Predlog zakona o zaštiti topografija integrisanih kola

PREDLOG ZAKONA

O ZAŠTITI TOPOGRAFIJA INTEGRISANIH KOLA

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se predmet i uslovi zaštite topografija integrisanih kola (u daljem tekstu: topografija), prava stvaralaca i način njihovog ostvarivanja, kao i prava privrednog društva ili drugog pravnog lica u kome je topografija nastala.

II. PREDMET I USLOVI ZAŠTITE

Predmet zaštite

Član 2.

Topografija, u smislu ovog zakona, jeste na bilo koji način prikazan trodimenzionalni raspored elemenata, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveza u integrisanom kolu, ili takav trodimenzionalni raspored pripremljen za proizvodnju određenog integrisanog kola.

Integrisano kolo, u smislu ovog zakona, jeste gotov proizvod ili međuproizvod u kome se ostvaruje određena elektronska funkcija i u kome su elementi, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveze integralno formirani u komadu materijala ili na komadu materijala, odnosno i u komadu i na komadu materijala.

Član 3.

Ovim zakonom ne štiti se tehnologija koja se koristi u proizvodnji topografije ili integrisanog kola, informacije koje se čuvaju u integrisanom kolu, ideje, postupci, procesi, sistemi, metodi rada, koncepti, principi ili otkrića, bez obzira na način na koji su opisani ili objašnjeni.

Uslovi za zaštitu

Član 4.

Može se štititi samo topografija koja je rezultat intelektualnog napora stvaraoca i koja u vreme svog nastanka nije bila opštepoznata među stvaraocima topografija i proizvođačima integrisanih kola.

Topografija koja se sastoji od kombinacije elemenata i međuveza koje su opštepoznate biće zaštićena samo ako, posmatrano u celini, ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.

Član 5.

Zaštita topografije može se tražiti u roku od dve godine od datuma njene prve komercijalne upotrebe bilo gde u svetu.

Ako topografija nije komercijalno upotrebljena, zaštita topografije se može tražiti u roku od 15 godina od dana njenog nastanka.

Subjekti zaštite

Član 6.

Pravo na zaštitu topografije ima njen stvaralac, odnosno njegov pravni sledbenik ili poslodavac, odnosno njegov pravni sledbenik. Ako je topografiju kreiralo više stvaralaca, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu.

Na zaštitu topografije koja je nastala u radnom odnosu shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju patenti.

Član 7.

Strana lica imaju pravo na zaštitu topografije u Republici Srbiji pod uslovima uzajamnosti. U slučaju sumnje, postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na nju poziva.

III. POSTUPAK ZAŠTITE

Zajedničke odredbe

Član 8.

Pravna zaštita topografije ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ).

Odluke nadležnog organa su konačne i protiv njih se može voditi upravni spor.

Član 9.

Nadležni organ vodi Registar prijava topografija (u daljem tekstu: Registar prijava) i Registar topografija.

Registar prijava sadrži naročito: broj prijave topografije; datum podnošenja prijave topografije; naziv topografije; datum nastanka topografije, ako topografija nije bila komercijalno upotrebljena; datum i mesto prve komercijalne upotrebe topografije, odnosno integrisanog kola izrađenoj prema toj topografiji; podatke o podnosiocu prijave; podatke o stvaraocu topografije, podatke o promenama koje se odnose na prijavu.

Registar topografija sadrži naročito: registarski broj topografije; broj prijave i datum podnošenja prijave; podatke o nosiocu prava na topografiju; podatke o stvaraocu topografije, odnosno naznačenje da stvaralac ne želi da bude naveden; broj i datum donošenja rešenja o priznanju prava; datum registrovanja topografije; podatke o promenama koje se odnose na topografiju.

Vlada bliže propisuje sadržinu registara iz stava 1. ovog člana.

Član 10.

Strano lice mora, u postupku zaštite pred nadležnim organom imati zastupnika koji se bavi zastupanjem u vidu zanimanja i koji je domaći državljanin ili domaće pravno lice.

Pokretanje postupka za zaštitu topografije

Član 11.

Postupak za zaštitu topografije pokreće se podnošenjem prijave za zaštitu topografije (u daljem tekstu: prijava) nadležnom organu.

Nadležni organ ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zaštitu.

Za svaku topografiju podnosi se posebna prijava.

Prijave domaćih lica u inostranstvu

Član 12.

Domaće lice može da traži zaštitu topografije u inostranstvu nakon proteka roka od tri meseca od dana podnošenja prijave nadležnom organu.

Sadržina prijave

Član 13.

Prijava sadrži zahtev za priznanje prava na topografiju i priloge.

Zahtev za priznanje prava na topografiju sadrži:

1) naziv topografije;

2) podatke o podnosiocu prijave i stvaraocu topografije, ako podnosilac prijave nije stvaralac;

3) datum podnošenja prijave;

4) datum nastanka topografije, ako topografija nije bila komercijalno upotrebljena, ili datum i mesto kada je topografija prvi put komercijalno upotrebljena bilo gde u svetu.

Uz zahtev za priznanje prava na topografiju podnose se sledeći prilozi:

1) opis topografije, sa podacima koji definišu elektronsku funkciju koju integrisano kolo izrađeno prema topografiji obavlja;

2) grafički prikaz ili prikaz topografije u drugom odgovarajućem obliku kojim se topografija identifikuje;

3) primerak integrisanog kola izvedenog prema topografiji za koju se traži zaštita, ako je integrisano kolo komercijalno upotrebljeno;

4) dokaz o komercijalnoj upotrebi topografije;

5) izjavu o pravu na podnošenje prijave ako podnosilac prijave nije stvaralac topografije.

Podnosilac prijave može pri podnošenju prijave da traži da se delovi priloga iz stava 3. tačka 2) ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu ne mogu saopštavati ni činiti dostupnim trećim licima, pod uslovom da su ostali delovi priloga iz stava 3. tačka 2) ovog člana dovoljni za identifikaciju topografije.

Uz prijavu se podnosi dokaz o uplati propisane takse.

Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva za priznanje prava na topografiju i priloga koji se podnose uz taj zahtev.

Ispitivanje prijave

Član 14.

Po prijemu prijave, ispituje se da li je predmet prijave topografija u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona i da li je prijava podnesena u roku iz člana 5. ovog zakona.

Posle utvrđivanja ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana, nadležni organ ispituje:

1) da li je, ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podneta preko zastupnika u smislu člana 10. ovog zakona;

2) da li je podneta posebna prijava za svaku topografiju u smislu člana 11. stav 3. ovog zakona;

3) da li prijava sadrži sve podatke iz zahteva za priznanje prava u smislu člana 13. stav 2. ovog zakona i priloge u smislu člana 13. stav 3. ovog zakona;

4) da li je plaćena propisana taksa;

5) da li zahtev za priznanje prava na topografiju i prilozi koji se podnose uz taj zahtev imaju propisanu sadržinu u smislu člana 13. stav 6. ovog zakona.

Ako nadležni organ na osnovu sprovedenog postupka ispitivanja prijave iz st. 1. i 2. ovog člana utvrdi da su ispunjeni svi uslovi iz tih stavova, doneće rešenje o priznanju prava na topografiju.

Ako prijava nije podnesena u roku iz člana 5. ovog zakona, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju prijave.

Ako nadležni organ, na osnovu sprovedenog postupka ispitivanja prijave iz st. 1. i 2. ovog člana, utvrdi da predmet prijave nije topografija u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona, odnosno da prijava nije podnesena u skladu sa odredbom stava 2. ovog člana, nadležni organ će, u roku od 30 dana od dana prijema prijave, pozvati podnosioca prijave da otkloni uočene nedostatke i ostaviti mu rok za to, koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od tri meseca.

Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke iz stava 5. ovog člana u ostavljenom roku, nadležni organ će doneti rešenje o odbijanju zahteva za priznanje prava, odnosno zaključak kojim odbacuje prijavu.

Registracija, izdavanje isprave i objava priznatog prava

Član 15.

Priznato pravo na topografiju upisuje se u Registar topografija.

Po izvršenom upisu u Registar topografija, nosiocu prava izdaje se isprava o zaštićenoj topografiji propisane sadržine.

Propisani podaci o priznatom pravu iz stava 1. ovog člana, objavljuju se u službenom glasilu nadležnog organa (u daljem tekstu: službeno glasilo).

Stavljanje topografije na uvid javnosti

Član 16.

Od upisa u Registar topografija, svako ima pravo da razgleda prijavu i dobije kopiju zahteva za priznanje prava na topografiju i priloga iz člana 13. stav 3. tač. 1), 2), 4) i 5) ovog zakona.

Delovi priloga označeni kao poslovna tajna ne smeju biti dostupni trećim licima bez dozvole nosioca prava ili bez sudske odluke.

IV. SADRŽINA, OGRANIČENjE I TRAJANjE PRAVA

Sadržina prava

Član 17.

Nosilac prava na topografiju ima isključivo pravo da:

1) umnožava zaštićenu topografiju u celini ili njene bitne delove;

2) proizvodi integrisana kola koja sadrže zaštićenu topografiju, ili njene bitne delove;

3) uvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet ili na drugi način komercijalno upotrebljava primerke zaštićene topografije ili njenih bitnih delova, ili integrisana kola u kojima je sadržana zaštićena topografija, ili njeni bitni delovi.

Za uvoz odnosno izvoz integrisanih kola u kojima je sadržana zaštićena topografija, a koja se nalaze na Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene ili na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme donetih u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene („Službeni list SCG”, br. 7/05 i 8/05-ispravka), neophodna je dozvola nadležnog ministarstva.

Ograničenje prava

Član 18.

Ne smatra se povredom prava iz člana 17. tačka 1) ovog zakona umnožavanje topografije:

1) za ličnu upotrebu u nekomercijalne svrhe;

2) za nastavu koja se odnosi na topografiju, kao i za stručne analize ili istraživanja.

Ne smatra se povredom prava iz člana 17. ovog zakona ako neko lice, na osnovu analize ili istraživanja zaštićene topografije, stvori topografiju koja ispunjava uslove iz člana 4. stav 2. ovog zakona i koju koristi u skladu sa odredbama člana 17. ovog zakona.

Iscrpljenje prava

Član 19.

Ne smatraju se povredom prava radnje iz člana 17. tačka 3) ovog zakona ako se odnose na primerak zaštićene topografije, odnosno integrisano kolo koje sadrži zaštićenu topografiju, koje je prvi put stavio u promet nosilac prava, odnosno lice koje ima njegovu saglasnost.

Rok trajanja prava

Član 20.

Rok trajanja prava na topografiju počinje od dana podnošenja prijave koja ispunjava uslove iz člana 13. stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona ili od dana prve komercijalne upotrebe topografije, zavisno od toga koji je dan raniji.

Pravo na topografiju prestaje istekom kalendarske godine u kojoj se navršava deset godina od dana početka roka trajanja prava na topografiju iz stava 1. ovog člana.

V. PROMET PRAVA

Član 21.

Pravo na topografiju može biti, u celini ili delimično, predmet prenosa na osnovu ugovora o prenosu ili na osnovu nasleđivanja.

Pojedina ili sva ovlašćenja iz prava na topografiju mogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci.

Ugovori iz st. 1. i 2. ovog člana su punovažani samo ako su sastavljeni u pisanoj formi.

Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovori iz st. 1. i 2. ovog člana upisuju se u Registar topografija.

Ugovori iz st. 1. i 2. ovog člana imaju dejstvo prema trećim licima samo ako su upisani u Registar topografija.

Lice koje je poslednje upisano u Registar topografija smatraće se nosiocem prava na topografiju.

VI. PONIŠTAJ PRAVA

Član 22.

Nadležni organ će po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog lica poništiti rešenje o priznanju prava na topografiju za vreme trajanja prava, ako utvrdi da u momentu donošenja rešenja:

1) predmet zaštite nije topografija u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona;

2) topografija ne ispunjava uslove za zaštitu u smislu člana 4. ovog zakona;

3) prijava nije podnesena u roku iz člana 5. ovog zakona;

4) nosilac prava na topografiju nema pravo na zaštitu u smislu člana 7. ovog zakona, odnosno ako nije imao zastupnika u smislu člana 10. ovog zakona;

5) prilozi iz člana 13. ovog zakona nemaju propisanu sadržinu;

6) prilozi iz člana 13. stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona ne odgovaraju integrisanom kolu priloženom uz zahtev za priznanje zaštite.

Ako podnosilac predloga za poništaj rešenja o priznanju prava na topografiju u toku postupka odustane od svog zahteva, nadležni organ može nastaviti postupak po službenoj dužnosti.

Član 23.

Predlog za poništaj prava na topografiju podnosi se nadležnom organu u pisanom obliku, u dva primerka, i mora da sadrži obrazloženje i potrebne dokaze.

Uz predlog za poništaj prava na topografiju podnosi se dokaz o plaćenoj propisanoj taksi.

Član 24.

Nadležni organ obaveštava nosioca prava na topografiju o predlogu za poništaj i poziva ga da u roku, koji ne može biti duži od 60 dana, dostavi odgovor u pisanom obliku, u dva primerka.

Ako nosilac prava ne dostavi odgovor u ostavljenom roku, nadležni organ može odlučiti o predlogu za poništaj na osnovu raspoloživih dokaza.

Ako nosilac prava dostavi odgovor u ostavljenom roku, nadležni organ dostavlja primerak odgovora podnosiocu predloga za poništaj i određuje datum usmene rasprave.

Ako stranke ne dođu na usmenu raspravu, nadležni organ može odlučiti o predlogu za poništaj na osnovu raspoloživih dokaza.

Stranka u čiju korist je doneseno rešenje ima pravo na naknadu troškova postupka.

Propisani podaci iz rešenja o poništaju prava na topografiju objavljuju se u službenom glasilu na propisan način.

Član 25.

Poništaj rešenja o priznanju prava na topografiju nema retroaktivno dejstvo na pravosnažne sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac prava bio savestan.

VII. POVERLjIVE PRIJAVE

Član 26.

Prijave topografija domaćih lica koje su od značaja za odbranu ili bezbednost Republike Srbije smatraju se poverljivim.

Poverljive prijave se ne objavljuju.

Na poverljive prijave shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju patenti.

VIII. GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Tužba zbog povrede prava

Član 27.

Nosilac prava na topografiju ili sticalac isključive licence na zaštićenoj topografiji može podneti tužbu nadležnom sudu zbog povrede svojih isključivih prava iz člana 17. ovog zakona.

Prilikom utvrđivanja da li postoji povreda prava na topografiju, sud naročito vodi računa o ograničenju prava iz člana 18. ovog zakona i o iscrpljenju prava iz člana 19. ovog zakona.

Tužbom iz stava 1. ovog člana može se zahtevati:

1) utvrđivanje povrede prava;

2) prestanak povrede prava;

3) naknada imovinske štete (stvarne štete i izgubljene dobiti);

4) objavljivanje presude o trošku tuženog.

Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od godinu dana od dana saznanja za povredu i učinioca, ali ne posle isteka roka od tri godine od dana učinjene povrede.

Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.

Član 28.

Ne smatra se povredom prava korišćenje integrisanog kola na način predviđen u članu 17. tačka 3) ovog zakona od strane lica koje je nabavilo integrisano kolo od drugog i koje u tom trenutku nije znalo ili nije moglo znati da je u njemu sadržana zaštićena topografija.

Od momenta kad je lice iz stava 1. ovog člana saznalo ili steklo mogućnost da sazna da integrisana kola sadrže zaštićenu topografiju, ono ima obavezu da nosiocu prava na topografiju plati naknadu za korišćenje integrisanog kola na način predviđen u članu 17. tačka 3) ovog zakona.

Visina naknade koja pripada nosiocu prava iz stava 2. ovog člana određuje se u visini naknade koju nosilac prava dobija za slobodno ugovorenu licencu za tu topografiju.

Ako je povreda prava učinjena namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koja bi bila plaćena da je korišćenje topografije bilo zakonito.

Tužba za osporavanje prava na zaštitu

Član 29.

Stvaralac topografije ili njegov pravni sledbenik može tužbom zahtevati od suda da utvrdi da on ima pravo na zaštitu topografije umesto lica ili zajedno sa licem koje je podnelo prijavu za zaštitu topografije, odnosno koje je nosilac prava na topografiju.

Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku trajanja zaštite topografije.

Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtev iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će po prijemu presude, ili na zahtev tužioca, upisati tužioca u odgovarajući registar kao podnosioca prijave, odnosno nosioca prava na topografiju.

Propisani podaci o promeni nosioca prava objavljuju se u službenom glasilu.

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 30.

Registar prijava i Registar topografija ustanovljeni Zakonom o zaštiti topografija integrisanih kola („Službeni list SCG”, broj 61/04), nastavljaju da se vode u skladu sa ovim zakonom.

Topografije koje važe na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona.

Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje topografije podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa priznatim topografijama koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.

Član 31.

Podzakonski propisi za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih propisa iz stava 1. ovog člana, primenjuju se propisi doneti na osnovu Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola („Službeni list SCG”, broj 61/04), ako nisu suprotne ovom zakonu.

Član 32.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola („Službeni list SCG”, broj 61/04).

Član 33.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, na osnovu koje Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE NjIME ŽELE OSTVARITI

Neophodnost donošenja novog Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola (trenutno na snazi Zakon o zaštiti topgrafija integrisanih kola „Službeni list SCG“ broj 61/04, stupio na snagu 1.1.2005. godine) proizlazi iz nekoliko osnovnih okolnosti:

Prvi Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola (“Službeni list SRJ”, br. 12/98), SR Jugoslavija je donela 1998. godine, a sledeći Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola („Sl.list SCG“ br. 61/2004 ) bio je zapravo izmenjeni i dopunjeni tekst Zakona iz 1998. godine. Predloženim zakonom vrši se njegovo terminološko usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2008) imajući u vidu da je Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola („Službeni list SCG“ broj 61/04) zakon bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Donošenjem Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola Republika Srbija harmonizuje svoje zakonodavstvo sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, propisanim od strane Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije.

Svetska trgovinska organizacija u Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) obavezuje sve zemlje članice da obezbede zaštitu topografija integrisanih kola na način na koji je to regulisano u Ugovoru o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima iz 1989. godine. Pomenuta konvencija je doneta pod okriljem Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), a potpisala ju je SFRJ, čime je deklarisana spremnost da se pruži zaštita ovoj vrsti tehničkih inovacija.

Imajući u vidu jasna opredeljenja Republike Srbije da postane članica Svetske trgovinske organizacije, neophodno je da se u oblasti intelektualne svojine ispune svi uslovi koje ova organizacija nalaže TRIPS-om, pa i uslov pružanja adekvatne zaštite za topografije integrisanih kola, u skladu sa Odeljkom 6. TRIPS – a (čl. 35. do 38).

Obavezu pružanja zaštite stvaraocima topografija integrisanih kola propisala je za svoje članice i Evropska unija sledećim propisima: Uputstvom Saveta ministara 87/54 EEC od 16. decembra 1986. godine o pravnoj zaštiti topografija integrisanih kola.

Pored odredaba koje su donete na bazi navedenih međunarodnih propisa, u pripremi zakona korišćena su rešenja iz uporednog prava. Proučeni su zakoni koji uređuju materiju zaštite integrisanih kola sledećih zemalja: SAD-a iz 1984. godine, Japana iz 1985. godine, Holandije iz 1987. godine, Španije iz 1988. godine, Velike Britanije iz 1989. godine, Portugalije iz 1989. godine, Italije iz 1989. godine, Finske iz 1991. godine, Poljske iz 1992. godine, Ruske Federacije iz 1992. godine, Kanade iz 1993. godine i Rumunije iz 1995. godine.

Ciljevi koji se Zakonom žele ostvariti su podsticanje razvoja domaćih topografija integrisanih kola pružanjem isključivih prava njihovim stvaraocima i stavljanjem na raspolaganje odgovarajućih pravnih sredstava za zaštitu ovih prava od neovlašćenog korišćenja. Istovremeno, adekvatna i sa međunarodnim normama usklađena zaštita je preduslov za transfer i primenu stranih integrisanih kola na teritoriji Republike Srbije. Oba cilja su u funkciji podsticanja tehnološkog i ekonomskog napretka zemlje.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I OSNOVNIH PRAVNIH REŠENjA

Član 1. Ovim zakonom se uređuje postupak ostvarivanja zaštite (upravni i sudski postupak), kao i predmet, uslovi, subjekti, obim i sadržina zaštite i ograničenja zaštite topografije integrisanih kola.

Član 2. U ovom članu data je definicija osnovnog pojma koji čini predmet zaštite. Zaštita se ne može dati za neku pretpostavljenu topografiju, već samo za topografiju koja se može otelotvoriti u integrisanom kolu. Stoga je pojam integrisanog kola iz stava 2. ovog člana definisan na način da označava topografiju koja je integralno oblikovana u i/ili na komadu materijala, koja može da obavlja elektronsku funkciju i koja određuje proizvod. Prozvod može biti u završenom obliku ili kao međuproizvod. Završeni oblik podrazumeva proizvod koji u potpunosti ispunjava svrhu radi koje je izrađen, tj. obavlja određenu funkciju u obliku u kome je proizveden i pripremljen za prodaju na tržištu.

Međuproizvod podrazumeva takođe gotov proizvod za tržište kod kojeg su potrebne dorade (konačna povezivanja u gornjim slojevima) radi prilagođenja za posebnu upotrebu. Sam pojam integrisanog kola treba posmatrati u najširem smislu tj. njime su obuhvaćene sve složene elektronske komponente čiju strukturu karakteriše određena topografija.

Primetno je da je iz ove definicije izostavljena karakteristika materijala od kojeg se danas izrađuju integrisana kola, tj. poluprovodnik, a to je učinjeno da se ne bi nepotrebno sužavao obim zaštite, jer se s obzirom na brzi razvoj tehnologije može očekivati pojava materijala koji će zameniti poluprovodnike.

Pod pojmom aktivni element podrazumeva se tranzistor, dioda, tiristor itd. dok su pasivni elementi kondenzatori, otpornici itd.

Član 3. U odnosu na definiciju predmeta zaštite iz člana 2. ovog zakona, u ovom članu izričito se navodi da se zaštita ne može dati za tehnologiju koja se koristi u proizvodnji topografije ili integrisanog kola, za informacije koje se čuvaju u integrisanom kolu, kao ni za ideju, postupak itd., tj. za sve kreacije koje su po svojoj sadržini isključene samom definicijom predmeta zaštite. Odgovarajuća odredba je uobičajena u uporednom pravu.

Član 4. Odredbe ovog člana su preuzete iz člana 3. Konvencije o zaštiti intelektualne svojine na integrisanim kolima. Podobnom za zaštitu smatra se ona topografija koja je nastala kreativnim radom samog stvaraoca i koja, u momentu svog nastanka, nije bila opštepoznata među stvaraocima topografija. Stvaralački rad mora u sebi sadržati određenu kreativnu visinu koja se meri uloženim intelektualnim naporom pri stvaranju topografije. Zaštita se priznaje i onim topografijama koje, posmatrane u celini, ispunjavaju ove uslove, mada se sastoje iz više elemenata i međuveza koje mogu biti opštepoznate među stvaraocima topografija.

Na osnovu ovih kriterijuma i ceneći takozvanu kreativnu visinu topografije stvorene reverzibilnim inžinjeringom, zaštitu će uživati topografije koje ne predstavljaju potpunu kopiju postojećih.

Član 5. Komercijalna upotreba topografije pre nego je zatražena zaštita za istu nije smetnja za zaštitu, ukoliko od početka komercijalne upotrebe do podnošenja prijave nije proteklo više od dve godine. Da bi topografija koja nije bila komercijalno upotrebljena mogla biti zaštićena potrebno je da nije starija od 15 godina.

Pravilo iz stava 1. ovog člana je opšte prihvaćeno u uporednom pravu. Pod komercijalnom upotrebom topografije smatra se bilo kakva distribucija topografije ili integrisanog kola u kome je topografija sadržana, bilo nezavisno, ili kao deo drugog proizvoda, za komercijalne, a ne privatne svrhe.

Član 6. Kao i u drugim pravima koja imaju za predmet zaštite tvorevine čovekovog duha (prava intelektualne svojine), subjekt zaštite je stvaralac, tj. lice koje je delo stvorilo. Za dela nastala u radnom odnosu ustanovljen je poseban režim, kako u oblasti autorskog prava, tako i u oblasti prava industrijske svojine. Imajući u vidu da je topografija integrisanog kola, kao i pronalazak, namenjena industrijskoj upotrebi, pravila koja važe za pronalaske iz radnog odnosa biće najpogodnija. Sve topografije nastale u radnom odnosu dele se na one koje su stvorili zaposleni koji izvršavaju svoju redovnu radnu obavezu, tj. posebno naloženi zadatak i one koje ne spadaju u ovu kategoriju, a odnose se na delatnost preduzeća, odn. nastale su korišćenjem radnih sredstava i informacija preduzeća. Prva kategorija topografija pripada poslodavcu i on ima pravo da ostvari zaštitu, dok druga kategorija pripada stvaraocu, koji ima pravo na zaštitu, dok poslodavac ima neisključivo pravo korišćenja topografije. Ovako regulisana imovinska prava omogućavaju široko korišćenje topografije, tj. omogućavaju stvaraocu koji je stvorio topografiju van svojih redovnih obaveza da istu slobodno nudi na tržištu (uz pravo poslodavca da istu koristi), izuzev ukoliko se radi o poslovnoj tajni kada poslodavac ima isključivo pravo korišćenja.

Član 7. U stavu 1. ovog člana stranim fizičkim i pravnim licima data su prava u pogledu zaštite topografije ako je ispunjen uslov uzajamnosti koji je opšteprihvaćen uslov za davanje prava strancima.

Član 8. Za sva prava industrijske svojine zajedničko je da se stiču u zakonom utvrđenom postupku, na osnovu odluke nadležnog organa. U Republici Srbiji nadležni organ je Zavod za intelektualnu svojinu, pa se kod ovog organa ostvaruje i zaštita topografija integrisanih kola.

U SAD registrovanje topografija integrisanih kola vrši Ured za autorska prava, u Japanu je nadležan Ministar za međunarodnu trgovinu i industriju, u Holandiji – Ured za industrijsku svojinu, u Finskoj – Finski nacionalni upravni ured za patente i registrovanje, dok je u Češkom i Slovačkom zakonu kao i Španiji predviđen Zavod za patente.

Članom 8. stav 2. propisuje se da se da su odluke nadležnog organa konačne i da se protiv njih može voditi upravni spor.

Član 9. Predviđeno je vođenje dva registra, jer se, s obzirom na minimum podataka i priloga koje treba priložiti uz zahtev za registrovanje topografije i postupak predviđen zakonom, ne može unapred garantovati trenutan upis topografije u Registar topografije. Stoga je bilo neophodno i uvođenje Registra za upis prijava topografija.

Član 10. Ovim članom propisana je obaveza da stranca pred nadležnim organom u Republici Srbiji u postupku zaštite topografije integrisanih kola mora zastupati domaći profesionalni zastupnik. Ovakvo rešenje primenjeno je u svim domaćim zakonima koji regulišu prava intelektualne svojine, pa je analogno tome i u ovom zakonu prihvaćena ta odredba.

Član 11. Opšte je pravilo u pravu industrijske svojine u kome registracija ima konstitutivni značaj za sticanje zaštite da se za svaki predmet zaštite podnosi posebna prijava.

Član 12. Prijave domaćih lica u inostranstvu. Ovim članom je propisana obaveza domaćih podnosilaca prijava da pre podnošenja prijave u inostranstvu, prijavu topografije podnesu Zavodu za intelektualnu svojinu, kako bi se ustanovilo da li je takva prijava od značaja za narodnu odbranu ili bezbednost zemlje. Rok iz ovog člana smatra se dovoljnim za proveru prijave.

Član 13. Sadržina prijave. Pravna zaštita topografije ostvaruje se podnošenjem prijave. Prijava mora biti data u propisanom obliku, tj. kompletirana opisom topografije u odgovarajućem obliku i kada je integrisano kolo komercijalno upotrebljeno, primerkom tog integrisanog kola, zajedno sa opisom elektronske funkcije integrisanog kola. Podneti prilozi moraju biti dovoljni za identifikaciju topografije za koju se traži zaštita.

Iako je predviđena mogućnost (kao i u Konvenciji WIPO i većini propisa uporednog prava), da se delovi grafičkog prikaza topografije koji predstavljaju poslovnu tajnu označe kao tajna i ne daju na uvid trećem licu bez posebne dozvole stvaraoca topografije, odnosno bez odluke suda, predviđeno je da su oni ipak obavezan prilog, jer da bi neka topografija bila registrovana mora biti obezbeđena potpunost svih podataka o njoj.

Registrovanje topografije radi dobijanja isključivih prava, kao i u odgovarajućim propisima koji regulišu prava industrijske svojine praćeno je obavezom plaćanja odgovarajuće takse.

Član 14. Ispitivanje prijave. Uslovi koje prijava topografije treba da ispuni da bi dobila zaštitu, predviđeni su odredbama člana 2. stav 1, čl. 5. i 10, člana 11. stav 3. i člana 13. ovog zakona. Analiza rešenja u uporednom pravu pokazala je da su isti uslovi propisani u skoro svim razmatranim zakonima. Ako su navedeni uslovi ispunjeni, podnosiocu zahteva se izdaje rešenje o priznanju prava na topografiju.

Postupak ispitivanja ograničen je ovom odredbom na razuman vremenski period. Većina razmatranih zakona ne sadrži precizne rokove izuzev zakona Češke i Holandije.

Član 15. Registracija, izdavanje isprave i objava priznatog prava. Obaveza objavljivanja rešenja propisana je, kao i kod svih prava industrijske svojine, da bi se javnost upoznala sa sadržinom zaštićene topografije, kao i da bi se omogućilo pribavljanje licence ili stavljanje primedbi u pogledu ispunjenosti uslova za zaštitu (postupak poništaja prava).

Član 16. Stavljanje topografije na uvid javnosti. TRIPS propisuje obavezu za države članice da omoguće čuvanje poslovnih tajni koje se odnose na prijavljenu topografiju integrisanih kola. Od ove obaveze postoji izuzetak – razgledanje prijavljene ili zaštićene topografije dozvoljeno je na osnovu sudske odluke, da bi se mogla doneti odluka o povredi prava, odnosno o osporavanju prava na zaštitu.

Član 17. Sadržina prava. U ovom članu su navedena isključiva koja se prava koja se daju nosiocu zaštićene topografije. Sva ova prava uživa i podnosilac prijave od datuma podnošenja prijave koja ispunjava zakonom propisane uslove.

Smatraće se nezakonitim umnožavanje (reprodukovanje) zaštićene topografije ako je učinjeno bez ovlašćenja nosioca prava. Ova povreda prava nastaje kada se zaštićena topografija umnoži, na primer, grafičkim predstavljanjem slojeva topografije u cilju proizvođenja integrisanog kola ili na kompjuterskoj traci. Suština navedenog prava je da spreči reprodukovanje zaštićene topografije izradom integrisanog kola u koje je ugrađena takva topografija. Povredom prava smatra se i reprodukovanje bitnih delova topografije. Pod bitnim delovima topografije smatraju se oni delovi koji predstavljaju neophodne karakteristike topografije.

Proizvodnja integrisanog kola koje sadrži zaštićenu topografiju iz tačke 2. ovog člana bez dozvole nosioca prava, smatra se nedozvoljenom iz istih razloga kao i reprodukovanje zaštićene topografije.

Odredbom tačke 3. ovog člana nosiocu topografije integrisanog kola je dato isključivo pravo uvoza, stavljanja u promet ili bilo koje druge komercijalne upotrebe svakog pojedinog primerka zaštićene topografije ili integrisanog kola u kome je zaštićena topografija sadržana. TRIPS u čl. 36. propisuje obavezu za države članice da proglase nezakonitim navedene radnje ako se vrše bez dozvole titulara prava.

Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da je u slučaju uvoza odnosno izvoza integrisanih kola u kojima je sadržana zaštićena topografija a koja se nalaze na Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene ili na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme donetih u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene („Službeni list SCG“, broj 7/05), neophodna dozvola nadležnog ministarstva. Ova odredba je uvedena iz razloga što se pojedina integrisana kola nalaze na nacionalnim kontrolnim listama koje propisuje Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene („Službeni list SCG“, br. 7/05), što znači da je spoljnotrgovinski promet ove robe na režimu dozvole. Zbog toga, nosilac prava na topografiju treba da bude obavešten i da ima pravo i obavezu da proveri, odnosno identifikuje o kojoj vrsti integrisanih kola i tehnologije se radi i da s tim u vezi posluje u skladu sa propisima Republike Srbije.

Član 18. Ograničenje prava. Isključivo pravo iz člana 17. ovog zakona ograničeno je pravom na umnožavanje (reprodukovanje) zaštićene topografije u lične, nekomercijalne svrhe, kao i za nastavu, odnosno za stručne analize i istraživanja. Ovakvo ograničenje prava za navedene aktivnosti uobičajeno je i kod drugih prava intelektualne svojine.

U stavu 2. ovog člana ustanovljeno je posebno ograničenje prava u slučaju tzv. reverzibilnog inženjeringa. Ako neko na osnovu analize i istraživanja zaštićene topografije integrisanog kola stvori novu topografiju koja sadrži u potpunosti ili delom zaštićenu topografiju, i ako ta nova topografija ispunjava uslove za zaštitu iz člana 4. stav 2.ovog zakona, takvo lice ima prava da reprodukuje i ugrađuje u integrisano kolo svoju topografiju, kao i da takve proizvode uvozi, stavlja u promet i komercijalno upotrebljava. Ako tako dobijena topografija ne ispunjava uslove iz člana 4. stav 2. ovog zakona, reprodukcija takve topografije, ugradnja u integrisano kolo i bilo kakva komercijalna upotreba nisu dozvoljene.

Ograničenje zaštite predviđeno u stavu 2. ovog člana ima za cilj stimulisanje poboljšanja postojećih topografija. Ovo se postiže time što se postojeća topografija koristi bez plaćanja naknade nosiocu prava na topografiju, što nije slučaj sa korišćenjem ranije zaštićenog patenta. Ovo ograničenje proizilazi iz postojeće prakse proizvođača integrisanih kola da pre izrade novih kola prvo pregledaju postojeće topografije integrisanih kola radi njihove analize i kreiranja novog sličnog integrisanog kola. Takve analize omogućavaju stvaranje integrisanih kola koja imaju iste električne i fizičke karakteristike kao i prethodna i konkurentna su na tržištu.

Reverzibilni inženjering je, međutim, različit od nedopuštenog kopiranja tuđe postojeće topografije integrisnog kola. U praksi reverzibilnog inženjeringa se iz postojeće topografije integrisanog kola «izvlače» koncept i metod na kojima počiva postojeća topografija, i na osnovu toga se stvara „nova“ topografija integrisanog kola koja se zasniva na tim karakteristikama. Ovako stvorena topografija integrisanog kola nije kopija postojeće. Tipična su poboljšanja karakteristika integrisanog kola kao što su: povećanje odnosa signal/šum, veća stabilnost na temperaturne promene, smanjenje veličine integrisanog kola, moguće smanjenje broja radnih maski, itd.

Odredba o reverzibilnom inženjeringu dopuštena je TRIPS-om, a sadrže je i svi zakoni kojima se štiti topografija integrisanih kola, izuzev zakona Japana.

Član 19. Iscrpljenje prava. Isključivo ovlašćenje nosioca prava da primerke topografije ili integrisana kola u koja je ona ugrađena stavlja u promet, uvozi, nudi ili skladišti radi stavljanja u promet ima svoje ograničenje koje se zasniva na doktrini o tzv. iscrpljenju prava. Suština tog ograničenja je u tome da nosilac prava na topografiju (kao i nosioci drugih prava intelektualne svojine) ima isključivo ovlašćenje da pušta u promet primerak topografije samo do trenutka u kome on ne postane svojina drugog lica. Vlasnik tog primerka topografije (koja je legalno puštena u promet) može tim primerkom kao predmetom svojine slobodno da raspolaže (da je stavlja u promet, uvozi ili na drugi način komercijalno upotrebljava), a da se takvo raspolaganje ne smatra povredom prava jer je isključivo ovlašćenje nosioca prava na komercijalnu upotrebu topografije iscrpljeno u pogledu tog konkretnog primerka topografije, odn. integrisanog kola u koje je ona ugrađena.

Član 20. Rok trajanja prava. Iako minimalno trajanje zaštite, na osnovu Konvencije WIPO iznosi 8 godina, pri čemu nije preciziran dan početka trajanja zaštite, sve zemlje koje su donele posebne zakone o topografiji opredelile su se za period trajanja zaštite od 10 godina. Ovaj period je dovoljan da nosilac prava upotrebom i/ili davanjem licence za zaštićenu topografiju dođe do nadoknade za napore koje je uložio u stvaranje topografije. Duži period od predloženog smatra se suvišnim jer su u oblasti topografije integrisanih kola promene brze, a rešenja zastarevaju u kratkom vremenskom periodu.

Rok isteka zaštite harmonizovan je sa TRIPS-om, u smislu, da zaštita traje do kraja kalendarske godine u kojoj se navršava 10 godina od dana kada je zaštita počela.

Član 21.Promet prava. Ovom odredbom uređuje se promet prava. Pravo na topografiju može biti, u celini ili delimično, predmet ugovora o prenosu prava. Pored toga, pravo na topografiju se može i nasleđivati. Pojedina ili sva ovlašćenja iz prava na topografiju mogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci. Na pravne odnose koji nisu regulisani ovim zakonom, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni i svojinsko-pravni odnosi. Shodno tome, upis prenosa prava u odgovarajuće registre Zavoda za intelektualnu svojinu nema konstitutivno već deklaratorno dejstvo. Ovo je izričito propisano stavom 5. ovog člana prema kome upis prenosa topografije u odgovarajući registar Zavoda za intelektualnu svojinu ima dejstvo prema trećim licima.

Član 22-25.Poništaj prava. Ovim odredbama propisani su mogućnost, uslovi i postupak za poništaj zaštićene topografije integrisanog kola. Navedeni razlozi za poništaj predstavljaju bitne uslove za dobijanje zaštite i prihvaćeni su u većini razmatranih zakona.

U članu 23. stav 2. propisano je plaćanje takse za poništaj.

U članu 24. propisan je postupak po kome nadležni organ postupa po prijemu zahteva za poništaj. Postupak je analogan postupku koji se vodi za poništavanje drugih prava industrijske svojine.

Iz razloga pravne sigurnosti, članom 25. uređeno je da poništaj rešenja o priznanju prava na topografiju nema retroaktivno dejstvo na pravosnažne sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac prava bio savestan.

Član 26. Poverljive prijave. Odredbe ovog člana preuzete su u celosti iz važećeg Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola, a bile su sadržane i u Zakonu o zaštiti topografija integrisanih kola iz 1998. godine.

Član 27. Tužba zbog povrede prava. Ovim članom je regulisana mogućnost građansko-pravne zaštite nosioca prava na topografiju integrisanog kola. Tužbeni zahtevi su analogni sa zahtevima za zaštitu kod ostalih prava industrijske svojine.

Član 28. U stavu 1. ovog člana propisano je izuzeće od odgovornosti za povredu prava u skladu sa Konvencijom WIPO i Direktivom EU broj 3295/94 o pravnoj zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda iz 1986. godine.

Član 29. Tužba za osporavanje prava na zaštitu. Ovim članom propisuje se mogućnost sudskog osporavanja prava na zaštitu topografije, kao i upis takve odluke u odgovarajući registar Zavoda za intelektualnu svojinu.

Član 30-33. Završne odredbe. Ovim članovima regulisan je prestanak važenja Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola i stupanje novog zakona na snagu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Problemi koji zakon treba da reši i ciljevi koji će se donošenjem zakona postići

a) Nerazvijena industrija u kojoj bi se primenjivale topografije integrisanih kola

U našoj zemlji za sada ne postoji široka proizvodnja visokosofisticiranih proizvoda iz domena integrisanih kola u kojima se primenjuje topografija integrisanih kola, zbog čega do sada nije bilo podnetih prijava topografija integrisanih kola. Proizvodi u kojima su komponente povezane topografijom integrisanih kola, ugrađuju se u satelite, rakete dalekog dometa, računare sa velikom memorijom, pejsmejkere i sl. čija proizvodnja sama po sebi zahteva visoko obučene kadrove i industriju dovoljno razvijenu da bi mogla da primenjuje tehnologiju visoko integrisanih kola. U Srbiji trenutno ne postoji razvijena industrija koja bi primenjivala ove visokotehnološke inovacije, te je stoga trenutno naša zemlja pre svega potrošač ove vrste tehnologije, pa se donošenjem ovog zakona, omogućava stranim licima zainteresovanim za domaće tržište podjednaka zaštita topografija integrisanih kola, kao i u drugim državama potpisnicama Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima iz 1989. godine, a u skladu sa kojim su sve članice TRIPS-a dužne da obezbede njihovu zaštitu.

b) Usklađivanje sa međunarodnim standardima

Obaveza zakonskog regulisanja zaštite topografija integrisanih kola proizilazi iz potpisanih međunarodnih ugovora. Svetska trgovinska organizacija u Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) obavezuje sve zemlje članice da obezbede zaštitu topografija integrisanih kola na način na koji je to regulisano u Ugovoru o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima iz 1989. godine. Pomenuta konvencija je doneta pod okriljem Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), a potpisala ju je SFRJ, čime je deklarisana spremnost da se pruži zaštita ovoj vrsti tehničkih inovacija. Imajući u vidu jasna opredeljenja Srbije da postane članica Svetske trgovinske organizacije, neophodno je da se u oblasti intelektualne svojine ispune svi uslovi koje ova organizacija nalaže TRIPS-om , pa i uslov pružanja adekvatne zaštite za topografije integrisanih kola, u skladu sa Odeljkom 6 TRIPS-a (čl. 35.do 38).

Obavezu pružanja zaštite stvaraocima topografija integrisanih kola propisala je za svoje članice i Evropska unija, Uputstvom Saveta ministara 87/54 EEC od 16. decembra 1986. godine o pravnoj zaštiti topografija integrisanih kola.

c) Terminološka pitanja

Imajući u vidu da je Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola („Službeni list SCG“ broj 61/04) zakon bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora, organ pred kojim se vodi postupak pravne zaštite topografija integrisanih kola prema važećem zakonu je organ uprave Saveta ministara nadležan za poslove intelektualne svojine. Predloženim zakonom vrši se terminološko usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima („Sl. glasnik RS”, br. 65/2008), tako što se organ nadležan za vođenje postupka pravne zaštite topografija integrisanih kola definiše kao „organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine“ (čl. 8. st. 1. ovog zakona).

2. Mogućnosti za rešenje problema

Razmatrajući mogućnosti za rešenje napred navedenih problema, predlagač je zaključio da je neophodno doneti novi Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola.

1. Svetska trgovinska organizacija u Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) obavezuje sve zemlje članice da obezbede zaštitu topografija integrisanih kola na način na koji je to regulisano u Ugovoru o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima iz 1989. godine. Pomenuta konvencija je doneta pod okriljem Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), a potpisala ju je SFRJ čime je deklarisana spremnost da se pruži zaštita ovoj vrsti tehničkih inovacija. Imajući u vidu obavezu koja proizilazi kako iz TRIPS-a, tako iz potpisanog Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima iz 1989. godine i iz Uputstva Saveta ministara 87/54 EEC od 16. decembra 1986. godine o pravnoj zaštiti topografija integrisanih kola. neophodno je pravno urediti zaštitu topografija integrisanih kola, što je moguće učiniti samo donošenjem zakona kojim se uređuje zaštita topografija integrisanih kola.

2. Pravni okvir kojim se stranim licima zainteresovanim za domaće tržište obezbeđuje podjednaka zaštita topografija integrisanih kola, kao i u drugim državama potpisnicama Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima iz 1989. godine, moguće je obezbediti samo posebnim zakonom.

3. Važeći Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola („Službeni list SCG“ broj 61/04) zakon bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora, to je organ u čijoj nadležnosti je vođenje upravnoj postupka za priznanje i zaštitu dizajna definisan kao organ Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Saglasno članu 40. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2008), Zavod za intelektualnu svojinu posebna organizacija u čijoj nadležnosti je vođenje upravnog postupka za priznanje i zaštitu topografija integrisanih kola. Imajući navedeno u vidu neophodno je izvršiti terminološko usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima, što je moguće učiniti samo donošenjem novog zakona.

3. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Imajući u vidu specifičnost predmeta zaštite koji se razlikuje od svih drugih prava intelektualne svojine, ovu oblast je neophodno normirati posebnim zakonom. Oblast u koju spada topografija integrisanih kola je najbliža elektronici, a predmet zaštite topografija su komponente koje se ugrađuju u satelite, rakete dalekog dometa, računare sa velikom memorijom i koriste se u robotizovanoj industriji i sl.

Donošenje novog zakona je neophodno radi terminološkog usklađivanja sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima („Sl. glasnik RS”, br. 65/2008) imajući u vidu da je Zakon o pravnoj zaštiti dizajna (“Službeni list SCG” broj 61/04) zakon bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

4. Na koga i kako će uticati predložena rešenja

Predloženim rešenjima se uređuju uslovi zaštite topografija integrisanih kola, prava stvaralaca i način njihovog ostvarivanja, kao i prava preduzeća ili drugog pravnog lica u kome je topografija nastala.

Predloženim zakonom se obezbeđuju pravna sredstva za efikasnu zaštitu topografija integrisanih kola, te tako predložene odredbe treba da deluju podsticajno na kreiranje novih topografija integrisanih kola. Imajući u vidu da je trenutno naša zemlja pre svega potrošač ove vrste tehnologije, pored domaćih lica koja bi sa budućim razvojem iste bili podnosioci ove vrste prijava, i stranim licima zainteresovanim za domaće tržište, donošenjem ovog Zakona omogućava se podjednaka zaštita topografija integrisanih kola, kao i u drugim državama potpisnicama Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima iz 1989. godine.

5. Troškovi koje će primena novog zakona izazvati za građane i privredu

Primena novog zakona neće izazvati nove troškove za građane i privredu.

6. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove

Pozitivni efekti donošenja novog Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola su višestruki i opravdavaju troškove postupka. Predložena rešenja omogućavaju podsticanje nesmetanog i brzog razvoja domaćih topografija integrisanih kola, što ima direktnog uticaja na naučni, tehnološki razvoj i ukupan privredni razvoj.

Isto tako, donošenjem Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola vrši se harmonizacija sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, propisanim od strane Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije i izvršava se obaveza koja proizilazi iz TRIPS-a i iz potpisanog Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima iz 1989. godine.

7. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Predloženim zakonom obezbeđuje se zaštita topografija integrisanih kola na način koji je usklađen sa svetskim standardima, što predstavlja preduslov za transfer i primenu stranih integrisanih kola na teritoriji Republike Srbije i za tržišnu konkurenciju.

Predloženi zakon ne utiče direktno na pojavu novih privrednih subjekata.

8. Da li su zainteresovane strane imale mogućnost da iznesu primedbe

Zaključkom Odbora za privredu i finansije Vlade Republike Srbije usvojenim na 40. sednici održanoj 5. maja 2009. godine određen je Program javne rasprave o radnoj verziji ovog zakona o zaštiti topografija integrisanih kola. Javna rasprava je sprovedena u periodu od 6. maja 2009. godine do 20. maja 2009. godine. O vremenu održavanja javne rasprave javnost je obaveštena preko sajta Zavoda za intelektualnu svojinu. Sadržina radnog teksta ovog zakona o zaštiti topografija integrisanih kola i obrazloženje ovog zakona o zaštiti topografija integrisanih kola stavljeni su na uvid javnosti putem sajta Zavoda za intelektualnu svojinu, a svim zainteresovanim licima je omogućeno da u elektronskoj formi, ili poštom, dostave Zavodu za intelektualnu svojinu svoje primedbe i komentare u vezi sa radnim tekstom zakona o zaštiti topografija integrisanih kola. U javnoj raspravi bilo je omogućeno učešće svih subjekata zainteresovanih za pitanja pravne zaštite topografija integrisanih kola.

Za sve vreme trajanja javne rasprave, Zavodu za intelektualnu svojinu nisu dostavljene bilo kakve primedbe ili sugestije u vezi sa radnim tekstom zakona o zaštiti topografija integrisanih kola. Razlog za ovo svakako leži u činjenici da do sada nije bilo podnetih prijava topografija integrisanih kola, jer u našoj zemlji za sada ne postoji široka proizvodnja topografija integrisanih kola.

9. Podaci o postupcima koji se vode pred Zavodom za intelektualnu svojinu u vezi sa topografijama integrisanih kola

Do sada nije bilo podnetih prijava topografija integrisanih kola. Razlozi za ovakvo stanje leže u sledećem:

U našoj zemlji za sada ne postoji široka proizvodnja visokosofisticiranih proizvoda iz domena integrisanih kola u kojima se primenjuje topografija integrisanih kola.

Primena topografije integrisanih kola zahteva visoko razvijenu tehnologiju proizvodnje proizvoda u kojima su komponente povezane topografijom integrisanih kola, a koji se ugrađuju u satelite, rakete dalekog dometa, računare sa velikom memorijom, pejsmejkere i sl.

Domaća industrija koja bi mogla da primenjuje topografije integrisanih kola u LSI (Large Scale Integration) je ugašena sa nemogućnošću da tu tehnologiju primeni.

Ostavite komentar Odustani od odgovora