PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE ARAPSKE REPUBLIKE EGIPTA
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta, sačinjen 28. maja 2010. godine, Beogradu, u originalu na srpskom, arapskom i engleskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
IZMEĐU
VLADE REPUBLIKE SRBIJE
I
VLADE ARAPSKE REPUBLIKE EGIPTA
Vlada Republike Srbije i Vlada Arapske Republike Egipta (u daljem tekstu: strane ugovornice);
Budući da su potpisnice Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, otvorene za potpisivanje u Čikagu 7. decembra 1944. godine;
U želji da zaključe Sporazum radi uspostavljanja i obavljanja vazdušnog saobraćaja između svojih teritorija i dalje;
Dogovorile su se o sledećem:
1. Za potrebe ovog sporazuma, ako drugačije nije utvrđeno, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:
a) „Konvencija“ označava Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, otvorenu za potpisivanje u Čikagu 7. decembra 1944. godine i uključuje svaki aneks usvojen prema članu 90. Konvencije i svaku izmenu i dopunu Aneksa ili Konvencije, u skladu sa čl. 90. i 94. Konvencije, ako se ti Aneksi, kao i izmene i dopune primenjuju u obe strane ugovornice;
b) „nadležni organi za vazdušni saobraćaj“ označava, za Republiku Srbiju, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, a za Arapsku Republiku Egipat, Ministar za civilno vazduhoplovstvo, ili, u oba slučaja, svako drugo lice ili telo ovlašćeno da obavlja funkcije koje sada obavlja navedeni nadležni organ;
v) „određeni avio-prevoznik“ označava avio-prevoznika koga je za obavljanje vazdušnog saobraćaja odredila i ovlastila jedna strana ugovornica, u skladu sa članom 3. ovog sporazuma;
g) „teritorija“, „vazdušni saobraćaj“, „međunarodni vazdušni saobraćaj“, „avio-prevoznik“ ili „avio-prevoznici“ i „zaustavljanje u nekomercijalne svrhe“ imaju značenja koja su određena čl. 2. i 96. Konvencije;
d) „tarifa“ označava cene koje se plaćaju za prevoz putnika, prtljaga i robe i uslove prema kojima se te cene primenjuju, uključujući provizije i druge dodatne naknade za agencijske usluge i prodaju prevoznih dokumenata, ali izuzimajući naknadu i uslove za prevoz pošte;
đ) „kapacitet“, u odnosu na vazduhoplov, označava, plaćeni teret tog vazduhoplova koji se prevozi na jednoj liniji ili delu linije, a u odnosu na ugovoreni saobraćaj, označava kapacitet vazduhoplova koji se koristi u tom saobraćaju, pomnožen frekvencijom obavljanja saobraćaja tog vazduhoplova u određenom periodu, na jednoj liniji, ili delu linije;
e) „ugovoreni saobraćaj“ označava ugovoreni vazdušni saobraćaj na linijama određenim u Aneksu ovog sporazuma, koji se smatra njegovim sastavnim delom, radi prevoza putnika, robe i pošte, odvojeno ili u kombinacijama;
ž) „određene linije“ označavaju međunarodne linije na kojima se saobraćaj obavlja u skladu sa Aneksom Sporazuma.)
z) „teretni vazdušni saobraćaj“ označava međunarodni vazdušni saobraćaj koji obavljaju vazduhoplovi koji prevoze teret ili poštu (sa službenom pratnjom) odvojeno ili u kombinaciji, ali koji ne uključuje prevoz putnika.
2. Aneks ovog sporazuma predstavlja sastavni deo Sporazuma.
Član 2.
DAVANjE PRAVA
1. Svaka strana ugovornica daje drugoj strani ugovornici prava utvrđena u Sporazumu u cilju obavljanja redovnog međunarodnog vazdušnog saobraćaja na linijama utvrđenim u Aneksu ovog sporazuma (u daljem tekstu: ugovoreni saobraćaj i određene linije).
2. Svaki avio-prevoznik ili avio-prevoznici koje je odredila strana ugovornica tokom obavljanja ugovorenog saobraćaja na određenim linijama, imaju sledeća prava:
a) da lete bez sletanja preko teritorije druge strane ugovornice;
b) da sleću na teritoriju druge strane ugovornice u nekomercijalne svrhe;
v) da sleću na teritoriju druge strane ugovornice u mestima utvrđenim Aneksom ovog sporazuma, radi ukrcavanja odnosno iskrcavanja putnika, robe i pošte u međunarodnom saobraćaju, odvojeno ili u kombinacijama.
3. Odredbe stava 2. ovog člana ne daju pravo određenom avio-prevozniku ili avio-prevoznicima jedne ili druge strane ugovornice da ukrcava putnike, robu i poštu koji se prevoze uz naknadu, između mesta na teritoriji druge strane ugovornice.
Član 3.
ODREĐIVANjE AVIO-PREVOZNIKA I IZDAVANjE DOZVOLA
1. Svaka strana ugovornica ima pravo da odredi avio-prevoznika ili avio-prevoznike za obavljanje ugovorenog saobraćaja na određenim linijama. Određivanje se obavlja razmenom obaveštenja, u pismenoj formi, između nadležnih organa za vazdušni saobraćaj obe strane ugovornice.
2. Strana ugovornica koja primi obaveštenje o određivanju avio-prevoznika, shodno odredbama st. 3. i 4. ovog člana, bez odlaganja izdaje određenom avio-prevozniku ili avio-prevoznicima druge strane ugovornice potrebnu dozvolu za obavljanje vazdušnog saobraćaja.
3. Nadležni organi za vazdušni saobraćaj jedne strane ugovornice mogu da zahtevaju od avio-prevoznika koje je odredila druga strana ugovornica da dokaže da ispunjava uslove propisane zakonima i propisima koje navedeni organi primenjuju za obavljanje međunarodnog vazdušnog saobraćaja, u skladu sa odredbama Konvencije.
4. Svaka strana ugovornica ima pravo da odbije da izda dozvolu za obavljanje vazdušnog saobraćaja, navedenu u stavu 2. ovog člana, ili da određenom avio-prevozniku ili avio-prevoznicima, propiše uslove za korišćenje prava utvrđenih u članu 2. ovog sporazuma, ako nije uverena da strana ugovornica koja određuje avio-prevoznika ili avio-prevoznike, ili njeni državljani, imaju vlasništvo znatnijeg obima i stvarnu kontrolu nad tim avio-prevoznikom.
5. Avio-prevoznik, određen i ovlašćen prema odredbama ovog člana, može u svako doba da otpočne obavljanje ugovorenog saobraćaja, pod uslovom da su redovi letenja odobreni u skladu sa odredbama člana 11. ovog sporazuma i da su na snazi tarife utvrđene u skladu sa odredbama člana 12. ovog sporazuma za obavljanje takvog saobraćaja.
6. Svaka strana ugovornica ima pravo da, putem obaveštenja u pismenoj formi, upućenog drugoj strani ugovornici, povuče odluku o određivanju avio-prevoznika i odredi nekog drugog avio-prevoznika.
1. Svaka strana ugovornica ima pravo da povuče dozvolu za obavljanje saobraćaja, da obustavi korišćenje prava utvrđenih u članu 2. ovog sporazuma, ili da propiše uslove potrebne za korišćenje tih prava avio-prevozniku ili avio-prevoznicima koje je odredila druga strana ugovornica, u sledećim slučajevima:
a) ako nije uverena da strana ugovornica koja određuje avio-prevoznika ili njeni državljani imaju vlasništvo znatnijeg obima i stvarnu kontrolu nad tim avio-prevoznikom;
b) ako se taj avio-prevoznik ne pridržava zakona i propisa strane ugovornice koja daje ta prava;
v) ako avio-prevoznik na neki drugi način ne obavlja ugovoreni saobraćaj u skladu sa uslovima propisanim ovim sporazumom.
2. Ako neposredno povlačenje, obustava ili uvođenje uslova navedenih u stavu 1. ovog člana nije neophodno radi sprečavanja daljeg kršenja zakona i propisa, to pravo se koristi tek posle konsultacija sa drugom stranom ugovornicom. Konsultacije počinju u roku od četrdeset pet (45) dana od dana prijema zahteva za održavanje konsultacija.
Član 5.
1. Zakoni i propisi jedne strane ugovornice, kojima se uređuje ulazak, boravak ili odlazak sa njene teritorije vazduhoplova koji obavljaju međunarodni vazdušni saobraćaj ili vazdušni saobraćaj i navigacija tih vazduhoplova dok su na njenoj teritoriji, primenjuju se i na vazduhoplove svakog avio-prevoznika ili svih avio-prevoznika koje je odredila druga strana ugovornica.
2. Zakoni i propisi jedne strane ugovornice, kojima se uređuje ulazak na teritoriju, boravak i izlazak sa te teritorije putnika, posade, prtljaga, robe ili pošte, kao što su formalnosti u vezi sa pasošima, carinom, valutom i zdravstvenim merama, primenjuju se na putnike, posadu, prtljag, robu ili poštu koji se prevoze vazduhoplovom određenog avio-prevoznika ili određenih avio-prevoznika druge strane ugovornice dok su na navedenoj teritoriji.
Član 6.
1. Uverenja o plovidbenosti, uverenja o osposobljenosti i dozvole koje je izdala, ili priznala kao važeće jedna strana ugovornica, a čija važnost nije istekla, priznaje kao važeće i druga strana ugovornica za potrebe obavljanja ugovorenog saobraćaja, pod uslovom da su zahtevi prema kojima su ta uverenja ili dozvole izdate ili priznate kao važeće, jednaki ili veći od minimalnih standarda, koji su utvrđeni, ili mogu da se utvrde u skladu s Konvencijom.
2. Svaka strana ugovornica ima pravo da odbije da prizna, za letove iznad svoje teritorije, uverenja o osposobljenosti i dozvole koje je njenim državljanima izdala, ili priznala kao važeće druga strana ugovornica, ili neka druga država.
Član 7.
NAKNADE KORISNIKA
Naknade za korišćenje aerodroma i njegovih objekata, tehničkih i drugih sredstava i usluga, kao i naknade za korišćenje sredstava za vazdušnu plovidbu, sredstava veza i usluga, biće usklađene sa naknadama koje utvrđuje svaka strana ugovornica na svojoj teritoriji i ne smeju da budu veće od naknada uvedenih svim ostalim vazduhoplovima koji obavljaju sličan međunarodni saobraćaj, ili naknada koje se naplaćuju njenim nacionalnim vazduhoplovima koji obavljaju redovni međunarodni vazdušni saobraćaj.
Član 8.
CARINSKE DAŽBINE I PROCEDURE
1. Vazduhoplovi koje u ugovorenom saobraćaju koristi određeni avio-prevoznik ili avio-prevoznici jedne ili druge strane ugovornice, kao i njihova redovna oprema, zalihe goriva i maziva, zalihe koje su na vazduhoplovu (uključujući hranu, piće i duvan), oslobođeni su svih carinskih i drugih uvoznih dažbina, troškova pregleda i drugih naknada ili taksa, po dolasku na teritoriju druge strane ugovornice, pod uslovom da ta oprema i te zalihe ostanu u vazduhoplovima dok ne napuste teritoriju te strane ugovornice.
2. Od istih dažbina i taksa, izuzev naknada za učinjene usluge, oslobađaju se:
a) zalihe vazduhoplova unete na vazduhoplov na teritoriji jedne ili druge strane ugovornice namenjene za korišćenje na vazduhoplovu druge strane ugovornice koji obavlja međunarodni vazdušni saobraćaj;
b) rezervni delovi i oprema uneti na teritoriju jedne ili druge strane ugovornice radi održavanja ili popravke vazduhoplova koje u međunarodnom saobraćaju koristi određeni avio-prevoznik ili avio-prevoznici druge strane ugovornice;
v) gorivo i mazivo namenjeni vazduhoplovima koje u međunarodnom vazdušnom saobraćaju koristi određeni avio-prevoznik ili avio-prevoznici druge strane ugovornice, čak i kada ove zalihe moraju da se iskoriste na delu puta iznad teritorije strane ugovornice na kojoj su uneti u vazduhoplov.
3. Strana ugovornica može zahtevati da se oprema i zalihe, navedeni u stavu 2. ovog člana, drže pod nadzorom ili kontrolom nadležnih organa.
4. Redovna oprema vazduhoplova, kao i materijali i zalihe koji se obično zadržavaju u vazduhoplovu određenog avio-prevoznika ili određenih avio-prevoznika jedne ili druge strane ugovornice, mogu da se iskrcaju na teritoriju druge strane ugovornice samo uz saglasnost carinskih organa te strane ugovornice i mogu biti stavljeni pod nadzor navedenih organa do vremena dok ne napuste teritoriju te strane ugovornice, ili se na drugi način potroše u skladu sa carinskim propisima.
5. Prtljag, roba i pošta u direktnom tranzitu oslobođeni su od carinskih dažbina i drugih uvoznih dažbina.
Član 9.
DIREKTAN TRANZIT
Putnici, prtljag i roba u direktnom tranzitu preko teritorije jedne strane ugovornice koji ne napuštaju prostor na aerodromu namenjen za tu svrhu, podležu samo uprošćenoj kontroli, osim u pogledu mera bezbednosti i mera protiv nasilja, vazduhoplovnog piratstva i krijumčarenja kontrolisanih droga.
Član 10.
PRINCIPI KOJI REGULIŠU OBAVLjANjE UGOVORENOG SAOBRAĆAJA
1. Određeni avio-prevoznici obe strane ugovornice imaju pravične i podjednake mogućnosti za obavljanje ugovorenog saobraćaja na određenim linijama, između njihovih teritorija.
2. Prilikom obavljanja ugovorenog saobraćaja, određeni avio-prevoznik ili avio-prevoznici jedne ili druge strane ugovornice uzimaju u obzir interese određenog avio-prevoznika ili određenih avio-prevoznika druge strane ugovornice, kako ne bi neopravdano štetili saobraćaju koji taj avio-prevoznik ili avio-prevoznici obezbeđuju na čitavim linijama ili delu istih linija.
3. Ugovoreni saobraćaj određenih avio-prevoznika strana ugovornica u tesnoj je vezi sa zahtevima javnosti za prevozom na određenim linijama i ima, kao osnovni cilj, obezbeđivanje kapaciteta pri opravdanom faktoru opterećenja, koji odgovara tekućim i opravdano predviđenim zahtevima za prevoz putnika i robe, uključujući i poštu, sa ili za teritorije strana ugovornica.
4. Određeni avio-prevoznici obavljaju ugovoreni saobraćaj u skladu sa osnovnim principom da se kapacitet utvrđuje u skladu sa:
a) zahtevima saobraćaja između zemalja u kojima su mesta poletanja i sletanja;
b) zahtevima saobraćaja u oblasti kroz koju ugovoreni saobraćaj prolazi;
v) zahtevima za dalja odredišta.
RED LETENjA
1. Red letenja se podnosi na saglasnost nadležnim organima za vazdušni saobraćaj druge strane ugovornice, najkasnije trideset (30) dana pre dana za uvođenje saobraćaja na određenim linijama. U izuzetnim slučajevima, ovaj rok može da se skrati uz saglasnost nadležnih organa strana ugovornica.
2. Svaka dalja izmena i dopuna reda letenja određenog avio-prevoznika ili određenih avio-prevoznika svake strane ugovornice podnosi se na saglasnost nadležnim organima za vazdušni saobraćaj druge strane ugovornice.
Član 12.
TARIFE
1. Tarife, koje određeni avio-prevoznik ili avio-prevoznici jedne strane ugovornice naplaćuju za prevoz ka teritoriji ili sa teritorije druge strane ugovornice, utvrđuju se na opravdanim nivoima, uz dužno poštovanje svih relevantnih faktora, uključujući interese korisnika, troškove obavljanja saobraćaja, opravdanu dobit i tarife drugih avio-prevoznika.
2. Tarife iz stava 1. ovog člana međusobno dogovaraju određeni avio-prevoznici obe strane ugovornice.
3. Tako dogovorene tarife se podnose na saglasnost nadležnim organima za vazdušni saobraćaj strana ugovornica, u skladu sa njihovim važećim propisima, najkasnije trideset (30) dana pre dana predloženog za njihovo uvođenje. U izuzetnim slučajevima, ovaj rok može da se skrati, uz obostranu saglasnost nadležnih organa za vazdušni saobraćaj.
4. Ako određeni avio-prevoznici ne mogu da se dogovore o tarifama ili ako, iz bilo kog drugog razloga, tarifa ne može da bude utvrđena u skladu sa odredbama stava 2. ovog člana, ili ako, u toku prvih petnaest (15) dana ili perioda od trideset (30) dana navedenog u stavu 3. ovog člana, nadležni organ za vazdušni saobraćaj jedne strane ugovornice obavesti nadležni organ za vazdušni saobraćaj druge strane ugovornice o svom neslaganju sa tarifom dogovorenom u skladu sa odredbama stava 2. ovog člana, nadležni organi za vazdušni saobraćaj strana ugovornica preduzimaju mere kako bi određeni avio-prevoznici strana ugovornica odredili tarife putem međusobnog dogovora, uzimajući u obzir preporuke nadležnih organa za vazdušni saobraćaj obe strane ugovornice.
5. Ako dogovor o određivanju tarifa, u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana ne može da bude postignut, nadležni organi za vazdušni saobraćaj započinju konsultacije u cilju utvrđivanja tarifa.
6. Saglasno odredbama st. 3. i 5. ovog člana, nijedna tarifa ne stupa na snagu dok je ne odobre nadležni organi za vazdušni saobraćaj strana ugovornica.
7. Tarife ostaju na snazi dok se ne odobre nove tarife u skladu sa odredbama ovog člana.
Član 13.
PRENOS PRIHODA
1. Svaka strana ugovornica daje određenom avio-prevozniku ili avio-prevoznicima druge strane ugovornice pravo da, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima, prodaju sopstvena prevozna dokumenta na teritoriji druge strane ugovornice, direktno ili preko svojih agenata.
2. Jedna strana ugovornica daje određenom avio-prevozniku ili avio-prevoznicima druge strane ugovornice pravo da prenesu, u svoju zemlju, višak prihoda ostvaren na teritoriji te strane ugovornice koji su ostvarili prodajom sopstvenih prevoznih dokumenata, u skladu sa deviznim propisima svake strane ugovornice.
3. Ako između strana ugovornica postoji poseban sporazum koji reguliše isplate, isplate se vrše u skladu sa odredbama tog sporazuma.
Član 14.
PREDSTAVNIŠTVA AVIO-PREVOZNIKA
Određeni avio-prevoznik ili avio-prevoznici jedne strane ugovornice mogu da otvore svoja predstavništva na teritoriji druge strane ugovornice, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima te strane ugovornice.
Član 15.
VAZDUHOPLOVNA BEZBEDNOST
1. U skladu sa pravima i obavezama prema međunarodnom pravu, strane ugovornice ponovo potvrđuju da obaveza da štite bezbednost civilnog vazduhoplovstva od nezakonitih radnji predstavlja sastavni deo ovog sporazuma. Bez ograničavanja njihovih prava i obaveza prema međunarodnom pravu, strane ugovornice posebno postupaju u skladu sa odredbama Konvencije o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovu, potpisane u Tokiju 14. septembra 1963. godine, Konvencije o suzbijanju nezakonitih otmica vazduhoplova, potpisane u Hagu 16. decembra 1970. godine i Konvencije o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, potpisane u Montrealu 23. septembra 1971. godine i Protokola o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti međunarodnih aerodroma, potpisanog u Montrealu 24. februara 1988. godine.
2. Strane ugovornice, na zahtev, pružaju jedna drugoj potrebnu pomoć radi sprečavanja nezakonitih otmica civilnih vazduhoplova i drugih nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti tih vazduhoplova, putnika i posada, aerodroma i uređaja za vazdušnu plovidbu i bilo koje druge pretnje uperene protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva.
3. Strane ugovornice u međusobnim odnosima postupaju u skladu sa odredbama o vazduhoplovnoj bezbednosti, koje je utvrdila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva u Aneksu uz Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, u onoj meri u kojoj se odredbe o bezbednosti primenjuju na strane ugovornice, i zahtevaju da korisnici vazduhoplova u njihovom registru ili korisnici vazduhoplova čije je sedište ili stalno boravište na njihovoj teritoriji, kao i korisnici aerodroma na njihovoj teritoriji, postupaju u skladu sa odredbama o vazduhoplovnoj bezbednosti.
4. Svaka strana ugovornica se slaže da od korisnika vazduhoplova može da zahteva da poštuje odredbe o vazduhoplovnoj bezbednosti navedene u stavu 3. ovog člana, koje druga strana ugovornica zahteva za ulazak na teritoriju, za vreme boravka ili odlaska sa teritorije te druge strane ugovornice. Svaka strana ugovornica obezbeđuje da se na njenoj teritoriji efikasno primenjuju adekvatne mere zaštite vazduhoplova i pregleda putnika, posade, ručnog prtljaga, prtljaga,
robe i zaliha vazduhoplova, pre i za vreme ukrcavanja ili utovara. Svaka strana ugovornica razmatra svaki zahtev druge strane ugovornice za primenu posebnih mera bezbednosti zbog određene pretnje.
5. U slučaju da se dogodi incident, ili pretnja incidentom, nezakonita otmica civilnog vazduhoplova, ili druga nezakonita radnja uperenih protiv bezbednosti tih vazduhoplova, putnika i posada, aerodroma ili uređaja za vazdušnu plovidbu, strane ugovornice pomažu jedna drugoj olakšavanjem komunikacije i drugim odgovarajućim merama, namenjenim za brzo i bezbedno okončanje incidenta, ili pretnje incidentom.
6. U slučaju kada jedna strana ugovornica opravdano smatra da se druga strana ugovornica ne pridržava odredaba o vazduhoplovnoj bezbednosti iz ovog člana, nadležni organi za vazdušni saobraćaj te strane ugovornice mogu zahtevati hitne konsultacije sa nadležnim organima za vazdušni saobraćaj druge strane ugovornice.
Član 16.
VAZDUHOPLOVNA SIGURNOST
Svaka strana ugovornica može, u svako doba, da zahteva konsultacije o standardima sigurnosti, u svakoj oblasti koja se odnosi na posade, vazduhoplove ili njihovo korišćenje, koje je usvojila druga strana ugovornica. Konsultacije se održavaju u roku od trideset (30) dana od dana podnošenja zahteva.
Ako posle konsultacija, jedna strana ugovornica zaključi da druga strana ugovornica ne održava i ne sprovodi efikasno standarde sigurnosti u bilo kojoj od tih oblasti, koji su bar jednaki minimalnim standardima utvrđenim u to vreme prema Konvenciji, prva strana ugovornica obaveštava drugu stranu ugovornicu o tim zaključcima i merama koje smatra potrebnim za usklađivanje sa tim minimalnim standardima, a druga strana ugovornica preduzima odgovarajuće korektivne mere. Ako druga strana ugovornica ne preduzme odgovarajuće mere u roku od petnaest (15) dana, ili u dužem roku, koji može da se dogovori, stvara se osnov za primenu člana 4. ovog sporazuma (Povlačenje ili obustava dozvole za obavljanje saobraćaja).
I pored obaveza navedenih u članu 33. Konvencije, dogovoreno je da svaki vazduhoplov koji koristi, ili koji se koristi prema ugovoru o zakupu, u ime avio- prevoznika ili avio-prevozilaca jedne strane ugovornice u saobraćaju za teritoriju ili sa teritorije druge strane ugovornice može, dok je na teritoriji druge strane ugovornice, da bude podvrgnut pregledu od strane ovlašćenih predstavnika druge strane ugovornice, na vazduhoplovu i oko vazduhoplova, radi provere važnosti dokumenata vazduhoplova, kao i dokumenata posade i vidljivog stanja vazduhoplova i njegove opreme (u daljem tekstu: inspekcija na rampi), pod uslovom da to ne dovodi do neopravdanog kašnjenja.
Ako inspekcija na rampi ili niz inspekcija na rampi daju povod za:
a) ozbiljnu zabrinutost da neki vazduhoplov ili korišćenje nekog vazduhoplova nije u skladu sa minimalnim standardima utvrđenim u to vreme prema Konvenciji; ili
b) ozbiljnu zabrinutost da postoji nedostatak efikasnog održavanja i sprovođenja standarda bezbednosti utvrđenih u to vreme prema Konvenciji;
strana uovornica koja vrši inspekciju, za potrebe člana 33. Konvencije, može da zaključi da zahtevi prema kojima su uverenja ili dozvole tog vazduhoplova ili posade tog vazduhoplova izdate ili priznate ili zahtevi prema kojima se taj vazduhoplov koristi nisu jednaki ili iznad minimalnih standarda utvrđenih prema Konvenciji.
5. U slučaju da pristup u cilju vršenja inspekcije na rampi nekog vazduhoplova koji koristi avio-prevoznik ili avio-prevoznici jedne strane ugovornice, u skladu sa stavom 3. ovog člana, bude uskraćen od strane predstavnika tog ili tih avio-prevoznika, druga strana ugovornica može da izvede zaključak da nastaje ozbiljna zabrinutost, one vrste koja je navedena u stavu 4. ovog člana i da donese zaključke navedene u tom stavu.
6. Svaka strana ugovornica zadržava pravo da odmah obustavi ili izmeni dozvolu za obavljanje saobraćaja avio-prevozniku ili avio-prevoznicima druge strane ugovornice u slučaju da prva strana ugovornica zaključi, bilo na osnovu inspekcije na rampi, niza inspekcija na rampi, uskraćivanja pristupa radi inspekcije na rampi, konsultacija ili na drugi način, da je neposredan postupak neophodan za bezbedno obavljanje saobraćaja avio-prevoznika.
7. Svaki postupak jedne strane ugovornice, u skladu sa st. 2. ili 6. ovog člana, prekida se kada prestane da postoji osnov za preduzimanje tog postupka.
Član 17.
KONSULTACIJE
Nadležni organi za vazdušni saobraćaj strana ugovornica se povremeno konsultuju kako bi obezbedili sprovođenje i poštovanje odredaba ovog sporazuma i, po potrebi, u cilju izmena istog. Konsultacije započinju u roku od šezdeset (60) dana od dana kada nadležni organi za vazdušni saobraćaj strana ugovornica podnesu zahtev, osim ako se nadležni organi ne dogovore o produžetku tog roka.
Član 18.
DOSTAVLjANjE STATISTIČKIH PODATAKA
Nadležni organi za vazdušni saobraćaj jedne strane ugovornice dostavljaju nadležnim organima za vazdušni saobraćaj druge strane ugovornice, na njihov zahtev, periodične i druge statističke podatke o obavljenom saobraćaju određenog avio-prevoznika u dogovorenom periodu.
Član 19.
REŠAVANjE SPOROVA
1. Svaki spor koji proističe iz ovog sporazuma, a koji se ne može rešiti direktnim pregovorima ili diplomatskim putem se, na zahtev jedne ili druge strane ugovornice, predaje arbitražnom sudu.
2. Arbitražni sud sam određuje svoju proceduru i odlučuje o podeli sudskih troškova.
Strane ugovornice se slažu sa svakom odlukom koja proistekne iz primene ovog člana.
Član 20.
IZMENE
1. Ako jedna ili druga strana ugovornica smatra da je potrebno izmeniti bilo koju odredbu ovog sporazuma, ona može da zahteva konsultacije sa drugom stranom ugovornicom u vezi sa predloženim izmenama. Konsultacije započinju u roku od šezdeset (60) dana od dana prijema pismenog zahteva, osim ako se nadležni organi za vazdušni saobraćaj strana ugovornica ne dogovore o produžetku tog roka. Svaka tako dogovorena izmena stupa na snagu kada strane ugovornice obaveste jedna drugu, razmenom diplomatskih nota, da su ih potvrdile u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
2. Sve izmene Aneksa mogu se dogovoriti direktno, u pismenoj formi, između nadležnih organa za vazdušni saobraćaj strana ugovornica i stupaju na snagu kada se potvrde razmenom diplomatskih nota.
Član 21.
Ovaj sporazum, kao i sve izmene istog, registruju se kod Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Član 22.
PRESTANAK VAŽENjA SPORAZUMA
Jedna ili druga strana ugovornica može, u svako doba, pismeno da obavesti drugu stranu ugovornicu, diplomatskim putem, o svojoj nameri da otkaže ovaj Sporazum. Takvo obaveštenje istovremeno se dostavlja i Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva. Sporazum prestaje da važi dvanaest (12) meseci od dana kada druga strana ugovornica primi obaveštenje, osim ako se obaveštenje o prestanku važnosti ne povuče sporazumno pre isteka tog roka. Ako druga strana ugovornica ne potvrdi prijem, smatra se da je obaveštenje primljeno četrnaest (14) dana po prijemu obaveštenja od strane Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Član 23.
STUPANjE NA SNAGU
1. Ovaj sporazum stupa na snagu danom poslednje note kojom strane ugovornice obaveštavaju jedna drugu da su ga odobrile u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
2. U potvrdu čega su, dole potpisani, propisno ovlašćeni od svojih Vlada, potpisali ovaj sporazum.
Sačinjeno u Beogradu, dana 28. maja 2010. godine, u dva originalna primerka, svaki na srpskom, arapskom i engleskom jeziku i svi tekstovi su podjednako autentični. U slučaju razlika u tumačenju, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
ZA VLADU
REPUBLIKE SRBIJE
Nj.E Milutin Mrkonjić
Ministar za infrastrukturu s.r.
ZA VLADU
ARAPSKE REPUBLIKE EGIPTA
Nj.E Fejza Abulnaga
Ministar za međunarodnu saradnju s.r.
A N E K S
A) Avio-prevoznik ili avio-prevoznici koje je odredila Vlada Republike Srbije imaju pravo da obavljaju redovan međunarodni vazdušni saobraćaj u oba pravca na linijama utvrđenim u daljem tekstu:
Mesta poletanja Mesta međusletanja Mesta sletanja Mesta dalje Mesta u Republici Srbiji LarnakaAtina Kairoi/ili drugo mesto Biće naknadno utvrđeno
B) Avio-prevoznik ili avio-prevoznici koje je odredila Vlada Arapske Republike Egipta imaju pravo da obavljaju redovan međunarodni vazdušni saobraćaj u oba pravca na linijama utvrđenim u daljem tekstu:
Mesta poletanja Mesta međusletanja Mesta sletanja Mesta dalje Mesta u Arapskoj Republici Egipat Biće naknadno utvrđeno Beograd i/ili drugo mesto Biće naknadno utvrđeno
V) Drugo mesto u svakoj strani ugovornici će biti određeno putem dogovora između nadležnih organa za vazdušni saobraćaj strana ugovornica.
G) Određeni avio-prevoznik ili avio-prevoznici svake strane ugovornice opslužuju sva mesta međusletanja i mesta dalje, bez korišćenja prava pete slobode.
D.) Korišćenje prava pete slobode može da se dogovori između nadležnih organa za vazdušni saobraćaj strana ugovornica.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije-Međunarodni ugovori“.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, po kome Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat potpisali su, u okviru 18. zasedanja Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat u Beogradu, 28. maja 2010. godine Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije i Fejzi Abulnaga, ministarka za međunarodnu saradnju u Vladi Arapske Republike Egipta
Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 13. maja 2010. godine, ovlastila Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, da, u ime Vlade, potpiše Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat.
Pregovori za zaključivanje Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat (u daljem tekstu: Sporazum o vadzušnom saobraćaju) održani su 28. i 29. maja 2007. godine u Kairu. Teskt Sporazuma o vazdušnom saobraćaju je parafiran dana 29. maja 2007. godine.
Vlada Republike Srbije je usvojila Izveštaj o pregovorima o zaključivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat, na sednici održanoj 2.avgusta 2007. godine
Potvrđivanje Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat predstavljaće korak napred u odnosima dve zemlje, obzirom da je u pitanju moderan sporazum, usklađen sa savremenim tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kojim se u celini uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat i promovišu i ispunjavaju visoki međunarodni standardi.
Takođe, ovaj sporazum otvara šire mogućnosti i predstavlja čvrst temelj dugoročne uspešne saradnje saradnje, kako za prevoznike strana ugovornica, tako i za druge subjekte u ukupnim privrednim kretanjima između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. ovog zakona se potvrđuje Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta, koji je potpisan 28. maja 2010. godine, Beogradu, u originalu na srpskom, arapskom i engleskom jeziku.
Članom 2. ovog zakona se utvrđuje tekst Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta u originalu na srpskom jeziku.
Članom 3. ovog zakona utvrđuje se dan stupanja na snagu ovog zakona i to tako da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije-Međunarodni ugovori“.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvajanje sredstava iz budžeta Republike Srbije.