PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA
Član 1.
U Zakonu o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 58/09 – odluka US i 104/09), u članu 57. stav 2. posle reči: „sudstva” dodaju se reči: „i protiv nje sudija može izjaviti prigovor Visokom savetu sudstva u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke”.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Visoki savet sudstva može odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti prigovor i izmeniti odluku o prestanku funkcije ili odbiti prigovor i potvrditi odluku o prestanku funkcije.”
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
„Odluka o prestanku sudijske funkcije postaje pravnosnažna kada je potvrđena u postupku po prigovoru ili istekom roka za izjavljivanje prigovora ako prigovor nije izjavljen.”
Član 2.
U članu 64. stav 2. posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi: „Postupak za razrešenje sudije može pokrenuti i Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti.”
Član 3.
U članu 67. stav 1. posle reči: „Protiv” dodaje se reč: „pravnosnažne”.
Član 4.
Član 68. menja se i glasi:
„Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije iz člana 57. stav 4. ovog zakona i konačna odluka Ustavnog suda iz člana 67. stav 3. ovog zakona, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.”
Član 5.
Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti sudija iz člana 101. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 58/09 – odluka US i 104/09), u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje će doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama koje su sudije iz stava 1. ovog člana podnele Ustavnom sudu, okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Visokom savetu sudstva.
Žalbe, odnosno ustavne žalbe iz stava 2. ovog člana smatraće se prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva.
Sudije iz stava 1. ovog člana koje nisu podnele žalbu, odnosno ustavnu žalbu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na odluku iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. O ovom prigovoru odlučuje stalni sastav Visokog saveta sudstva.
U postupku po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog člana, sudija iz stava 1. ovog člana ima pravo da se upozna sa predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka, kao i da usmeno pred stalnim sastavom Visokog saveta sudstva izloži svoje navode. Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva doneta po prigovoru mora biti obrazložena, u skladu sa članom 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva.
Protiv odluke stalnog sastava Visokog saveta sudstva donete po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog člana, kojom se potvrđuje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti, sudija iz stava 1. ovog člana može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Član 6.
Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju, radi utvrđivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije, odnosno postojanja razloga koji ukazuju na povredu postupka u donošenju odluke o izboru ili predlogu za izbor pojedinog sudije.
Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva kojom se utvrđuje postojanje razloga iz stava 1. ovog člana, predstavlja poseban osnov za pokretanje postupka za razrešenje.
Postupak za razrešenje iz stava 2. ovog člana, stalni sastav Visokog saveta sudstva pokreće po službenoj dužnosti.
Prvo vrednovanje rada sudija koje su prvi put izabrane na sudijsku funkciju izvršiće stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Član 7.
Kriterijume i merila iz člana 5. stav 1. ovog zakona, doneće stalni sastav Visokog saveta sudstva u roku od 15 dana od dana izbora članova stalnog sastava Visokog saveta iz reda sudija.
Član 8.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama sadržan je u članu 147. st 1. i 3. Ustava Republike Srbije prema kome Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju, odnosno da Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu, kao i u članu 148. stav 3. Ustava prema kome se postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, uređuju zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, u delu koji se odnosi na pravosudni sistem, istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Postupak izbora sudija izvršen je na netransparentan način, čime je ugroženo načelo nezavisnosti sudija. Visoki savet sudstva koji je sproveo ovaj postupak, radio je u privremenom sastavu. Sudijama nije data prilika da budu saslušani tokom postupka, a nisu im data ni adekvatna obrazloženja za odluke o prestanku dužnosti. Sudije koje nisu ponovo izabrane mogle su da ulože žalbu samo Ustavnom sudu, a ovaj sud nema dovoljno kapaciteta da u potpunosti razmatra ove žalbe.
Imajući u vidu primedbe date u navedenom izveštaju, kao jedan od uslova daljeg napretka Republike Srbije u procesu evropskih integracija neophodno je izvršiti preispitivanje odluka koje je doneo prvi sastav Visokog saveta sudstva u postupku opšteg izbora sudija. Da bi se stvorile zakonske mogućnosti za takvo preispitivanje potrebno je izvršiti izmene i dopune Zakona o sudijama, kojima bi se dalo ovlašćenje stalnom sastavu Visokog saveta sudstva da preispita odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva i utvrdi postupak za preispitivanje. Takođe, predmeti Ustavnog suda, po žalbama, odnosno ustavnim žalbama se okončavaju i ustupaju Visokom savetu sudstva na ponovno odlučivanje, čime se prevazilazi primedba data u Izveštaju u pogledu kapaciteta Ustavnog suda da rešava u navedenim slučajevima.
Zakon je u potpunosti rađen u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije i Venecijanske komisije Saveta Evrope, koji su o njemu dali pozitivno mišljenje.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona menja se i dopunjuje član 57. Zakona o sudijama, tako što se uvodi pravo prigovora sudije Visokom savetu sudstva na odluku o prestanku sudijske funkcije, čime se stvara mogućnost da Visoki savet sudstva još jednom, po prigovoru sudije, razmotri svoju odluku o prestanku sudijske funkcije.
Članom 2. Zakona, dopunjuje se član 64. Zakona o sudijama, tako što se uvodi mogućnost da, pored drugih ovlašćenih predlagača i Visoki savet sudstva pokrene, po službenoj dužnosti, postupak za razrešenje sudije.
Čl. 3. i 4. Zakona menjaju se i dopunjuju čl. 67. i 68. Zakona o sudijama, iz razloga usklađivanja sa izmenama iz člana 1. Zakona.
Članom 5. Zakona predviđeno je da će stalni sastav Visokog saveta sudstva, preispitati odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti bivših sudija, a na osnovu kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposbljenosti i dostojnosti sudija, koje će doneti. Postupci pred Ustavnim sudom koje su pokrenule sudije, okončavaju se i predmeti se ustupaju Visokom savetu sudstva, a žalbe i ustavne žalbe bivših sudija smatraju se prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva. Data je mogućnost da bivše sudije koje nisu podnele žalbu ili ustavnu žalbu Ustavnom sudu, podnesu prigovor Visokom savetu sudstva na odluku o prestanku sudijske dužnosti. Protiv odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva donetim u postupku preispitivanja dozvoljeno je podnošenje žalbe Ustavnom sudu, a što je u skladu sa odredbom člana 148. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Članom 6. Zakona predviđeno je da će stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitati odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu sudija koji se prvi put biraju, radi utvrđivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije, odnosno postojanja razloga koji ukazuju na povredu postupka u donošenju odluke o izboru ili predlogu za izbor pojedinog sudije. Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva kojom se utvrđuje postojanje razloga predstavlja poseban osnov za pokretanje postupka za razrešenje. Takođe je predviđeno da prvo vrednovanje rada sudija koje su prvi put izabrane na sudijsku funkciju izvrši stalni sastav Visokog saveta sudstva, što predstavlja izuzetak od odredbe člana 33. Zakona o sudijama, prema kojoj sudije višeg stepena vrednuju rad sudija nižeg stepena. Članom 7. Zakona utvrđuje se rok za donošenje kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposbljenosti i dostojnosti sudija, koji će se primenjivati u postupku preispitavanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti.
Članom 8. Zakona određuje se stupanje ovog zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. OPŠTI INTERES ZBOG KOGA SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO
Članom 197. stav 2. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da izuzetno, pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Čl. 5. i 6. Zakona imaju povratno dejstvo, jer predviđaju preispitivanje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti bivših sudija, odluke o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu sudija koji se prvi put biraju. Imajući u vidu da je opšti interes Republike Srbije pridruživanje Evropskoj uniji, neophodno je usvojiti čl. 5. i 6. Zakona, radi stvaranja normativnog okvira za otklanjanje primedaba navedenih u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu koje se odnose na postupak opšteg izbora sudija, a u cilju sticanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva i sudova u Republici Srbiji, kao i radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
VII. RAZLOZI ZA STUPANjE ZAKONA NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Predlaže se da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, budući da postoji naročito opravdani razlog za stupanje na snagu Zakona pre osmog dana od dana objavljivanja, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se stvori mogućnost da se u najkraćem roku sprovode postupak preispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva donetih u postupku opšteg izbora sudija, a u cilju da Republika Srbije stekne status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji do kraja 2011. godine.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O SUDIJAMA KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
1. Svi razlozi
Član 57.
Sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije, kad sudija navrši radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, kad ne bude izabran na stalnu funkciju ili kad bude razrešen.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva I PROTIV NjE SUDIJA MOŽE IZJAVITI PRIGOVOR VISOKOM SAVETU SUDSTVA U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA ODLUKE.
VISOKI SAVET SUDSTVA MOŽE ODBACITI PRIGOVOR AKO NIJE IZJAVLjEN U ROKU, USVOJITI PRIGOVOR I IZMENITI ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE ILI ODBITI PRIGOVOR I POTVRDITI ODLUKU OPRESTANKU FUNKCIJE.
Odluka iz stava 2. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
ODLUKA O PRESTANKU SUDIJSKE FUNKCIJE POSTAJE PRAVNOSNAŽNA KADA JE POTVRĐENA U POSTUPKU PO PRIGOVORU ILI ISTEKOM ROKA ZA IZJAVLjIVANjE PRIGOVORA AKO PRIGOVOR NIJE IZJAVLjEN.
Nadležnost i pokretanje postupka za razrešenje
Član 64.
Inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice.
Postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, organa nadležnih za vrednovanje rada sudije i Disciplinske komisije. POSTUPAK ZA RAZREŠENjE SUDIJE MOŽE POKRENUTI I VISOKI SAVET SUDSTVA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI.
Razloge za razrešenje utvrđuje Visokog saveta sudstva.
Žalba Ustavnom sudu
Član 67.
Protiv PRAVNOSNAŽNE odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije.
Odluka Ustavnog suda je konačna.
Odluka o prestanku funkcije
Član 68.
Pravnosnažana odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
PRAVNOSNAŽNA ODLUKA O PRESTANKU FUNKCIJE IZ ČLANA 57. STAV 4. OVOG ZAKONA I KONAČNA ODLUKA USTAVNOG SUDA IZ ČLANA 67. STAV 3. OVOG ZAKONA, OBJAVLjUJU SE U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA
3. Usklađenost predloga zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acquis communautaire-om
a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) navođenje sekundarnih izvora prava BU i usklađenost sa njima
v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acguis communautaire-om
4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama
Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Da li je nacrt propisa preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
7. Učešće konsultanata u izradi Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje?