PREDLOG ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA
Glava prva
NAČELA
Sudska vlast
Član 1.
Sudska vlast pripada sudovima.
Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.
Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Osnivanje sudova
Član 2.
Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Za osnivanje mirovnih veća, arbitraža i drugih izabranih sudova važe posebni propisi.
Nezavisnost sudske vlasti
Član 3.
Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku.
Svako je dužan da poštuje izvršnu sudsku odluku.
Sudska nadležnost
Član 4.
Sudska nadležnost određuje se Ustavom i zakonom.
Sud ne može odbiti da postupa i odlučuje u stvari za koju je nadležan.
Određivanje sudećeg sudije
Član 5.
Sudija koji sudi određuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari.
Samo sudska vlast može sudijama da raspoređuje predmete, po unapred utvrđenim pravilima.
Zabrana uticaja na sud
Član 6.
Zabranjeno je korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka.
Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud.
Javnost
Član 7.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom.
Pravo na pritužbu
Član 8.
Stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok i ishod.
Pravna pomoć
Član 9.
Sudovi su dužni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć, a drugi državni organi i organizacije da sudovima ukazuju pravnu pomoć i dostavljaju potrebne podatke.
Sudovi mogu drugim državnim organima da dostave spise i isprave, odnosno njihove kopije, potrebne za vođenje postupka samo kad se time ne ometa sudski postupak.
Obeležja državne vlasti, službena upotreba jezika i pisma
Član 10.
Sud ima pečat koji sadrži naziv i sedište suda i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonima.
Naziv i sedište suda i naziv, grb i zastava Republike Srbije ističu se na vidnom mestu sudske zgrade.
Zastava i grb Republike Srbije ističu se i u sudnici.
U sudovima u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpsi jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.
Glava druga
SPOLjAŠNjE UREĐENjE SUDOVA
I. VRSTE SUDOVA
Sudovi Republike Srbije
Član 11.
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.
Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud.
Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud.
Vrhovni kasacioni sud
Član 12.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
Ostali sudovi republičkog ranga
Član 13.
Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištima u Beogradu.
Viši prekršajni sud i Upravni sud mogu imati odeljenja izvan sedišta, u skladu sa zakonom, u kojem trajno sude i preduzimaju ostale sudske radnje.
Osnovni, viši, apelacioni, privredni i prekršajni sudovi
Član 14.
Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, a viši sud za područje jednog ili više osnovnih sudova.
Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili više gradova, odnosno više opština.
Apelacioni sud osniva se za područje više viših sudova.
Prekršajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština.
Osnivanje, sedišta i područja osnovnih, viših, apelacionih, privrednih i prekršajnih sudova uređuju se posebnim zakonom.
Odeljenja prekršajnih sudova i sudskih jedinica osnovnih i privrednih sudova određuju se posebnim zakonom.
Neposredno viši sud
Član 15.
Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.
Apelacioni sud je neposredno viši sud za viši sud i osnovni sud, Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud, a Viši prekršajni sud je neposredno viši sud za prekršajni sud.
Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ovim zakonom, kao i za pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama.
II. PROSTIRANjE NADLEŽNOSTI I STALNOST SUDA
1. Prostiranje nadležnosti suda
Sedište i područje suda
Član 16.
Sedište suda je u zgradi gde je sud.
Područje suda je teritorija na kojoj se prostire nadležnost suda.
Mesto preduzimanja sudskih radnji
Član 17.
Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda, a izvan sedišta – samo kad je to zakonom određeno.
Osnovni sud, viši i prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane.
Sudski dani
Član 18.
Za vreme sudskih dana sud iz člana 17. stav 2. ovog zakona sudi i pruža pravnu pomoć građanima.
Mesto, dan i vreme održavanja sudskih dana određuje predsednik suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Sudski dani oglašavaju se u mestu u kome se održavaju.
Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda,
odnosno sudske jedinice izvan sedišta osnovnog i trgovinskog suda
Član 19.
Prekršajni sud može imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.
Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda.
Osnovni i privredni sud može imati sudsku jedinicu izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.
Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda određuje se za teritoriju jedne ili više opština sa područja suda.
2. Stalnost suda
Vreme preduzimanja sudskih radnji
Član 20.
Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u dane kada sud ne radi.
Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u dane kad se ne radi.
Sudskim poslovnikom određuje se koje se sudske radnje preduzimaju u sudskim jedinicama izvan sedišta osnovnih i privrednih sudova.
Poštovanje radnog vremena
Član 21.
Sudije i sudsko osoblje dužni su da poštuju radno vreme i pravila ponašanja u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
U slučaju sprečenosti za rad sudija je dužan da o razlozima sprečenosti obavesti predsednika suda u roku od 24 sata od nastanka razloga.
U slučaju sprečenosti za rad sudsko osoblje je dužno da o razlozima sprečenosti obavesti neposredno pretpostavljenog u roku od 24 sata od nastanka razloga.
Glava treća
NADLEŽNOST SUDOVA
1. Nadležnost osnovnog suda
Član 22.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Osnovni sud pruža građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć i vrši druge poslove određene zakonom.
Zakonom se može predvideti da u određenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda.
2. Nadležnost višeg suda
Član 23.
Viši sud u prvom stepenu:
1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina;
2. sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije; odavanje državne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživanje radi protivustavne delatnosti; organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije; pranje novca; odavanje službene tajne; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje;
3. sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima;
4. odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti;
5. odlučuje o zahtevima za rehabilitaciju;
6. odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog informisanja.
7. sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju i naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije;
8. sudi u sporovima povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud; povodom matične evidencije; povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica ako nije nadležan drugi sud;
Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova:
1. o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog; u skraćenom krivičnom postupku;
2. na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvršnim i vanparničnim postupcima.
Viši sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, izvršava krivičnu presudu inostranog suda, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka ako nije nadležan drugi sud, odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja i vrši druge poslove određene zakonom.
3. Nadležnost apelacionog suda
Član 24.
Apelacioni sud odlučuje o žalbama:
1. na odluke viših sudova;
2. na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud;
3. na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja ako za odlučivanje nije nadležan viši sud, o prenošenju nadležnosti osnovnih i viših sudova kad su sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove određene zakonom.
4. Nadležnost privrednog suda
Član 25.
Privredni sud u prvom stepenu sudi:
1. u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva;
2. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla kad nastanu između subjekata iz tačke 1. ovog stava; u sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadležnosti privrednih sudova, a u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. ovog stava;
3. u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji;
4. u sporovima o stranim ulaganjima; o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika; o zaštiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom stečaja i likvidacije.
Privredni sud u prvom stepenu vodi postupak za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata ako za to nije nadležan drugi organ; vodi postupak stečaja i reorganizacije; određuje i sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava kada se odnose na lica iz tačke 1. stava 1. ovog člana, određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova, a odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi vanparnične postupke koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.
Privredni sud u prvom stepenu odlučuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude.
Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom.
5. Nadležnost Privrednog apelacionog suda
Član 26.
Privredni apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke privrednih sudova i drugih organa, u skladu sa zakonom.
Privredni apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti privrednih sudova, utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
6. Nadležnost prekršajnog suda
Član 27.
Prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadležan organ uprave, odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove određene zakonom.
7. Nadležnost Višeg prekršajnog suda
Član 28.
Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke prekršajnih sudova, o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti prekršajnih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
8. Nadležnost Upravnog suda
Član 29.
Upravni sud sudi u upravnim sporovima.
Upravni sud vrši i druge poslove određene zakonom.
9. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda
Nadležnost u suđenju
Član 30.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova, ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud, kao i o prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.
Nadležnost izvan suđenja
Član 31.
Vrhovni kasacioni sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom.
Sastav veća
Član 32.
Ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veću od troje sudija.
Objavljivanje odluka Vrhovnog kasacionog suda
Član 33.
Odluke Vrhovnog kasacionog suda bitne za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci.
Sve odluke Vrhovnog kasacionog suda iz člana 30. stav 1. ovog zakona objavljuju se na veb-stranici Vrhovnog kasacionog suda.
Glava četvrta
UNUTRAŠNjE UREĐENjE SUDA
I. GODIŠNjI RASPORED POSLOVA
Član 34.
Pošto pribavi mišljenje sudija, predsednik suda pismeno utvrđuje raspored poslova za narednu godinu i saopštava ga na sednici svih sudija do 1. decembra. Godišnji raspored poslova sudija utvrđuje se prema pravnoj oblasti u kojoj sudija postupa.
Na godišnji raspored poslova sudija može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana saopštavanja na sednici svih sudija.
O prigovoru sudije odlučuje predsednik neposredno višeg suda u roku od osam dana od dana podnošenja prigovora.
O prigovoru sudije na godišnji raspored poslova u Vrhovnom kasacionom sudu, odlučuje Opšta sednica.
II. SUDSKO ODELjENjE I SEDNICA SVIH SUDIJA
1. Sudsko odeljenje
Obrazovanje i rukovođenje
Član 35.
Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima više veća ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti.
Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mišljenju sudija odeljenja postavlja predsednik suda.
Delokrug
Član 36.
Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja, pravna pitanja, načini poboljšanja rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od značaja za odeljenje.
Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova.
Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom
Član 37.
Sednicu sudskog odeljenja mogu sazvati predsednik odeljenja ili predsednik suda.
Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja.
2. Odeljenje sudske prakse
Član 38.
Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike s pravnim shvatanjima sudova.
Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda.
3. Posebna odeljenja u višim sudovima i Apelacionom sudu
Član 39.
U višim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove.
U pojedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivična dela protiv Vojske Srbije, za krivična dela organizovanog kriminala, ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala, u skladu sa zakonom.
4. Zajednička sednica odeljenja
Član 40.
Zajednička sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.
Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.
5. Sednica svih sudija
Član 41.
Na sednici svih sudija razmatraju se izveštaji o radu suda i sudija, odlučuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, razmatraju primenu propisa kojima se uređuju pitanja iz delokruga sudova, daje mišljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i odlučuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud.
Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija.
III. UNUTRAŠNjE UREĐENjE VRHOVNOG KACACIONOG SUDA
1. Odeljenja u Vrhovnom kasacionom sudu
Član 42.
Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenja u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
2. Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda
Član 43.
Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatra pitanja iz delokruga sudskih odeljenja.
Sednica odeljenja saziva se i ako između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu odeljenja.
3. Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda
Delokrug
Član 44.
Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja načelne pravne stavove; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda; daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda; donosi Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge poslove određene zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.
Usvajanje načelnih pravnih stavova
Član 45.
Opšta sednica saziva se i kad između veća iz različitih odeljenja ili između različitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od načelnog pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje.
Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici.
Sastav i odlučivanje
Član 46.
Opštu sednicu čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda.
Za punovažno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je učešće većine sudija od ukupnog broja sudija.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom
Član 47.
Opštu sednicu saziva predsednik suda, po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija.
Opštom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
4. Sekretarijat
Delokrug
Član 48.
Vrhovni kasacioni sud ima Sekretarijat.
Sekretarijat pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za Opštu sednicu i vrši druge poslove koji su mu Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda stavljeni u delokrug.
Sekretar
Član 49.
Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta sednica.
Sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status državnog službenika na položaju.
Sekretar Vrhovnog kasacionog suda može biti samo onaj ko ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.
5. Poslovnik Vrhovnog kasacionog suda
Član 50.
Vrhovni kasacioni sud ima poslovnik kojim se detaljnije propisuje unutrašnje uređenje i rad suda.
Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. SUDSKA UPRAVA
Poslovi koji čine sudsku upravu
Član 51.
Sudsku upravu čine poslovi koji služe vršenju sudske vlasti, pre svega: uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu; pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače; razmatranje pritužbi i predstavki; vođenje statistika i izrada izveštaja; izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija; finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.
Sudska uprava detaljnije se uređuje Sudskim poslovnikom.
Prava i obaveze predsednika suda
Član 52.
Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda.
Predsednik suda dužan je da zahteva zakonitost, red i tačnost u sudu, otklanja nepravilnost i odugovlačenje u radu, određuje branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Sud ima jednog ili više zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.
Kada sud ima više od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda određuje jednog zamenika koji ga zamenjuje.
Poveravanje sudske uprave drugima
Član 53.
Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenja.
Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada, utvrđivanje godišnjeg rasporeda poslova, odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja u slučaju kada je to zakonom određeno, kao i o udaljenju sudije i sudije porotnika sa dužnosti.
Ovlašćenja predsednika neposredno višeg suda
Član 54.
Predsednik neposredno višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nižeg suda, kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda donese akte iz njegovog delokruga.
Predsednik neposredno višeg suda može tražiti od nižeg suda obaveštenja o primeni propisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu.
Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredan uvid u rad nižeg suda, o čemu se sačinjava pismeni izveštaj.
Postupak po pritužbi
Član 55.
Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe, kao i predsednika neposredno višeg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.
Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, višeg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar, predsednik neposredno višeg suda ili Visoki savet sudstva.
Sekretar suda
Član 56.
Sud može da ima sekretara suda.
Sekretar suda pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Sekretara suda raspoređuje predsednik suda.
Glava peta
SUDSKO OSOBLjE
1. Sastav i broj sudskog osoblja
Član 57.
Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast.
Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom.
Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
2. Sudijski pomoćnik
Poslovi sudijskog pomoćnika
Član 58.
Sudijski pomoćnik pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Zvanja sudijskih pomoćnika
Član 59.
Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudijski saradnik, viši sudijski saradnik i sudski savetnik.
Zvanje sudijskog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg sudijskog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Sudski savetnik
Član 60.
Sudski savetnik vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.
Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.
U Vrhovnog kasacionom sudu postoji zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda, koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
3. Ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika
Vreme ocenjivanja
Član 61.
Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje se jednom godišnje.
Rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci ne ocenjuje se za tu godinu.
Nadležnost za ocenjivanje
Član 62.
Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje predsednik suda, po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u koje je sudijski pomoćnik raspoređen.
Kad sudijski pomoćnik nije raspoređen u odeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi.
Ocene
Član 63.
Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi.
Ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika vrši se na osnovu objavljenih, objektiviziranih i jedinstvenih kriterijuma koje utvrđuje Visoki savet sudstva.
Ocene su: „ne zadovoljava”, „zadovoljava”, „dobar”, „ističe se” i „naročito se ističe”.
Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe” može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Rešenje o oceni
Član 64.
Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomoćnika.
Na rešenje o oceni sudijski pomoćnik ima pravo da uloži prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni.
4. Sudijski pripravnik
Prijem sudijskog pripravnika
Član 65.
Za sudijskog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.
Sudijski pripravnik prima se u osnovni, viši, privredni i prekršajni sud.
Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.
Radni odnos sudijskog pripravnika
Član 66.
Sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.
Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom” prima se u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika.
Volonter
Član 67.
Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).
5. Obuka
Član 68.
Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.
Sudijski pripravnik i sudijski pomoćnik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud, državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave.
6. Ostala pravila o sudskom osoblju
Član 69.
Sudsko osoblje dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled suda.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Glava šesta
PRAVOSUDNA UPRAVA
Poslovi koji čine pravosudnu upravu
Član 70.
Pravosudna uprava se stara o sprovođenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova.
Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Poslovi pravosudne uprave koje vrši Visoki savet sudstva su: utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova; vođenje ličnih listova sudija; sudija porotnika i sudskog osoblja; predlaganje dela budžeta za rad sudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstava; vršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.
Poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe su: praćenje rada sudova; prikupljanje statističkih i drugih podataka; davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu; nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama; predlaganje dela budžeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa; staranje o smeštajnim uslovima, opremanju i obezbeđenju sudova; nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva; uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema; uređenje, razvoj i održavanje baze pravnih propisa; razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe; postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača.
Kapitalne rashode iz stava 4. ovog člana izvršava ministarstvo nadležno za pravosuđe, odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe.
Zabrana uticaja na samostalnost i nezavisnost suda i sudija
Član 71.
Ništav je svaki pojedinačni akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija.
Ništavost akta iz stava 1. ovog člana utvrđuje Upravni sud.
Lični list
Član 72.
Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.
Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.
Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se koriste samo u svrhu primene ovog zakona i zakona kojim se uređuje položaj sudija.
Sadržina ličnog lista
Član 73.
Lični list sudije sadrži ime i prezime, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ocenama rada, upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije.
Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime, podatke o rođenju, prebivalištu, završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi, znanju stranih jezika i druge podatke.
Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva.
Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje Visoki savet sudstva.
Sudski poslovnik
Član 74.
Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnje uređenje i rad suda, pre svega: uređenje i rad odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih sudija; obaveštavanje javnosti o radu sudova; vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina; pružanje pravne pomoći i održavanje sudskih dana; pružanje međunarodne pravne pomoći; evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; određivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za vođenje ličnih listova; pripravnička praksa; postupanje sudskog osoblja sa strankama; vođenje upisnika i pomoćnih knjiga; postupanje sa spisima; postupanje po predstavkama i pritužbama; vođenje statistika i izrada izveštaja o radu; naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanje sa sudskim depozitima; uvođenje zajedničkih službi u mestima s više sudova i drugih pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i druga pitanja uređenja i rada suda.
Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe, uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika
Član 75.
Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Lice koje vrši nadzor može biti samo ono ko ispunjava uslove za izbor sudije suda čiji rad nadzire.
Posledice nadzora
Član 76.
Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kome je vršen nadzor, predsedniku neposredno višeg suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i ministru nadležnom za pravosuđe.
Predsednik neposredno višeg suda dužan je da obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosuđe o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.
Rok za obaveštavanje određuje se Sudskim poslovnikom.
Glava sedma
OBEZBEĐENjE SUDA
Pravosudna straža
Član 77.
Pravosudna straža je naoružana i uniformisana služba koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru i nesmetanom sprovođenju službenih radnji u zgradi pravosudnog organa.
Ovlašćenja pravosudne straže
Član 78.
Pravosudni stražar ovlašćen je da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog organa; po potrebi pretrese lice i stvari i zabrani ulazak u zgradu sa oružjem, opasnim oruđem, pod dejstvom alkohola ili drugih omamljivih sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir, lica koja nisu prikladno odevena i to na način kojim se čuva ugled i dostojanstvo suda, kao i da drugim radnjama štiti lica i imovinu u sudu.
Pravosudni stražar ovlašćen je da upotrebi fizičku silu i gumenu palicu, a vatreno oružje – samo ako drukčije ne može da zaštiti ljudski život ili odbije napad na zgradu pravosudnog organa.
Uređenje pravosudne straže
Član 79.
Uređenje pravosudne straže, uniformu njenih pripadnika, naoružanje i službenu legitimaciju detaljnije propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
Pomoć pravosudnoj straži i obezbeđenje
Član 80.
Na zahtev rukovodioca pravosudnog organa, organ unutrašnjih poslova pruža pomoć pravosudnoj straži.
Rukovodilac pravosudnog organa ima pravo da od ministarstva nadležnog za unutrašnjih poslova zahteva da se sudiji, sudiji porotniku, javnom tužiocu, zameniku javnog tužioca, sudiji za prekršaje i njihovim porodicama ili imovini pruži posebna zaštita.
Shodna primena propisa
Član 81.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i odgovornost pravosudne straže primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Glava osma
SREDSTVA ZA RAD SUDOVA
Osnovna odredba
Član 82.
Sredstva za rad sudova obezbeđuje se u budžetu Republike Srbije.
Sredstva za rad sudova treba da obimom i prilivom održavaju nezavisnost sudske vlasti i omogućavaju uredan rad sudova.
Predlaganje i izvršenje budžetskih sredstava
Član 83.
Visoki savet sudstva predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za pravosuđe i vrši raspodelu ovih sredstava na sudove.
Nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava
Član 84.
Nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova sprovode Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe i ministarstvo nadležno za finansije.
Nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem Visokog saveta sudstva, u delu koji se odnosi na budžetska sredstva iz člana 83. ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe i ministarstvo nadležno za finansije.
Korišćenje sredstava i samostalnih prihoda
Član 85.
U budžetu Republike Srbije posebno se iskazuju prihodi od rada sudova i usmeravaju se za redovan rad pravosudnih organa, u skladu sa zakonom.
Visina i namena sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuju se Zakonom o budžetu.
Podmirenje sudskih troškova
Član 86.
Detaljnije uslove, visinu i način naknade iznosa koje stranke i ostali učesnici u postupku plaćaju za podmirenje troškova u sudskim postupcima propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
Glava deveta
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
PRELAZNE ODREDBE
Nastavak rada postojećih sudova
Član 87.
Vrhovni sud Srbije i Viši trgovinski sud, koji su obrazovani ranijim zakonima, nastavljaju da rade do 31. decembra 2009. godine.
Nastavak rada postojećih organa za prekršaje
Član 88.
Veća za prekršaje i opštinski organi za prekršaje nastavljaju da rade u skladu sa Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik SRS”, broj 44/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i Odlukom o obrazovanju Opštinskih organa za prekršaje i utvrđivanju broja sudija u organima za prekršaje („Službeni glasnik RS”, br. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03, 115/03 i 97/05) do 31. decembra 2009. godine.
Početak rada Vrhovnog kasacionog, Privrednog apelacionog suda, Upravnog suda i Višeg prekršajnog suda
Član 89.
Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni sud, Upravni sud i Viši prekršajni sud počinju da rade 1. januara 2010. godine.
Ustupanje predmeta Vrhovnog suda Srbije
Član 90.
Predmete u kojima do 31. decembra 2009. godine ne bude doneta konačna odluka Vrhovni sud Srbije ustupa Vrhovnom kasacionom sudu, odnosno sudovima u čiju nadležnost predmeti spadaju po ovom zakonu i zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Ako posle 1. januara 2010. godine Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o pravnom sredstvu, predmet vrati na ponovni postupak, on se ustupa sudu u čiju nadležnost spada po ovom zakonu i zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Preuzimanje predmeta
Član 91.
Predmete u kojima nije okončan postupak pred većima za prekršaje do 31. decembra 2009. godine preuzeće Viši prekršajni sud, u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom.
Ako posle 1. januara 2010. godine Viši prekršajni sud, odlučujući o pravnom sredstvu, predmet vrati na ponovni postupak, predmet preuzima prekršajni sud u čiju nadležnost spada prema zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Predmete Višeg trgovinskog suda preuzeće 1. januara 2010. godine Privredni apelacioni sud.
Donošenje privremenih akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu
Član 92.
Privremene akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu doneće ministar nadležan za pravosuđe do 1. septembra 2009. godine.
Akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu doneće predsednici ovih sudova u roku od šest meseci od dana njihovog izbora u skladu sa ovim zakonom.
Preuzimanje sredstava za rad, opreme, arhive i zaposlenih
Član 93.
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Vrhovnog suda Srbije preuzima Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud i apelacioni sudovi, u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom.
Ministar nadležan za pravosuđe obrazovaće komisiju koja će izvršiti raspodelu sredstava za rad, opreme i arhive iz stava 1. ovog člana.
Visoki savet sudstva obrazovaće komisiju koja će doneti rešenja o raspoređivanju zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije u Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud i apelacione sudove, u skladu sa privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene postojećih veća za prekršaje preuzeće Viši prekršajni sud, u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom.
Ministar nadležan za pravosuđe obrazovaće komisiju koja će izvršiti raspodelu sredstava za rad, opreme i arhive iz stava 4. ovog člana.
Visoki savet sudstva obrazovaće komisiju koja će rasporediti zaposlene iz stava 4. ovog člana na radna mesta u Višem prekršajnom sudu i prekršajnim sudovima, u skladu sa privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Višeg trgovinskog suda preuzima Privredni apelacioni sud.
Prava zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije, Privrednog apelacionog suda
i veća za prekršaje
Član 94.
Na prava zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije, Privrednog apelacionog suda i veća za prekršaje primenjuju se odredbe zakona koji uređuje prava državnih službenika i nameštenika pri promeni uređenja državnih organa.
Nadležnost Visokog saveta sudstva u vezi sa sredstvima za rad sudova
Član 95.
Nadležnosti Visokog saveta sudstva iz čl. 83. i 84. ovog zakona do 1. januara 2011. godine, vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Podzakonski propisi
Član 96.
Podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom, doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih propisa iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o uređenju sudova, ako nisu suprotne ovom zakonu.
ZAVRŠNE ODREDBE
Prestanak važenja zakona
Član 97.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe Zakon o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 i 46/06) i odredbe čl. 12-20. Zakona o sudovima („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 46/91, 60/91 – ispravka, 18/92 – ispravka, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04).
Stupanje zakona na snagu i početak primene
Član 98.
Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o uređenju sudova sadržan je u članu 97. tačka 2. i 16. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, postupak pred sudovima i drugim državnim organima i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa. Pored toga, članom 143. Ustava Republike Srbije je predviđeno da sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti, da se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuje zakonom, da se ne mogu osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi, da je Vrhovni kasacioni sud najviši sud u Republici Srbiji, kao i da je sedište Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Članom 6. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, između ostalog, propisano je da sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do usklađivanja sa Ustavom propisa kojima su uređeni njihovi organizacija i nadležnost, a članom 15. da će se do 31. decembra 2008. godine uskladiti svi zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom.
Važeći Zakon o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04 i 101/05), u članu 11. propisuje da je Vrhovni sud Srbije najviši sud u Republici Srbiji. Imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Srbije, neophodno je doneti zakon koji će urediti organizaciju, nadležnost i uređenje sudova opšte i posebne nadležnosti. Takođe, neophodno je urediti i pitanje dalje neophodnosti postojanja nekih od sudova posebne nadležnosti, koji su predviđeni važećim Zakonom o uređenju sudova, imajući u vidu potrebe Republike Srbije.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA I OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Zakon o uređenju sudova je podeljen na devet glava: načela, spoljašnje uređenje sudova, nadležnost sudova, unutrašnje uređenje suda, sudsko osoblje, pravosudna uprava, obezbeđenje suda, srestva za rad sudova i prelazne i završne odredbe.
U prvoj glavi Zakona (čl. 1-10) propisana su osnovna načela koja se odnose na uređenje i rad sudova.
Članom 1. Zakona određena je sadržina sudske vlasti.
Članom 2. Zakona određeno je da se sudovi osnivaju i ukidaju zakonom, da se ne mogu osnivati privremeni, preki i vanredni sudova, kao i da se osnivanje mirovnih veća, arbitraža i izabranih sudova uređuje posebnim propisima.
U članu 3. Zakona bliže je razrađeno načelo nezavisnosti sudske vlasti.
U članu 4. Zakona je propisano da se nadležnost suda propisuje Ustavom i zakonom, kao i da sud ne može da postupa i odlučuje u stvari u kojoj nije nadležan.
U čl. 5. i 6. Zakona bliže su uređena načelo određivanja sudećeg sudije i načelo zabrane uticaja na sud.
Članom 7. Zakona propisano je da je raspravljanje pred sudom javno i da se javnost može ograničiti samo u zakonom propisanim slučajevima.
U čl. 8. i 9. Zakona uređeno je načelo prava na pritužbu i načelo pravne pomoći između sudova i drugih državnih organa.
U članu 10. Zakona uređena su obeležja državne vlasti sudova i službena upotreba jezika u sudu.
U drugoj glavi Zakona (čl. 11-21) propisano je spoljašnje uređenje sudova, odnosno vrste sudova u Republici Srbiji, kao i prostiranje nadležnosti i stalnost suda.
U članu 11. Zakona propisano je da u Republici Srbiji postoje sudovi opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud, a sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud. Ovakva podela nadležnosti s jedne strane usklađena je sa Ustavom Republike Srbije, a sa druge strane predstavlja normativni okvir za najracionalnije i najefikasnije uređenje i podelu nadležnosti sudova u Republici Srbiji.
Čl. 12. i 13. Zakona propisuju da je Vrhovni kasacioni sud najviši sud u Republici Srbiji, a da su ostali sudovi republičkog ranga Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni i Upravni sud, kao i da je sedište ovih sudova u Beogradu.
U članu 14. Zakona propisano je da se osnovni, privredni i prekršajni sud osniva za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, viši sud za područje jednog ili više osnovnih sudova, apelacioni sud za područje više viših sudova, kao i da se njihovo osnivanje, sedišta i područja uređuju posebnim zakonom.
U čl. 16-19. Zakona uređeno je prostiranje nadležnosti sudova, odnosno njihova sedišta i područja, mesto preduzimanja sudskih radnji, održavanje sudskih dana van sedišta suda, kao i mogućnost da prekršajni sudovi mogu imati odeljenja izvan svog sedišta u kojima trajno sude i preduzimaju ostale sudske radnje. Novinu predstavlja obrazovanje sudskih jedinica osnovnih sudova izvan sedišta ovih sudova u kojima se sudi i preduzimaju druge sudske radnje u skladu sa Sudskim poslovnikom. Obrazovanjem sudskih jedinica postiže se da gražani imaju, kao i do sada, nesmetan pristup sudu, a da, sa druge strane, veći broj sudija postupa u predmetima na teritoriji koju ovaj sud pokriva. Time se postiže da se ukinu dosadašnji opštinski sudovi sa malim brojem predmeta i sudija, a da, sa druge strane, građani zbog toga ne trpe štetne posledice, a takođe se izbegava uticaj lokalne sredine na nepristrasnost sudija, pa samim tim i kvalitetnije i objektivnije suđenje.
U članu 20. Zakona je propisano da se sudske radnje preduzimaju svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u dane kad se ne radi. Takođe se određuje koje se sudske radnje, u skladu sa Sudskim poslovnikom, obavljaju u sudskim jedinicama izvan sedišta osnovnih sudova.
Članom 21. Zakona propisana je dužnost sudije i sudskog osoblja da poštuju radno vreme i pravila ponašanja u sudu.
U trećoj glavi (čl. 22-32) Zakona propisana je stvarna nadležnost sudova u Republici Srbiji.
Članom 22. Zakona propisana je nadležnost osnovnog suda, koji, u najvećoj meri, preuzima nadležnost dosadašnjeg opštinskog suda. Pored ostalih poslova određenih zakonom, osnovni sud u krivičnim predmetima u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud. U građanskopravnim predmetima u prvom stepenu osnovni sud je nadležan da sudi u sporovima u kojima nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud, kao i u sporovima vezanim za radne i stambene odnose.
U članu 23. Zakona propisana je nadležnost višeg suda, koja je delimično drugačija od nadležnosti postojećeg okružnog suda. Naime, viši sud će za razliku okružnog suda biti rasterećen od odlučivanja u drugom stepenu, osim u pojedinim stvarima za koje je zbog hitnosti i materije na koje se odnose, nije predviđena nadležnost apelacionog suda. Pored ostalih poslova određenih zakonom, viši sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna, a u građanskopravnim sporovima sudi kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla, ako nije nadležan drugi sud. Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog i u skraćenom krivičnom postupku i na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti i u izvršnim i vanparničnim postupcima.
Članom 24. Zakona je utvrđena nadležnost apelacionog suda. Apelacioni sud, kao što mu i samo ime govori, odlučuje o žalbama na odluke nižih sudova, i to: viših sudova; o žalbama na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud, kao i na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima.
U članu 25. Zakona je propisano da privredni sud u prvom stepenu sudi: u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla kad nastanu između navedenih subjekata, u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima ili primene drugih propisa, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji, u sporovima o stranim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, o zaštiti firme, povodom upisa u sudski registar, povodom stečaja i likvidacije, odlučuje o privrednim prestupima i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Član 26. Zakona propisuje da Privredni apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke privrednih sudova i drugih organa, kao i da odlučuje o sukobu nadležnosti i prenošenju nadležnosti privrednih sudova.
Čl. 27. i 28. Zakona propisna je nadležnost prekršajnog suda i Višeg prekršajnog suda. Predloženo rešenje predstavlja novinu u organizaciji sudova, budući da su, prema sada važećim propisima, za suđenje u prekršajnom postupku, nadležni opštinski organi za prekršaje i veća za prekršaje. Prema predloženom rešenju nadležnost za suđenje u prekršajnom postupku preuzeće specijalizovani prekršajni sudovi, koji će po svom položaju, kao i načinu izbora sudija biti nezavisni u odnosu na izvršnu vlast. Ovakvo rešenje je u skladu sa međunarodnim dokuentima prema kojima kaznu zatvora može izreći samo sud, a kao što je poznato, veliki broj zakona predviđaju kaznu zatvora za prekršaje. Prema predloženom rešenju prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadležan organ uprave, odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove određene zakonom, a Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke prekršajnih sudova, o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti prekršajnih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
U članu 29. Zakona određena je nadležnost Upravnog suda, koji je nadležan za odlučivanje u upravnim sporovima. Imajući u vidu veliki broj organa koji postupaju u upravnoj materiji, protiv čijih odluka se može voditi upravni spor, zakonom je predviđeno da Upravni sud, kao i sud republičkog ranga, može imati odeljenja izvan svog sedišta u Beogradu.
Čl. 30. i 31. Zakona propisana je nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, koji je prema Ustavu Republike Srbije, najviši sud u Republici Srbiji. Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom. Takođe, Vrhovni kasacioni sud odlučuje i o sukobu nadležnosti između sudova, ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud i prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili zbog drugih važnih razloga. Vrhovni kasacioni sud ima nadležnosti i izvan suđenja, a to je da utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava, razmatra sudsku primenu zakona i drugih propisa i rad sudova i dr.
U četvrtoj glavi (čl. 34-56) Zakona su odredbe koje se odnose na unutrašnje uređenje suda.
Članom 34. Zakona regulisan je godišnji raspored poslova u sudu.
U čl. 35-37. Zakona propisane su odredbe o sudskom odeljenju, odnosno njihovo obrazovanje, rukovođenje sudskim odeljenjem, delokrug njihovog rada, kao i sazivanje sednica odeljenja i rukovođenje sednicom.
Članom 38. Zakona propisano je da odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Čl. 39-41. Zakona propisano je da u višim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove, da se u pojedinim višim i apelacionim sudovima mogu obrazovati odeljenja za određenu vrstu krivičnih dela, slučajevi kada se saziva zajednička sednica odeljenja suda, kao i pitanja koja se razmatraju na sednici svih sudija.
U čl. 42-49. Zakona propisano je unutrašnje uređenje Vrhovnog kasacionog suda. Predviđeno je da Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenja u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu, propisani su poslovi sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, delokrug Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, sastav i odlučivanje na Opštoj sednici, kao i sazivanje sednicom i rukovođenje radom sednice.
Članom 48. Zakona predviđeno je da Vrhovni kasacioni sud ima Sekretarijat i propisan je delokrug rada Sekretrijata.
U članu 49. Zakona propisano je da Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta sednica, kao i da sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status državnog službenika na položaju.
Prema članu 50. Zakona Vrhovni kasacioni sud ima poslovnik kojim se detaljnije propisuje unutrašnje uređenje i rad suda, a koji se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Čl. 51-56. Zakona propisani su poslovi koji čine sudsku upravu, prava i obaveze predsednika suda u poslovima sudske uprave. Novinu predstavlja rešenje da sud može imati jednog ili više zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti. Pored toga, propisana je mogućnost da pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti zameniku predsedniku i predsednicima odeljenja. Predsednik neposredno višeg suda ima ovlašćenja da nadzire sudsku upravu nižeg suda. Takođe je propisan postupak kada stranka ili drugi učesnik u postupku podnese pritužbu. Pored toga, predviđeno je da sudovi mogu imati i sekretara suda, koga raspoređuje predsednik suda. Sekretar suda pomaže predsedniku suda u poslovima sudske uprave.
U petoj glavi (čl. 57-69) Zakona su odredbe koje se odnose na sudsko osoblje, koje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni u sudovima. Sudijski pomoćnici imaju zvanja sudijskog saradnika, višeg sudijskog saradnika i sudskog savetnika. U Vrhovnom kasacionom sudu, kao najvišem sudu, postoji i zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda. Sudijski pomoćnici se ocenjuju jednom godišnje, na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Visoki savet sudstva. Ocenjivanje vrši predsednik suda, a sudijski pomoćnik može uložiti prigovor na odluku o oceni Visokom savetu sudstva. Odredbe koje se odnose na sudijske pripravnike i druge zaposlene u sudovima ne sadrže bitne novine u odnosu na važeći zakon.
U šestoj glavi (čl. 70-76) Zakona propisane su odredbe koje se odnose na pravosudnu upravu.
U članu 70. Zakona određeni su poslovi koji čine pravosudnu upravu. Novinu predstavlja što su poslovi pravosudne uprave podeljeni između Visokog saveta sudstva i ministarstva nadležnog za pravosuđe. Visoki savet sudstva, između ostalog, obavlja poslove pravosudne uprave koji se odnose na utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova, vođenje ličnih listova sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja i određene poslove vezane za predlaganje i kontrolu sudskog budžeta. Važna je odredba člana 71. Zakona koja propisuje da je ništav svaki akt sudske uprave, a takvu ništavost utvrđuje Upravni sud. Zadržano je rešenje iz važećeg zakona da Sudski poslovnik, kojim se propisuje unutrašnje uređenje i rad suda, donosi ministar nadležan za pravosuđe, uz pribavljeno mišljenje najvišeg suda u Republici Srbiji. Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe.
U sedmoj glavi (čl. 77-81) Zakona propisane su odredbe koje se odnose na obezbeđenje suda. Odredbama ove glave se na opšti način uređuje organizacija i nadležnost pravosudne straže, kao jedne izuzetno značajne službe za nesmetani rad suda. Zakon predviđa da će se rad pravosudne straže bliže urediti podzakonskim aktom, koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.
U osmoj glavi (čl. 82-86) Zakona propisane su odredbe koje se odnose na finansiranje rada sudova. Najvažnije novine sadržane u odredbama ove glave su da Visoki savet sudstva predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode, kao i vrši nadzor nad trošenjem tih sredstava. Na taj način se stvaraju uslovi za uspostavljanje dela budžeta koji se odnosi na pokrivanje tekućih rashoda za rad sudova, čime se, naravno, postiže i njihova finansijska samostalnost. Što se tiče kapitalnih investicija vezanih za rad pravosudnih organa, ova nadležnost je rezervisana za ministarstvo nadležno za pravosuđe, kao organ državne uprave koji je nadležan da se stara o obezbeđivanju uslova za rad pravosudnih organa.
U devetoj glavi (čl. 87-98) Zakona su prelazne i završne odredbe. Ovim odredbama se uređuje nastavak rada postojećih sudova i organa za prekršaje, određuje početak rada Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda, Upravnog suda i Višeg prekršajnog suda, kao sudova republičkog ranga i određuju način i rokovi za ustupanje i preuzimanje predmeta, arhive, opreme i zaposlenih iz sudova koji prestaju da rade u navedene sudove. Predviđeno je da sudovi republičkog ranga počnu sa radom 1. januara 2010. godine. Ovi rokovi su usklađeni sa periodom za koji je potrebno izvršiti izbor sudija, a u periodu od stupanja zakona na snagu do dana početka njegove primene biće doneti i podzakonski akti potrebni za sprovođenje zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se imajući u vidu odredbe člana 6, 7. i 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojima su propisani rokovi za obrazovanje sudova i izbor sudija, kao i opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, a u cilju kako bi se izbegle štetne posledice po rad sudova i što pre otpočeo rad sudova u skladu sa Ustavom.