Predlog zakona o Visokom savetu sudstva

PREDLOG ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA

I. OSNOVNE ODREDBE

Sadržina zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Savet), uslovi i postupak za izbor izbornih članova Saveta, trajanje mandata i prestanak njihove funkcije i obezbeđenje uslova i sredstava za rad Saveta.

1. POLOŽAJ SAVETA

Nezavisnost i samostalnost

Član 2.

Savet je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.

U okviru svoje nadležnosti Savet ostvaruje saradnju sa Državnim većem tužilaca, državnim i drugim organima i organizacijama, sudskim savetima drugih država i međunarodnim organizacijama.

Sredstva za rad Saveta

Član 3.

Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Saveta.

Savet samostalno raspolaže sredstvima iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.

Sedište i obeležja Saveta

Član 4.

Sedište Saveta je u Beogradu.

Savet ima pečat, koji sadrži naziv i grb Republike Srbije i naziv i sedište organa, u skladu sa posebnim zakonima.

Sastav Saveta

Član 5.

Savet ima 11 članova.

Članovi Saveta su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa ovim zakonom.

Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Predsednik Saveta

Član 6.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po položaju predsednik Saveta.

Predsednik Saveta predstavlja Savet, rukovodi njegovim radom i vrši druge poslove u skladu sa zakonom.

Zamenik predsednika

Član 7.

Savet ima zamenika predsednika, koga iz reda sudija-izbornih članova Saveta bira i razrešava Savet.

Zamenik predsednika obavlja poslove predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.

Način izbora zamenika predsednika Saveta i trajanje mandata uređuje se Poslovnikom o radu Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Poslovnik).

Odnos sa drugim organima

Član 8.

Sudovi i drugi državni organi, kao i sudije i predsednici sudova, su dužni da postupaju po zahtevima Saveta za dostavljanje informacija, dokumenata i drugog materijala u vezi sa vršenjem poslova iz nadležnosti Saveta.

2. POLOŽAJ ČLANOVA

Imunitet

Član 9.

Član Saveta uživa imunitet kao sudija.

Član Saveta ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta.

Član Saveta ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta.

Plate i naknada za rad

Član 10.

Izborni članovi Saveta iz reda sudija za vreme obavljanja funkcije u Savetu ostvaruju prava iz radnog odnosa u Savetu.

Članovi Saveta iz stava 1. ovog člana imaju pravo na platu u visini iznosa koji se određuje množenjem koeficijenta 6,00 sa osnovicom za obračun i isplatu, u skladu sa Zakonom o sudijama.

Članovima Saveta po položaju i članovima Saveta iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta pripada posebna naknada za rad u Savetu, koju određuje nadležni odbor Narodne skupština.

Nespojivost poslova

Član 11.

Izborni član Saveta iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta, nakon stupanja na funkciju ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise, organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave.

Izborni član Saveta iz reda sudija može se osloboditi vršenja sudijske funkcije za vreme obavljanja funkcije u Savetu, na osnovu odluke Saveta.

Mandat članova

Član 12.

Mandat članova Saveta traje pet godina, osim za članove po položaju.

Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.

Za vreme trajanja mandata, sudija koji je član Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda.

II. NADLEŽNOST I NAČIN RADA SAVETA

Nadležnost

Član 13.

Savet:

– bira i razrešava sudije;

– odlučuje o prestanku sudijske funkcije;

– predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju;

– predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda;

– predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda;

– imenuje sudije porotnike;

– odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudija;

– odlučuje o nespojivosti vršenja drugih službi i poslova sa sudijskom funkcijom;

– odlučuje u postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda;

– određuje sastav, trajanje i prestanak mandata članova disciplinskih organa, imenuje članove disciplinskih organa i uređuje način rada i odlučivanja u disciplinskim organima;

– odlučuje o pravnim lekovima u disciplinskom postupku;

– daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovođenjem;

– utvrđuje program početne obuke za sudije;

– donosi Etički kodeks;

– određuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud;

– obavlja poslove pravosudne uprave iz svoje nadležnosti;

– odlučuje o pitanjima imuniteta sudija i članova Saveta;

– predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad sudova za tekuće rashode i vrši nadzor nad njihovim trošenjem, u skladu sa zakonom;

– odlučuje o prigovorima u postupku izbora za članove Saveta iz reda sudija;

– obrazuje svoja radna tela i stalne i povremene komisije i vrši izbor njihovih članova;

– daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih sistemskih zakona koje sudovi primenjuju ili su od značaja za obavljanje sudijske funkcije;

– odlučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;

– podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini;

– obavlja poslova u vezi sa sprovođenjem Nacionalne strategije reforme pravosuđa iz svoje nadležnosti;

– obaveštava javnost o svom radu;

– sarađuje sa sudskim savetima drugih država i međunarodnim organizacijama;

– donosi akte predviđene zakonom;

– obavlja i druge poslove određene zakonom.

Način rada

Član 14.

Sednice Saveta su nejavne.

Savet može da odluči da radi u javnoj sednici, u skladu sa Poslovnikom.

Sednice Saveta saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje tri člana Saveta.

Savet može da održi sednicu ukoliko je prisustno najmanje šest članova Saveta.

Stalna radna tela

Član 15.

Stalna radna tela Saveta su: Komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, Izborna komisija i disciplinski organi.

Sastav i način rada tela iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Saveta, u skladu sa zakonom.

Povremena radna tela

Član 16.

Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti Savet može da obrazuje povremena radna tela.

Obrazovanje, sastav i način rada povremenih radnih tela bliže se uređuje Poslovnikom.

Odlučivanje

Član 17.

Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova.

Odluke Saveta moraju biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.

Poslovnik

Član 18.

Savet donosi Poslovnik kojim se bliže uređuje način rada i odlučivanje Saveta.

Poslovnik i drugi opšta akta Saveta objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Javnost rada

Član 19.

Savet podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini.

Savet redovno obaveštava javnost o svom radu na način uređen Poslovnikom.

Ovlašćeni predlagači

Član 20.

Izborne članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.

Ovlašćeni predlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet.

Savet je obavezan da predloži Narodnoj skupštini kandidate koji su neposredno izabrani od strane sudija na način i u postupku predviđenim ovim zakonom.

Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbije.

Kandidate za izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.

Kandidovanje i predlaganje

Član 21.

Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta donosi predsednik Saveta najmanje šest meseci pre isteka mandata izbornih članova Saveta.

Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta predsednik Saveta dostavlja predsedniku Izborne komisije Saveta, predsedniku Advokatske komore Srbije i dekanu najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji.

Ovlašćeni predlagači moraju dostaviti imena kandidata za izborne članove Saveta Narodnoj skupštini Republike Srbije najkasnije 90 dana pre dana isteka mandata izbornih članova Saveta.

a) Opšte odredbe

Zastupljenost sudova

Član 22.

Izborni članovi Saveta iz reda sudija biraju se iz sledećih sudova:

– jedan iz Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;

– jedan iz apelacionih sudova;

– jedan iz viših i privrednih sudova;

– jedan iz osnovnih sudova;

– jedan iz prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda;

– jedan iz sudova sa teritorije autonomne pokrajine.

Uslovi za kandidovanje

Član 23.

Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija u Republici Srbiji, koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina.

Izuzetno od stava 1. ovog člana kandidat za izbornog člana Saveta iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda može biti svaki sudija ovih sudova koji posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje šest godina radnog iskustva u pravnoj struci.

Status kandidata stiče sudija koga predloži sednica svih sudija jednog ili više sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomne pokrajine u kojima kandidat vrši sudijsku funkciju.

Sednica svih sudija jednog suda može da predloži samo jednog kandidata.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiče prijavom.

Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet.

Biračko pravo

Član 24.

Sudije biraju kandidate za Savet na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.

Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava sudiju da glasa ili da ga poziva na odgovornost zbog glasanja.

Pravo da biraju kandidate za Savet imaju sve sudije.

Sudija glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju.

Sudija sa teritorije autonomne pokrajine, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije autonomne pokrajine.

Izborna komisija

Član 25.

Postupak predlaganja kandidata za izborne članove Saveta iz reda sudija organizuje i sprovodi Izborna komisija Visokog saveta sudstva (u daljem teksu: Izborna komisija).

Izborna komisija se sastoji od predsednika i četiri člana i njihovih zamenika, koje bira Savet iz reda sudija na stalnoj sudijskoj funkciji, uz njihovu saglasnost.

Zamenici članova Izborne komisije imaju ista prava i odgovornosti kao i članovi koje zamenjuju.

Članovi Saveta ne mogu istovremeno biti članovi i zamenici članova Izborne komisije.

Mandat članovima Izborne komisije traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.

Članovi Izborne komisije ne mogu se kandidovati za izborne članove Saveta.

Položaj Izborne komisije

Član 26.

Izborna komisija je samostalna i nezavisna u radu i radi na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.

Izborna komisija donosi odluke većinom glasova svih članova.

Za svoj rad Izborna komisija odgovara Savetu koji obezbeđuje uslove za njen rad.

Svi sudovi su dužni da pružaju pomoć Izbornoj komisiji i da im dostavljaju podatke potrebne za rad.

Izborne radnje

Član 27.

Izborna komisija, po prijemu odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata, donosi odluku o izbornim radnjama i rokovima.

Predsednik Izborne komisije dostavlja predsednicima sudova odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata i odluku o izbornim radnjama i rokovima.

Predsednici sudova su obavezni da odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata i odluku o izbornim radnjama i rokovima, učine dostupnim svim sudijama u svom sudu, na odgovarajući način.

a) Postupak

Kandidaciona prijava

Član 28.

Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Uz kandidacionu prijavu dostavlja se potpisana izjava kandidata o prihvatanju kandidature, odluka sednice svih sudija suda ili sudova kojom se predlaže kandidat, kao i lični i profesionalni podaci o kandidatu.

Postupak po prijavi

Član 29.

Izborna komisija ispituje blagovremenost i potpunost prijave.

Neblagovremenu prijavu Izborna komisija odbacuje rešenjem.

Izborna komisija će, u roku od 24 časa od prijema nepotpune prijave, zaključkom pozvati kandidata da podnetu prijavu dopuni u roku od 48 sati od časa prijema, uz upozorenje da će u suprotnom biti odbačena.

Konačna lista kandidata

Član 30.

Izborna komisija utvrđuje konačnu listu kandidata u roku od 15 dana od isteka roka iz člana 28. stav 1. ovog zakona.

Izborna komisija utvrđuje po jednu konačnu listu kandidata za svaki stepen i vrstu sudova, odnosno iz sudova sa teritorije autonomne pokrajine, iz kojih se predlažu izborni članovi Saveta iz reda sudija, u skladu sa odredbom člana 22. ovog zakona.

Redosled kandidata na listama utvrđuje se prema redosledu predaje kandidacionih prijava Izbornoj komisiji.

Vreme izbora i biračka mesta

Član 31.

Datum i vreme sprovođenja izbora određuje Izborna komisija i o tome obaveštava sve predsednike sudova deset dana pre izbora.

Predsednici sudova će sedam dana pre dana održavanja izbora obavestiti javnim obaveštenjem sve sudije o danu i vremenu održavanja izbora.

Glasanje za kandidate za izborne članove iz reda sudija se obavlja na biračkim mestima u sudovima određenim od strane Izborne komisije.

Birački odbori i glasački materijal

Član 32.

Izborna komisija je dužna da pripremi blagovremeno materijal za glasanje za svako biračko mesto i to: potreban broj glasačkih listića i utvrđenu listu kandidata.

Za svako biračko mesto Izborna komisija imenuje birački odbor.

Birački odbor čine troje sudija koji nisu kandidati za izbor.

Način glasanja

Član 33.

Utvrđena lista kandidata na dan glasanja mora biti vidno istaknuta na svim biračkim mestima i u svim sudovima prema stepenu i vrsti suda, odnosno suda sa teritorije autonomne pokrajine koji biraju kandidata na toj listi kandidata.

Svaki sudija glasa lično.

Glasanje je tajno.

Glasa se na overenim glasačkim listićima.

Birački odbor sprovodi glasanje u prostoriji suda koju blagovremeno odredi predsednik suda.

Utvrđivanje rezultata

Član 34.

Izborna komisija utvrđuje ukupan broj sudija i broj sudija koji su glasali po biračkim mestima, broj neupotrebljenih, nevažećih i važećih glasačkih listića, broj glasova koji su kandidati dobili na pojedinim biračkim mestima, kao i broj ukupno dobijenih glasova po kandidatima za svaku listu kandidata.

3. Odluka o predlogu kandidata za izborne članove Saveta

a) Predlog kandidata iz reda sudija

Član 35.

Savet donosi odluku o predlogu jednog kandidata sa najvećim brojem glasova ili više kandidata, sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija.

Savet predlaže više kandidata u slučaju kada više sudija na jednoj izbornoj listi dobije približno jednak najveći broj glasova.

Konačnu odluku o predlogu kandidata iz reda sudija sa svake liste kandidata Savet dostavlja Narodnoj skupštini.

b) Predlog kandidata iz reda advokata

Član 36.

Postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova.

Postupak kandidovanja, izbora i predlaganja se sprovodi na način i u rokovima koje svojim aktom odredi Advokatska komora Srbije.

Advokatska komora Srbije dostavlja predlog kandidata Narodnoj skupštini.

v) Predlog kandidata iz reda profesora

Član 37.

Predlaganje kandidata za izborne članove Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta sprovodi se na način i po postupku koji utvrdi svojim aktom zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.

Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji dostavlja predlog kandidata za člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta Narodnoj skupštini, u skladu sa odlukom zajedničke sednice svih dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.

Zajedničku sednicu dekana pravnih fakultete u Republici Srbiji saziva i njome rukovodi dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji.

4. Izbor i stupanje na funkciju

Izbor članova

Član 38.

Članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.

Narodna skupština bira, za člana Saveta iz reda sudija, po jednog kandidata sa svake liste kandidata.

Ako izborni član Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 15 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini, smatraće se da nije ni izabran.

Razloge za nestupanje na funkciju iz stava 3. ovog člana, utvrđuje se odlukom Saveta koji o tome obaveštava Narodnu skupštinu.

IV. PRESTANAK FUNKCIJE ČLANOVA SAVETA

Razlozi prestanka

Član 39.

Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi Saveta.

Izbornim članovima prestaje funkcija u Savetu trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana Saveta, ostavkom na članstvo u Savetu, istekom mandata i razrešenjem.

Izbornim članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudijske funkcije.

Izbornom članu Saveta iz reda advokata prestaje funkcija u Savetu i brisanjem iz imenika advokata.

Izbornom članu Saveta iz reda profesora prestaje funkcija u Savetu i prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta.

Prevremeni prestanak mandata

Član 40.

Ako izbornom članu Saveta prestane mandat pre isteka vremena na koji je izabran, Savet će u roku od 15 dana doneti odluku iz člana 21. stav 1. ovog zakona.

Postupak predlaganja i izbora za novog člana sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Novoizabranom članu mandat traje pet godina.

V. POSTUPAK ZA RAZREŠENjE

Razlozi

Član 41.

Izborni član Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako funkciju člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Saveta.

Inicijativa

Član 42.

Inicijativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta.

Inicijativu za razrešenje izbornog člana Saveta iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda, na osnovu odluke sednice svih sudija.

Inicijativu za razrešenje izbornog člana Saveta iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači.

Ocena prihvatljivosti inicijative

Član 43.

Savet će u primerenom roku po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži.

Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, Savet će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena.

Izjašnjenje

Član 44.

Kada prihvati inicijativu Savet će, pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu Saveta čije se razrešenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni.

Pokretanje postupka

Član 45.

Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema inicijative.

Odlukom o pokretanju postupka može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje.

Izbornom članu će se omogućiti da se izjasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju.

Razrešenje

Član 46.

Predlog za razrešenje Savet donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.

U donošenju predloga iz stava 1. ovog člana ne učestvuje član Saveta o čijem se razrešenju odlučuje.

Odluku o razrešenju, na osnovu predloga iz stava 1. ovog člana, donosi Narodna skupština.

Nakon podnošenja predloga iz stava 1. ovog člana, član Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke Narodne skupštine.

VI. ADMINISTRATIVNA KANCELARIJA

Poslovi i organizacija rada

Član 47.

Za obavljanje stručnih, administrativnih i drugih poslova u okviru Saveta obrazuje Administrativnu kancelariju.

Organizacija, poslovi i način rada Administrativne kancelarije bliže se uređuje aktom Saveta.

Na prava i obaveze zaposlenih u Administrativnoj kancelariji primenjuju se propisi koji uređuju položaj državnih službenika i nameštenika.

Sekretar Saveta

Član 48.

Savet ima sekretara koji se postavlja na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.

Sekretara postavlja Savet.

Sekretar rukovodi Administrativnom kancelarijom i za svoj rad odgovoran je Savetu.

Sekretar ima status državnog službenika na položaju.

Uslovi za postavljenje sekretara određuju se aktom Saveta.

Upućivanje sudije

Član 49.

Sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u radna tela Saveta.

Rešenje o upućivanju donosi Savet, po pribavljenom mišljenju predsednika suda u kome sudija vrši svoju funkciju, uz pismenu saglasnost sudije.

Upućivanje može trajati najduže tri godine.

VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prvi izbor članova Saveta

Član 50.

Narodna skupština će najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izabrati izborne članove prvog sastava Saveta.

Prilikom izbora, Narodna skupština obavezna je da izabere najmanje jednog člana Saveta iz reda koji obavlja sudijsku funkciju u sudu sa teritorije autonomne pokrajine.

Do izbora prvog sastava Saveta, poslove iz nadležnosti Saveta u vezi sa izborom izbornih članova Saveta iz reda sudija obavlja Visoki savet pravosuđa.

Obavljanje funkcije člana Saveta od strane predsednika Vrhovnog suda Srbije

Član 51.

Do izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, član Saveta po položaju je predsednik Vrhovnog suda Srbije.

Izborni članovi prvog sastava Saveta iz reda sudija

Član 52.

Izborne članove prvog sastava Saveta iz reda sudija, čine jedan sudija iz Vrhovnog suda Srbije, jedan sudija iz Višeg trgovinskog suda i trgovinskih sudova, odnosno po dvojica sudija iz okružnih i opštinskih sudova, s tim što najmanje jedan član mora biti iz sudova sa teritorije autonomne pokrajine.

Kandidate za izborne članove prvog sastava Saveta, Visokom savetu pravosuđa, predlažu sednice svih sudija sudova prema vrsti i stepenu suda u kome kandidat vrši sudijsku funkciju. Sednica svih sudija jednog suda može da predloži samo jednog kandidata.

Izuzetno od stava 2. ovog člana Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, odnosno sednica svih sudija Višeg trgovinskog suda može predložiti više od jednog kandidata.

Kandidati iz st. 2. i 3. ovog člana predlažu se Visokom savetu pravosuđa u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Visoki savet pravosuđa u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predlaže Narodnoj skupštini po jednog ili više kandidata za svakog izbornog člana Saveta iz reda sudija, u skladu sa brojem sudija prema vrsti i stepenu suda propisanim u stavu 1. ovog člana. Pri predlaganju kandidata Visoki savet pravosuđa uzima u obzir predloge iz st. 2. i 3. ovog člana.

Visoki savet pravosuđa utvrđuje predlog iz stava 5. ovog člana većinom glasova užeg sastava, koji čine stalni članovi i pozivni članovi-sudije.

Izborni članovi prvog sastava Saveta iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta

Član 53.

Advokatska komora Srbije i zajednička sednica svih dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji dužni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predlože Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor izbornih članova prvog sastava Saveta iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta.

Predlaganje kandidata iz stava 1. ovog člana sprovešće se shodnom primenom ovog zakona.

Konstitutivna sednica Saveta

Član 54.

Konstitutivna sednica Saveta održaće se u roku od sedam dana od dana izbora izbornih članova.

Konstitutivnu sednicu saziva i njome predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije.

Prestanak mandata izbornim članovima prvog sastava Saveta

Član 55.

Izbornim članovima prvog sastava Saveta iz reda sudija prestaje mandat danom stupanja na funkciju izbornih članova stalnog sastava, a najkasnije istekom mandata od pet godina.

Izbornim članovima prvog sastava Saveta iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta funkcija prestaje istekom mandata propisanog ovim zakonom.

Izbornim članovima prvog sastava Saveta funkcija prestaje i u svim ostalim slučajevima propisanim odredbama ovog zakona.

Nastavljanje sudijske funkcije izbornih članova prvog sastava Saveta

Član 56.

Izborni član iz reda sudija, prestankom mandata u prvom sastavu Saveta, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju u sudu koji je preuzeo nadležnost toga suda.

Odluku iz stava 1. ovog člana donosi Savet u stalnom sastavu.

Rok za sprovođenje izbornog postupka za stalni sastav Saveta

Član 57.

Izborni postupak članova stalnog sastava Saveta iz reda sudija, sprovešće se u roku od šest meseci od dana početka rada sudova određenih Zakonom o uređenju sudova.

Obavljanje poslova Administrativne kancelarije i preuzimanje zaposlenih

Član 58.

Savet u roku od 90 dana od dana konstituisanja preuzima od ministarstva nadležnog za pravosuđe prava, obaveze, predmete i arhivu koji su potrebni za vršenje preuzetih poslova, u skladu sa nadležnošću određenim ovim zakonom.

Savet preuzima i državne službenike i nameštenike koji rade u preuzetom delokrugu.

Način preuzimanja predmeta i državnih službenika i nameštenika uređuje svojim aktom ministar nadležan za pravosuđe.

Dok se ne popune radna mesta predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u administrativnoj kancelariji, određene stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta može obavljati ministarstvo nadležno za pravosuđe, u skladu sa aktom Saveta.

Podzakonski akti

Član 59.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom biće doneti u roku od 90 dana od dana konstituisanja Saveta.

Do donošenja akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se opšti akti Visokog saveta pravosuđa, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Preuzimanje nadležnosti Visokog saveta pravosuđa

Član 60.

Danom konstituisanja, Savet preuzima nadležnosti Visokog saveta pravosuđa propisane Zakonom o sudijama („Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06).

Prestanak važenja Zakona o Visokom savetu pravosuđa

Član 61.

Danom konstituisanja Saveta prestaje da važi Zakon o Visokom savetu pravosuđa („Službeni glasnik RS”, br. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03 – ispravka, 44/04 i 61/05), u delu koji se odnosi na sudije.

Stupanje zakona na snagu

Član 62.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

OBRAZLOŽENjE

USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje Zakona o Visokom savetu sudstva sadržan je u članu 97. tačka 17. Ustava Republike Srbije po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom. Pored toga, čl. 153-155. Ustava Republike Srbije, propisuje se položaj, sastav, izbor i nadležnost Visokog saveta sudstva i pravni lek protiv njegovih odluka.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o Visokom savetu pravosuđa, koji je usvojen novembra 2001. godine, odredio je Visoki savet pravosuđa kao posebno pravosudno telo republičkog ranga. Visoki savet pravosuđa predlagao je Narodnoj skupštini predsednike sudova, sudije i javne tužioce, imenovao je sudije porotnike i zamenike javnih tužilaca. Ovaj zakon je pretrpeo više izmena od svog donošenja kao posledicu izmena zakona kojima se uređuje položaj javnih tužilaca, odnosno sudija.

Umesto jednog pravosudnog tela, Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06) ustanovljava Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao garante samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija, odnosno javnih tužilaca i zamenika javnih tužilca. U članu 153. Ustav propisuje da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija.

Nezavisnost i samostalnost Visokog saveta sudstva ogleda se, pre svega, u tome da Visoki savet sudstva samostalno raspolaže sredstvima koja se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju za njegov rad. Sem toga, šest od jedanaest članova Visokog saveta sudstva čine sudije sa stalnom sudijskom funkcijom.

Visoki savet sudstva obezbeđuje i garantuje samostalnost sudova i sudija. To se ostvaruje nizom odredbi ovog zakona koje propisuju da ovaj organ bira i razrešava sudije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora, predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda itd.

Donošenje Zakona o Visokom savetu sudstva uslov je za funkcionisanje pravosuđa u skladu sa odredbama sadržanim u Ustavu.

OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Član 1. Zakona propisuje sadržinu zakona, odnosno da se njime uređuje položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Savet), uslovi i postupak za izbor izbornih članova Saveta, trajanje mandata i prestanak njihove funkcije i obezbeđenje uslova i sredstava za rad Saveta.

Čl. 2. do 8. Zakona sadrže odredbe o položaju Saveta.

Članom 2. Zakona propisano je da je Savet nazavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Ova odredba sadržana je i u članu 153. stav 1. Ustava Republike Srbije. Savet sarađuje sa Državnim većem tužilaca, državnim i drugim organima i organizacijama

Član 3. Zakona sadrži odredbe o sredstvima za rad Saveta. Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Saveta. Savet samostalno raspolaže sredstvima. Ova zakonska odredba stvara uslove za ostvarivanje samostalnosti Saveta.

Sedište Saveta je u Beogradu. Savet ima i svoj pečat (član 4).

Sastav Saveta propisan je članom 5. Zakona. Savet ima ukupno jedanaest članova. Članovi po položaju su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine. Izborni članovi su šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Savet ima svog predsednika. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je predsednik Saveta, po položaju. Predsednik predstavlja Savet, rukovodi njegovim radom i vrši druge poslove. Zamenika predsednika iz reda sudija –izbornih članova bira i razrešava Savet.

Članom 8. Zakona propisana je obaveza sudova i drugih državnih organa, kao i sudija i predsednika sudova da, postupaju po zahtevima Saveta za dostavljanje informacija, dokumenata i drugog materijala.

Čl. 9. do 12. Zakona odnose se na položaj članova Saveta.

U cilju ostvarivanja samostalnosti Saveta, njegovi članovi uživaju imunitet kao sudije. Ovaj član predstavlja primenu odredbe člana 153. stav 7. Ustava Republike Srbije. Član Saveta ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluke Saveta. Član Saveta ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta.

Članovi Saveta imaju pravo na platu, čiji se iznos utvrđuje u zavisnosti da li je član Saveta po položaju ili član iz reda advokata i profesora, ili je izborni član Saveta iz reda sudija.

Odredbe o nespojivosti poslova odnose se na izborne članove Saveta iz reda advokata, odnosno profesora. Izborni član Saveta iz reda sudija može se osloboditi vršenja sudijske funkcije za vreme obavljanja funkcije u Savetu, na osnovu odluke Saveta.

Član 12. Zakona odnosi se na mandat članova Saveta. Mandat članova Saveta traje pet godina, osim za članove po položaju. Takođe, za vreme trajanja mandata sudija koji je član Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda.

Čl. 13. do 19. Zakona sadrže odredbe o nadležnosti i načinu rada Saveta.

Ove odredbe predstavljaju primenu odredaba Ustava Republike Srbije koji u članu 154. propisuje nadležnost Saveta.

Savet, između ostalog, bira i razrešava sudije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda, predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda…

Savet radi u sednici, i to po pravilu, nejavnoj. Savet može da odluči da radi u javnoj sednici. Takođe, sednice Saveta održavaju se ako sednici prisustvuje najmanje šest članova Saveta.

Savet ima stalna i povremena radna tela. Stalan radna tela Saveta su: Komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, Izborna komisija i disciplinski organi. Povremena radna tela Savet može da obrazuje radi razmatranja pojedinih pitanja.

Savet odluke donosi većinom glasova. Odluke saveta moraju biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano (član 17).

Savet ima Poslovnik, kojim bliže uređuje način rada i odlučivanje u Savetu.

Javnost rada Saveta ostvaruje se kroz odredbe člana 19. po kojima je Savet obavezan da podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini i da redovno obaveštava javnost o svom radu.

Člana 20. Zakona propisuje ko su ovlašćeni predlagači za članove Saveta. Ovlašćeni predlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet. Savet je obavezan da predloži Narodnoj skupštini kandidate koji su neposredno izabrani od strane sudija na način i u postupku predviđenim ovim zakonom. Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbije, a za izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.

Član 22. reguliše zastupljenost sudova, odnosno propisuje iz kojih sudova se biraju članovi Saveta.

Uslov da bi sudija mogao biti kandidat za izbornog člana Saveta je da najmanje sedam godina obavlja sudijsku funkciju, izuzev za kandidata iz reda prekršajnih sudija.

Biračko pravo imaju sve sudije. Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava sudiju da glasa ili da ga poziva na odgovornost zbog glasanja (član 24).

Član 25. Zakona sadrži odredbe o Izbornoj komisiji. Postupak predlaganja kandidata za izborne članove iz reda sudija organizuje i sprovodi Izborna komisija. Izborna komisija ima predsednika i četiri člana, kao i njihove zamenike. Mandat članova Izborne komisije traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.

Izborna komisija samostalna je i nezavisna u svom radu (član 26).

Čl. 28. do 34. Zakona sadrže odredbe o postupku izbora članova Saveta. Odluka o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a kandidaciona prijava dostavlja se Izbornoj komisiji u narednom roku od 30 dana. Konačna lista kandidata utvrđuje se u narednom roku od 15 dana. Datum i vreme sprovođenja izbora određuje Izborna komisija i o tome obaveštava sve predsednika sudova deset dana pre izbora, a oni su dužni da obaveste sve sudije sedam dana pre izbora.

Odredbe čl. 35. do 38. Zakona odnose se na donošenje odluke o predlogu kandidata za izborne članove Saveta. Konačnu odluku o predlogu kandidata iz reda sudija sa svake liste kandidata Savet dostavlja Narodnoj skupštini.

Advokatska Komora Srbije dostavlja predlog kandidata iz reda advokata Narodnoj skupštini. Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji dostavlja predlog kandidata za članove Saveta iz reda profesora pravnog fakultata, na osnovu odluke zajedničke sednice svih dekana pravnih fakultata u Republici Srbiji.

Članom 38. Zakona propisano je da članove Saveta bira Narodna skupština. Izborni članovi Saveta dužni su da u roku od 15 dana od dana izbora stupe na funkciju.

Čl. 39. i 40. Zakona regulišu prestanak funkcije članova Saveta. U članu 39. navedeni su razlozi prestanka funkcije, a član 40. odnosi se na prevremeni prestanak mandata.

Čl. 41. do 46. Zakona regulišu postupak za razrešenje. Izborni član Saveta razrešava se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako funkciju člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo oje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Saveta. Savet je dužan da omogući članu Saveta čije se razrešenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni.

Odluku o razrešenju Savet donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.

Savet ima Administrativnu kancelariju za obavljanje stručnih, administrativnih i drugih poslova.

Sekretar Saveta rukovodi Administrativnom kancelarijom. Sekratar se postavlja na period od pet godina i može biti ponovo postavljen (član 48).

Članom 49. Zakona predviđeno je da sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u radna tela Saveta. Upućivanje može trajati najduže tri godine i potrebna je pismena saglasnost sudije koji se upućuje.

Čl. 50. do 62. Zakona sadrže prelazne i završne odredbe. Propisan je postupak i rokovi za izbor članova prvog sastava Saveta, kao i rokovi za izbor članova za stalni sastav Saveta.

SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA

U budžetu Republike Srbije nije potrebno obezbediti dodatna sredstva za sprovođenje ovog zakona.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se imajući u vidu odredbe člana 6, 7. i 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojima su propisani rokovi za obrazovanje Visokog saveta sudstva i izbor članova, kao i opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, a u cilju kako bi se izbegle štetne posledice po rad sudova i što pre otpočeo rad Visokog saveta sudstva u skladu sa Ustavom.

Ostavite komentar