PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA
Član 1.
U Zakonu o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), u članu 19. stav 3. reč: „kojem” zamenjuje se rečju: „kojoj”.
Član 2.
U članu 20. stav 1. posle reči: „odlaganje i” dodaju se reči: „ u vreme i”.
U stavu 2. posle reči: „preduzimaju u” dodaju se reči: „vreme i u”.
Član 3.
U članu 22. stav 4. posle reči: „međunarodnu pravnu pomoć” dodaju se reči: „ako nije nadležan drugi sud”.
Član 4.
U članu 23. stav 1. tačka 2. posle reči: „silovanje;” dodaju se reči: „obljuba nad nemoćnim licem; obljuba zloupotrebom položaja; otmica; trgovina maloletnim licima radi usvojenja; nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi; primanje mita;”.
U tački 7. posle reči: „informaciju” dodaju se zapeta i reči: „zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije”.
U stavu 2. tačka 1. reči: „u skraćenom krivičnom postupku;” brišu se.
U stavu 3. reč: „izdavanje” zamenjuje se rečju: „izručenje”, a posle reči: „lica,” dodaju se reči: „pruža međunarodnu pravnu pomoć u postupcima za krivična dela iz svoje nadležnosti,”.
Član 5.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
OBRAZLOŽENjE
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova sadržan je u članu 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa i članu 143. stav 2. Ustava, kojim je propisano da se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Novim Zakonom o uređenju sudova koji je donet u decembru 2008. godine, a čija primena počinje 1. januara 2010. godine, uspostavljena je nova organizacija sudova u Republici Srbiji. Ovim zakonom nadležnost za vođenje krivičnog postupka u prvom stepenu podeljena je između osnovnih i viših sudova. Viši sud je nadležan za suđenje za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana kazna zatvora preko deset godina, kao i za određena taksativno navedena krivična dela, bez obzira na visinu propisane kazne. Ovom spisku krivičnih dela za koje sudi viši sud, bez obzira na visinu propisane kazne, neophodno je dodati i pojedine oblike krivičnih dela, za koja je prema važećem rešenju u zakonu nadležan osnovni sud, budući da se izdvajaju po svojoj ozbiljnosti. To su krivična dela: obljuba nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, otmica, trgovina maloletnim licima radi usvojenja, nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i primanje mita. Za teže oblike navedenih krivičnih dela je već nadležan viši sud, a predloženim rešenjem bi za sve oblike ovih krivičnih dela bio nadležan taj sud, tako da je predloženo rešenje opravdano i iz razloga efikasnosti. Pored toga, imajući u vidu da je poslednjim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku značajno proširena primena skraćenog krivičnog postupka, iz razloga celishodnosti, predlaže se da za odlučivanje po žalbi u skraćenom postupku bude nadležan apelacioni sud umesto višeg suda.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona ispravlja se tehnička omaška u članu 19. Zakona o uređenju sudova.
Članom 2. Zakona vrši se preciziranje odredaba člana 20. Zakona o uređenju sudova koje se odnose na preduzimanje sudskih radnji van radnog vremena.
Članom 3. Zakona vrši se usklađivanje člana 22. Zakona o uređenju sudova koji uređuje nadležnost osnovnog suda, sa predloženim izmenama člana 23. tog zakona, a odnosi se na razgraničenje nadležnosti između osnovnog i višeg suda kada je u pitanju pružanje međunarodne pravne pomoći.
Članom 4. Zakona dopunjuje se član 23. stav 1. tačka 2. novog Zakona o uređenju sudova, tako što se određuje nadležnost višeg suda za suđenje za krivična dela obljuba nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, otmica, trgovina maloletnim licima radi usvojenja, nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i primanje mita, bez obzira na visinu propisane kazne.
Pored toga, Zakonom se dopunjuje i odredba člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova tako što se nadležnost višeg suda proširuje i na sporove zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis i propuštanje objavljivanja informacije. Na ovaj način se postiže da za sve vrste sporova, koji su propisani Zakonom o javnom informisanju, bude nadležan viši sud, umesto da nadležnost bude podeljena između osnovnog i višeg suda.
Takođe, predloženo je brisanje dela odredbe člana 23. stav 2. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, koja predviđa nadležnost višeg suda za odlučivanje po žalbi u skraćenom krivičnom postupku, čime se taj postupak stavlja u nadležnost apelacionog suda.
Pored toga, vrši se i terminološko usklađivanje u stavu 3. člana 23. Zakona o uređenju sudova sa Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji je donet u martu 2009. godine, a koji upotrebljava izraz „izručenje okrivljenih i osuđenih lica”, umesto izraza „izdavanje” koji je korišćen u glavi XXXIII Zakonika o krivičnom postupku, a koja je stavljena van snage. Takođe se vrši i preciziranje nadležnosti višeg suda u vezi sa pružanjem međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima.
Član 5. određuje stupanje ovog zakona na snagu i početak njegove primene, koji je usklađen sa početkom primene novog Zakona o uređenju sudova, a to je 1. januar 2010. godine.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u Budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih organa u Republici Srbiji.
PREGLED ODREDBA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA
KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda, odnosno sudske jedinice izvan sedišta osnovnog i privrednog suda
Član 19.
Prekršajni sud može imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.
Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda.
Osnovni i privredni sud može imati sudsku jedinicu izvan svog sedišta u kojem KOJOJ sudi i preduzima druge sudske radnje.
Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda.
Vreme preduzimanja sudskih radnji
Član 20.
Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i U VREME I u dane kada sud ne radi.
Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u VREME I U dane kad se ne radi.
Sudskim poslovnikom određuje se koje se sudske radnje preduzimaju u sudskim jedinicama izvan sedišta osnovnih i privrednih sudova.
1. Nadležnost osnovnog suda
Član 22.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Osnovni sud pruža građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć AKO NIJE NADLEŽAN DRUGI SUD i vrši druge poslove određene zakonom.
Zakonom se može predvideti da u određenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda.
2. Nadležnost višeg suda
Član 23.
Viši sud u prvom stepenu:
1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina;
2. sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije; odavanje državne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživanje radi protivustavne delatnosti; organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije; pranje novca; odavanje službene tajne; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje; OBLjUBA NAD NEMOĆNIM LICEM; OBLjUBA ZLOUPOTREBOM POLOŽAJA; OTMICA; TRGOVINA MALOLETNIM LICIMA RADI USVOJENjA; NASILNIČKO PONAŠANjE NA SPORTSKOJ PRIREDBI; PRIMANjE MITA;
3. sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima;
4. odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti;
5. odlučuje o zahtevima za rehabilitaciju;
6. odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog informisanja;
7. sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju, ZBOG POVREDE ZABRANE GOVORA MRŽNjE, ZAŠTITE PRAVA NA PRIVATNI ŽIVOT, ODNOSNO PRAVA NA LIČNI ZAPIS, PROPUŠTANjA OBJAVLjIVANjA INFORMACIJE i naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacije;
8. sudi u sporovima povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud; povodom matične evidencije; povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica ako nije nadležan drugi sud;
Viši sud u drugom stepenu odlučuje po žalbama na odluke osnovnih sudova:
1. o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog; u skraćenom krivičnom postupku;
2. na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvršnim i vanparničnim postupcima.
Viši sud vodi postupak za izdavanje IZRUČENjE okrivljenih i osuđenih lica, PRUŽA MEĐUNARODNU PRAVNU POMOĆ U POSTUPCIMA ZA KRIVIČNA DELA IZ SVOJE NADLEŽNOSTI, izvršava krivičnu presudu inostranog suda, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka ako nije nadležan drugi sud, odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja i vrši druge poslove određene zakonom.