PREDLOG ZAKONA O SUDIJAMA
Glava prva
NAČELA
Nezavisnost
Član 1.
Sudija je nezavisan u postupanju i donošenju odluke.
Sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, potvrđenih međunarodnih ugovora, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i po svojoj savesti.
Stalnost i nepremestivost
Član 2.
Sudija svoju funkciju vrši kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju.
Sudija vrši funkciju u sudu za koji je izabran.
Bez svoje saglasnosti sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Sudija može, uz svoju saglasnost, biti upućen na rad u drugi državni organ ili ustanovu, u skladu sa ovim zakonom.
Održavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost
Član 3.
Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.
Sudija je dužan da nepristrasno vodi postupak, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima.
Službe, poslovi i postupci nespojivi sa dužnošću sudije određuju se zakonom.
Sudije su dužne da se pridržavaju Etičkog kodeksa, koji donosi Visoki savet sudstva.
Materijalna nezavisnost
Član 4.
Sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice.
Plata sudije mora biti u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i teretom odgovornosti.
Imunitet
Član 5.
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.
Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
Odgovornost za štetu
Član 6.
Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Kad je konačnom odlukom Ustavnog suda, pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa.
Kad je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija član, utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom.
O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa iz st. 2. i 3. ovog člana odlučuje Visoki savet sudstva, na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe.
Pravo na udruživanje
Član 7.
Sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju.
Sudije mogu preduzimati mere radi zaštite i održanja svoje nezavisnosti i samostalnosti.
Učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova
Član 8.
Sudija ima pravo da uzme učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova i za određivanje i raspoređivanje sredstava za funkcionisanje sudova.
Pravo na stručno usavršavanje i obuku
Član 9.
Sudija ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje i obuku o trošku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.
Obuka sudija je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje sudijske funkcije.
Obuka je obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva u slučaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije uočenih prilikom vrednovanja njegovog rada.
Sadržaj programa obuke određuje se u zavisnosti od profesionalnog iskustva sudije.
Izbor i prestanak funkcije i broj sudija i sudija porotnika
Član 10.
Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove funkcije odlučuje Narodna skupština, odnosno Visoki savet sudstva, u skladu sa ovim zakonom.
Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Visoki savet sudstva.
Broj sudija prekršajnih, Višeg prekršajnog i Upravnog suda određuje se i za svako odeljenje izvan sedišta suda.
Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina.
Po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđe, a na osnovu godišnjeg priliva predmeta, Visoki savet sudstva može preispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet godina.
Prava iz radnog odnosa sudije
Član 11.
Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Glava druga
POLOŽAJ SUDIJE
I. STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE
1. Pojam
Član 12.
Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka.
Pre toga sudijska funkcija može prestati samo pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine.
2. Smanjenje broja sudija i ukidanje suda
Član 13.
Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome obavlja sudijsku funkciju.
Ako sud bude ukinut, sudija nastavlja funkciju u sudu koji preuzima nadležnost, odnosno u sudu iste vrste i istog stepena, ili približno istog stepena.
Visoki savet sudstva donosi odluku u kojem sudu sudija nastavlja funkciju.
3. Udaljenje sa sudijske funkcije
Razlozi za udaljenje
Član 14.
Sudija se udaljuje sa funkcije kad mu je određen pritvor.
Sudija može biti udaljen sa funkcije kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen.
Odluka o udaljenju
Član 15.
O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda – predsednik neposredno višeg suda.
Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
O udaljenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda odlučuje Opšta sednica.
Trajanje udaljenja
Član 16.
Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka.
Visoki savet sudstva može sudiju vratiti na funkciju pre okončanja postupka za razrešenje.
Pravo na prigovor
Član 17.
Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva, u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.
Visoki savet sudstva odlučuje o prigovoru iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora.
II. NEPREMESTIVOST SUDIJE
1. Pojam
Član 18.
Sudija ima pravo da stalno svoju funkciju vrši u sudu za koji je izabran.
Sudija samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen iz jednog u drugi sud, drugi državni organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.
Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o premeštaju ili upućivanju.
Izuzetno, sudija može bez svoje saglasnosti biti premešten u drugi sud u slučaju ukidanja suda ili ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, što dovodi do smanjenja priliva predmeta, na osnovu rešenja Visokog saveta sudstva.
2. Premeštaj
Član 19.
Sudija može, uz svoju saglasnost, biti premešten u drugi sud iste vrste i istog stepena, ukoliko postoji potreba za hitnom popunom upražnjenog sudijskog mesta, koja se ne može rešiti izborom ili upućivanjem sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda.
Sudija trajno nastavlja funkciju u sudu u koji je premešten.
Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet sudstva.
3. Upućivanje u drugi sud
Član 20.
Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nižeg stepena, najduže godinu dana.
Izuzetno, sudija može biti upućen u sud neposredno višeg stepena, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upućuje.
Sudija se upućuje u sud u kome nedostatak, sprečenost, izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju ili usporavaju rad suda.
Rešenje o upućivanju sudije iz st. 1. do 3. ovog člana, uz saglasnost sudije, donosi Visoki savet sudstva.
4. Upućivanje u drugi državni organ, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu ili međunarodnu organizaciju
Član 21.
Sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana vrši se na predlog rukovodioca organa, odnosno institucije ili organizacije u koju se sudija upućuje, po pribavljenom mišljenju predsednika suda u kome sudija vrši svoju funkciju, uz saglasnost sudije.
Upućivanje može trajati najduže tri godine.
Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet sudstva.
Za vreme upućivanja sudija se može osloboditi vršenja sudijske funkcije, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva.
III. MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA
1. Pojam
Član 22.
Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava, u svemu o čemu odlučuje.
Sudija nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže.
2. Neizmenjivost vrste posla i dodela predmeta slučajem
Neizmenjivost godišnjih poslova
Član 23.
Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i da se ne menja tokom godine.
Izuzetno, zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije, znatno povećanog ili smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa.
Godišnji raspored poslova i njegova izmena se određuju s obzirom na potrebe suda i sposobnost sudije za uspešno obavljanje poslova na koje se raspoređuje.
Raspodela predmeta slučajem
Član 24.
Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.
Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenim za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.
Niko nema prava da sudska veća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta.
Odstupanja
Član 25.
Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opravdane sprečenosti sudije, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili ako je sudiji pravnosnažno izrečena disciplinska sankcija zbog disciplinskog prekršaja neopravdanog odugovlačenja postupka.
Pravo na prigovor
Član 26.
Na godišnji raspored poslova, promenu vrste posla, odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno višeg suda, u roku od tri dana od dana saznanja.
O prigovoru sudije Vrhovnog kasacionog suda odlučuje Opšta sednica. Pravo na prigovor zbog oduzimanja predmeta ima i stranka, u roku od tri dana od dana saznanja.
Odluka po prigovoru donosi se u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Dužnost obaveštavanja predsednika neposredno višeg suda
Član 27.
Predsednik suda je dužan da o svakom odstupanju od redosleda prijema predmeta pismeno obavesti predsednika neposredno višeg suda.
3. Obaveštavanje o trajanju postupka
Član 28.
Sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svaka tri meseca obaveštava o daljem razvoju postupka.
Prvo obaveštenje u postupku po pravnom leku sudija daje predsedniku suda posle dva meseca, a naredna na svakih 30 dana.
U prvostepenom postupku predsednik suda je dužan da obavesti predsednika neposredno višeg suda o svakom postupku koji nije okončan u roku od dve godine.
U postupku po pravnom leku koji nije okončan u roku od jedne godine, predsednik suda je dužan da obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Rok za obaveštavanje u izvršnim, vanparničnim i drugim nespornim stvarima određuje se Sudskim poslovnikom.
Dužnost obaveštavanja iz ovog člana teče od dana prijema predmeta u sud.
4. Pravo sudije na pritužbu
Član 29.
Sudija može Visokom savetu sudstva izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite.
Visoki savet sudstva odlučuje o pritužbi u roku od 15 dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ako je pritužba osnovana, Visoki savet sudstva preduzima mere radi zaštite prava sudije.
IV. ODNOS SUDIJSKE FUNKCIJE I DRUGIH SLUŽBI, POSLOVA I POSTUPAKA
1. Odnos drugih službi, poslova i postupaka sa sudijskom funkcijom
Član 30.
Sudija ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.
Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.
Visoki savet sudstva odlučuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, na osnovu Etičkog kodeksa.
Sudija može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu.
U slučajevima određenim zakonom, sudija može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost.
Sudija može biti upućen na studijsko, odnosno drugo stručno putovanje u inostranstvo, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, uz pribavljeno mišljenje predsednika suda, pri čemu se posebno uzimaju u obzir ocene o radu iz ličnog lista sudije, kao i poznavanje stranog jezika.
2. Postupak odlučivanja o nespojivosti
Dužnost obaveštavanja i podnošenje prijave
Član 31.
Sudija je dužan da pismeno obavesti Visoki savet sudstva o svakoj službi ili poslu za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa sudijskom funkcijom.
Visoki savet sudstva obaveštava predsednika suda i sudiju o postojanju nespojivosti službe ili posla sa sudijskom funkcijom.
Predsednik suda dužan je da podnese disciplinsku prijavu čim sazna da sudija vrši službu ili posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom funkcijom.
V. VREDNOVANjE RADA SUDIJA
Član 32.
Rad svih sudija i predsednika sudova podleže redovnom vrednovanju.
Vrednovanje obuhvata sve aspekte sudijskog posla, odnosno poslova predsednika suda i predstavlja osnovu za izbor, obaveznu obuku sudija i razrešenje.
Vrednovanje se vrši na osnovu javno objavljenih, objektiviziranih i jedinstvenih kriterijuma i merila, u jedinstvenom postupku u kome je obezbeđeno učešće sudije, odnosno predsednika suda čiji se rad vrednuje.
Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija, odnosno predsednika sudova utvrđuje Visoki savet sudstva.
Organi nadležni za vrednovanje u sudovima
Član 33.
Vrednovanje rada sudija sudova nižeg stepena vrše saveti koji se obrazuju u sudovima neposredno višeg stepena.
Savet čini troje sudija, koji se biraju tajnim glasanjem na sednici svih sudija, na period od četiri godine.
Jedan savet se obrazuje na svakih 100 sudija čiji se rad vrednuje.
Vrednovanje od strane Visokog saveta sudstva
Član 34.
Komisija Visokog saveta sudstva vrednuje rad predsednika sudova i odlučuje o prigovorima sudija na ocenu njihovog rada.
O prigovorima na ocenu rada predsednika sudova odlučuje Visoki savet sudstva.
Sastav i način rada Komisije iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Visokog saveta sudstva.
Period za koji se vrši vrednovanje
Član 35.
Rad sudija na stalnoj funkciji i predsednika sudova redovno se vrednuje jednom u tri godine, a sudija koji su prvi put izabrani jednom godišnje.
Izuzetno, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, sudija može biti i vanredno vrednovan.
Ocene
Član 36.
Vrednovanje se izražava ocenom.
Ocene koje se odnose na vrednovanje sudija, su: „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju”, „uspešno obavlja sudijsku funkciju” i „ne zadovoljava”.
Ocene koje se odnose na vrednovanje predsednika suda, su: „izuzetno uspešno obavlja funkciju predsednika suda”, „uspešno obavlja funkciju predsednika suda” i „ nezadovoljavajuće obavlja funkciju predsednika suda”.
Ocena se upisuje u lični list sudije, odnosno predsednika suda.
Sudija, odnosno predsednik suda ima pravo prigovora na ocenu organima iz člana 34. ovog zakona, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o vrednovanju rada, koja mora biti obrazložena.
VI. MATERIJALNI POLOŽAJ SUDIJE
Osnovna plata
Član 37.
Sudija ima pravo na platu sudije suda za koji je izabran.
Plata sudije određuje se na osnovu osnovne plate.
Osnovna plata određuje se množenjem koeficijenata za obračun i isplatu plata sa osnovicom za obračun i isplatu plata.
Osnovica za obračun i isplatu plata sudije utvrđuje se Zakonom o budžetu.
Koeficijent za obračun i isplatu plate određuje se time što se svaki sudija razvrstava u jednu od pet platnih grupa.
Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada.
Platne grupe sudija
Član 38.
Sudije su razvrstane u šest platnih grupa, koji su izraženi u koeficijentima.
U prvoj platnoj platnoj grupi su sudije prekršajnih sudova.
U drugoj platnoj grupi su sudije osnovnih sudova.
U trećoj platnoj grupi su sudije privrednih, viših i Višeg prekršajnog suda.
U četvrtoj platnoj grupi su sudije Privrednog apelacionog, apelacionih sudova i Upravnog suda.
U petoj platnoj grupi su sudije Vrhovnog kasacionog suda.
U šestoj platnoj grupi je predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Koeficijenti
Član 39.
Prva platna grupa ima koeficijent 2,50.
Druga platna grupa ima koeficijent 3,00.
Treća platna grupa ima koeficijent 3,50.
Četvrta platna grupa ima koeficijent 4,00.
Peta platna grupa ima koeficijent 5,00.
Šesta platna grupa ima koeficijent 6,00.
Osnovna plata predsednika suda
Član 40.
Osnovna plata predsednika suda se određuje tako što se plata sudije tog suda uvećava za:
– 10%, u sudu do 20 sudija;
– 15%, u sudu do 40 sudija;
– 20% u sudu do 60 sudija;
– 25% u sudu do 80 sudija;
– 30% u sudu preko 80 sudija.
Odredba stava 1. ovog člana se ne primenjuje na predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Plata sudije koji je premešten, odnosno upućen
Član 41.
Sudija koji je premešten, odnosno upućen u drugi sud, ministarstvo nadležno za pravosuđe, ustanovu ili međunarodnu organizaciju ima pravo na osnovnu platu sudije suda, odnosno na osnovnu platu u ministarstvu nadležnom za pravosuđe, ustanovi ili međunarodnoj organizaciji u koju je premešten, odnosno upućen, ako je za njega povoljnija.
Naknade i ostala primanja sudije koji je premešten, odnosno upućen u drugi sud, ministarstvo nadležno za pravosuđe, ustanovu ili međunarodnu organizaciju propisuje Visoki savet sudstva.
Uvećanje osnovne plate sudije
Član 42.
Osnovna plata sudije koji obavlja funkciju u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta može se uvećati do 50%.
Osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati do 100%.
Odluku o uvećanju osnovne plate iz st. 1. i 2. ovog člana donosi Visoki savet sudstva.
Osnovna plata zamenika predsednika suda uvećava se za 50% uvećanja iz člana 40. stav 1. ovog zakona.
Glava treća
IZBOR SUDIJE
I. USLOVI ZA IZBOR
Član 43.
Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije.
Potrebno radno iskustvo
Član 44.
Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci:
– dve godine za sudiju prekršajnog suda;
– tri godine za sudiju osnovnog suda;
– šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Višeg prekršajnog suda;
– osam godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;
– dvanaest godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda.
Ostali uslovi za izbor
Član 45.
Ostali uslovi za izbor sudije su stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.
Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.
Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.
Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.
Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.
Zabrana diskriminacije
Član 46.
Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.
Pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.
II. POSTUPAK ZA IZBOR
Oglašavanje izbora
Član 47.
Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva.
Oglas se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu Republiku Srbiju.
Podnošenje prijava
Član 48.
Prijave za izbor se podnose Visokom savetu sudstva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.
Pribavljanje podataka i mišljenja
Član 49.
Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata.
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.
Predlaganje sudija koji se prvi put biraju
Član 50.
Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pored stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, Visoki savet sudstva će posebno ceniti i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita.
Za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika obavezno se pribavlja ocena rada.
Pre predlaganja, Visoki savet sudstva može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima.
Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto.
Odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena.
Izbor sudije koji se prvi put bira
Član 51.
Narodna skupština bira sudiju, koji se prvi put bira, među kandidatima koje je predložio Visoki saveta sudstva.
Odluka o izboru iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Izbor sudije na stalnu funkciju
Član 52.
Sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva.
Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju” obavezno se bira na stalnu funkciju.
Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom „ne zadovoljava” ne može biti biran na stalnu funkciju.
Svaka odluka o izboru mora biti obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
III. ZAKLETVA SUDIJE I STUPANjE NA FUNKCIJU
Polaganje zakletve
Član 53.
Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.
Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu.
Tekst zakletve
Član 54.
Zakletva sudije glasi: „Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi”.
Stupanje na funkciju
Član 55.
Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran.
Stupanjem na funkciju sudiji prestaje ranija funkcija u drugom sudu.
Sudija višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda može da se posle prestanka te dužnosti vrati na funkciju sudije višeg suda.
Kad se smatra da sudija nije izabran
Član 56.
Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora.
Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštava Narodnu skupštinu, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.
Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva.
Glava četvrta
PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJE
1. Svi razlozi
Član 57.
Sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije, kad sudija navrši radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, kad ne bude izabran na stalnu funkciju ili kad bude razrešen.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva.
Odluka iz stava 2. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
2. Prestanak funkcije na zahtev sudije
Član 58.
Sudija koji želi da mu funkcija prestane podnosi pismeni zahtev Visokom savetu sudstva.
Zahtev može biti povučen dok funkcija sudiji ne prestane odlukom Visokog saveta sudstva ili istekom roka predviđenog ovim zakonom.
Ako o zahtevu za prestanak funkcije ne bude odlučeno u roku od 30 dana, smatra se da je funkcija sudiji prestala istekom roka od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
U ostalim slučajevima sudijska funkcija prestaje onog dana koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci.
Ako sudija posle pokrenutog postupka za razrešenje podnese zahtev za prestanak funkcije, on se ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje.
3. Navršenje radnog veka
Član 59.
Sudiji prestaje radni vek kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja, po sili zakona.
Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine, uz njegovu saglasnost.
Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na započetim predmetima.
4. Trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije
Član 60.
Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje sudijske funkcije.
Odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva, na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i samog sudije.
5. Prestanak funkcije sudiji koji je prvi put biran
Član 61.
Sudija koji je prvi put biran, a ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju, prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata.
6. Razrešenje sudije
Razlozi za razrešenje
Član 62.
Sudija se razrešava kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije, kad nestručno vrši funkciju ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.
Posebno o nestručnom vršenju funkcije
Član 63.
Nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu „ne zadovoljava”, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija.
Nadležnost i pokretanje postupka za razrešenje
Član 64.
Inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice.
Postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnih za vrednovanje rada sudije i Disciplinske komisije.
Razloge za razrešenje utvrđuje Visoki savet sudstva.
Postupak pred Visokim savetom sudstva
Član 65.
Visoki savet sudstva utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
Visoki savet sudstva je dužan da sprovede postupak i donese odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.
Odluka Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena.
Položaj sudije u postupku
Član 66.
Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode.
Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva.
7. Žalba na odluku o prestanku funkcije
Žalba Ustavnom sudu
Član 67.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije.
Odluka Ustavnog suda je konačna.
Odluka o prestanku funkcije
Član 68.
Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Glava peta
PREDSEDNIK SUDA
Uslovi za izbor predsednika suda
Član 69.
Za predsednika suda, između sudija suda istog ili višeg stepena, može biti izabran sudija, koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki savet sudstva.
Predlaganje kandidata za predsednika suda
Član 70.
Visoki savet sudstva predlaže jednog ili više kandidata za predsednika suda.
Pre utvrđivanja predloga, Visoki savet sudstva pribavlja mišljenje o prijavljenim kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika.
Izbor predsednika suda
Član 71.
Narodna skupština bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta sudstva.
Sudija koji je izabran za predsednika suda obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu.
Trajanje funkcije
Član 72.
Predsednik suda bira se na četiri godine i može biti ponovo izabran.
Vreme na koje je predsednik suda izabran teče od dana stupanja na funkciju.
Vršilac funkcije predsednika suda
Član 73.
Kad predsedniku suda prestane funkcija, predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji vrši funkciju predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na funkciju, a najduže na godinu dana.
Sudiju koji vrši funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda postavlja Opšta sednica.
Prestanak funkcije predsednika suda
Član 74.
Predsedniku suda prestaje funkcija prestankom sudijske funkcije, izborom za sudiju drugog suda, na lični zahtev, zbog ukidanja suda, istekom mandata i razrešenjem sa funkcije predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Narodna skupština.
Kad predsedniku suda prestane funkcija, Visoki savet sudstva je dužan da bez odlaganja predloži kandidate za izbor predsednika suda.
Razlozi za razrešenje predsednika suda
Član 75.
Predsednik suda razrešava se te funkcije zbog kršenja obaveza ustanovljenih propisima za obavljanje poslova sudske uprave, narušavanja načela nezavisnosti sudije, postupanja suprotno propisima o dodeljivanju predmeta, odstupanja od propisa kojim se uređuje godišnji raspored sudija, teškog disciplinskog prekršaja u vršenju funkcije predsednika suda ili nestručnog vršenja funkcije predsednika suda.
Smatra se da predsednik suda nestručno obavlja funkciju predsednika suda kada, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada predsednika sudova, njegov rad bude vrednovan ocenom „ne zadovoljava”.
Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda
Član 76.
Svako lice može podneti inicijativu za razrešenje predsednika suda.
Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda vodi Visoki savet sudstva.
Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika suda pokreće se po predlogu predsednika neposredno višeg suda, sednice svih sudija suda čiji je predsednik, ministra nadležnog za pravosuđe, organa nadležnog za vrednovanje rada predsednika suda i Disciplinske komisije.
Odluka o razrešenju predsednika suda
Član 77.
Odluku o razrešenju predsednika suda donosi Narodna skupština, na osnovu predloga Visokog saveta sudstva, nakon sprovedenog postupka u kome su utvrđeni razlozi za razrešenje.
Položaj po prestanku funkcije predsednika suda
Član 78.
Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se razreši sa te funkcije ili mu funkcija prestane na lični zahtev, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju.
Kad sudiji višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda prestane funkcija predsednika ima pravo da nastavi sudijsku funkciju u višem sudu.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Član 79.
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran.
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na lični zahtev, prestankom sudijske funkcije ili razrešenjem iz ovim zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.
Postupak za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda pokreće se predlogom Opšte sednice.
Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda vodi i odluku o tome donosi Visoki savet sudstva.
Odluku o razrešenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda sa te funkcije, donosi Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda iz drugih razloga, donosi Narodna skupština.
Primena odredaba o sudijama
Član 80.
Odredbe ovog zakona o izboru i razrešenju sudija, shodno se primenjuju i na izbor i razrešenje predsednika suda.
Ostale odredbe ovog zakona, koje se odnose na sudije, primenjuju se i na predsednike sudova.
Glava šesta
POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU
Uslovi za imenovanje i trajanje funkcije
Član 81.
Za sudiju porotnika može biti imenovan punoletni državljanin Republike Srbije koji je dostojan funkcije sudije porotnika.
Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
Sudija porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo imenovan.
Postupak imenovanja
Član 82.
Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe.
Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik.
Zakletva
Član 83.
Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.
Zakletva glasi: „Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, savesno, predano i nepristrasno”.
Udaljenje sa funkcije
Član 84.
Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje.
Udaljenje traje do okončanja postupka.
Nespojivost sa drugim službama, poslovima i postupcima
Član 85.
Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu.
Sa funkcijom sudije porotnika nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.
Prestanak funkcije
Član 86.
Funkcija sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, razrešenjem i istekom mandata.
Funkcija sudije porotnika ne prestaje zbog navršenja radnog veka.
Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreću predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ministar nadležan za pravosuđe.
Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.
Naknade i nagrade sudija porotnika
Član 87.
Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na funkciji, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu.
Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva.
Shodna primena odredaba o sudijama
Član 88.
Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.
Glava sedma
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJA
Disciplinski prekršaj
Član 89.
Disciplinski prekršaj je nesavesno vršenje sudijske funkcije ili ponašanje sudije nedostojno sudijske funkcije, koji je propisan ovim zakonom.
Vrste disciplinskih prekršaja
Član 90.
Disciplinski prekršaji su:
– povreda načela nepristrasnosti;
– propuštanje sudije da traži izuzeće u predmetima u kojima postoji razlog za izuzeće, odnosno isključenje predviđen zakonom;
– neopravdano kašnjenje u izradi odluka;
– uzimanje predmeta u rad redom koji neopravdano odstupa od reda kojim su primljeni;
– neopravdano nezakazivanje ročišta ili pretresa;
– učestalo kašnjenje na zakazana ročišta ili pretrese;
– neopravdano odugovlačenje postupka;
– neopravdano neobaveštavanje predsednika suda o predmetima u kojima postupak duže traje;
– očigledno nekorektno postupanje prema učesnicima u sudskim postupcima i zaposlenima u sudu;
– nepoštovanje radnog vremena;
– prihvatanje poklona suprotno propisima koji regulišu sukob interesa;
– upuštanje sudije u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi;
– davanje komentara o sudskim odlukama, postupcima ili predmetima u sredstvima javnog informisanja na način suprotan zakonu i Sudskom poslovniku;
– obavljanje aktivnosti koje su zakonom određene kao nespojive sa sudijskom funkcijom;
– neopravdano nepohađanje obaveznih programa obuke;
– dostavljanje nepotpunih ili netačnih podataka od značaja za rad i odlučivanje Visokog saveta sudstva;
– neopravdana izmena godišnjeg rasporeda sudijskih poslova u sudu i povreda principa slučajnog sudije suprotno zakonu;
– kršenje odredaba Etičkog kodeksa u većoj meri.
Težak discilinski prekršaj postoji ako je usled izvršenja disciplinskog prekršaja iz stava 1. došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja.
Pod ponovljenim disciplinskim prekršajem iz stava 2. ovog člana smatra se tri puta pravosnažno utvrđena odgovornost sudije za disciplinski prekršaj.
Disciplinske sankcije
Član 91.
Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine.
Disciplinska sankcija izriče se srazmerno težini učinjenog disciplinskog prekršaja.
Javna opomena može biti izrečena samo kada se prvi put utvrdi odgovornost sudije za disciplinski prekršaj.
Pokretanje postupka za razrešenje
Član 92.
Kada utvrdi odgovornost sudije za težak disciplinski prekršaj, Disciplinska komisija pokreće postupak za razrešenje sudije.
Disciplinski organi
Član 93.
Disciplinski organi su: Disciplinski tužilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje obrazuje Visoki savet sudstva.
Članove disciplinskih organa imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija.
Sastav, uslove za imenovanje, trajanje mandata i način prestanka dužnosti, način rada i odlučivanja u disciplinskim organima, uređuje Visoki savet sudstva, svojim aktom, koji objavljuje.
Disciplinski postupak
Član 94.
Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog Disciplinskog tužioca.
Predlog za vođenje disciplinskog postupka, Disciplinski tužilac podnosi na osnovu disciplinske prijave.
Disciplinski postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ukoliko sudija u odnosu na koga se postupak vodi ne zahteva da postupak bude javan.
Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od godinu dana od dana kada je disciplinski prekršaj učinjen.
Odluke Disciplinskog tužioca
Član 95.
Disciplinski tužilac može da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da je prihvati i podnese predlog za vođenje disciplinskog postupka.
Položaj sudije u disciplinskom postupku
Član 96.
Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o predlogu Disciplinskog tužioca, da se upozna sa predmetom i pratećom dokumentacijom i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode.
Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Disciplinskom komisijom.
Odluke Disciplinske komisije
Član 97.
Nakon sprovedenog disciplinskog postupka Disciplinska komisija može da odbije predlog Disciplinskog tužioca ili da usvoji predlog i izrekne disciplinsku sankciju.
Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tužilac i sudija protiv koga se vodi disciplinski postupak, mogu izjaviti žalbu Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
Odluke Visokog saveta sudstva
Član 98.
Odlučujući po žalbi, Visoki savet sudstva može da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili da je preinači.
Visoki savet sudstva je dužan da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.
Odluka Visokog saveta sudstva je konačna.
Pravnosnažna odluka kojom je izrečena disciplinska sankcija upisuje se u lični list sudije.
Glava osma
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
I. PRELAZNE ODREDBE
Nastavljanje sudijske funkcije, odnosno sudijske dužnosti u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje
Član 99.
Sudije izabrane po Zakonu o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) i Zakonu o sudovima („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 46/91, 60/91 – ispravka, 18/92 – ispravka, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04) nastavljaju funkciju u sudovima za koje su izabrane do 31. decembra 2009. godine.
Sudije u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje, imenovane po Zakonu o prekršajima („Službeni glasnik SRS”, broj 44/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04), nastavljaju dužnost u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje, do 31. decembra 2009. godine.
Izbor sudija
Član 100.
Odluku o broju sudija i sudija porotnika donosi Visoki savet sudstva, u skladu sa ovim zakonom, u roku od 30 dana od dana izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Izbor sudija, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se najkasnije do 1. decembra 2009. godine.
Sudije izabrane u skladu sa ovim zakonom stupaju na funkciju 1. januara 2010. godine.
Prvim izborom sudije se smatra izbor na dužnost sudije u skladu sa ranije važećim zakonima. Imenovanje sudije za prekršaje ne smatra se prvim izborom.
Prestanak dužnosti i prava sudija koje su izabrane ili imenovane po ranijim zakonima
Član 101.
Sudijama iz člana 99. st. 1. i 2. ovog zakona, koji nisu izabrani u skladu sa ovim zakonom, dužnost prestaje 31. decembra 2009. godine.
Sudije iz stava 1. ovog člana, imaju pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti.
Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog člana prestaje pre proteka roka od šest meseci ako sudija kome je prestala dužnost zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti produženo za još šest meseci ako u tih šest meseci stiče pravo na penziju.
Izbor predsednika sudova
Član 102.
Visoki savet sudstva postavlja vršioca funkcije predsednika suda među sudijama izabranim u skladu sa ovim zakonom.
Vršilac funkcije predsednika suda iz stava 1. ovog člana stupa na tu funkciju 1. januara 2009. godine.
Vršioci funkcije predsednika suda obavljaju ovu funkciju do izbora predsednika sudova u skladu sa ovim zakonom.
Predsednici sudova, u skladu sa ovim zakonom, biće izabrani u roku od šest meseci od isteka roka iz stava 2. ovog člana.
Izbor sudija porotnika
Član 103.
Sudije porotnici imenovani po Zakonu o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) nastavljaju funkciju u sudovima za koje su imenovani do izbora sudija porotnika u skladu sa ovim zakonom.
Sudije porotnici, u skladu sa ovim zakonom, biće imenovani najkasnije do 1. januara 2010. godine.
Donošenje podzakonskih propisa
Član 104.
Podzakonske propise predviđene ovim zakonom Visoki savet sudstva doneće najkasnije u roku od 60 dana od dana konstituisanja prvog sastava Visokog saveta sudstva.
Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi koje je doneo Visoki savet pravosuđa koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
II. ZAVRŠNE ODREDBE
Prestanak važenja ranijeg zakona
Član 105.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06).
Prestanak važenja drugih zakona, odnosno odredaba drugih zakona
Član 106.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, broj 34/01, 62/06 – dr. zakon i 63/06 – ispravka dr. zakona) u delu koji se odnosi na način utvrđivanja plata, dodataka i naknada sudija.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi odredba člana 51. stav 2. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – dr. zakon, 9/02, 29/04 i 61/05) u delu koji se odnosi na pravosudni dodatak.
Stupanje zakona na snagu
Član 107.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine, izuzev odredbe člana 20. stav 2. koja se primenjuje od stupanja ovog zakona na snagu i odredaba čl. 43-54. i čl. 81-83. i člana 88. ovog zakona, koje počinju da se primenjuju od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva.
Do konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno do početka primene ovog zakona, odluku o upućivanju u drugi sud iz člana 20. stav 2. ovog zakona donosi Visoki savet pravosuđa, odnosno Visoki savet sudstva, uz saglasnost sudije.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o sudijama sadržan je u petom delu Ustava Republike Srbije – uređenje vlasti, odeljak sedam – sudovi ( čl. 142. stav 4., 148. stav 3. i 152. stav 2). Odredbama člana 142. stav 4. Ustava utvrđeno je da u suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom, odredbama člana 148. stav 3. predviđeno je da se postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, odnosno za razrešenje od dužnosti predsednika suda uređuju zakonom, dok je odredbama člana 152. stav 2. propisano da se zakonom uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Položaj sudija u Republici Srbiji sada uređuje Zakon o sudijama iz 2001. godine, koji ne samo da je donet na osnovu odredbi ranijeg Ustava, već je u mnogim elementima zastareo. Stoga, kako je Narodna Skupština Republike Srbije, dana 10. novembra 2006. godine, donela novi Ustav Republike i istovremeno proglasila Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojim su propisani rokovi za usklađivanje pravnog sistema i početak rada državnih organa u skladu sa njihovim novim ustavnopravnim položajem, nameće se kao ustavna obaveza donošenje novog Zakona o sudijama.
Odredbe Ustava su i u ovom slučaju putokaz zakonodavca u stvaranju i ovog dela državne vlasti, sudske vlasti, bez koje se ne može zamisliti ostvarenje ustavnog poretka Republike Srbije, zagarantovanog u članu 3. Ustava i proklamovanog kroz načelo vladavine prava. Naime, jedan od oblika kroz koji se ovo načelo ostvaruje u praksi, pored garantovanja neposrednih izbora, jemstva ljudskih i manjinskih prava, podele vlasti, je i nezavisnost sudske vlasti. Istovremeno i mera demokratije u jednom društvu ogleda se kroz dostignuti nivo nezavisnosti sudske vlasti, s obzirom da nema vladavine prava ako ga ne primenjuje nezavisno sudstvo, bez ičijeg uticaja, bilo iz oblasti drugih delova državne vlasti, bilo izvan vlasti. U tom smislu je i cilj ovog zakona da se ustavna jemstva sudske nezavisnosti donošenjem zakona pretoče u stvarnost.
Pri opredeljivanju za koncept u izradi zakona pošlo se od pretpostavke da je sudska vlast onaj deo državne vlasti koji bi trebalo da bdi nad pravilnom primenom zakona, da tumači kako se jedno pravilo može primeniti u konkretnom slučaju i utvrđuje da li su se stekli svi potrebni uslovi i okolnosti da bi se određeno pravno pravilo moglo primeniti na datu situaciju. Da bi taj koncept i mogao da se sprovede u praksi zakonom su stvorene premise da sudija u vršenju sudijske funkcije bude nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu, kao i da svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije bude zabranjen.
Zakon o sudijama se donosi u trenutku kada naša država prolazi kroz težak period, polažući jedan istorijski ispit za priključenje Evropskoj uniji, istovremeno napuštajući jedan preživeli društveno-politički sistem i gradeći jedan potpuno novi, primeren težnjama i potrebama njenih građana okrenutih evropskim vrednostima. Stoga i stoji obaveza da se sudska vlast, kao deo ukupnog društva uredi celovito i definiše za duži period. Da bi to bilo moguće ovaj zakon imao je u vidu i evropske standarde u oblasti sudstva kao što su Osnovna načela o nezavisnosti sudstva usvojena u Milanu 1985. godine i prihvaćena rezolucijom Generalne skupštine UN. decembra iste godine, Preporuku br.(R.94.)12. Komiteta ministara Saveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija, kao i Evropski zakon o sudijama iz 1998. godine. Evropski zakon o sudijama postavlja visoke standarde u pogledu statusa sudija, od naglaska na nezavisnost, samostalnost, nepristrasnost sudija, socijalnih prava u pogledu plate do načina imenovanja i razrešenja, trajnosti sudijske funkcije, prava na udruživanje, do obaveze na stručan i savestan rad u cilju rešavanja predmeta u razumnom roku. Opšta načela i većina preporuka iz zakona su ugrađeni u ovaj tekst i potrebna je samo njegova dosledna primena. Svi navedeni dokumenti doprineli su na određeni način da sudska vlast, donošenjem novog Zakona o sudijama, i u našoj zemlji dobije odgovarajuće mesto koje joj pripada u građanskom društvu. Pri tom se naročito imalo u vidu načelo ustavnosti i zakonitosti, kao i vrhunski pravni i etički standardi, koji bi pored svih ostalih uslova omogućili očuvanje i jačanje sudske vlasti kao samostalne i nezavisne grane vlasti, kao i stvaranje sudijskog kadra koji koji bi na dosledan način realizovao ustavnu garanciju stalnosti funkcije i nezavisnosti u radu.
OBJAŠNjENjE PREDLOŽENIH REŠENjA
Aktivnosti koje već godinama preduzima Ministarstvo pravde u saradnji sa organima sudske vlasti, zasnovane na principima demokratije i rukovođene načelom vladavine prava, stvorile su pravni okvir za donošenje ovog zakona kojim se na celovit način uređuje položaj sudija. U tom smislu kao najznačajnije novine koje sadži ovaj zakonski tekst u odnosu na važeći, mogu se označiti odredbe o vrednovanju rada sudija, disciplinskoj odgovornosti sudija, kao i odredbe o prestanku dužnosti i prava sudija koje su izabrane ili imenovane po ranijim zakonima. Istovremeno, iz zakona su izostavljeni instituti koji su prevaziđeni donošenjem novog Ustava, Veliko personalno veće, budući da njegova ovlašćenja prelaze na Visoki savet sudstva, kao i Nadzorni odbor čije je postojanje u mnogome dovodilo u pitanje ustavno i zakonsko načelo sudijske nezavisnosti. Pri predlaganju ovih rešenja, pored već nabrojanih pravnih akata pošlo se od ustavne premise da je sudska vlast jedinstvena, da su sudovi samostalni i nezavisni i da sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora (član 142. st.1.i 2. Ustava). Položaj sudija opredelile su ustavne odredbe koje sudijsku funkciju definišu kao stalnu (član 146.stav1. Ustava), a sudijski status označavaju kao nezavisan, potčinjen samo Ustavu i zakonu (član149.stav1.Ustava). Ovakav položaj sudija garantovan Ustavom, a uređen zakonom zahtevala je i sama priroda sudijske funkcije na čije vršenje je izričito, po Ustavu, zabranjen svaki uticaj (član149. stav 2. Ustava).
Imajući navedene ustavne odredbe za polazište, a pri tom uvažavajući dosledno i evropske standarde u oblasti sudstva, Zakon o sudijama koncipiran
je tako da sadrži osam glava koje uređuju: načela, položaj sudije, izbor sudije, prestanak sudijske funkcije, status predsednika suda i sudije porotnika, disciplinsku odgovornost sudija i prelazne i završne odredbe zakona. U okviru svake glave dati su posebni odeljci i pododeljci koji regulišu najbitnija pitanja u okviru glave.
Prateći takvu sistematiku zakona, dajemo sledeće obrazloženje pojedinačnih rešenja:
Prva glava – načela – (čl.1-11), sadrži pravila kojima se određuje stepen nezavisnosti i samostalnosti sudija i ista je data u skladu sa odredbama najviše pravne snage u našoj zemlji, dakle sa Ustavom. Ovaj deo obuhvata isto što i prethodni zakon u tom delu, s tim što je dopunjen načelom o pravu sudije na učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova (član 8) i preciziranjem odredbe o tome koji se propisi primenjuju kada sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa (član 11).
Druga glava – položaj sudije – (čl.12-42), uređuje pitanja vezana za stalnost sudijske funkcije, nepremestivost sudije, međusobnu nezavisnost, odnos sudijske funkcije i drugih službi, poslova i postupaka, vrednovanje rada sudija i materijalni položaj sudija. Ovo je najobimnija glava u zakonu budući da se njome uređuju najbitnija pitanja vezana za status sudija. Pitanje stalnosti sudijske funkcije uređeno je polazeći od ustavnih odredbi, s tim što značajnu novinu sadrži član 18. zakona koji u stavu 4. predviđa izuzetak od načela stalnosti, po kome sudija i bez svoje saglasnosti može biti premešten u drugi sud. Premeštaj nastupa iz tačno zakonom navedenih razloga i na osnovu rešenja Visokog saveta sudstva. Novina je prisutna i kod instituta upućivanja sudije, u tom smislu što je predviđeno da sudija izuzetno, može biti upućen u sud neposredno višeg stepena, pod uslovom da ispunjava zakonom predviđene uslove za izbor u tom sudu (član 20. stav 2) i to najduže godinu dana. Istovremeno, u članu 21. zakon proširuje mogućnost upućivanja sudije i za obavljanje stručnih poslova u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa. To upućivanje vrši se na predlog rukovodioca organa u koji se sudija upućuje, pribavljanjem saglasnosti sudije i mišljenja predsednika suda i može trajati najviše tri godine. Odredbe zakona koje uređuju pitanje međusobne nezavisnosti sudija uglavnom odražavaju već dostignuti nivo sudijske nezavisnosti, s tim što su odredbe o godišnjem rasporedu poslova i raspodeli predmeta dopunjene odgovarajućim kriterijumima (član 23. stav 3. i član 24. stav 2), koji su se u praksi pokazali kao neophodni za pravilno sprovođenje tih postupaka. U ovom poglavlju došlo je i do produženja rokova u slučaju kada sudija izjavljuje prigovor na godišnji raspored poslova, odnosno izjavljuje pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje nije predviđen poseban postupak zaštite. U cilju poboljšanja položaja sudija, došlo je do produženja rokova u slučaju obaveštavanja predsednika suda zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku, tako da je to sada nakon jedne godine a ranije je bilo nakon šest meseci (član 28). Oblast odnosa sudijske funkcije i drugih službi, poslova i postupka je proširena uvođenjem mogućnosti da sudija i u toku radnog vremena može da obavlja nastavnu i naučnu delatnost, pod uslovima određenim zakonom, kao i pravom da bude upućen na studijsko ili stručno putovanje u inostranstvo, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva (član 30). Takođe, i odredbe o nespojivosti službe ili posla sa sudijskom funkcijom precizirane su utoliko što je utvrđena obaveza za predsednika suda da podnese disciplinsku prijavu čim sazna da sudija vrši službu ili posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom funkcijom (član 31). Odredbama čl. 32-36. zakona uređeno je jedno novo pitanje bitno za položaj sudija, a to je vrednovanje rada sudija. Isto obuhvata sve aspekte sudijskog posla i poslova predsednika suda. Naime, da bi se stvorili uslovi za razvoj karijere i usavršavanje sudijske profesije na jednoj strani, a s druge strane i pretpostavke za efikasniji i ažurniji rad, bilo je neophodno pratiti sam rad sudija, koji bi kasnije predstavljao osnov za njihov izbor, obuku i razrešenje. Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija utvrđuje Visoki savet sudstva, kao nezavisan i samostalan organ, koji i ima zadatak da štiti nezavisnost i samostalnost sudija. Na taj način, s jedne strane obezbeđena je objektivnost u vrednovanju rada, a s druge strane da bi se ona dosledno sprovela predviđena su i tela koja bi obavljala te poslove, saveti i Komisija Visokog saveta sudstva. Komisija bi imala zadatak da vrednuje rad predsednika suda i odlučuje o prigovorima sudija na ocenu njihovog rada. Time se obezbeđuje dvostepenost u ocenjivanju rada sudija, što je proklamovano i kroz uvođenje prava na prigovor na ocenu (član 36. stav 5). U okviru ove glave sadržane su i zakonske odredbe čl. 37-42. koje regulišu materijalni položaj sudije. Imajući u vidu značaj ovog pitanja, pošlo od stava da sudijska plata mora biti postavljena tako da sudije štiti od pritisaka čija je namera da utiču na njihove odluke, odnosno ponašanje, a samim tim i na njihovu nezavisniot i samostalnost. Stoga je ovaj zakon u tom delu zadržao koncept prethodnog zakona o platama, predviđajući osnovicu i koeficijente koji se izražavaju kroz platne grupe. Odredbe koje su utvrđivale odnos između sudijske plate i lica na drugim funkcijama izostavljene su budući da takav pristup nije dao dobre rezultate. Naime činilo se boljim opredeljenje samim zakonom precizirati kriterijume za utvrđivanje plate, nego opredeliti da ta plata bude određena u odnosu na platu isplaćenu licu koje ima viši položaj u sistemu vlasti, kako bi se omogućilo da visina isplaćene plate bude takva da štiti sudije od pritisaka.
Treća glava – izbor sudija – (čl. 43-56), uređuje uslove i postupak za izbor sudije, pitanje zakletve i momenta stupanja na sudijsku funkciju. U okviru poglavlja o uslovima za izbor, posebno su naglašeni i opisno dati uslovi koji se tiču stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Istovremeno, zakonom su po prvi put taksativno navedene moralne osobine koje bi sudija trebalo da poseduje (čl. 45. stav 5), s tim što je konačna reč data Visokom savetu sudstva kroz ovlašćenje da propiše kriterijume i merila za ocenu zakonom propisanih uslova. Članom 46. zakona u tekst zakona je uneto i ustavno načelo o zabrani diskriminacije pri izboru sudija po bilo kom osnovu, uz uvažavanje kriterijuma nacionalnog sastava stanovništva. Postupak za izbor je u celini prenet na novi organ Visoki savet sudstva, dok je pitanje predlaganja kandidata i izbora sudija koji se prvi put biraju u regulisano zakonom. U tom smislu članom 50. zakona utvrđeno je da će se prilikom predlaganja kandidata koji se prvi put biraju pored stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, posebno ceniti i vrsta posla koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita. U pogledu izbora sudija dosledno su sprovedeni ustavni principi da Narodna skupština bira sudiju koji se prvi put bira, dok sudiju na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva. Novinu predstavlja i rešenje dato u članu 56. zakona, po kome se rok za stupanje na funkciju skraćuje na 30 dana, kao i da na odluku Visokog saveta sudstva da sudija nije izabran ako na funkciju ne stupi u tom roku, sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu.
Četvrta glava – prestanak sudijske funkcije – (čl. 57-68), uređuje razloge za prestanak sudijske funkcije, postupak za razrešenje i prava na žalbu protiv odluke o prestanku funkcije. Pri definisanju razloga za prestanak funkcije pošlo se od razloga navedenih u Ustavu, uz istovremeno korišćenje ovlašćenja da se isti predvide i zakonom. U tom smislu novinu predstavlja prestanak funkcije kada sudija trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, dakle kada je medicinski potvrđeno da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban. U kategoriju novih rešenja spada i mogućnost da se sudiji produži radni vek za još dve godine, odlukom Visokog saveta sudstva, samo zbog završavanja rada na započetim predmetima. Odredbe o razrešenju dopunjene su novim razlogom koji je posledica uvođenja disciplinske odgovornosti – razrešenje zbog učinjenog teškog prekršaja. Takođe, i razrešenje iz razloga nestručnosti vezano je za novi institut, vrednovanje rada sudija, pa se takvim radom smatra rad ocenjen ocenom: „ne zadovoljava”. Istovremeno, veliki doprinos demokratiji i razvoju građanskog društva predstavlja i predviđanje prava na pokretanje inicijtive za razrešenje sudije od strane svakog lica (član 64. stav 1). Takođe, novina je i pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku o prestanku funkcije. O ovom pitanju do sada je odluku donosilo Veliko personalno veće i na istu sudija nije imao ni pravo prigovora. Na ovaj način položaj sudije je značajno poboljšan, utoliko pre što je zakonom dato pravo da Ustavni sud može da usvoji žalbu i poništi odluku o prestanku funkcije (član 67. stav 2).
Peta glava – predsednik suda – (čl.69-80), uređuje pitanja vezana za uslove za izbor predsednika suda, prestanak funkcije, razloge za razrešenje, predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Položaj predsednika suda definisan je u skladu sa novim ustavnim rešenjima. Zakonom su utvrđeni i neki od kriterijuma za izbor lica na funkciju, s tim što je konačan stav, davanjem ovlašćenja za propisivanje kriterijuma dat Visokom savetu sudstva, kao posebnom organu nezavisnom od izvršne i zakonodavne vlasti. Takođe, zakonom su posebno dati razlozi za prestanak funkcije i razlozi za razrešenje. Tako funkcija predsednika suda prestaje i zbog ukidanja suda, a predsednik se može razrešiti funkcije i zbog kršenja propisa u obavljanju poslova sudske uprave i narušavanja načela nezavisnosti sudije. Ovo taksativno navođenje razloga za prestanak i razrešenje od funkcije predsednika suda trebalo bi da otkloni do sada uočene probleme u obavljanju ove funkcije. I u ovom slučaju inicijativu za razrešenje može podneti svako lice, dok konačnu odluku o razrešenju donosi organ koji bira predsednika, Narodna skupština. Položaj predsednika suda po prestnku funkcije uređen je tako da on nastavlja da vrši sudijsku funkciju, onda kada ne bude ponovo izabran, kada se razreši, ili mu funkcija prestane na lični zahtev. Odredbama člana 79. zakona posebno je uređen status
predsednika Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu da Ustav u članu 144. daje osnovne postavke za regulisanje ove funkcije.
Šesta glava – sudija porotnik – (čl. 81-88), posebno uređuje pitanja vezana za položaj ove vrste sudija, budući da su oni donošenjem novog Ustava postali ustavna kategorija (član 142. stav 4). Zakonom se reguliše pitanje uslova i postupka imenovanja, udaljenja i prestanka funkcije sudije porotnika i predviđa shodna primena odredaba o sudijama. U datim rešenjima nema bitnijeg odstupanja od već postojećih.
Sedma glava – disciplinska odgovornost sudija – (čl. 89-98), predstavlja posebnu novinu i u sebi sadrži odredbe koje određuju pojam i vrste disciplinskih prekršaja, disciplinski postupak, vrste disciplinskih sankcija i vrste odluka koje se u tom postupku donose. Polazeći od stava da je jedini valjani razlog za uvođenje sudijske disciplinske odgovornosti postojanje propusta u obavljanu funkcije koji se mogu definisati kao nesavisni ili da to može biti i ponašanje sudije nedostojno sudijske funkcije, zakonom su taksativno navedene vrste prekršaja (član 90). Takođe opredeljeno i šta se smatra teškim, odnosno ponovljenim prekršajem. Predviđene su tri vrste disciplinskih sankcija i to srazmerno težini učinjenog prekršaja. Postupak za težak disciplinski prekršaj ima za posledicu pokretanje postupka za razrešenje sudije. Aktom Visokog saveta sudstva uređuje se sastav, način rada i odlučivanja u disciplinskim organima. Sudija ima pravo na bude saslušan i da da objašnjenje, pravo na zastupanje i pravo na žalbu Visokom savetu sudstva čija je odluka konačna. Ovakav pristup institutu disciplinske odgovornosti sudija u svemu je usaglašen sa principima o ovom pitanju datim u Evropskom zakonu za sudije.
Osma glava – prelazne i završne odredbe – (čl. 99-107), uređuje rokove vezane za statusna pitanja sudija. U tom smislu u odeljku o prelaznim odredbama, na osnovu principa iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, utvrđuju se rokovi za izbor sudija, prestanak dužnosti i prava sudija koje su izabrane ili imenovane po ranijim zakonima, izbor predsednika sudova i sudija porotnika, kao i za donošenje podzakonskih akata. Odeljak završne odredbe sadrži pravila o prestanku važenja ranijih zakona, kao i pravila o stupanju samog zakona na snagu. Naime, članom 107. zakona predviđeno je da zakon stupi na snagu kako propisuje Ustav, ali da ima odloženu primenu za 1. januar 2010. godine, osim za pojedine članove zakona. Ovako oročavanje primene zakona predviđeno je pre svega iz praktičnih razloga, kako bi se obezbedili organizacioni i kadrovski uslovi za funkcionisanje sudstva na novi način.
POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se imajući u vidu odredbe člana 6, 7. i 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojima su propisani rokovi za obrazovanje sudova i izbor sudija, kao i opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, a u cilju kako bi se izbegle štetne posledice po rad sudova i što pre izabrale sudije u skladu sa Ustavom.