PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE
I VLADE RUMUNIJE O UZAJAMNOJ ZAŠTITI
RAZMENJENIH TAJNIH PODATAKA
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o uzajamnoj zaštiti razmenjenih tajnih podataka, potpisan 8. februara 2017. godine, u Bukureštu, u originalu na srpskom, rumunskom i engleskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU
VLADE REPUBLIKE SRBIJE
I
VLADE RUMUNIJE
O UZAJAMNOJ ZAŠTITI RAZMENJENIH TAJNIH PODATAKA
Preambula
Vlada Republike Srbije i Vlada Rumunije (u daljem tekstu: Strane), uviđajući da dobra saradnja može zahtevati razmenu tajnih podataka između Strana, neposredno ili preko pravnih lica država Strana,
u želji da utvrde pravni okvir za uzajamnu zaštitu tajnih podataka koji će važiti za sve buduće sporazume i ugovore o saradnji koji sadrže ili predviđaju pristup tajnim podacima i koji će biti primenjen između Strana ili između pravnih lica država Strana.
sporazumele su se sledeće:
Član 1.
Cilj i predmet
(1) Cilj ovog sporazuma je da obezbedi zaštitu tajnih podataka koji se razmene ili stvore u saradnji između Strana ili između pravnih lica država Strana.
(2) Ovaj sporazum se primenjuje na svaku aktivnost koja uključuje razmenu tajnih podataka koja se obavlja ili će biti obavljena između Strana ili između pravnih lica država Strana.
(3) Ovaj sporazum ne utiče na obaveze Strana koje proizlaze iz drugih međunarodnih sporazuma sa trećim stranama i ne koristi se protiv interesa, bezbednosti i teritorijalnog integriteta drugih država.
Član 2.
Definicije
U ovom sporazumu, koriste se sledeće definicije:
a) tajni podaci jesu svi podaci, dokumenti ili materijal, bez obzira na njihov oblik, kojima je dodeljen određeni stepen tajnosti u skladu sa zakonodavstvom država Strana i koji zahtevaju zaštitu od neovlašćenog otkrivanja ili nekog drugog oblika ugrožavanja;
b) stepen tajnosti jeste oznaka koja, prema zakonodavstvu države Strane, određuje neka ograničenja u pogledu pristupa tajnim podacima i mera zaštite;
c) strana davalac jeste strana, uključujući bilo koje drugo pravno lice države Strane koja stvara tajne podatke i ustupa ih drugoj Strani;
d) strana primalac jeste strana, uključujući bilo koje drugo pravno lice države Strane koja prima tajne podatke od druge Strane;
e) ugovor s tajnim podacima jeste ugovor koji sadrži ili uključuje tajne podatke;
f) bezbednosni sertifikat za fizička lica jeste dokument izdat u skladu sa zakonodavstvom države Strane na osnovu sprovedene bezbednosne provere okončane pozitivnom odlukom koja omogućava licu da mu se odobri pristup i rukovanje tajnim podacima;
g) bezbednosni sertifikat za pravna lica jeste dokument izdat u skladu sa zakonodavstvom države Strane na osnovu sprovedene bezbednosne provere okončane pozitivnom odlukom koja treba da omogući pravnom licu da izvrši aktivnosti u vezi sa ugovorom s tajnim podacima;
h) nadležni bezbednosni organi su organi navedeni u članu 3. ovog sporazuma, ovlašćeni na nacionalnom nivou da u skladu sa zakonodavstvom država Strana, obezbeđuje jedinstvenu primenu mera za zaštitu tajnih podataka;
i ) princip „potrebno je da zna“ jeste princip po kome određenom licu može biti odobren pristup tajnim podacima, samo ako je to potrebno za obavljanje njegovih službenih dužnosti ili zadataka;
j) kompromitovanje jeste svaki oblik zloupotrebe, suprotan nacionalnom zakonodavstvu, koji za posledicu ima štetu ili neovlašćeni pristup, izmenu, otkrivanje ili uništavanje tajnih podataka, kao i svako drugo postupanje ili nepostupanje koje za posledicu ima gubitak poverljivosti, integriteta ili raspoloživosti;
Član 3.
Nadležni bezbednosni organi
Nadležni bezbednosni organi odgovorni za primenu ovog sporazuma su:
Za Republiku Srbiju:
Kancelarija Saveta za Nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka.
Za Rumuniju:
Oficiul Registrului Naţional al Informaţiilor Secrete de Stat.
(2) Strane se uzajamno obaveštavaju diplomatskim putem o svakoj promeni u vezi sa nadležnim bezbednosnim organima.
Član 4.
Stepeni tajnosti
Ekvivalentnost nacionalnih stepena tajnosti je sledeća:
Za Republiku Srbiju Za Rumuniju DRŽAVNA TAJNA STRICT SECRET DE IMPORTANŢĂ DEOSEBITĂ STROGO POVERLJIVO STRICT SECRET POVERLJIVO SECRET INTERNO SECRET DE SERVICIU
Strana davalac obaveštava, bez odlaganja, Stranu primaoca o svim promenama stepena tajnosti ustupljenih tajnih podataka.
Strana davalac obaveštava Stranu primaoca o svim dodatnim uslovima ustupanja ili organičenjima upotrebe ustupljenih tajnih podataka.
Strana primalac obezbeđuje da tajni podaci budu označeni ekvivalentnim nacionalnim stepenom tajnosti u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Strane se uzajamno obaveštavaju o svim promenama u vezi sa nacionalnim stepenima tajnosti.
Član 5.
Zaštita tajnih podataka
Strana primalac pruža svim primljenim podacima istu zaštitu kao nacionalnim tajnim podacima ekvivalentnog stepena tajnosti, u skladu sa članom 4. ovog sporazuma.
Odredbe ovog sporazuma, neće se tumačiti tako da dovode u pitanje nacionalno zakonodavstvo Strana u vezi sa pristupom dokumentima od javnog značaja ili pristupom podacima javnog karaktera, zaštitom ličnih podataka ili zaštitom tajnih podataka.
Svaka Strana obezbeđuje primenu odgovarajućih mera za zaštitu tajnih podataka koji se obrađuju, čuvaju ili prenose u komunikaciono-informacionim sistemima. Te mere obezbeđuju poverljivost, integritet i raspoloživost i, po potrebi, neporecivost i autentičnost tajnih podataka, kao i odgovarajući stepen odgovornosti i dokazivosti radnji u vezi s tim podacima.
Član 6.
Otkrivanje i korišćenje tajnih podataka
Svaka Strana obezbeđuje da tajni podaci koji se dostave ili razmene prema ovom sporazumu budu zaštićeni od:
a) sniženja ili skidanja stepena tajnosti bez prethodnog pismenog odobrenja ili na zahtev Strane davaoca;
b) korišćenja u druge svrhe, osim u one za koje su dostavljeni;
c) otkrivanja bilo kojoj trećoj državi, međunarodnoj organizaciji, licu ili pravnom licu bez prethodnog pismenog odobrenja Strane davaoca;
Ukoliko bilo koji drugi sporazum koji se zaključi između Strana sadrži stroža pravila u vezi sa razmenom ili zaštitom tajnih podatka, primenjuju se ta pravila.
Član 7.
Pristup tajnim podacima
Pristup podacima stepena POVERLJIVO/SECRET i višem i/ili lokacijama i objektima u kojima se izvode aktivnosti koje uključuju te podatke, dozvoljen je, uz poštovanje principa „potrebno je da zna“, samo licima koja su ovlašćena i imaju sertifikat o bezbednosnoj proveri lica koji važi za stepen tajnosti podataka za koje se zahteva pristup.
Pristup podacima stepena INTERNO/ SECRET DE SERVICIU ograničen je na ona lica koja postupaju prema principu „potrebno je da zna“, pod uslovom da ispunjavaju zahteve za pristup tim tajnim podacima u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Strana.
Svaka Strana obezbeđuje da sva lica kojima se odobri pristup tajnim podacima budu obaveštena o svojoj odgovornosti da zaštite te podatke u skladu sa odgovarajućim bezbednosnim propisima.
Član 8.
Prevod i umnožavanje tajnih podataka
Svi prevodi i umnoženi primerci tajnih podataka označavaju se odgovarajućim nacionalnim stepenom tajnosti i zaštićuju kao originalni tajni podaci.
Sve prevode i umnožene primerke tajnih podataka izrađuju lica koja imaju odgovarajuće sertifikate o bezbednosnoj proveri fizičkih lica.
Svi prevodi tajnih podataka imaju prikladnu napomenu na jeziku prevoda kojom se ukazuje da sadrže tajne podatke Strane davaoca.
Tajni podaci označeni DRŽAVNA TAJNA /STRICT SECRET DE IMPORTANŢĂ DEOSEBITĂ prevode se ili umnožavaju samo na osnovu prethodnog pismenog odobrenja Strane davaoca.
Svi umnoženi primerci i prevodi stavljaju se pod iste zaštitne mere kao originalni podaci. Umnoženi primerci se ograničavaju na broj koji se zahteva u službene svrhe.
Član 9.
Uništavanje tajnih podataka
(1) Tajni podaci se uništavaju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Strane primaoca na način koji onemogućava njihovu delimičnu ili potpunu rekonstrukciju.
(2) Tajni podaci se uništavaju samo uz prethodno pismeno odobrenje Strane davaoca ili na njen zahtev.
(3) Podaci stepena DRŽAVNA TAJNA/ STRICT SECRET DE IMPORTANŢĂ DEOSEBITĂ stepena se ne uništavaju, već se vraćaju Strani davaocu, pošto Strana primalac proceni da joj više nisu potrebni.
(4) Strana primalac pismeno obaveštava Stranu davaoca o uništavanju tajnih podataka.
(5) U slučaju situacije koja onemogućava zaštitu i vraćanje tajnih podatka koji su stvoreni ili ustupljeni prema ovom sporazumu, tajni podaci se odmah uništavaju. Strana primalac obaveštava blagovremeno nadležni bezbednosni organ o uništavanju tajnih podataka.
Član 10.
Prenos tajnih podataka
Tajni podaci se prenose diplomatskim putem, vojnim kurirom ili drugim sredstvima koja dogovore nadležni bezbednosni organi u skladu s nacionalnim zakonodavstvom Strane koja pokreće prenos. Strana primalac pismeno potvrđuje prijem tajnih podataka.
Tajni podaci se prenose elektronski u kriptovanom obliku, korišćenjem kriptografskih metoda i sredstava koje su obostrano prihvatili nadležni bezbednosni organi u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom obe Strane.
Ukoliko treba preneti veću pošiljku koja sadrži tajne podatke, nadležni bezbednosni organi se dogovaraju o prevoznom sredstvu, putnom pravcu i merama bezbednosti za svaki takav slučaj pojedinačno.
Član 11.
Posete
Posete koje zahtevaju pristup tajnim podacima na teritoriji države Strane domaćina podležu prethodnom pismenom odobrenju nadležnog bezbednosnog organa Strane domaćina, u skladu sa njenim nacionalnim zakonodavstvom.
Zahtev za posete se podnosi nadležnom bezbednosnom organu Strane domaćina i sadrži sledeće podatke koji će biti korišćeni samo u svrhu te posete:
ime i prezime posetioca, datum i mesto rođenja, državljanstvo i broj putne isprave/lične karte;
funkcija posetioca, uz detaljan opis poslodavca koga predstavlja;
detaljan opis projekta u kome posetilac učestvuje;
potvrda o sertifikatu o bezbednosnoj proveri posetioca, njegovo važenje i stepen tajnosti podataka do koga se odobrava pristup;
naziv, adresa, broj telefona/faksa, imejl adresa i lice za kontakt kod pravnog lica koje će biti posećeno;
svrha posete, uključujući, najviši stepen tajnost podataka o kojima je reč;
datum i trajanje posete; kod češćih poseta, treba navesti ukupan period obuhvaćen tim posetama;
drugi podaci, prema dogovoru nadležnih bezbednosnih organa;
datum i potpis nadležnog bezbednosnog organa pošiljaoca.
Zahtev za posetu se podnosi najmanje 20 dana pre obavljanja posete, osim ako nadležni bezbednosni organi ne odobre drugačije.
Nadležni bezbednosni organ Strane koji prima zahtev za posetu blagovremeno obaveštava o svojoj odluci nadležni bezbednosni organ Strane podnosioca zahteva.
Kada se poseta odobri, nadležni bezbednosni organ Strane domaćina dostavlja primerak zahteva za posetu rukovaocu pravnog lica koje će biti posećeno.
Posetioci postupaju u skladu sa bezbednosnim propisima i uputstvima Strane domaćina.
Nadležni bezbednosni organi se mogu dogovoriti o spisku posetilaca koji su ovlašćeni da obavljaju češće posete. Spisak važi za početni period od najviše dvanaest meseci i može biti produžen za dodatni period koji ne prelazi dvanaest meseci. Zahtev za češće posete se podnosi u skladu sa stavom (3). Kada se spisak odobri, dotična pravna lica mogu neposredno organizovati međusobne posete.
Strane garantuju zaštitu ličnih podataka u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
Član 12.
Ugovori sa tajnim podacima
(1) U slučaju da Strana ili pravni subjekt na teritoriji njegove države namerava da zaključi ugovor s tajnim podacima koji će biti izvršen u okviru teritorije države druge Strane, Strana na čijoj teritoriji se odvija izvršenje preuzima odgovornost za zaštitu tajnih podataka u vezi sa ugovorom u skladu sa zakonodavstvom svoje države i odredbama ovog sporazuma.
(2) Na zahtev, nadležni bezbednosni organi potvrđuju da li su odgovarajući sertifikati o bezbednosnoj proveri pravnih lica i sertifikati o bezbednosnoj proveri fizičkih lica izdati predloženim ugovaračima i licima koja učestvuju u pregovorima za zaključenje ugovora ili u izvršenju ugovora s tajnim podacima, pre nego što pristupe tajnim podacima Strane davaoca.
(3) Svaki ugovor s tajnim podacima koji se zaključi između ugovarača u skladu sa odredbama ovog sporazuma uključuje odgovarajući bezbednosni prilog u kome će biti utvrđeni najmanje sledeći aspekti:
a) spisak tajnih podataka u vezi sa ugovorom s tajnim podacima i njihovi stepeni tajnosti;
b) procedura dostavljanja promena stepena tajnosti razmenjenih podataka;
c) kanali komunikacije i sredstva elektromagnetnog prenosa;
d) procedura transporta tajnih podataka;
e) obaveza obaveštavanja o svakom stvarnom ili mogućem kompromitovanju.
Primerak bezbednosnog priloga uz svaki ugovor s tajnim podacima prosleđuje se nadležnom bezbednosnom organu Strane na čijoj teritoriji će biti izvršen ugovor s tajnim podacima, kako bi se omogućio adekvatan bezbednosni nadzor i kontrola.
Ugovori s tajnim podacima koji zahtevaju pristup podacima stepena INTERNO/SECRET DE SERVICIU sadrže odgovarajuću odredbu u kojoj se utvrđuje minimum mera koje treba primeniti u cilju zaštite tih tajnih podatka.
Svaki podugovarač mora ispuniti iste bezbednosne uslove kao ugovarač.
Nadležni bezbednosni organi mogu se dogovoriti o uzajamnim posetama, kako bi analizirali delotvornost mera koje je doneo ugovarač ili podugovarač u cilju zaštite tajnih podataka uključenih u ugovor s tajnim podacima.
Strane obezbeđuju zaštitu autorskih prava, prava industrijske svojine, uključujući patente, poslovne tajne i sva druga prava u vezi sa tajnim podacima koji se razmene između njihovih država u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
Nadležni bezbednosni organi Strana mogu se dogovoriti o dodatnim detaljnim procedurama u vezi sa ugovorom s tajnim podacima.
Član 13.
Bezbednosna saradnja
Kako bi ostvarili i primenili slične standarde bezbednosti, nadležni bezbednosni organi, na zahtev, dostavljaju međusobno podatke o svojim nacionalnim bezbednosnim standardima, procedurama i praksi u zaštiti tajnih podataka. U tom cilju, nadležni bezbednosni organi mogu obaviti uzajamne posete.
U slučaju potrebe, nadležni bezbednosni organi mogu zaključiti bezbednosne aranžmane o posebnim tehničkim aspektima u vezi sa primenom ovog sporazuma.
Nadležni bezbednosni organi se, prema potrebi, uzajamno obaveštavaju o svim posebnim bezbednosnim rizicima koji mogu da ugroze ustupljene tajne podatke.
Na zahtev, nadležni bezbednosni organi Strana, uzimajući u obzir zakonodavstvo svojih država, pružaju međusobnu pomoć u postupku izdavanja sertifikata o bezbednosnoj proveri za fizička lica i sertifikata o bezbednosnoj proveri za pravna lica za svoje državljane koji borave ili za pravna lica koja se nalaze na teritoriji države druge Strane.
Nadležni bezbednosni organi se uzajamno obaveštavaju o svim izmenama koje se tiču sertifikata o bezbednosnoj proveri fizičkih lica i sertifikata o bezbednosnoj proveri pravnih lica koji su u vezi sa saradnjom prema ovom sporazumu.
Strane međusobno priznaju svoje sertifikate o bezbednosnoj proveri fizičkih i pravnih lica koji su izdati državljanima i pravnim licima u njihovim državama u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom u vezi sa pristupom tajnim podacima koji su razmenjeni u skladu sa ovim sporazumom.
Bezbednosno-obaveštajne i policijske službe država Strana mogu sarađivati i neposredno razmenjivati operativne i/ili obaveštajne podatke u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Član 14.
Kompromitovanje tajnih podataka
Strane preduzimaju sve odgovarajuće mere, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, kako bi utvrdile okolnosti u slučaju da je poznato ili se osnovano sumnja da su tajni podaci kompromitovani.
U slučaju kompromitovanja koje uključuje tajne podatke koje je stvorila ili primila druga Strana, nadležni bezbednosni organ na teritoriji čije države se dogodilo kompromitovanje obaveštava o tome, što je pre moguće, nadležni bezbednosni organ Strane davaoca i primenjuje odgovarajuće mere u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Strane, po potrebi, sarađuju tokom navedenog postupka.
U slučaju da se kompromitovanje dogodi na teritoriji treće države, nadležni bezbednosni organ Strane pošiljaoca preduzima radnje iz stava 2. ovog člana.
Nadležni bezbednosni organ Strane primaoca pismeno obaveštava nadležni bezbednosni organ Strane davaoca o okolnostima kompromitovanja, obimu štete, preduzetim merama za njeno smanjenje i rezultatima postupka koji se pominju u stavu 2. ovog člana. To obaveštenje treba da sadrži dovoljno pojedinosti, tako da Strana primalac može potpuno da proceni posledice.
Član 15.
Tumačenje i sporovi
Svaki spor između Strana u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog sporazuma rešava se isključivo putem konsultacija između Strana.
Član 16.
Troškovi
Svaka Strana snosi svoje troškove koji nastanu u primeni ovog sporazuma.
Član 17.
Završne odredbe
Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme i podleže potvrđivanju u skladu sa procedurama nacionalnog zakonodavstva Strana i stupa na snagu prvog dana sledećeg meseca posle datuma poslednjeg obaveštenja dostavljenog diplomatskim putem kojim se Strane uzajamno obaveštavaju da su ispunjeni potrebni uslovi za stupanje na snagu ovog sporazuma.
Izmene i dopune ovog sporazuma vrše se na osnovu saglasnosti obe Strane. Te izmene i dopune stupaju na snagu u skladu sa stavom (1). ovog člana.
Svaka Strana može u svakom trenutku pismeno otkazati ovaj sporazum. U tom slučaju, važenje ovog sporazuma ističe posle šest (6) meseci od dana kada druga Strana primi obaveštenje o otkazu.
Bez obzira na otkaz ovog sporazuma, svi tajni podaci ustupljeni prema ovom sporazumu su i dalje zaštićeni u skladu sa odredbama Sporazuma, dok Strana davalac ne oslobodi od ove obaveze Stranu primaoca.
Strane se odmah uzajamno obaveštavaju o svakoj promeni nacionalnog zakonodavstva koja utiče na zaštitu tajnih podataka ustupljenih prema ovom sporazumu. U slučaju promena, Strane obavljaju konsultacije da bi razmotrile moguće izmene ovog sporazuma. U međuvremenu, tajni podaci su i dalje zaštićeni, kao što je predviđeno ovim sporazumom, osim ako Strana davalac ne zahteva drugačije u pismenom obliku.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi Sporazum između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva nacionalne odbrane Rumunije o zaštiti razmenjenih tajnih vojnih podataka potpisan u Bukureštu 6. juna i u Beogradu 27. jula 2013. godine.
Sačinjeno u Bukureštu, 8 februara 2017. godine, u dva originala na srpskom, rumunskom i engleskom jeziku, pri čemu su svi tekstovi podjednako verodostojni. U slučaju neslaganja u tumačenju, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
Potvrđujući navedeno, dole potpisani propisno ovlašćeni predstavnici svojih vlada potpisali su ovaj sporazum.
Za Vladu Republike Srbijedr Goran Matić,direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Za Vladu Rumunije dr Marius Petresku,državni sekretar,direktor Nacionalne kancelarije za tajne podatke
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o uzajamnoj zaštiti razmenjenih tajnih podataka sadržan je u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije koja propisuje da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Razlozi za potvrđivanje Sporazuma
Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o uzajamnoj zaštiti razmenjenih tajnih podataka Repubdika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Rumunijom unapredi i u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.
U Strategiji nacionalne-bezbednosti Republika Srbija je definisala osnovna opredeljenja politike nacionalne bezbednosti kao što je unapređenje odnosa sa članicama Evropske unije, kao i članicama i partnerima NATO. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi za intenzivniju i delotvorniju saradnju sa državom koja je članica Evropske unije i NATO.
Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju, već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje.
Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Rumunije u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti kao i saradnju sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblasti namenske industrije i proizvodnju i pružanje usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
Ocena potrebnih finansijskih sredstava
Za ispunjenje potrebnih bezbednosno-tehničkih standarda za primenu ovog zakona planiraće se sredstva u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike Srbije, imajući u vidu da se radi o poslovima iz redovne delatnosti resornih ministarstava i drugih državnih organa.
Međunarodnu saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka naša zemlja je započela zaključivanjem Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO) o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 6/11) i Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/12). Za potrebe primene ovih sporazuma formiran je Centralni registar za strane tajne podatke u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka kao i podregistri u Ministarstvu spoljnih poslova, Misiji Republike Srbije pri NATO u Briselu i Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i Bezbednosno informativnoj agenciji. Razmena tajnih podataka sa NATO-m i Evropskom unijom, bez obzira na to što su sporazumi potvrđeni, otpočela je tek kada su Centralni registar i podregistri u napred navedenim misijama, ministarstvima i drugim organima formirani i prošli sertifikacionu posetu ekspertskog tima NATO, a zatim i Evropske unije.
S obzirom na to, da u našoj zemlji već sada postoje kapaciteti u okviru postojećih registara za razmenu tajnih podataka, ista procedura koja je primenjena za potrebe razmene tajnih podataka sa NATO i Evropskom unijom biće primenjena i sa drugim državama. To znači da je za proširivanje postojećih registarskih kapaciteta, ukoliko oni nisu dovoljni, potreban dogovor srpske i druge ugovorne strane, a zatim i da se realizuju sertifikacione posete ekspertskih timova obe zemlje koji će se uveriti da su isunjeni svi bezbednosni uslovi za čuvanje tajnih podataka u Centralnom registru i podregistima u drugoj državi.
U skladu sa napred iznetim, ukazujemo da kapaciteti za razmenu tajnih podataka postoje, a da njihovo proširivanje ili otvaranje posebnih registara u drugim organima za tajne podatke rumunske strane predstavlja dug proces kojem prethodi odluka obe strane i formiranje registra za šta će blagovremeno planirati sredstva svi organi u okviru limita na svom razdelu u skladu sa planiranim obimom razmene tajnih podataka.