PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O VANREDNIM SITUACIJAMA
Član 1.
U Zakonu o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 111/09) u članu 1, članu 8. tačka 17) i članu 104. stav 1. tačka 4) posle reči: „upravljanje” reč: „u” briše se.
Član 2.
U članu 10. tačka 3) posle reči: „prati i”, dodaju se reči: „preko Republičkog štaba za vanredne situacije”.
Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:
„6a) usvaja godišnji plan rada i godišnji izveštaj o radu Republičkog štaba za vanredne situacije;”.
Član 3.
U članu 11. stav 2. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:
„4a) obezbeđuje i pruža stručnu, tehničku i administrativnu podršku neophodnu za funkcionisanje i rad Republičkog štaba za vanredne situacije;”.
Posle tačke 12) dodaje se tačka 12a), koja glasi:
„12a) daje saglasnost na planove zaštite i spasavanja i procenu ugroženosti i potvrđuje usaglašenost planova zaštite i spasavanja jedinica lokalne samouprave i autonomnih pokrajina sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;”.
Član 4.
U članu 13. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:
„5a) učestvuju u izradi Predloga dugoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja;”
Tačka 6. menja se i glasi:
„6) izrađuju i sprovode sopstvene planove zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, osim Ministarstva odbrane;”.
Član 5.
U članu 14. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:
„4) obrazuje pokrajinski štab za vanredne situacije (u daljem tekstu: Pokrajinski štab);”.
Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:
„4a) usvaja godišnji plan rada i godišnji izveštaj o radu Pokrajinskog štaba;”
U stavu 2. posle reči: „pokrajinskim štabom” reči: „za vanredne situacije” brišu se.
Član 6.
U članu 20. stav 1. reč: „telekomunikacionih” zamenjuje se rečima: „elektronskih komunikacionih mreža”.
U stavu 5. reči: „stava 1.” zamenjuju se rečima: „st. 1- 4. ovog člana”.
Član 7.
U članu 30. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Vanredna situacija se ukida prestankom opasnosti, odnosno prestankom potrebe za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.”
Član 8.
U članu 32. stav 2. posle reči: „pokrajinskog štaba” reči: „za vanredne situacije” brišu se.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Odluku o ukidanju vanredne situacije, na predlog nadležnog štaba za vanredne situacije, donosi organ koji je doneo odluku o proglašenju vanredne situacije.”
Član 9.
U članu 33. stav 1. tačka 2) i članu 40. posle reči: „pokrajinski štab”, u odgovarajućem padežu, reči: „za vanredne situacije” brišu se.
Član 10.
U članu 34. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:
„2a) rukovodi i koordinira sprovođenje mera i zadataka obnove, rekonstrukcije i rehabilitacije, uzimajući u obzir potrebe održivog razvoja i smanjenja ugroženosti i rizika od budućih vanrednih situacija;”.
U tački 4) posle reči: „organizaciju” dodaje se reč: „sistema”.
U tački 6) posle reči: „merama” dodaju se reči: „za smanjenje rizika od katastrofa”.
Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a), koja glasi:
„8a) naređuje pripravnost – spremnost za vanredne situacije;”.
Posle tačke 9) dodaju se tač. 9a) i 9b), koje glase:
„9a) izrađuje predlog godišnjeg plana rada i godišnji izveštaj o radu;
9b) sprovodi godišnji plan rada;”.
Član 11.
U članu 35. tačka 2) menja se i glasi:
„2) imenuje poverenika civilne zaštite i zamenika poverenika civilne zaštite u naseljenim mestima;”
Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:
„3a) podnosi skupštini opštine, odnosno skupštini grada na usvajanje predlog godišnjeg plana rada i godišnji izveštaj o radu;”.
Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Gradski štab za vanredne situacije, pored poslova iz stava 1. ovog člana:
koordinira akcijama i operacijama zaštite i spasavanja na području grada;
naređuje štabovima za vanredne situacije gradskih opština preduzimanje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju.”
Član 12.
U članu 36. tačka 2) menja se i glasi:
„2) podnosi Republičkom štabu za vanredne situacije na usvajanje predlog godišnjeg plana rada i godišnji izveštaj o radu;”.
U tački 3) reč: „republičkim” zamenjuje se rečju: „specijalizovanim”.
Član 13.
U članu 37. stav 1. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:
„3a) podnosi izvršnom organu autonomne pokrajine na usvajanje predlog godišnjeg plana rada i godišnji izveštaj o radu;”.
Član 14.
Član 38. menja se i glasi:
„Republički štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:
koordinira rad svih subjekata sistema zaštite i spasavanja po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i sprovođenja mera i aktivnosti u vezi sa prevencijom i smanjenjem rizika od katastrofa i zaštitom i spasavanjem, uključujući razmenu informacija, znanja i tehnologija;
naređuje štabovima za vanredne situacije preduzimanje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju;
razmatra i daje mišljenje na Nacrt nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
koordinira sprovođenje aktivnosti i mera predviđenih Nacionalnom strategijom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
izveštava Vladu o sprovođenju aktivnosti i mera predviđenih Nacionalnom strategijom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
razmatra i daje mišljenje na Predlog dugoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja;
prati i koordinira sprovođenje mera predviđenih Dugoročnim planom razvoja sistema zaštite i spasavanja;
izveštava Vladu o sprovođenju aktivnosti i mera predviđenih Dugoročnim planom razvoja sistema zaštite i spasavanja;
razmatra i daje mišljenje na Predlog procene ugroženosti Republike Srbije od elementarnih nepogoda i drugih nesreća;
razmatra i daje mišljenje na Predlog nacionalnog plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
prati i koordinira sprovođenje aktivnosti i mera predviđenih Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
izveštava Vladu o sprovođenju aktivnosti i mera predviđenih Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
naređuje angažovanje i upotrebu snaga i sredstava zaštite i spasavanja sa teritorije neugroženih jedinica lokalne samouprave na područje drugih jedinica lokalne samouprave;
preuzima, preko okružnih štabova za vanredne situacije, neposredno koordinirano angažovanje snaga i sredstava u vanrednim situacijama, kada je istovremeno ugrožen veći broj jedinica lokalne samouprave na teritoriji upravnog okruga;
predlaže Vladi donošenje odluke o traženju, prihvatanju, odnosno pružanju pomoći susednim i drugim državama;
podnosi Vladi na usvajanje predlog godišnjeg plana rada i godišnji izveštaj o radu;
usvaja godišnje planove rada i godišnje izveštaje o radu okružnih štabova za vanredne situacije;
predlaže Vladi opštu mobilizaciju jedinica i drugih snaga civilne zaštite;
angažuje, po potrebi, ovlašćena i osposobljena pravna lica.”.
Član 15.
U članu 42. stav 4. reči: „načelnik nadležne” zamenjuju se rečima: „predstavnik područne organizacione jedinice nadležne”.
Član 16.
Posle člana 49. dodaje se član 49a koji glasi:
„Član 49a
Plan zaštite i spasavanja i Procenu ugroženosti izrađuju lica sa licencom za procenu rizika.
Licencu iz stava 1. ovog člana izdaje Ministarstvo licu koje ima:
1) najmanje visoku stručnu spremu,
2) položen stručni ispit iz oblasti procene rizika.
Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za polaganje stručnog ispita i izdavanja licence prihodi su budžeta Republike Srbije.
Izuzetno od uslova propisanih st. 1. i 2. ovog člana, ovlašćena i osposobljena pravna lica mogu samostalno izrađivati sopstveni Plan zaštite i spasavanja i Procenu ugroženosti.
Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije Republike Srbije svoje planove zaštite i spasavanja i procene ugroženosti izrađuju u saradnji sa nadležnom službom.
Ministarstvo vodi evidencije o izdatim licencama iz stava 1. ovog člana.
Lica koja učestvuju u izradi Plana zaštite i spasavanja i Procene ugroženosti imaju obavezu čuvanja kao službene tajne podataka koji su na osnovu zakona ili opšteg akta označeni odgovarajućim stepenom tajnosti.
Ministar propisuje program, način i troškove polaganja stručnog ispita i izgled i postupak izdavanja licence iz stava 2. ovog člana.”
Član 17.
Član 50. briše se.
Član 18.
U članu 61. stav 2. reči: „nadležne službe” zamenjuju se rečima: „Javnog preduzeća za skloništa”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Poslove iz stava 2. ovog člana Javno preduzeće za skloništa obavlja kao poverene poslove.”
Član 19.
U članu 64. stav 1. reči: „nadležne službe” zamenjuju se rečima: „Javnog preduzeća za skloništa”.
Posle stava 7. dodaju se st. 8. i 9. koji glase:
„Poslove iz stava 1. ovog člana Javno preduzeće za skloništa obavlja kao poverene poslove.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.”
Član 20.
U članu 65. stav 3. broj: „65” zamenjuje se brojem: „64.”
Član 21.
U članu 113. stav 2. reč: „menadžera”, zamenjuje se rečju: „poverenika”.
Član 22.
U članu 120. stav 2. reči: „Obuka i osposobljavanje”, zamenjuju se rečima: „Osnovna obuka i osposobljavanje”.
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:
„Viši nivoi obuke snaga za zaštitu i spasavanje obavljaju se, kao povereni poslovi, u humanitarnom centru.
Humanitarni centar iz stava 3. ovog člana je pravno lice koje se osniva u skladu sa Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 10/10) i posluje u skladu s propisima kojima se uređuju javne službe.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. posle reči: „spasavanje” dodaju se reči: „i u humanitarnom centru”.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 23.
U članu 139. stav 1. reč: „menadžerima” zamenjuje se rečju: „poverenicima”, a reč: „menadžera” zamenjuje se rečju: „poverenika”.
U stavu 2. posle reči: „nadležne službe” dodaju se zapeta i reči: „zaštite od požara”.
Član 24.
U članu 144. stav 1. posle tačke 10) dodaje se tačka 10a), koja glasi:
„10a) ne uplati naknadu u visini 2% od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta (član 64. stav 2)”.
Član 25.
U članu 145. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:
„5a) ne uplati naknadu u visini 2% od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta (član 64. stav 2).”
Član 26.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 4) i 17) Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje bezbednost njenih građana i da uređuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 111/09) usvojen je 29. decembra 2009. godine, a počeo je da se primenjuje po isteku šest meseci od stupanja na snagu. Odložena primena Zakona predviđena je kako bi se u tom vremenskom periodu pripremili odgovarajući podzakonski akti potrebni za njegovu primenu, kao i zbog toga da bi se svi subjekti sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, od organa državne uprave do privrednih subjekata i građana, upoznali sa sadržinom prvog zakona u Republici Srbiji koji sveobuhvatno reguliše oblast upravljanja vanrednim situacijama, s obzirom na mnoge obaveze koje se ovim subjektima utvrđuju Zakonom (izrada procena rizika, planova zaštite i spasavanja, uplate novčanih sredstava u Budžetski fond za vanredne situacije itd.).
Međutim, analizom efekata primene Zakona, uočena je potreba za izmenom i dopunom pojedinih normi, kako bi se na što bolji i efikasniji način dostigli ciljevi koji su se želeli postići njegovim usvajanjem.
Izmene se odnose na proširivanje ovlašćenja štabova za vanredne situacije na svim nivoima, čime bi se uspostavila Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa, u skladu sa Hjogo okvirom za delovanje (Hyogo Framework for Action – HFA), instrumentom Ujedinjenih nacija, koji je ustanovljen tokom Svetske konferencije o smanjenju rizika od katastrofa 2005. godine i koji predstavlja smernicu svim državama potpisnicama za izgradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama.
Osnovna preporuka državama potpisnicama Hjogo okvira je formiranje odgovornog tela (Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa) u kojem će biti zastupljeni svi ključni akteri, odnosno subjekti, koji mogu biti od značaja za sistem zaštite i spasavanja, neposredno ili posredno (bilo da svojom funkcijom mogu uticati na donošenje odluka, bilo da su rukovodioci stručnih službi koje se mogu angažovati za odgovor na vanrednu situaciju), predstavnici javnih službi i drugi, čija je uloga u ovom domenu značajna. Pored toga, takvo telo mora da bude ovlašćeno da aktima koje donosi u okviru svog delovanja može blagovremeno da izda naredbe za reagovanje, dok u periodu redovnog zasedanja može svojim odlukama i preporukama da učestvuje u kreiranju sistema zaštite i spasavanja.
S obzirom da je Zakonom već bilo predviđeno formiranje tela u kojima su zastupljeni subjekti nosioci sistema zaštite i spasavanja, odnosno ključni akteri politike smanjenja rizika od katastrofa, u skladu sa Hjogo okvirom za delovanje, bilo je potrebno proširiti njihova ovlašćenja, kako bi se u potpunosti usaglasilo nacionalno zakonodavstvo sa navedenim dokumentom Ujedinjenih nacija.
Iz navedenih razloga, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama predviđeno je proširivanje ovlašćenja Republičkog štaba za vanredne situacije, čime će se postići da ovaj štab bude nacionalno telo za koordinaciju, rukovođenje i upravljanje vanrednim situacijama.
U cilju sprovođenja Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 10/10), ovim izmenama i dopunama predviđene su nadležnosti humanitarnog centra u obuci i osposobljavanju snaga za zaštitu i spasavanje. Formiranje humanitarnog centra na teritoriji Republike Srbije predviđeno je u članu 4. navedenog zakona.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama sastoji se iz 26 članova. Njima je uglavnom obuhvaćena redakcija pojedinih normi, manjim izmenama, kojima se ne menja suština postojećih odredaba, već se njima samo na svrsishodiniji način reguliše odnos njima uspostavljen.
Suštinske izmene obraložene su u prethodnoj tački Obrazloženja.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH
ZA SPROVOĐENjE AKTA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvojiti posebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje Zakona u smislu člana 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11) predlaže se zato što bi se njegovim nedonošenjem mogle izazvati štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
Analiza efekata primene Zakona nakon formiranja štabova za vanredne situacije, ukazala je na neophodnost proširivanja ovlašćenja ovih tela u cilju izgradnje efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama. Svako nastupanje vanredne situacije definisane Zakonom o vanrednim situacijama moglo bi da izazove probleme u upravljanju i rukovođenju odgovorom na istu.
ANALIZA EFEKATA
Koji problem se rešava zakonom?
Uspostavljanje Nacionalne platforme za smanjenje rizika od katastrofa, kroz proširivanje ovlašćenja obrazovanog Republičkog štaba za vanredne situacije, kojom se definiše sistem neposrednog rukovođenja u vanrednim situacijama.
Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?
1. Obezbeđen adekvatan normativni okvir integrisanog sistema zaštite i spasavanja, usklađen sa međunarodnom regulativom.
2. Uspostavljena Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa, kao nacionalni mehanizam za upravljanje u vanrednim situacijama.
3. Unapređena funkcionalna saradnja subjekata sistema zaštite i spasavanja, na nacionalnom i lokalnom nivou.
Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?
Zato što su napred navedeni problemi uočeni u toku primene Zakona o vanrednim situacijama, i s obzirom na to da je reč o oblastima koje su definisane na zakonskom nivou, mogu se izmeniti jedino izmenama i dopunama navedenog zakona.
Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Mogu se uočiti tri grupe subjekata na koje će, neposredno ili posredno, uticati rešenja sadržana u zakonu:
građani Republike Srbije, kroz povećanu sigurnost života i materijalnih dobara;
svi privredni subjekati (privredna društva, preduzetnici, javna preduzeća, društvena preduzeća), kao i drugi subjekti (fizička i pravna lica, udruženja građana i drugi oblici organizovanja), tako što će im se omogućiti ispunjenje obaveza iz oblasti zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama definisanjem njihovih prava, obaveza i odgovornosti;
državni organi i organizacije – bolje uređivanje međusobnih odnosa i rada, kao i efikasniji servis Ministarstva unutrašnjih poslova prema građanima i pravnim licima.
Koje su obaveze čija će primena izazvati troškove građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Predloženim izmenama nisu utvrđene obaveze koje mogu izazvati troškove građanima i privredi.
Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Zakon o vanrednim situacijama za predmet ima zaštitu građana od nepredviđenih nesreća koje za posledicu mogu imati gubitak ljudskih i života i uništavanje privatne i javne svojine, pa su uslovi u kojima postoji razvijen sistem zaštite i sigurnost u efikasno reagovanje na sve vanrendne situacije svakako afirmativni za sve vrste privrednih aktivnosti, posebno za one privredne subjekte kojima je u okviru delatnosti korišćenje ili transport sredstava za rad visokog rizika.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
Donošenju Zakona prethodila je procedura ustanovljena pozitivnim nacionalnim propisima, te su sve zainteresivane strane imale priliku da se obaveste i iznesu svoju percepciju predloženih rešenja.
Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja zakona?
Osnovni cilj donošenja Zakona ostvaruje se pravilnom primenom svih odredaba u njemu predviđenih, tj. poštovanjem prava garantovanih subjektima sistema zaštite i spasavanja i ispunjenjem njihovih obaveza.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O
VANREDNIM SITUACIJAMA KOJE SE MENjAJU
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se delovanje, proglašavanje i upravljanje u vanrednim situacijama; sistem zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća – udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća (u daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesreće); nadležnosti državnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i učešće policije i Vojske Srbije u zaštiti i spasavanju; prava i dužnosti građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vezi sa vanrednim situacijama; organizacija i delatnost civilne zaštite na zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća; finansiranje; inspekcijski nadzor; međunarodna saradnja i druga pitanja od značaja za organizovanje i funkcionisanje sistema zaštite i spasavanja.
Član 8.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada;
2) sistem zaštite i spasavanja je deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema zaštite i spasavanja na sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uključujući i mere oporavka od tih posledica;
3) elementarna nepogoda je događaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovan delovanjem prirodnih sila, kao što su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kiše, atmosferska pražnjenja, grad, suša, odronjavanje ili klizanje zemljišta, snežni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i život ljudi ili prouzrokuju štetu većeg obima;
4) tehničko-tehnološka nesreća – udes je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su požar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, železničkom i avio saobraćaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada žičara za transport ljudi, rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama; a čije posledice ugrožavaju bezbednost i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu;
5) katastrofa je elementarna nepogoda ili druga nesreća i događaj koji veličinom, intenzitetom i neočekivanošću ugrožava zdravlje i živote većeg broja ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu, a čiji nastanak nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih službi, organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave, kao i nesreća nastala ratnim razaranjem ili terorizmom;
6) vanredni događaj je nesreća izazvana elementarnom nepogodom i drugim nesrećama, koja može da ugrozi zdravlje i živote ljudi i životnu sredinu; a čije posledice je moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi;
7) otpornost je sposobnost društva izloženog opasnostima da se odupre, apsorbuje, navikne na opasnosti i oporavi od opasnosti blagovremeno i na efikasan način, što podrazumeva i očuvanje i povraćaj sopstvenih osnovnih (suštinskih) struktura i funkcija;
8) rizik označava verovatnoću da će se nesreća pojaviti u određenom vremenskom razdoblju, okolnostima i sa određenim negativnim posledicama;
9) smanjenje rizika od katastrofa je stručno sprovođenje aktivnosti za smanjenje rizika putem sistemskih napora da se analiziraju uzročni faktori katastrofa i da se njima upravlja i, s tim u vezi, ispravno upravlja zemljištem i okolinom, smanji izloženost opasnostima i ugroženost ljudi i imovine i unapređuje ukupna spremnost za reagovanje na ove događaje;
10) Nacionalna strategija zaštite i spasavanja je dokument kojim se definišu i utvrđuju nacionalni mehanizmi za koordinaciju i programske smernice za smanjenje rizika, zaštitu i otklanjanje posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća;
11) sistem osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja je skup kapaciteta neophodnih za pravovremeno prikupljanje podataka, detektovanje udesa, njihovu analizu i izradu prognoza, širenje informacija značajnih za upozoravanje pojedinaca, zajednica i organizacija koje mogu biti ugrožene nekom opasnošću kako bi se pripremili i na vreme reagovali čime se smanjuje verovatnoća nastanka štete ili gubitaka;
12) opasnost je aktivnost ili stanje, koja može dovesti do gubitka života, povrede ili negativnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
13) procena rizika je utvrđivanje prirode i stepena rizika potencijalne opasnosti, stanja ugroženosti i posledica, koja mogu potencijalno da ugroze živote i zdravlje ljudi, posao, službu i životnu sredinu;
14) spremnost čine znanje i kapaciteti koje su razvili subjekti sistema zaštite i spasavanja, kako bi efikasno predvideli, odgovorili na uticaje i oporavili se od uticaja mogućih, predviđenih ili trenutnih opasnosti ili stanja;
15) preventivne mere zaštite i spasavanja, obuhvataju uspostavljanje Nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, procenu rizika i ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, mere pri izgradnji na trusnom području ili izgradnji objekata (brane, skladišta, pumpne stanice i dr.) koji mogu ugroziti živote ljudi i materijalna dobra, izgradnju odbrambenih nasipa, obeležavanje mesta i procenu rizika od lavina, regulisanje vodotokova, protivgradnu odbranu, razbijanje leda na vodotokovima, izgradnju potpornih zidova, protivpožarne mere, mere kojima se sprečava eksplozija ubojnih sredstava, nekontrolisano oslobađanje, izlivanje ili rasturanje štetnih ili čvrstih hemijskih, nuklearnih i radioaktivnih materijala, otkrivanje i prognoziranje razvoja i kretanja atmosferskih elementarnih nepogoda, organizovanje sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, epidemiološke, veterinarske i druge mere kojima se sprečavaju prirodne i tehničke nesreće ili ublažava njihovo dejstvo;
16) traganje i spasavanje ljudi prilikom saobraćajnog udesa je sistem mera i postupaka koji se preduzimaju da bi se pronašlo mesto saobraćajnog udesa, u drumskom, rečnom, vazdušnom i železničkom saobraćaju, spasili ljudi koji su povređeni u udesu ili čiji su životi i zdravlje ugroženi usled udesa;
17) upravljanje u vanrednim situacijama predstavlja usmeravanje subjekata zaštite i spasavanja u izvršavanju njihovih obaveza i zadataka;
Vlada
Član 10.
Vlada u oblasti zaštite i spasavanja, obezbeđuje izgradnju i razvoj sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije i plansko povezivanje delova sistema i zadataka u jedinstvenu celinu, a naročito:
1) predlaže Nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
2) usvaja Dugoročni plan razvoja sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije;
3) prati i PREKO REPUBLIČKOG ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE koordinira sprovođenje mera predviđenih Nacionalnom strategijom za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama;
4) usvaja Procenu ugroženosti Republike Srbije od elementarnih nepogoda i drugih nesreća (u daljem tekstu: Procena ugroženosti Republike Srbije);
5) obrazuje Republički štab za vanredne situacije;
6) imenuje komandanta, načelnika i članove Republičkog štaba za vanredne situacije, na predlog ministra nadležnog za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: ministar);
6A) USVAJA GODIŠNjI PLAN RADA I GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU REPUBLIČKOG ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE;
7) donosi Nacionalni plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
8) naređuje opštu mobilizaciju jedinica civilne zaštite i drugih neophodnih ljudskih i materijalnih resursa sistema zaštite i spasavanja na nivou Republike Srbije;
9) prati i usmerava pripreme za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja;
10) donosi odluku o pružanju, traženju i prihvatanju međunarodne pomoći u oblasti zaštite i spasavanja;
11) izveštava Narodnu skupštinu o vrsti, uzroku i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spasavanja i o procenama daljeg razvoja situacije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Član 11.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), u okviru svog delokruga, predlaže i sprovodi politiku u pitanjima zaštite i spasavanja, izvršava potvrđene međunarodne ugovore, zakone, i druge opšte akte Narodne skupštine i Vlade.
Ministarstvo u oblasti zaštite i spasavanja:
1) izrađuje Nacrt nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
2) izrađuje Predlog dugoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja;
3) organizuje izradu Procene ugroženosti Republike Srbije od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i dostavlja Vladi na usvajanje;
4) izrađuje predlog Nacionalnog plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
4A) OBEZBEĐUJE I PRUŽA STRUČNU, TEHNIČKU I ADMINISTRATIVNU PODRŠKU NEOPHODNU ZA FUNKCIONISANjE I RAD REPUBLIČKOG ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE;
5) koordinira rad sa svim subjektima sistema zaštite i spasavanja po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i sprovođenja mera i aktivnosti prevencije i smanjenja rizika, zaštite i spasavanja (organizuje telekomunikacione i informatičke sisteme za potrebe rukovođenja i koordinaciju zaštite i spasavanja i prenos podataka i informacija i njihovu zaštitu);
6) organizuje sistem osmatranja, obaveštavanja, ranog upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije;
7) obezbeđuje učešće policije i drugih organizacionih jedinica Ministarstva u sprovođenju mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja;
8) priprema i sprovodi bezbednosnu zaštitu prostora, infrastrukture i objekata od značaja za preduzimanje mera i izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja;
9) organizuje obučavanje i proveru operativne spremnosti štabova i službi za vanredne situacije, kao i specijalizovanih jedinica civilne zaštite, u skladu sa programima i planovima obuke (pruža stručnu pomoć i instrukcije za rad organa zaštite i spasavanja autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica);
10) obrazuje, organizuje i oprema specijalizovane jedinice civilne zaštite za teritoriju Republike Srbije i upravne okruge, organizuje i nabavlja, servisira, održava i skladišti opremu za potrebe zaštite i spasavanja;
11) organizuje i uklanja, deaktivira i uništava neeksplodirana ubojna sredstva (u daljem tekstu: NUS);
12) sprovodi obuku i izdaje uverenja o osposobljenosti kadrova za uklanjanje NUS, izdaje ovlašćenja privrednim društvima i drugim pravnim licima za uklanjanje i uništavanje NUS;
12A) DAJE SAGLASNOST NA PLANOVE ZAŠTITE I SPASAVANjA I PROCENU UGROŽENOSTI I POTVRĐUJE USAGLAŠENOST PLANOVA ZAŠTITE I SPASAVANjA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE I AUTONOMNIH POKRAJINA SA NACIONALNIM PLANOM ZAŠTITE I SPASAVANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA REPUBLIKE SRBIJE;
13) obrazuje Nacionalni i regionalne trening centre za zaštitu i spasavanje u Republici Srbiji;
14) priprema i donosi tehničke propise za sredstva i opremu za zaštitu i spasavanje i, kada mu je povereno, izrađuje predloge srpskih standarda za sredstva i opremu za zaštitu i spasavanje;
15) inicira i finansira naučna istraživanja u oblasti zaštite i spasavanja;
16) vodi evidencije o ljudskim i materijalnim resursima za potrebe zaštite i spasavanja i naređuje delimičnu mobilizaciju neophodnih ljudskih i materijalnih resursa;
17) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti zaštite i spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa;
18) učestvuje u traganju i spasavanju prilikom saobraćajnih udesa u drumskom, železničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju;
19) vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;
20) obavlja i druge poslove određene zakonom.
Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije
Član 13.
Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije Republike Srbije, u okviru svog delokruga, u oblasti zaštite i spasavanja:
1) organizuju, planiraju i obezbeđuju sprovođenje mera i izvršavanje zadataka civilne zaštite i predlažu mere i aktivnosti za njihovo unapređenje;
2) vrše stručne poslove koji se odnose na angažovanje službi, privrednih društava i drugih pravnih lica u prevenciji i zaštiti i spasavanju od katastrofa, u skladu sa Nacionalnom strategijom za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama;
3) obaveštavaju nadležnu službu o podacima koji su od značaja za planiranje, organizovanje i sprovođenje mera i zadataka iz oblasti zaštite i spasavanja;
4) izrađuju Procenu ugroženosti Republike Srbije, u delu koji se odnosi na njihov delokrug i dostavljaju je Ministarstvu;
5) učestvuju u izradi Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
5A) UČESTVUJU U IZRADI PREDLOGA DUGOROČNOG PLANA RAZVOJA SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANjA;
6) izrađuju i sprovode plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama; IZRAĐUJU I SPROVODE SOPSTVENE PLANOVE ZAŠTITE I SPASAVANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA, OSIM MINISTARSATVA ODBRANE;
7) obavljaju i druge poslove zaštite i spasavanja utvrđene planovima i opštim aktima Narodne skupštine i Vlade.
III. NADLEŽNOST AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Autonomna pokrajina
Član 14.
U ostvarivanju prava i dužnosti u pitanjima zaštite i spasavanja autonomna pokrajina, preko svojih organa:
1) donosi odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji autonomne pokrajine i obezbeđuje njeno sprovođenje, u skladu sa jedinstvenim sistemom zaštite i spasavanja Republike Srbije;
2) donosi plan i program razvoja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji autonomne pokrajine, u skladu sa Dugoročnim planom razvoja zaštite i spasavanja Republike Srbije;
3) planira i utvrđuje izvore finansiranja za razvoj, izgradnju i izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja i razvoj civilne zaštite i sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite na teritoriji autonomne pokrajine;
4) obrazuje Štab za vanredne situacije; OBRAZUJE POKRAJINSKI ŠTAB ZA VANREDNE SITUACIJE (U DALjEM TEKSTU: POKRAJINSKI ŠTAB)
4A) USVAJA GODIŠNjI PLAN RADA I GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU POKRAJINSKOG ŠTABA;
5) neposredno sarađuje sa nadležnom službom, drugim državnim organima, jedinicama lokalne samouprave, privrednim društvima i drugim pravnim licima;
6) ostvaruje saradnju sa regijama i opštinama susednih zemalja, u skladu sa ovim i drugim zakonima;
7) usklađuje svoje planove zaštite i spasavanja sa Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
8) određuje osposobljena pravna lica od značaja za zaštitu i spasavanje;
9) obezbeđuje telekomunikacionu i informacionu podršku za potrebe zaštite i spasavanja, kao i uključenje u telekomunikacioni i informacioni sistem Službe osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja i povezuju se sa njim;
10) izrađuje i donosi Procenu ugroženosti i Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Procenu ugroženosti autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine izrađuje u saradnji sa nadležnom službom, pokrajinskim štabom za vanredne situacije i drugim stručnim organima autonomne pokrajine i predlaže nadležnom organu autonomne pokrajine njeno donošenje.
Član 20.
Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici telekomunikacionih ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIONIH MREŽA i informacionih sistema i veza, stavljaju nadležnoj službi na raspolaganje korišćenje tih sistema u slučaju vanredne situacije.
Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici zaliha vode, hrane, medicinske opreme i lekova, energenata, odeće, obuće, građevinskog i drugog materijala neophodnog za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja, nadležnoj službi stavljaju ova sredstva na raspolaganje, radi korišćenja u akcijama zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara.
Vlasnici i korisnici nepokretnih stvari omogućavaju da se na njihovim nepokretnostima sprovode radovi neophodni za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i opasnosti, koje naredi nadležna služba.
Vlasnici i korisnici opreme, odnosno materijalno-tehničkih sredstava neophodnih za zaštitu i spasavanje, stavljaju opremu i sredstva, zajedno sa potrebnim ljudstvom, na raspolaganje nadležnoj službi.
Bliže propise o obavezi iz stava 1. ST. 1-4. i visini naknade koja se isplaćuje po tržišnim cenama, donosi Vlada.
VI. VANREDNE SITUACIJE
Član 30.
Vanredna situacija proglašava se odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
Vanredna situacija može biti proglašena i pošto je nastupila, ako se neposredna opasnost od nastupanja nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglašena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
VANREDNA SITUACIJA SE UKIDA PRESTANKOM OPASNOSTI, ODNOSNO PRESTANKOM POTREBE ZA SPROVOĐENjEM MERA ZAŠTITE I SPASAVANjA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA.
Član 32.
Odluku o proglašenju vanredne situacije, na predlog nadležnog štaba za vanredne situacije donosi, za teritoriju opštine – predsednik opštine, odnosno za teritoriju grada, grada Beograda – gradonačelnik.
Odluku o proglašenju vanredne situacije za teritoriju autonomne pokrajine donosi izvršni organ autonomne pokrajine, na predlog pokrajinskog štaba za vanredne situacije.
Odluku o proglašenju vanredne situacije za teritoriju Republike Srbije ili za njen deo donosi Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije.
ODLUKU O UKIDANjU VANREDNE SITUACIJE, NA PREDLOG NADLEŽNOG ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE, DONOSI ORGAN KOJI JE DONEO ODLUKU O PROGLAŠENjU VANREDNE SITUACIJE.
Član 34.
Štab za vanredne situacije obavlja sledeće poslove:
1) rukovodi i koordinira rad subjekata sistema zaštite i spasavanja i snaga zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama na sprovođenju utvrđenih zadataka;
2) rukovodi i koordinira sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite;
2A) RUKOVODI I KOORDINIRA SPROVOĐENjE MERA I ZADATAKA OBNOVE, REKONSTRUKCIJE I REHABILITACIJE, UZIMAJUĆI U OBZIR POTREBE ODRŽIVOG RAZVOJA I SMANjENjA UGROŽENOSTI I RIZIKA OD BUDUĆIH VANREDNIH SITUACIJA;
3) razmatra i daje mišljenje na predlog Procene ugroženosti i predlog Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
4) prati stanje i organizaciju SISTEMA zaštite i spasavanja i predlaže mere za njihovo NjEGOVO poboljšanje;
5) naređuje upotrebu snaga zaštite i spasavanja, sredstava pomoći i drugih sredstava koja se koriste u vanrednim situacijama;
6) stara se o redovnom informisanju i obaveštavanju stanovništva o rizicima i opasnostima i preduzetim merama ZA SMANjENjE RIZIKA OD KATASTROFA;
7) razmatra organizaciju, opremanje i obučavanje jedinica civilne zaštite, ovlašćenih, osposobljenih pravnih lica;
8) sarađuje sa nadležnim organima zaštite i spasavanja susednih država u vanrednim situacijama;
8A) NAREĐUJE PRIPRAVNOST-SPREMNOST ZA VANREDNE SITUACIJE;
9) procenjuje ugroženost od nastanka vanredne situacije;
9A) IZRAĐUJE PREDLOG GODIŠNjEG PLANA RADA I GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU;
9B) SPROVODI GODIŠNjI PLAN RADA;
10) donosi naredbe, zaključke i preporuke.
Član 35.
Opštinski, odnosno gradski štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:
1) sarađuje sa štabovima susednih jedinica lokalne samouprave;
2) imenuje menadžera zaštite i zamenika menadžera u naseljenim mestima; IMENUJE POVERENIKA CIVILNE ZAŠTITE I ZAMENIKA POVERENIKA CIVILNE ZAŠTITE U NASELjENIM MESTIMA;
3) razmatra i predlaže donošenje odluke o organizaciji zaštite i spasavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno grada;
3A) PODNOSI SKUPŠTINI OPŠTINE, ODNOSNO SKUPŠTINI GRADA, NA USVAJANjE PREDLOG GODIŠNjEG PLANA RADA I GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU;
4) angažuje osposobljena pravna lica i druge organizacije od značaja za jedinicu lokalne samouprave.
GRADSKI ŠTAB ZA VANREDNE SITUACIJE, PORED POSLOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA:
KOORDINIRA AKCIJAMA I OPERACIJAMA ZAŠTITE I SPASAVANjA NA PODRUČJU GRADA;
NAREĐUJE ŠTABOVIMA ZA VANREDNE SITUACIJE GRADSKIH OPŠTINA PREDUZIMANjE MERA I AKTIVNOSTI NA ZAŠTITI I SPASAVANjU.
Član 36.
Okružni štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:
1) koordinira akcijama i operacijama zaštite i spasavanja na području upravnog okruga;
2) koordinira sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite; PODNOSI REPUBLIČKOM ŠTABU NA USVAJANjE PREDLOG GODIŠNjEG PLANA RADA I GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU;
3) rukovodi republičkim SPECIJALIZOVANIM jedinicama civilne zaštite, obrazovanim i angažovanim na teritoriji okruga;
4) angažuje okružne područne jedinice organa državne uprave u okrugu i stručnu službu upravnog okruga za obavljanje poslova civilne zaštite i sarađuje sa područnom organizacionom jedinicom nadležne službe u upravnom okrugu;
5) angažuje na području upravnog okruga ovlašćena i osposobljena pravna lica od značaja za Republiku;
6) obavlja i druge poslove po ovlašćenju Republičkog štaba za vanredne situacije i nadležne službe.
Član 37.
Pokrajinski štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:
1) naređuje štabovima za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave preduzimanje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju;
2) naređuje angažovanje snaga zaštite i spasavanja i upotrebu sredstava za zaštitu i spasavanje iz neugroženih opština na teritoriji ugroženih opština;
3) preko opštinskih štabova za vanredne situacije, neposredno koordinira angažovanje snaga i sredstava u vanrednim situacijama kada je istovremeno ugrožen veći broj opština na teritoriji autonomne pokrajine;
3A) PODNOSI IZVRŠNOM ORGANU AUTONOMNE POKRAJINE NA USVAJANjE PREDLOG GODIŠNjEG PLANA RADA I GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU;
4) angažuje osposobljena pravna lica i druge organizacije od značaja za pokrajinu.
Pokrajinski štab i štabovi jedinica lokalne samouprave dužni su redovno da izveštavaju Republički štab za vanredne situacije i nadležnu službu o stanju, sprovođenju mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja.
Član 38.
Republički štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 34. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:
1) naređuje štabovima za vanredne situacije preduzimanje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju;
2) razmatra i daje mišljenje na Nacrt nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
3) razmatra i daje mišljenje na Predlog dugoročnog plana razvoja sistema zaštite i spasavanja;
4) naređuje angažovanje i upotrebu snaga i sredstava zaštite i spasavanja sa teritorije neugroženih jedinica lokalne samouprave na područje drugih jedinica lokalne samouprave;
5) preuzima, preko okružnih štabova za vanredne situacije, neposredno koordinirano angažovanje snaga i sredstava u vanrednim situacijama kada je istovremeno ugrožen veći broj jedinica lokalne samouprave na teritoriji upravnog okruga;
6) predlaže Vladi donošenje odluke o traženju, prihvatanju odnosno pružanju pomoći susednim i drugim državama;
7) angažuje osposobljena pravna lica i druge organizacije od značaja za Republiku.
REPUBLIČKI ŠTAB, PORED POSLOVA IZ ČLANA 34. OVOG ZAKONA, OBAVLjA I SLEDEĆE POSLOVE:
KOORDINIRA RAD SVIH SUBJEKATA SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANjA PO PITANjIMA ORGANIZACIJE, PLANIRANjA, PRIPREME I SPROVOĐENjA MERA I AKTIVNOSTI U VEZI SA PREVENCIJOM I SMANjENjEM RIZIKA OD KATASTROFA I ZAŠTITOM I SPASAVANjEM, UKLjUČUJUĆI RAZMENU INFORMACIJA, ZNANjA I TEHNOLOGIJA;
NAREĐUJE ŠTABOVIMA ZA VANREDNE SITUACIJE PREDUZIMANjE MERA I AKTIVNOSTI NA ZAŠTITI I SPASAVANjU;
RAZMATRA I DAJE MIŠLjENjE NA NACRT NACIONALNE STRATEGIJE ZAŠTITE I SPASAVANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA;
KOORDINIRA SPROVOĐENjE AKTIVNOSTI I MERA PREDVIĐENIH NACIONALNOM STRATEGIJOM ZAŠTITE I SPASAVANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA;
IZVEŠTAVA VLADU O SPROVOĐENjU AKTIVNOSTI I MERA PREDVIĐENIH NACIONALNOM STRATEGIJOM;
RAZMATRA I DAJE MIŠLjENjE NA PREDLOG DUGOROČNOG PLANA RAZVOJA SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANjA;
PRATI I KOORDINIRA SPROVOĐENjE MERA PREDVIĐENIH DUGOROČNIM PLANOM RAZVOJA SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANjA;
IZVEŠTAVA VLADU O SPROVOĐENjU AKTIVNOSTI I MERA PREDVIĐENIH DUGOROČNIM PLANOM RAZVOJA SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANjA;
RAZMATRA I DAJE MIŠLjENjE NA PREDLOG PROCENE UGROŽENOSTI REPUBLIKE SRBIJE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA;
RAZMATRA I DAJE MIŠLjENjE NA PREDLOG NACIONALNOG PLANA ZAŠTITE I SPASAVANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA REPUBLIKE SRBIJE;
PRATI I KOORDINIRA SPROVOĐENjE AKTIVNOSTI I MERA PREDVIĐENIH NACIONALNIM PLANOM;
IZVEŠTAVA VLADU O SPROVOĐENjU AKTIVNOSTI I MERA PREDVIĐENIH NACIONALNIM PLANOM;
NAREĐUJE ANGAŽOVANjE I UPOTREBU SNAGA I SREDSTAVA ZAŠTITE I SPASAVANjA SA TERITORIJE NEUGROŽENIH JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NA PODRUČJE DRUGIH JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE;
PREUZIMA, PREKO OKRUŽNIH ŠTABOVA ZA VANREDNE SITUACIJE, NEPOSREDNO KOORDINIRANO ANGAŽOVANjE SNAGA I SREDSTAVA U VANREDNIM SITUACIJAMA, KADA JE ISTOVREMENO UGROŽEN VEĆI BROJ JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NA TERITORIJI UPRAVNOG OKRUGA;
PREDLAŽE VLADI DONOŠENjE ODLUKE O TRAŽENjU, PRIHVATANjU, ODNOSNO PRUŽANjU POMOĆI SUSEDNIM I DRUGIM DRŽAVAMA.
PODNOSI VLADI, NA USVAJANjE, PREDLOG GODIŠNjEG PLANA RADA I GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU;
USVAJA GODIŠNjE PLANOVE RADA I GODIŠNjE IZVEŠTAJE O RADU OKRUŽNIH ŠTABOVA ZA VANREDNE SITUACIJE;
PREDLAŽE VLADI OPŠTU MOBILIZACIJU JEDINICA I DRUGIH SNAGA CIVILNE ZAŠTITE;
ANGAŽUJE, PO POTREBI, OVLAŠĆENA I OSPOSOBLjENA PRAVNA LICA
Član 40.
Komandanta pokrajinskog štaba za vanredne situacije bira izvršni organ autonomne pokrajine, iz redova članova izvršnog organa autonomne pokrajine.
Načelnik pokrajinskog štaba za vanredne situacije je rukovodilac područne organizacione jedinice nadležne službe sa teritorije autonomne pokrajine, a imenuje ga i razrešava izvršni organ autonomne pokrajine.
Članove pokrajinskog štaba za vanredne situacije postavlja i razrešava izvršni organ autonomne pokrajine, iz reda rukovodilaca pokrajinskih organa uprave, direktora pokrajinskih javnih službi, pokrajinske organizacije Crvenog krsta, privrednih društava i ustanova, istaknutih stručnjaka i drugih lica čiji su poslovi u vezi sa zaštitom i spasavanjem.
Član 42.
Komandant gradskog štaba za vanredne situacije je gradonačelnik, po položaju.
Komandant opštinskog štaba za vanredne situacije je predsednik opštine, po položaju.
Zamenik komandanta gradskog, odnosno opštinskog štaba za vanredne situacije je zamenik gradonačelnika, odnosno predsednika opštine ili član gradskog ili opštinskog veća.
Načelnik gradskog, odnosno opštinskog štaba za vanredne situacije je načelnik PREDSTAVNIK PODRUČNE ORGANIZACIONE JEDINICE nadležne službe.
Za članove gradskog i opštinskog štaba za vanredne situacije postavljaju se, po pravilu, direktori javnih komunalnih preduzeća i ustanova čija je delatnost u vezi sa zaštitom i spasavanjem, rukovodioci organa lokalne samouprave, sekretari okružnih, gradskih i opštinskih organizacija Crvenog krsta, stručnjaci iz pojedinih oblasti zaštite i spasavanja ili druga lica.
Načelnika, zamenika i članove štaba za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave postavlja i razrešava skupština grada, odnosno opštine, na predlog gradonačelnika, odnosno predsednika opštine.
Član 49.
Ovlašćena i osposobljena pravna lica i druge organizacije opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje, u skladu sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije, planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i zadacima koje postavi nadležni štab za vanredne situacije, izrađuju sopstvene planove prema kojima izvršavaju zadatke na zaštiti i spasavanju.
ČLAN 49A.
PLAN ZAŠTITE I SPASAVANjA I PROCENU UGROŽENOSTI IZRAĐUJU LICA SA LICENCOM ZA PROCENU RIZIKA.
LICENCU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZDAJE MINISTARSTVO LICU KOJE IMA:
1) NAJMANjE VISOKU STRUČNU SPREMU,
2) POLOŽEN STRUČNI ISPIT IZ OBLASTI PROCENE RIZIKA.
SREDSTVA OSTVARENA OD NAPLAĆENIH TROŠKOVA ZA POLAGANjE STRUČNOG ISPITA I IZDAVANjA LICENCE PRIHODI SU REPUBLIKE SRBIJE.
IZUZETNO OD USLOVA PROPISANIH ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, OVLAŠĆENA I OSPOSOBLjENA PRAVNA LICA MOGU SAMOSTALNO IZRAĐIVATI SOPSTVENI PLAN ZAŠTITE I SPASAVANjA I PROCENU UGROŽENOSTI.
MINISTARSTVA, DRUGI ORGANI I POSEBNE ORGANIZACIJE REPUBLIKE SRBIJE SVOJE PLANOVE ZAŠTITE I SPASAVANjA I PROCENE UGROŽENOSTI IZRAĐUJU U SARADNjI SA NADLEŽNOM SLUŽBOM.
MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJE O IZDATIM LICENCAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
LICA KOJA UČESTVUJU U IZRADI PLANA ZAŠTITE I SPASAVANjA I PROCENE UGROŽENOSTI IMAJU OBAVEZU ČUVANjA KAO SLUŽBENE TAJNE PODATKE KOJI SU NA OSNOVU ZAKONA ILI OPŠTEG AKTA OZNAČENI ODGOVARAJUĆIM STEPENOM TAJNOSTI.
MINISTAR PROPISUJE PROGRAM, NAČIN I TROŠKOVE POLAGANjA STRUČNOG ISPITA I IZGLED I POSTUPAK IZDAVANjA LICENCE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.
Štete, pomoć i naknade zbog elementarnih nepogoda
Član 50.
Jedinice lokalne samouprave utvrđuju štete nastale od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća i u roku od 60 dana od dana nastanka posledica dostavljaju izveštaj Vladi.
Republika Srbija učestvuje u pružanju pomoći jedinicama lokalne samouprave za otklanjanje šteta većeg obima izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.
Pod štetom većeg obima podrazumeva se šteta čiji iznos prelazi 10% nacionalnog dohotka ostvarenog na teritoriji opštine u prethodnoj godini.
Vlada odlučuje o pružanju, vrsti, načinu i visini pomoći iz stava 2. ovog člana.
Bliže propise o načinu utvrđivanja i evidentiranja visine štete, vrsti, visini i načinu pružanja i korišćenja pomoći jedinicama lokalne samouprave za otklanjanje šteta većeg obima izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama donosi Vlada.
Član 61.
Prostornim odnosno urbanističkim planom u okviru mera uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje utvrđuju se uslovi i mere zaštite i spasavanja, obaveza izgradnje skloništa, tip i otpornost skloništa i prilagođavanje drugih objekata pogodnih za zaštitu i sklanjanje.
Pri izradi planske dokumentacije iz stava 1. ovog člana, privredna društva, druga pravna lica koja su ovlašćena za pripremanje i izvršavanje prostornih i urbanističkih planova, dužna su da od nadležne službe JAVNOG PREDUZEĆA ZA SKLONIŠTA pribave uslove kojima se utvrđuju urbanističke mere zaštite od ratnih dejstava i elementarnih nepogoda i iste ugrade u plansku dokumentaciju.
Nosilac izrade planske dokumentacije iz stava 2. ovog člana dužan je da od nadležnog organa pribavi bliže uslove za izgradnju skloništa, i to: tip, mikrolokaciju, kapacitet, otpornost, položaj u odnosu na površinu tla (ukopana-poluukopana) i drugo.
POSLOVE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA JAVNO PREDUZEĆE ZA SKLONIŠTA OBAVLjA KAO POVERENE POSLOVE.
Član 64.
Investitor može biti oslobođen obaveze izgradnje skloništa, rešenjem nadležne službe JAVNOG PREDUZEĆA ZA SKLONIŠTA, na osnovu pribavljenog mišljenja organa nadležnog za poslove urbanizma o nepostojanju tehničkih uslova za izgradnju skloništa u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Ukoliko investitor ne gradi sklonište, dužan je da uplati naknadu u visini 2% od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta koja se uplaćuju Javnom preduzeću za skloništa.
Obračun naknade iz stava 2. ovog člana vrši Javno preduzeće za skloništa koje investitoru nakon uplate izdaje potvrdu o regulisanju obaveze.
Investitori izgradnje blokovskih skloništa dužni su da po pribavljanju upotrebne dozvole za izgrađeno sklonište u roku od 15 dana sklonište predaju na upravljanje i održavanje Javnom preduzeću za skloništa.
Izgradnju, održavanje, tehničku kontrolu i mirnodopsko korišćenje javnih i blokovskih skloništa vrši Javno preduzeće za skloništa.
Javno preduzeće za skloništa koristi javna i blokovska skloništa kao sredstva u javnoj svojini i njima upravlja.
Skloništa iz stava 5. ovog člana mogu se izdavati u zakup u mirnodopskim uslovima.
POSLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JAVNO PREDUZEĆE ZA SKLONIŠTA OBAVLjA KAO POVERENE POSLOVE.
PROTIV REŠENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTRU U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA.
Član 65.
Građevinskim delom objekta iz člana 64. stav 2. ovog zakona smatra se: građevinski objekat sa električnom, vodovodnom, kanalizacionom, telefonskom, gromobranskom i instalacijom grejanja; delovi objekta u kojima su smeštene trafo stanice, ložionice, podrumski prostor, garaže i dr., ako su stalnog karaktera; tribine, svlačionice i druge zgrade na sportskim terenima; dograđeni i nadzidani novi prostor koji sa postojećim objektom čini građevinsku celinu. U vrednost građevinskog dela objekta ne uračunava se vrednost opreme i nameštaja, troškovi za uređenje zemljišta koje služi za redovnu upotrebu objekta, kao i vrednost privremenih objekata koji su služili za njegovu izgradnju.
Pored privremenih objekata iz stava 1. ovog člana, naknada iz člana 64. stav 2. se ne plaća ni za objekte kao što su kiosci za prodaju robe na malo, za obavljanje ugostiteljske i zanatske delatnosti, prodaju štampe, suvenira i duvana, kao i za izgradnju poljoprivrednih objekata (štala, silosa i drugih objekata za smeštaj stoke i poljoprivrednih proizvoda).
Nadležni organ za izdavanje dozvole izdaće građevinsku dozvolu za izgradnju objekta u kome se ne gradi sklonište samo ukoliko investitor priloži dokaz o plaćenoj naknadi za izgradnju skloništa u smislu člana 65. stav 2. 64. STAV 2.ovog zakona.
Organ za izdavanje građevinske dozvole ne može da izda građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu za objekat za koji se gradi sklonište, ukoliko nisu ispunjeni propisani posebni uslovi za izgradnju odnosno upotrebu skloništa.
Upravni nadzor nad izvršavanjem poslova iz čl. 64, 65. i 66. vrši Ministarstvo.
Bliže propise o načinu utvrđivanja vrednosti građevinskog dela objekta iz stava 1. ovog člana i načinu obračuna naknade za sklonište donosi ministar.
3. Sistem osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja
Član 104.
Služba 112 kao subjekat sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja obavlja sledeće zadatke:
1) primanje poziva za pomoć;
2) rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva, nadležnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica u zoni ugroženosti, kao i snaga zaštite i spasavanja;
3) obezbeđenje jedinstvenog komunikaciono-informacionog sistema;
4) obezbeđenje funkcionalne integracije službi od interesa za zaštitu i spasavanje i upravljanje u vanrednim situacijama;
5) obezbeđuje međunarodnu razmenu podataka u oblasti zaštite i spasavanja od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća.
Služba 112 za izvršavanje svojih zadataka, pored sopstvenih, koristi telekomunikacione sisteme opšte i posebne namene.
Službu 112 čine:
1) Nacionalni centar 112;
2) operativni centri 112;
3) osmatračke stanice;
4) sistem javnog uzbunjivanja.
5. Popuna i materijalno opremanje
Član 113.
Republičke specijalizovane jedinice civilne zaštite popunjavaju se po teritorijalnom principu, a izuzetno, ako to potrebe nalažu, mogu se popunjavati i po eksteritorijalnom principu.
Na dužnost menadžera POVERENIKA zaštite, zamenika menadžera POVERENIKA i na dužnosti u jedinicama civilne zaštite u privrednim društvima i drugim pravnim licima, raspoređuju se zaposleni u tim privrednim društvima i pravnim licima.
Pripadnici civilne zaštite raspoređeni i osposobljeni za specijalne dužnosti u civilnoj zaštiti i pripadnici aktivne rezerve civilne zaštite ne mogu se raspoređivati na druge poslove odbrane bez prethodnog mišljenja nadležne službe.
Građani raspoređeni u jedinice civilne zaštite, obavezni su da na poziv nadležne službe učestvuju u akcijama i operacijama zaštite i spasavanja.
Jedinice Crvenog krsta Srbije, Gorske službe spasavanja Srbije i dobrovoljnih vatrogasnih društava, u pogledu popune obveznicima, imaju status jedinica civilne zaštite.
Član 120.
Pripadnici civilne zaštite obučavaju se i osposobljavaju za izvršavanje zadataka civilne zaštite kroz kurseve, seminare, treninge, vežbe i probne mobilizacije.
OSNOVNA obuka i osposobljavanje pripadnika štabova za vanredne situacije, specijalizovanih jedinica civilne zaštite i organa privrednih društava i drugih pravnih lica od značaja za civilnu zaštitu sprovodi se u Nacionalnom i regionalnim trening centrima za zaštitu i spasavanje, koje obrazuje nadležna služba.
VIŠI NIVOI OBUKE SNAGA ZA ZAŠTITU I SPASAVANjE OBAVLjAJU SE, KAO POVERENI POSLOVI, U HUMANITARNOM CENTRU.
HUMANITARNI CENTAR IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JE PRAVNO LICE KOJE SE OSNIVA U SKLADU SA SPORAZUMOM IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNjI U OBLASTI HUMANITARNOG REAGOVANjA U VANREDNIM SITUACIJAMA, SPREČAVANjA ELEMENTARNIH NEPOGODA I TEHNOGENIH HAVARIJA I UKLANjANjA NjIHOVIH POSLEDICA („SLUŽBENI GLASNIK RS – MEĐUNARODNI UGOVORI”, BROJ 10/10) I POSLUJE U SKLADU S PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU JAVNE SLUŽBE.
Pripadnici civilne zaštite mogu se, u skladu sa potrebama i mogućnostima, obučavati i u inostranstvu.
U Nacionalnom i regionalnim trening centrima za zaštitu i spasavanje I U HUMANITARNOM CENTRU mogu se obučavati i strani državljani, u skladu sa propisima, uz odgovarajuću naknadu utvrđenu bilateralnim ili multilateralnim ugovorima.
Bliže propise o načinu obučavanja, nastavnim planovima i programima i normativima nastavnih sredstava i opreme za obučavanje pripadnika civilne zaštite donosi ministar.
XI. PRIZNANjA I NAGRADE
Član 139.
Za naročite uspehe u organizovanju i sprovođenju zadataka civilne zaštite i drugih poslova zaštite i spasavanja, u privrednim društvima i drugim pravnim licima, autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave, upravnim okruzima, nadležnoj službi, drugim službama i organima uprave, štabovima za vanredne situacije, jedinicama civilne zaštite, menadžerima POVERENICIMA, zamenicima menadžera POVERENIKA, drugim pripadnicima i zaslužnim pojedincima, dodeljuju se priznanja i nagrade.
Bliže propise o vrsti, kriterijumima i postupku za dodelu priznanja i nagrada, kao i o danu nadležne službe, ZAŠTITE OD POŽARA i danu civilne zaštite, donosi ministar.
XIV. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji pravnog lica
Član 144.
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice, ovlašćeno i osposobljeno pravno lice ako:
1) ne planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne zaštite (član 16. stav 2);
2) ne dostavlja analize, prognoze i odgovore iz oblasti zaštite i spasavanja odnosno ne utvrđuju zadatke, organizaciju, delovanje i aktivnosti kojima se obezbeđuje učešće njihovog člana (član 17. st. 1. i 2);
3) ne stavi na raspolaganje korišćenje telekomunikacione i informacione sisteme i veze (član 20. stav 1);
4) ne stavi na raspolaganje zalihe vode, hrane, medicinske opreme i lekova, odeće, obuće, građevinskog i drugog materijala (član 20. stav 2);
5) ne omogući izvršavanje radova (član 20. stav 3);
6) ne izrađuje sopstvene planove i ne izvršava zadatke njima postavljene (član 49. stav 1);
7) ne obezbedi ili ne drži u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu odnosno ne vrši obuku zaposlenih (član 52. stav 1);
8) ne učestvuje u izvršavanju evakuacije u skladu sa zadacima i obavezama planova zaštite i spasavanja (član 59. stav 3);
9) ne obezbede sklanjanje stanovništva i zaposlenih u skloništa (član 60. stav 1);
10) ne obezbedi izgradnju skloništa ili drugih zaštitnih objekata u skladu sa prostornim odnosno urbanističkim planom (člana 60. stav 2);
10A) NE UPLATI NAKNADU U VISINI 2% OD UKUPNE VREDNOSTI GRAĐEVINSKOG DELA OBJEKTA (ČLAN 64. STAV 2);
11) ne prime na privremeni smeštaj građane sa ugroženih područja po nalogu nadležnog štaba za vanredne situacije (član 69. stav 1);
12) ne preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu (član 72. stav 1);
13) ne organizuje i sprovodi zaštitu i spasavanje ljudi i zaštitu životne sredine (član 72. stav 2);
14) ne sačini odnosno dostavi Plan zaštite od udesa (član 73. stav 1);
15) ne preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu (član 73. stav 1);
16) pre izrade Plana zaštite od udesa ne obavesti o promenama (član 74. stav 1. tačke 1) do 3));
17) ne obavesti o trajnom prestanku ili konzervaciji postrojenja (član 74. stav 2);
18) ne obavesti o činjenicama, okolnostima udesa, opasnim materijama na mestu udesa, raspoloživim podacima za procenu posledica udesa za ljude, materijalna dobra i životnu sredinu, odnosno o preuzetim hitnim merama (član 75. stav 1);
19) na obavesti o naknadno prikupljenim podacima o udesu (član 75. stav 2);
20) ne dostavi analizu o udesu (član 75. stav 3);
21) ne primeni Plan zaštite od udesa u slučaju udesa ili u slučaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati udes, odnosno ne uskladi Plan zaštite od udesa sa planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (član 79. st. 1. i 2);
22) ne izradi odnosno ne dostavi Plan zaštite od udesa (član 80. stav. 1. tač. 1) do 4));
23) ne obezbedi dostupnost podataka javnosti odnosno ažurira podatke (član 81. stav 1);
24) ne učestvuje u zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od poplava (član 85. stav 4);
25) o otkrivenim NUS ne obavesti najbližu policijsku stanicu ili operativni centar 112 (član 89. stav 2);
26) ne obeleži vidljivim znakom odnosno ne obezbedi mesto gde se nalazi NUS (član 89. stav 2);
27) ne učestvuje u otklanjanju posledica i sprovođenja asanacije (član 91. stav 2);
28) ne planira, organizuje i sprovodi zaštitu i spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara bitnih za opstanak (član 92. stav 2);
29) u slučajevima narušenog snabdevanja vodom zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća ne obezbedi potrebnu količinu vode, ne meri kontrolu ispravnosti odnosno ne održava sistem za vodosnabdevanje (član 93. stav 1);
30) ne obezbedi funkcionisanje službi (član 95. stav 2);
31) ne obrazuje specijalizovanu jedinicu civilne zaštite (član 99. stav 3);
32) imalac telekomunikacionih sistema i sredstava ne obezbedi službi 112 prioritetno korišćenje veza u vanrednim situacijama (član 103. stav 2);
33) ne obaveštava službu 112 o opasnostima iz vazdušnog prostora, stanju vremena, klime i voda, odnosno ne dostavlja analize, prognoze i upozorenja o hidrometeorološkim i geološkim pojavama, elementarnim nepogodama, drugim prirodnim, tehničko-tehnološkim i drugim većim nesrećama, kao i o sadržaju opasnih materija u vazduhu, zemljištu i vodama iznad dozvoljenih vrednosti i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu ugroziti ljude, materijalna sredstva i životnu sredinu (član 103. stav 4);
34) ne obezbedi automatsko prosleđivanje prikupljenih podataka službi 112 (član 103. stav 5);
35) ne obezbedi blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima izazvanim hidrosistemima koja koriste (član 106. stav 1);
36) ne izradi, dogradi i održava sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje, odnosno ne uključi se u sistem za uzbunjivanje u Republici Srbiji (član 106. st. 2);
37) na zahtev operativnog centra 112 odmah ne prekine emitovanje programa radi prenošenja obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje (član 107. stav 1);
38) ne obezbedi besplatno prenošenje obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje pretplatnicima (član 107. stav 2);
39) redovno ne dostavlja službi 112 ažurirane baze podataka o korisnicima pretplatničkih telefonskih brojeva fiksnih i mobilnih telefonija (član 107. stav 3);
40) baze podataka iz člana 107. stav 3. koristi suprotno odredbi člana 107. stav 4);
41) ne obezbedi besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva) za potrebe nadležne službe i operativnog centra 112 (član 107. stav 5);
42) obaveštenje o telefonskom broju 112 znake za uzbunjivanje ne istaknu na vidnom mestu u svim javnim ustanovama i drugim javnim mestima (član 109. stav 2);
43) ne obavesti operativni centar 112 o svakoj uočenoj opasnosti i nezgodi (član 109. stav 3);
44) za potrebe sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja ne omogući instaliranje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja na tim objektima odnosno omogući pristup za njihovo održavanje, uz uvažavanje mera zaštite ljudi i životne sredine (član 110. stav 1);
45) ne obezbede neprekidno snabdevanje električnom energijom uređaje sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja (član 110. stav 2);
46) u skladu sa svojom delatnošću odnosno zadacima koje im narede nadležni štabovi jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije ne vrši zaštitu i spasavanje građana, materijalnih i drugih dobara u slučaju opasnosti i nesreća izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama (član 111. stav 1);
47) ne prilagodi planski svoje kapacitete i organizaciju za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja (član 111. stav 2);
48) ne opremi se odgovarajućom opremom i materijalno-tehničkim sredstvima za ličnu zaštitu odnosno sprovođenje mera i izvršenje zadataka civilne zaštite opremu (član 114. stav 2);
49) ne vodi propisanu evidenciju o pripadnicima jedinica civilne zaštite [član 118. stav 1. tačka 3)];
50) ne sprovode mobilizaciju (član 125. stav 1);
51) ne donese Dugoročni plan razvoja sistema zaštite i spasavanja (član 129. stav 3);
52) ne uplati sredstva u Budžetski fond za vanredne situacije [član 135. stav 1. tačka 2)].
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Preduzetnik će se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniti novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Prekršaji fizičkog lica
Član 145.
Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) ne postupi u skladu sa članom 21. stav 2. tač. 1) do 4);
2) ne učestvuje u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja (član 22. stav 1);
3) ne jave se na mesto i u vreme koje odredi nadležni organ (član 23. stav 1);
4) ne da na korišćenje nadležnom organu nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu, materijalno-tehnička i druga materijalna sredstva (voda, hrana, medicinska oprema, lekovi, odeća, obuća, građevinski i drugi materijal) kada to zahtevaju potrebe zaštite i spasavanja (član 24. stav 1);
5) ne obezbeđuje i drže u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu (član 52. stav 2);
5A) NE UPLATI NAKNADU U VISINI 2% OD UKUPNE VREDNOSTI GRAĐEVINSKOG DELA OBJEKTA (ČLAN 64. STAV 2);
6) ako u privatni objekat pogodan za smeštaj ne primi na privremeni smeštaj građane sa ugroženih područja, kada to naloži nadležni štab za vanredne situacije (član 69. stav 1);
7) ne učestvuju u otklanjanju posledica i sprovođenja asanacije iz člana 91;
8) ne postupaju u skladu sa uputstvima poverenika odnosno zamenika (član 97. stav 3);
9) ne obavesti Operativni centar 112 o svakoj uočenoj opasnosti i nezgodi (član 109. stav 3);
10) se ne odazove na poziv nadležne službe za akcije zaštite i spasavanja (član 113. stav 4).
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Predlagač: VLADA
Obrađivač: MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VANREDNIM SITUACIJAMA
DRAFT LAW ON AMENDMENTS TO THE LAW ON EMERGENCY SITUATIONS
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
– Ne postoje propisi EU sa kojima je potrebno usaglasiti Predlog zakona.
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
– Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Donošenju Zakona prethodila je procedura ustanovljena pozitivnim nacionalnim propisima, te su sve zainteresovane strane imale priliku da se obaveste i iznesu percepciju predloženih rešenja.
U izradi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama aktivno je učestvovao stručni konsultanat za smanjenje rizika od katastrofa Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) za region jugoistočne Evrope.
U Zakon su implementirane smernice i sugestije Međunarodne strategije Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa (UNISDR), Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), USAID-ovog Programa PPES (Spremnost, planiranje i ekonomska sigurnost).
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti