladu sa ovim sporazumom primenjuju propisi iz oblasti radnih odnosa, njihove države a naročito u pogledu disciplinske odgovornosti.

Poglavlje VII

Završne odredbe

Član 26.

Zajednički odbor

(1) Ugovorne strane osnivaju Zajednički odbor s ciljem olakšavanja i ocenjivanja saradnje na osnovu ovog sporazuma. Ugovorne strane međusobno se obaveštavaju o sastavu Zajedničkog odbora diplomatskim putem.

(2) Zajednički odbor sastaje se prema potrebi, a najmanje jednom godišnje, te održava svoje sastanke naizmenično u Republici Srbiji i u Bosni i Hercegovini.

(3) Zajednički odbor nadležnim vladinim organima ugovornih strana upućuje predloge za rešavanje pitanja u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma, te za jačanje međusobne saradnje.

Član 27.

Odredba o izuzecima

Ako jedna ugovorna strana smatra da je postupanje po konkretnom zahtevu ili preduzimanje konkretne mere saradnje u skladu sa ovim sporazumom takvo da može dovesti do ograničavanja suvereniteta, ugrožavanja lične bezbednosti ili drugih bitnih interesa ili do povrede domaćih pravnih propisa, saopštiće drugoj ugovornoj strani da u celosti ili delimično odbija saradnju ili da je prihvata pod određenim uslovima.

Član 28.

Troškovi

Svaka ugovorna strana snosi troškove koji za njene organe nastanu sprovođenjem ovog sporazuma, osim ako ovim sporazumom nije drukčije određeno.

Član 29.

Odredbe ovog sporazuma ne utiču na prava i obaveze ugovornih strana koje proizlaze iz drugih bilateralnih ili multilateralnih međunarodnih ugovora koji ih obavezuju.

Član 30.

Stupanje na snagu i druge odredbe

(1) Ovaj sporazum stupa na snagu tridesetog dana nakon datuma prijema posljednje pisanog obaveštenja kojim se ugovorne strane međusobno obavještavaju, diplomatskim putem, da su završile njihove unutrašnje pravne procedure potrebne za stupanje na snagu ovog sporazuma.

(2) Ovaj sporazum privremeno se primenjuje od datuma njegovog potpisivanja.

(3) Ugovorne strane međusobno se obaveštavaju diplomatskim putem o nazivima organa iz člana 1. stava 6. ovog sporazuma, u roku od trideset (30) dana od stupanja na snagu ovog sporazuma. Ugovorne strane se bez odlaganja međusobno obaveštavaju diplomatskim putem o promenama u nazivu ili nadležnosti njihovih policijskih organa.

(4) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Svaka ugovorna stranka može u bilo kom trenutku otkazati Sporazum pisanim obaveštenjem, diplomatskim putem. U tom slučaju Sporazum prestaje da važi istekom šest meseci od datuma kada je primljeno obaveštenje o otkazu.

(5) Svaka od ugovornih strana može privremeno, delimično ili u celosti suspendovati primenu ovog sporazuma ukoliko on ugrožava ili preti suverenitetu njene države, bezbednosti ili javnom poretku. Ugovorne strane će se odmah, diplomatskim putem međusobno obavestiti o usvajanju ili povlačenju takvih mera. Suspenzija primene Sporazuma ili njen prestanak stupa na snagu onog datuma koji je naveden u obaveštenju o tome.

Sastavljeno u Beogradu dana 24.09.2010. u dva originala, na srpskom jeziku i na službenim jezicima Bosne i Hercegovine (bosanskom, hrvatskom, srpskom), pri čemu su svi tekstovi podjednako verodostojni.

Za Vladu Republike Srbije Za Veće ministara Bosne i Hercegovine

Ministar unutrašnjih poslova Ministar bezbednosti

Ivica Dačić Sadik Ahmetović

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. Ustavni osnov za donošenje zakona

Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji (u daljem tekstu: Sporazum) sadržan je u članu 99. stav 1 tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojoj je u nadležnosti Narodne skupštine da potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

II. Razlozi za donošenje zakona

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji potpisan je u Beogradu, 24 septembra 2010. godine. Potpisan je na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije kojim je utvrđena osnova za zaključivanje, usvojen tekst Sporazuma i ovlašćen ministar unutrašnjih poslova za potpis. Sporazum je sklopljen jer je postojala obostrana volja da se operativna saradnja na suzbijanju kriminala i saradnja policija dve države unapredi i odredi međunarodnim ugovorom.

III. Osnovni pravni instituti i pojedinačna rešenja

Član 1. Zakona propisuje da se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji, sačinjen u Beogradu, 24. septembra 2010. godine, u originalu na srpskom jeziku i službenim jezicima u Bosni i Hercegovini – bosanskom jeziku, srpskom jeziku i hrvatskom jeziku.

Član 2. Zakona sadrži tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji, u originalu na srpskom jeziku.

Član 3. Zakona propisuje stupanje na snagu Zakona , tj. da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije -Međunarodni ugovori”.

IV. Ocena potrebe finansijskih sredstava za sprovođenje zakona

Za primenu ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Ostavite komentar