Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi

PREDLOG ZAKONA

O VOJNOJ, RADNOJ I MATERIJALNOJ OBAVEZI

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: vojna obaveza; regrutna obaveza; obaveza služenja vojnog roka; rezervni sastav; putovanje i boravak vojnih obveznika u inostranstvu; pravo na naknade za vršenje vojne obaveze; evidencija vojnih obveznika; radna obaveza u državnim organima i pravnim licima od značaja za odbranu; radna obaveza u jedinicama radne obaveze; materijalna obaveza građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vanrednom i ratnom stanju, kao i druga pitanja od značaja za vojnu, radnu i materijalnu obavezu.

II. VOJNA OBAVEZA

Član 2.

Vojna obaveza je pravo i dužnost građana da se pripremaju i osposobljavaju za učešće u odbrani.

Vojnu obavezu u miru, vanrednom ili ratnom stanju imaju svi građani koji se pripremaju i osposobljavaju za izvršavanje vojnih dužnosti i drugih zadataka odbrane, u skladu sa zakonom.

U izvršavanju vojne obaveze, u uslovima vanrednog i ratnog stanja, prava i slobode građana mogu se ograničavati za potrebe odbrane i bezbednosti zemlje, samo u skladu sa Ustavom Republike Srbije i propisima koji se odnose za ratno ili vanredno stanje.

Član 3.

Vojna obaveza je opšta i podležu joj svi državljani Republike Srbije, a sastoji se od: regrutne obaveze, obaveze služenja vojnog roka, obaveza vršenja civilne službe i obaveza u rezervnom sastavu koje se vrše pod uslovima propisanim ovim i posebnim zakonom.

Vojnu obavezu u miru građani izvršavaju u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, osim lica koja zamene služenje vojnog roka civilnom službom, a u ratnom i vanrednom stanju u Vojsci Srbije, policiji i ostalim snagama odbrane i civilnoj zaštiti, u skladu sa Planom odbrane i odlukama nadležnih organa.

Propise o načinu i postupku izvršavanja vojne obaveze donosi Vlada, na predlog ministra odbrane.

Član 4.

Vojni obveznik je lice koje podleže vojnoj obavezi u skladu sa ovim zakonom, i to:

regrut;

vojnik na služenju vojnog roka sa oružjem ili bez oružja;

lice u civilnoj službi;

lice u rezervnom sastavu.

Lice postaje regrut u kalendarskoj godini u kojoj navršava 18 godina i to: do stupanja na služenje vojnog roka u Vojsku Srbije; do stupanja u civilnu službu u organizaciji ili ustanovi u kojoj se vrši civilna služba; do prevođenja u rezervni sastav ako je obavezu služenja vojnog roka odnosno civilne službe regulisao na drugi način, odnosno do prestanka vojne obaveze po odredbama člana 9. ovog zakona.

Regrut postaje vojnik na služenju vojnog roka sa oružjem ili bez oružja danom stupanja u Vojsku Srbije kada i postaje vojno lice, a prestaje da bude vojno lice danom otpusta ili prekida služenja vojnog roka.

Regrut postaje lice u civilnoj službi danom stupanja u organizaciju ili ustanovu gde se vrši civilna služba, a prestaje biti lice u civilnoj službi danom otpusta ili prekida civilne službe.

Lice u rezervnom sastavu je vojni obveznik koji je regulisao vojni rok ili lice koje je izvršilo civilnu službu od dana otpusta, odnosno prekida služenja vojnog roka ili civilne službe i koje je raspoređeno ili neraspoređeno u Vojsku Srbije, civilnu zaštitu ili druge snage odbrane do dana prestanka vojne obaveze po odredbama člana 9. ovog zakona.

Lice u rezervnom sastavu postaje vojno lice danom javljanja na dužnost u Vojsku Srbije, a gubi status vojnog lica danom otpusta iz Vojske Srbije.

Vojni obveznik koji vrši civilnu službu nema status vojnog lica.

Član 5.

Ostvarivanje vojne obaveze obezbeđuje i sprovodi Ministarstvo odbrane preko teritorijalnih organa.

Teritorijalnim organima Ministarstva odbrane (u daljem tekstu: teritorijalni organ), u smislu ovog zakona, smatraju se centri Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu i regionalni centri Ministarstva odbrane.

Centri Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu se obrazuju za teritoriju određenog broja opština, odnosno gradova, a regionalni centri Ministarstva odbrane za teritoriju određenog broja centara za lokalnu samoupravu.

Teritorijalni organi obezbeđuju izvršavanje vojne obaveze na teritoriji za koju su obrazovani, usklađuju njeno izvršenje sa izvršavanjem radne i materijalne obaveze kao i drugih prava i dužnosti građana, odnosno zadataka odbrane na toj teritoriji, vode propisane evidencije vojnih obveznika na osnovu podataka koje u skladu sa zakonom pribavljaju od nadležnih državnih organa, organa jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica iz delokruga njihove nadležnosti vezanih za vođenje evidencija.

Poslovi koji se odnose na vojnu obavezu izvršavaju se u skladu sa planovima regrutovanja i popune Vojske Srbije, brojnim rasporedom, odnosno razrezom regruta u Vojsci Srbije, kriterijumima za potrebe popune Vojske Srbije i drugih potreba odbrane i utvrđenim prioritetima za tu popunu, kao i sa planovima popune komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije i jedinica civilne zaštite i ostalih državnih organa u koje se mogu raspoređivati vojni obveznici u uslovima vanrednog i ratnog stanja.

Član 6.

Ministarstvo odbrane usklađuje sprovođenje vojne obaveze sa ostvarivanjem drugih prava i dužnosti u oblasti odbrane i vodi jedinstvenu evidenciju vojnih obveznika.

Organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave imaju obavezu da na teritoriji svoje nadležnosti, za potrebe izvršavanja vojne obaveze obezbede prostorne i tehničke uslove za rad teritorijalnih organa u skladu sa ovim zakonom i sredstvima obezbeđenim u budžetu za te namene.

Član 7.

U izvršavanju planova popune Vojske Srbije, jedinica civilne zaštite i drugih snaga odbrane Ministarstvo odbrane sarađuje sa državnim organima, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave pri donošenju planova regrutovanja i popune Vojske Srbije, popune jedinica civilne zaštite i drugih snaga odbrane i obezbeđuje ostvarivanje tih planova.

Član 8.

Žene ne podležu regrutnoj obavezi i obavezi služenja vojnog roka, a vojnu obavezu mogu izvršavati služenjem u rezervnom sastavu za vreme vanrednog i ratnog stanja.

Žene vojni obveznici se uvode u evidenciju rezervnog sastava prema njihovoj stručnoj i radnoj osposobljenosti i vojnim i civilnim specijalnostima koje imaju ili steknu tokom trajanja vojne obaveze.

Žene vojni obveznici u miru, mogu se pozivati na vojne vežbe i vežbe civilne zaštite (u daljem tekstu: vežbe) radi sticanja neophodnih vojnih i civilnih znanja i obučavanja za dužnosti u vanrednom i ratnom stanju koje organizuje Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije ili civilna zaštita.

Žene profesionalna vojna lica po prestanku profesionalne službe izvršavaju obaveze lica u rezervnom sastavu prema svojim vojnoevidencionim specijalnostima.

Član 9.

Vojnom obvezniku prestaje vojna obaveza:

kada navrši 60 godina života (muškarac) i 50 godina života (žena);

ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije, u skladu sa zakonom;

ako bude oglašen nesposobnim za vojnu službu;

njegovom smrću.

Pozivanje vojnih obveznika radi vršenja vojne obaveze

Član 10.

Vojnog obveznika radi vršenja vojne obaveze poziva teritorijalni organ.

Vojni obveznik se poziva radi vršenja vojne obaveze opštim i pojedinačnim pozivom.

Opšti poziv proizvodi isto pravno dejstvo kao i pojedinačni.

Regrut, odnosno lice u rezervnom sastavu, koga teritorijalni organ pozove u vezi sa vršenjem vojne obaveze dužan je da se javi na mesto i u vreme koji su navedeni u opštem ili pojedinačnom pozivu i da sa sobom ponese stvari i isprave koje su određene u pozivu.

Pojedinačni poziv, osim poziva za mobilizaciju ili za vežbu mobilizacijske gotovosti, dostavlja se vojnom obvezniku najkasnije 30 dana pre dana određenog za početak obaveze radi koje je pozvan.

Član 11.

Ako je regrut odnosno lice u rezervnom sastavu koje je pozvano sprečeno da dođe na mesto i u vreme koji su naznačeni u pozivu, zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga, dužno je da odmah po prijemu poziva ili saznanja iz opšteg poziva izvesti o tome teritorijalni organ koji ga je pozvao, a ako razlog sprečenosti nastane kasnije odmah po saznanju tog razloga.

Ako se regrut odnosno lice u rezervnom sastavu ne odazove pozivu, a izostanak ne opravda, biće prinudno priveden.

Zaključak o privođenju donosi teritorijalni organ u skladu sa zakonom, a nalog po zaključku o privođenju izvršavaju policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom.

Član 12.

Vojni obveznik koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije i o tome obavestio teritorijalni organ ne poziva se radi vršenja vojne obaveze dok se ne donese rešenje po tom zahtevu, u skladu sa zakonom.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, na služenje vojnog roka poziva se regrut koji je podneo zahtev za otpust iz državljanstva Republike Srbije, koji u toj kalendarskoj godini navršava 27 godina odnosno ukoliko je zahtev podneo u toku vanrednog ili ratnog stanja.

Vojni obveznik kome je odobren boravak u inostranstvu ne poziva se radi vršenja vojne obaveze do isteka odobrenog boravka.

Vojni obveznik koji je pored državljanstva Republike Srbije stekao i državljanstvo druge države, a boravi u inostranstvu i o tome je obavestio diplomatsko-konzularno predstavništvo ne poziva se radi vršenja vojne obaveze do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 26 godina.

Regrutna obaveza

Član 13.

Regrutna obaveza je dužnost vojnog obveznika da izvršava propisane obaveze i naloge Ministarstva odbrane u vezi sa uvođenjem u vojnu evidenciju, lekarskim i drugim pregledima i psihološkim ispitivanjima, regrutovanjem, uputom na služenje vojnog roka u Vojsku Srbije i druge propisane obaveze za regrute.

Regrutna obaveza nastaje u kalendarskoj godini u kojoj državljanin Republike Srbije navršava 18 godina života i traje do stupanja na služenje vojnog roka odnosno do prevođenja u rezervni sastav ako je obaveza služenja vojnog roka regulisana na drugi način odnosno do prestanka vojne obaveze po odredbama člana 9. ovog zakona.

Uputstvo o regrutovanju i popuni Vojske Srbije u miru i ratu donosi ministar odbrane.

Član 14.

Regrutna obaveza se izvršava:

uvođenjem u vojnu evidenciju;

lekarskim i drugim pregledima i psihološkim ispitivanjima;

regrutovanjem;

uputom na služenje vojnog roka u Vojsku Srbije ili u civilnu službu;

i drugim obavezama propisanim ovim zakonom.

Član 15.

U vojnu evidenciju uvodi se regrut početkom kalendarske godine u kojoj navršava 18 godina i regruti starijih godišta koji iz određenih razloga nisu uvedeni u evidenciju.

Regrut koji boravi u inostranstvu, uvodi se u evidenciju nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, koje o tome obaveštava teritorijalni organ.

Član 16.

Lekarske i druge preglede i psihološka ispitivanja iz člana 14. ovog zakona, na zahtev Ministarstva odbrane, vrše ovlašćene vojne i civilne zdravstvene ustanove koje zajednički utvrde ministar odbrane i ministar zdravlja (u daljem tekstu: ovlašćene zdravstvene ustanove).

Uzajamna prava i obaveze Ministarstva odbrane i zdravstvenih ustanova, osim vojnih, u kojima se vrše pregledi i ispitivanja, uređuju se ugovorom.

Visinu naknade za vršenje usluga ovlašćenih zdravstvenih ustanova odrediće Vlada, na osnovu predloga ministra odbrane uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra zdravlja.

Ugovor iz stava 2. ovog člana potpisuje ministar odbrane ili lice koje on ovlasti i ministar zdravlja odnosno lice koje on ovlasti.

Član 17.

Lekarski i drugi pregledi i psihološka ispitivanja radi utvrđivanja ocene sposobnosti za vojnu službu i regrutovanje vrše se najkasnije šest meseci pre upućivanja na služenje vojnog roka, a najranije u kalendarskoj godini u kojoj regrut navršava 19 godina.

Regruti koji se upućuju u posebne jedinice Vojske Srbije i kandidati za rezervne oficire podležu bezbedonosnoj proveri.

Propise po kojima se vrši bezbednosna provera regruta donosi ministar odbrane.

Član 18.

Regrutovanje vrše regrutne komisije koje obrazuje Ministarstvo odbrane.

Regrutnu komisiju sačinjavaju najmanje tri člana, od kojih jedan član mora biti lekar.

Broj regrutnih komisija je promenljiv, zavisno od broja regruta koji se regrutuju.

Član 19.

Regrutna komisija ocenjuje sposobnost regruta za vršenje vojne službe, određuje rod odnosno službu na osnovu stečenih kvalifikacija, znanja, veština i nalaza prethodno izvršenih lekarskih i drugih pregleda, kao i lekarskog pregleda prilikom regrutovanja.

Ocena regrutne komisije može biti:

sposoban za vojnu službu;

privremeno nesposoban za vojnu službu;

nesposoban za vojnu službu.

Ocena sposobnosti za vojnu službu može se dati samo na osnovu izvršenih lekarskih i drugih pregleda i psiholoških ispitivanja u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi.

Rod odnosno službu određenu na regrutovanju, regrutna komisija može izmeniti zbog potreba popune Vojske Srbije, promene zdravstvene sposobnosti regruta, naknadno stečenih kvalifikacija ili promene zanimanja i sticanja znanja značajnih za Vojsku Srbije.

Član 20.

Vojni obveznik koji je ocenjen privremeno nesposobnim za vojnu službu podleže ponovnim lekarskim i drugim pregledima i psihološkim ispitivanjima po isteku privremene nesposobnosti.

Vreme trajanja privremene nesposobnosti ne može se odrediti duže od kraja kalendarske godine u kojoj regrut navršava 27 godina.

Prilikom svakog regrutovanja, privremena nesposobnost se može odrediti u trajanju od jedne do tri godine.

Regrut može biti ocenjen privremeno nesposobnim za vojnu službu samo dva puta.

Prilikom trećeg regrutovanja, regrutna komisija donosi konačnu ocenu o njegovoj sposobnosti za vojnu službu.

Član 21.

Vojni obveznik koji je ocenjen nesposobnim za vojnu službu podleže ponovnom pregledu, na predlog teritorijalnog organa, koji je sačinjen po osnovu naknadno utvrđenih podataka od značaja za sposobnost za vojnu službu ili pribavljene medicinske dokumentacije da ocena nesposobnosti ne odgovara utvrđenom činjeničnom stanju.

Odluku o ponovnom pregledu za lice iz stava 1. ovog člana donosi ministar odbrane ili lice koje on ovlasti.

Član 22.

Radi obezbeđenja potrebnog nivoa popune Vojske Srbije regrutovanje se može vršiti i u vanrednom i ratnom stanju, u skladu sa propisima koji se donose za vanredno i ratno stanje.

Radi izvršenja regrutovanja u ratu, Plan regrutovanja za prvu godinu rata priprema se i izrađuje u miru.

Uput za popunu Vojske Srbije u ratu vrši se po teritorijalnom principu, a izuzetno eksteritorijalno.

Član 23.

Propise o merilima za ocenjivanje zdravstvene sposobnosti vojnih obveznika za vojnu službu i o lekarskim i drugim pregledima i psihološkim ispitivanjima vojnih obveznika radi utvrđivanja sposobnosti za vojnu službu donosi Vlada na predlog ministra odbrane.

Propise o načinu rada regrutnih komisija i o uslovima za određivanje rodova i službi u kojima će regrut služiti vojni rok donosi ministar odbrane.

Obaveza služenja vojnog roka

Član 24.

Obaveza služenja vojnog roka izvršava se služenjem vojnog roka u Vojsci Srbije sa oružjem ili bez oružja.

Služenje vojnog roka sa oružjem ili bez oružja traje šest meseci.

Član 25.

Na služenje vojnog roka upućuje se regrut koji je ocenjen sposobnim za vojnu službu u skladu sa članom 19. ovog zakona u kalendarskoj godini kada navršava 19 godina.

Upućivanje regruta na služenje vojnog roka naređuje ministar odbrane ili lice koje on ovlasti, saglasno Planu popune Vojske Srbije.

Član 26.

Regrut koji je upisan na fakultet odnosno drugu visoku školu ili strukovne studije upućuje se na služenje vojnog roka kada završi fakultet odnosno drugu visoku školu ili strukovne studije, ali najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Regrut iz stava 1. ovog člana dužan je da do kraja novembra tekuće godine teritorijalnom organu dostavi dokaz da je upisan na fakultet odnosno drugu visoku školu ili strukovne studije za svaku školsku godinu.

Član 27.

Regrut koji zahteva da bude upućen na služenje odnosno dosluženje vojnog roka biće upućen u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva, a najranije u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina.

Regrut koji se sa odobrenog privremenog boravka u inostranstvu vrati u zemlju i zatraži da bude upućen na služenje vojnog roka, upućuje se u prvom uputnom roku.

Član 28.

Ministar odbrane propisuje uslove po kojima vojni rok služi: regrut naučni radnik istraživač, koji radi na naučnoistraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju, vrhunski sportista i član reprezentacije Republike Srbije, koji na sportskim takmičenjima postiže vrhunske sportske rezultate i umetnik za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije.

Status regruta iz stava 1. ovog člana potvrđuje nadležno ministarstvo.

Član 29.

Regrut može biti upućen na služenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, regrut za koga se utvrdi da nije izvršio obaveze propisane ovim zakonom, pa zbog toga nije bio upućen na služenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina, upućuje se na služenje vojnog roka najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina, o čemu rešenje donosi teritorijalni organ.

Član 30.

Regrut koji ima visoku školsku spremu može biti izabran za slušaoca kursa za rezervne oficire ako ispunjava uslove propisane za regrute koji se upućuju u posebne jedinice Vojske Srbije.

Izbor regruta vrše teritorijalni organi prema godišnjem planu školovanja.

Način i uslove za izbor, postupak izbora regruta koji će se usavršavati za rezervne oficire propisuje ministar odbrane u skladu sa potrebama službe i propisima o vojnom školstvu.

Član 31.

Prilikom izbora slušalaca kursa za rezervne oficire, prvenstvo imaju regruti vojni stipendisti, regruti koji su sa boljim uspehom završili odgovarajuću školu i regruti mlađeg godišta.

Regrutu koji bude izabran za slušaoca kursa za rezervne oficire odrediće se rod odnosno služba u skladu sa spiskom struka i zanimanja koji su značajni za određivanje roda odnosno službe i vojnoevidencione specijalnosti regruta.

Član 32.

Na služenje vojnog roka ne upućuje se regrut:

koji je pravnosnažno osuđen na kaznu maloletničkog zatvora ili bezuslovno na kaznu zatvora zbog krivičnog dela (dok kaznu ne izdrži ili ne bude pušten na uslovni otpust);

prema kome je primenjena vaspitna mera ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi (dok traje mera koja je primenjena);

protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, osim za krivično delo izbegavanje vojne obaveze.

Regrut iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana može se uputiti na služenje vojnog roka po prethodno pribavljenom mišljenju ustanove u kojoj je lečen ili u kojoj je izdržavao kaznu zatvora o njegovom ponašanju tokom izdržavanja kazne ili lečenja najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.

Član 33.

Prigovor savesti podnosi se teritorijalnom organu kod kojeg se regrut vodi u evidenciji vojnih obveznika, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema poziva za upućivanje na služenje vojnog roka.

Pravo na služenje vojnog roka bez oružja ne može ostvariti regrut:

koji poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja;

koji je u poslednje tri godine podneo zahtev za nošenje ili držanje oružja;

koji je pravnosnažno osuđivan za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili za krivično delo sa elementima nasilja koji se goni po privatnoj tužbi;

koji je u poslednje tri godine pravnosnažno kažnjavan za izazivanje ili učestvovanje u neredima i tučama i protiv koga je pokrenut krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, osim za krivično delo izbegavanja vojne obaveze.

Član 34.

Komande, jedinice i ustanove Vojske Srbije u kojima se služenje vojnog roka vrši bez oružja određuje ministar odbrane, na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Član 35.

Vojni obveznici koji vojni rok služe bez oružja raspoređuju se na dužnosti i zadatke na kojima nije potrebno nošenje i upotreba oružja.

U ostalim pravima i dužnostima izjednačeni su sa vojnim obveznicima koji vojni rok služe sa oružjem.

Član 36.

Vojnik koji odsluži vojni rok otpušta se iz Vojske Srbije i postaje lice u rezervnom sastavu, a pod uslovima propisanim zakonom može postati i rezervni podoficir odnosno rezervni oficir.

Vojni obveznik koji je oslobođen služenja vojnog roka pod uslovima propisanim zakonom, prevodi se u rezervni sastav Vojske Srbije prema svojoj školskoj spremi i radnom iskustvu.

Član 37.

Redovno odsustvo vojnika na služenju vojnog roka sa oružjem ili bez oružja traje 10 dana.

Za naročito zalaganje, rad i vrhunske rezultate vojnika na služenju vojnog roka sa oružjem ili bez oružja, nadležni starešina može nagraditi odsustvom u trajanju do 10 dana.

Vojniku za svako dobrovoljno davanje krvi pripada pravo na dva dana odsustva, izuzimajući dan davanja krvi.

Akt o redovnom, nagradnom i odsustvu po osnovu dobrovoljnog davanja krvi, donosi nadležni starešina a vreme odobrenog odsustva, iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, uračunava se u vreme provedeno na odsluženju vojnog roka.

Član 38.

Vojnicima na služenju vojnog roka može se izreći disciplinska mera zabrana izlaska iz kasarne ili drugog vojnog objekta u trajanju do 15 dana za postupanje koje je protivno obavezi vršenja vojne dužnosti ustanovljenoj zakonom, Pravilom službe i drugim propisima, naređenjima i drugim aktima nadležnih starešina koja se tiču službe.

Povrede vojne discipline za koje se izriče mera zabrana izlaska iz kasarne ili drugog vojnog objekta, kao i postupak za izricanje disciplinske mere zabrane izlaska iz kasarne ili drugog vojnog objekta, svojim aktom bliže uređuje predsednik Republike, na predlog ministra odbrane.

Odlaganje, prekid i oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka

Član 39.

Služenje vojnog roka se odlaže regrutu:

koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita članova porodice lica na obaveznoj vojnoj službi stekne svojstvo hranioca porodice (dok te okolnosti traju);

članu domaćinstva, ako se drugi član tog domaćinstva već nalazi na služenju vojnog roka (dok taj član ne odsluži vojni rok);

ako bi usled smrti ili teške bolesti u porodici ( supružnik, deca rođena u braku, vanbračnoj zajednici, usvojena ili uzeta na izdržavanje, i srodnici u pravoj liniji pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu), ili usled elementarne nepogode porodica regruta bila dovedena u težak materijalni položaj njegovim upućivanjem na služenje vojnog roka (dok ti razlozi postoje);

koji je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika (do završetka pripravničkog staža);

koji je primljen u radni odnos na neodređeno vreme, a zbog upućivanja na služenje vojnog roka ne bi bio u mogućnosti da se javi na rad u vreme koje mu je određeno, kao i regrutu koji je u radnom odnosu na određeno vreme, a ima dokaz da će posle isteka određenog vremena biti primljen u radni odnos na neodređeno vreme, a najduže do godinu dana;

koji u porodičnom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za privređivanje, a neophodno je da obavi neodložne poljoprivredne radove;

koji se iz inostranstva vratio u zemlju radi služenja vojnog roka, a nije u mogućnosti da porodicu zbrine do dana upućivanja u Vojsku Srbije.

Regrut iz stava 1. ovog člana podnosi zahtev teritorijalnom organu kod kojeg se vodi u evidenciji u roku od osam dana od dana prijema poziva za upućivanje na služenje vojnog roka. Regrut koji boravi u inostranstvu zahtev teritorijalnom organu može dostaviti i preko diplomatsko – konzularnog predstavništva Republike Srbije.

Regrutu iz stava 1. ovog člana služenje vojnog roka odlaže se najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Član 40.

Po zahtevu nadležnog ministarstva služenje vojnog roka odlaže se regrutu:

naučnom radniku istraživaču, koji radi na naučnoistraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju;

vrhunskom sportisti i članu reprezentacije Republike Srbije, zbog učešća na svetskim i evropskim takmičenjima i olimpijskim igrama;

umetniku radi učešća na manifestacijama od značaja za Republiku Srbiju.

Služenje vojnog roka odlaže se regrutu iz stava 1. ovog člana do godinu dana, a najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se Ministarstvu odbrane u roku od 15 dana od dana prijema poziva.

Član 41.

Služenje vojnog roka prekida se vojniku:

koji je ocenjen privremeno nesposobnim za vojnu službu (dok traje nesposobnost);

koji je u toku služenja vojnog roka pravnosnažnom presudom suda osuđen na kaznu maloletničkog zatvora ili na bezuslovnu kaznu zatvora i pozvan na izdržavanje kazne zatvora (dok kaznu ne izdrži);

protiv koga je pre i u toku služenja vojnog roka pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, učinjenog pre stupanja na služenje vojnog roka ili u toku služenja vojnog roka (do okončanja krivičnog postupka), osim za krivična dela izbegavanja vojne obaveze;

koji je primljen na školovanje u vojnu školu ili školu unutrašnjih poslova, u roku od tri dana od dana kada je jedinica primila odluku o njegovom prijemu na školovanje;

koji je primljen na specijalizaciju ili poslediplomsko usavršavanje u zemlji i inostranstvu, dok školovanje traje, a najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.

Vojnik koji je ocenjen nesposobnim za vojnu službu otpušta se sa služenja vojnog roka u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti nalaza, ocene i mišljenja nadležne vojno lekarske komisije.

Član 42.

Vojniku se služenje vojnog roka, na njegov zahtev, može prekinuti zbog elementarne nepogode, smrti ili teške bolesti člana porodice, ako bi njegova porodica bila dovedena u težak položaj zbog njegove odsutnosti dok postoje ti razlozi, a najkasnije do godinu dana.

Po obrazloženom zahtevu nadležnog ministarstva može se prekinuti služenje vojnog roka vojniku naučnom radniku istraživaču (radi učešća u naučnoistraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju), vrhunskom sportisti i članu reprezentacije Republike Srbije (radi učešća na svetskim i evropskim takmičenjima i olimpijskim igrama) i umetniku (radi učešća na manifestacijama od interesa za Republiku Srbiju), dok traju razlozi, a najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj regrut navršava 27 godina.

Zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi se starešini jedinice ranga komandanta brigade ili istom u kojoj vojnik služi vojni rok.

Član 43.

Vojnik kome je prekinuto služenje vojnog roka po odredbama člana 41. stav 1. tač. 1) do 4) i člana 42. ovog zakona, uputiće se na dosluženje vojnog roka po prestanku razloga za prekidanje služenja vojnog roka, a najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, vojnik kome je prekinuto služenje vojnog roka neće se uputiti na dosluženje vojnog roka, ako mu je do kraja služenja vojnog roka ostalo manje od 30 dana.

Vojnika iz stava 2. ovog člana Ministarstvo odbrane rešenjem prevodi u rezervni sastav danom kada mu je prekinuto služenje vojnog roka.

Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana vojnik iz člana 41. stav 1. tačka 1) ovog zakona prevodi se u rezervni sastav nakon ponovnog ocenjivanja zdravstvene sposobnosti, ukoliko je ocenjen sposobnim za vojnu službu.

Član 44.

Vreme koje student Vojne akademije provede na studiranju u Vojnoj akademiji, nakon prvih šest meseci, računa se kao vreme (u danima) provedeno na služenju vojnog roka.

Član 45.

Od obaveze služenja vojnog roka oslobađa se regrut:

koji je ocenjen nesposobnim za vojnu službu;

koji stekne državljanstvo Republike Srbije prijemom ili na osnovu međunarodnih ugovora, ako je u zemlji čiji je bio državljanin regulisao obavezu služenja vojnog roka odnosno ako je navršio 27 godina života;

koji pored državljanstva Republike Srbije ima državljanstvo i druge države, a u toj državi je regulisao obavezu služenja vojnog roka;

koji je stekao svojstvo profesionalnog vojnog lica u skladu sa zakonom;

koji je završio Kriminalističko-policijsku akademiju i stekao svojstvo ovlašćenog službenog lica Ministarstva unutrašnjih poslova;

koji je završio odgovarajuću školu odnosno kurs u Ministarstvu unutrašnjih poslova i stekao svojstvo ovlašćenog službenog lica u skladu sa zakonom i na poslovima ovlašćenog službenog lica proveo najmanje dve godine.

Član 46.

U služenje vojnog roka ne računa se:

vreme na lečenju i bolovanju zbog onesposobljenja izazvanog u nameri da se izbegne služenje vojnog roka ili da bude raspoređen na lakšu dužnost (ako je to utvrđeno pravnosnažnom presudom nadležnog suda);

vreme u samovoljnom odsustvovanju i bekstvu iz Vojske Srbije koje je neprekidno trajalo najmanje 24 časa;

vreme za koje je vojnik lišen slobode i zadržan od organa unutrašnjih poslova i vreme provedeno u pritvoru koji je protiv njega određen u krivičnom postupku (ako je to vreme pravnosnažnom presudom uračunato u kaznu zbog izvršenog krivičnog dela);

vreme na izdržavanju disciplinske mere zabrane izlaska iz kasarne ili drugog vojnog objekta koju nadležni vojni starešina, prema propisima o vojnoj disciplini izriče u ukupnom trajanju od preko dva dana.

Posebna prava po osnovu služenja vojnog roka sa oružjem

Član 47.

Vojniku koji vojni rok služi sa oružjem, u skladu sa ovim zakonom, obezbeđuje se dodatak na novčana primanja iz člana 91. Zakona o Vojsci Srbije.

Visinu dodatka određuje ministar odbrane, na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Rezervni sastav

Član 48.

Rezervni sastav obuhvata:

rezervni sastav Vojske Srbije;

rezervni sastav civilne zaštite i drugih snaga odbrane;

neraspoređene vojne obveznike.

Obavezi služenja u rezervnom sastavu podležu vojni obveznici:

koji su odslužili vojni rok;

koji su, po odredbama ovog zakona, regulisali obavezu služenja vojnog roka na drugi način (ako su ocenjeni sposobnim za vojnu službu);

žene vojni obveznici koje se vode u evidenciji.

Vojni obveznici u rezervnom sastavu se vode u evidenciji kao rezervni oficiri, rezervni podoficiri i vojnici u rezervi.

Rezervni sastav civilne zaštite i drugih snaga odbrane čine lica koja su vojnu obavezu regulisala izvršenjem civilne službe i, po potrebi, vojni obveznici koji nisu na ratnom rasporedu u Vojsci Srbije.

Član 49.

Obaveze lica u rezervnom sastavu nastaju od dana otpuštanja sa služenja vojnog roka ili civilne službe, od dana kada je obaveza služenja vojnog roka i civilne službe regulisana na drugi način, odnosno od dana prestanka profesionalne vojne službe, i traju do kraja kalendarske godine u kojoj vojni obveznik (muškarac) navršava 60 godina života.

Obaveze lica u rezervnom sastavu za žene nastaju početkom kalendarske godine u kojoj navršavaju 19 godina i traju do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 50 godina.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, na vežbu se ne poziva žena za vreme trudnoće, vojni obveznik čiji je bračni drug pozvan na vojnu vežbu, samohrani roditelj (ako ima dete mlađe od 15 godina) i žena čiji bračni drug nije pozvan na vojnu vežbu (ako ima dete mlađe od 10 godina).

Za vreme vanrednog ili ratnog stanja, predsednik Republike može produžiti trajanje obaveza lica u rezervnom sastavu za rezervne podoficire i rezervne oficire i posle isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana.

U slučaju vanrednog ili ratnog stanja predsednik Republike može narediti da se vojnici kojima je istekao vojni rok i civilna služba po ovom zakonu, neposredno po odsluženju vojnog roka ili civilne službe zadrže u Vojsci Srbije i civilnoj službi kao lica u rezervnom sastavu.

Član 50.

Vojni obveznici koji su odslužili vojni rok, a imaju raspored u Ministarstvu unutrašnjih poslova ne pozivaju se na vojnu vežbu već svoje obaveze izvršavaju prema Zakonu o policiji.

Član 51.

Lica u rezervnom sastavu mogu biti pozivana na vojne vežbe i vežbe civilne zaštite.

Lice u rezervnom sastavu može biti pozvano na vežbu najviše do 90 dana u toku jedne godine.

Vojna obaveza u rezervnom sastavu se izvršava i učešćem vojnih obveznika na vežbama, kursevima i drugim oblicima vojne i civilne obuke i izvršavanjem drugih dužnosti propisanih ovim zakonom i drugim zakonima, a u slučaju vanrednog ili ratnog stanja stupanjem u Vojsku Srbije, angažovanjem u civilnoj zaštiti, izvršavanjem određenih vojnih dužnosti i poslova u drugim snagama odbrane.

Izuzetno, predsednik Republike za vreme vanrednog ili ratnog stanja može narediti da se pozovu na vežbu lica:

u rezervnom sastavu koja su završila vežbu u trajanju propisanom odredbom stava 2. ovog člana;

u rezervnom sastavu koja su navršila godine života iz člana 49. st. 1. i 2. ovog zakona.

Član 52.

Licu u rezervnom sastavu se na njegov zahtev vežba prekida odnosno odlaže:

ako je bolesno (do narednog pozivanja po njegovom ozdravljenju);

ako je iz njegovog domaćinstva u isto vreme pozivan drugi član domaćinstva ili se već nalazi na služenju vojnog roka (dok se on ne vrati);

ako u vreme vežbe polaže ispite i ako bi odlaskom na vežbu bilo sprečeno da završi školsku godinu (dok takav razlog postoji);

ako se u vreme vežbe nalazi na pripremama radi učešća na evropskim i svetskim sportskim takmičenjima i olimpijskim igrama;

ako učestvuje u međunarodnim naučnim, istraživačkim i umetničkim manifestacijama ili treba da obavlja poslove koji su od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju (dok manifestacije i poslovi traju);

ako bi usled smrti ili teške bolesti u domaćinstvu odnosno usled elementarne nepogode domaćinstvo bilo dovedeno u težak materijalni ili socijalni položaj njegovim odlaskom na vežbu (dok takvo stanje u domaćinstvu traje).

Ako u mestu u kojem boravi lice u rezervnom sastavu vlada zarazna bolest, vežba se tom licu odlaže dok zarazna bolest traje.

Licu u rezervnom sastavu vežba se može, izuzetno, odložiti zbog neodložnih potreba službe ako to zatraži državni organ, privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik kod kojeg je to lice zaposleno (dok takva potreba postoji).

Vežba koja traje duže od tri dana može se registrovanom poljoprivredniku i drugom licu koje samostalno obavlja privrednu delatnost, odložiti zbog neodložnih radova, ako u njegovom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za privređivanje.

Član 53.

Zahtev za odlaganje vežbe podnosi se teritorijalnom organu kod kojeg se lice vodi u evidenciji u roku od osam dana od dana prijema poziva za vežbu.

O odlaganju i prekidu obučavanja, vežbe ili angažovanja vojnih obveznika iz aktivne rezerve odlučuje nadležni starešina Vojske Srbije.

Ako se odlaganje zatraži zbog razloga navedenih u članu 52. stav 1. tač. 1), 4), 5) i 6) ovog zakona zahtev se može podneti i kad nastane razlog za odlaganje vežbe.

Rešenje o prekidu vežbe licu u rezervnom sastavu donosi nadležni starešina Vojske Srbije na položaju komandanta samostalnog bataljona i viši, odnosno nadležno lice organa civilne zaštite ili državnog organa.

Član 54.

Aktivna rezerva predstavlja obučeni rezervni sastav Vojske Srbije koji se angažuje za popunu jedinica Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, radi izvršavanja zadataka u određenom vremenskom periodu i čija su prava i dužnosti regulisana zakonom i zaključenim ugovorom.

Lica iz aktivne rezerve imaju ratni raspored u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i Ministarstvu odbrane sa kojima su sklopili ugovor o angažovanju u svojstvu pripadnika aktivne rezerve.

Pripadnici aktivne rezerve se angažuju na zadacima održavanja operativne i funkcionalne sposobnosti, obučavanja, angažovanja u misijama i na drugim zadacima, u skladu sa zaključenim ugovorom. Planskim i intenzivnijim obučavanjem i kondiciranjem pripadnika aktivne rezerve obezbeđuje se viši stepen osposobljenosti u odnosu na lica iz pasivne rezerve, radi popune komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije kojima je određen viši stepen operativne i funkcionalne sposobnosti.

Pripadnici aktivne rezerve se pozivaju u toku kalendarske godine na obučavanje do 45 dana, a na izvršenje misija i zadataka do šest meseci.

Pasivnu rezervu čine pripadnici rezervnog sastava, koji imaju ratni raspored u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, Ministarstvu odbrane, državnim organima, civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane.

Pripadnici pasivne rezerve se raspoređuju načelno po teritorijalnom principu.

Pripadnici pasivne rezerve se angažuju i za izvršavanje zadataka pružanja pomoći stanovništvu i spasavanju materijalnih dobara usled prirodnih katastrofa i drugih nesreća.

Pripadnici pasivne rezerve pozivaju se na obučavanje u toku kalendarske godine do 15 dana.

Član 55.

Popuna Vojske Srbije aktivnom rezervom se vrši na osnovu javno raspisanog konkursa. Opšte uslove za službu u aktivnoj rezervi propisuje Vlada, na predlog ministra odbrane.

Posebne uslove određuje Ministarstvo odbrane na predlog Generalštaba Vojske Srbije, a preciziraju se prilikom raspisivanja konkursa u zavisnosti od potreba službe i odobrenog plana.

Pripadnik aktivne rezerve može biti vojni obveznik koji ispunjava propisane opšte uslove iz stava 1. ovog člana, i posebne uslove određene konkursom, a koji se tiču vojnostručne osposobljenosti i stepena stručne spreme, specijalnosti, usavršavanja, medicinsko – psihološke i fizičke sposobnosti i bezbednosnih uslova za angažovanje na formacijskom mestu za koje se zaključuje ugovor.

Broj i strukturu lica (po činu, rodu, službi, specijalnosti i jedinicama) sa kojima se može zaključiti ugovor o angažovanju u aktivnoj rezervi, na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije, odobrava ministar odbrane za svaku kalendarsku godinu.

Sa potrebnim brojem lica koja ispunjavaju opšte i posebne uslove zaključuje se ugovor o aktivnoj rezervi i pojedinačni ugovori o izvršavanju konkretnih zadataka od značaja za odbranu ili potrebe Vojske Srbije.

Član 56.

Ugovorom o aktivnoj rezervi se uređuju uslovi, vreme, način i poslovi za koje se angažuju, prava i obaveze za vreme izvršavanja stručnih poslova u Ministarstvu odbrane i vojnih dužnosti u Vojsci Srbije.

Vojni obveznik primljen u aktivnu rezervu zaključuje tipski ugovor sa jedinicom ranga brigade ili višeg o služenju u aktivnoj rezervi. Ugovor se zaključuje na period do dve godine i može se produžavati najduže do godine u kojoj lice puni 45 (za vojnike i podoficire) odnosno 55 (za oficire) godina. Ugovorom se regulišu obostrane obaveze, prava i dužnosti.

Bitne elemente ugovora iz stava 1. ovog člana propisuje ministar odbrane, na osnovu predloga načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Član 57.

Pojedinačne ugovore o angažovanju na izvršavanju konkretnih misija i zadataka od značaja za odbranu i izvršavanje vojnih dužnosti zaključuju se na osnovu utvrđenih potreba Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Generalštab Vojske Srbije utvrđuje i vodi posebnu evidenciju specijalnosti za koje se mogu anagažovati lica u aktivnoj rezervi.

Pojedinačan ugovor se zaključuje u skladu sa uslovima utvrđenim propisima o Vojsci Srbije i Ugovorom o angažovanju u aktivnoj rezervi.

Član 58.

Lice u rezervnom sastavu kod koga je nastala promena zdravstvenog stanja, na njegov zahtev i po nalogu teritorijalnog organa, upućuje se na lekarske i druge preglede i psihološka ispitivanja radi utvrđivanja sposobnosti za vojnu službu.

Rešenje o oceni sposobnosti za vojnu službu i o promeni roda odnosno službe lica iz stava 1. ovog člana, regrutna komisija upisuje u zdravstvenu knjižicu i vojnu knjižicu lica u rezervnom sastavu.

Član 59.

Za lica u rezervnom sastavu, prema potrebama popune Vojske Srbije i potrebama civilne zaštite i drugih snaga odbrane, određuje se i saopštava ratni raspored u Vojsci Srbije i raspored u civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane za vreme vanrednog i ratnog stanja.

Za lica u rezervnom sastavu koja su vojni rok služila bez oružja i u civilnoj službi određuje se i saopštava raspored u civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane.

Podaci o ratnom rasporedu su tajna.

Lice u rezervnom sastavu ne može stupiti u službu stranih oružanih snaga ili zasnivati bilo kakav odnos s tim snagama, bez prethodnog odobrenja ministra odbrane.

Član 60.

Starešina vojne jedinice na položaju komandanta bataljona i istom i starešina organa civilne zaštite ili državnog organa koji je obrazovao jedinicu civilne zaštite, zahtev za pozivanje vojnih obveznika radi obučavanja, vojnih vežbi i izvršavanja misija i zadataka dostavlja teritorijalnom organu Ministarstva odbrane, najkasnije 60 dana pre dana predviđenog za javljanje vojnih obveznika.

Teritorijalni organ kod kojeg se vojni obveznik vodi u evidenciji vrši pozivanje vojnih obveznika nakon dobijanja saglasnosti od pretpostavljenog organa, a pozive vojnim obveznicima dostavlja najkasnije 30 dana pre predviđenog dana javljanja vojnog obveznika.

Za vežbu mobilizacijske gotovosti, mobilizaciju i u uslovima vanrednog i ratnog stanja pozivanje vojnih obveznika vrši se bez vremenskog ograničenja iz stava 1. i 2. ovog člana.

Boravak vojnih obveznika u inostranstvu

Član 61.

Regrut ili lice u rezervnom sastavu koji namerava da boravi u inostranstvu duže od šest meseci dužno je da se javi teritorijalnom organu Ministarstva odbrane kod kojeg se vodi u evidenciji i pribavi odobrenje Ministarstva odbrane.

Odobrenje za boravak u inostranstvu neće se izdati regrutu i licu u rezervnom sastavu ako je:

pozvan na izvršenje vojne obaveze;

proglašeno vanredno ili ratno stanje;

pod istragom ili je pokrenut prekršajni ili krivični postupak za dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, državnih organa i Vojske Srbije propisanih Krivičnim zakonikom;

izbegao regrutnu obavezu svojom krivicom.

Odobrenje za boravak u inostranstvu se izdaje regrutu ukoliko nema smetnji propisanih u stavu 2. ovog člana u trajanju do dve godine, a najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj regrut navršava 27 godina.

Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana u opravdanim situacijama odobrenje za boravak u inostranstvu može se izdati do kraja kalendarske godine u kojoj regrut navršava 30 godina.

Način, uslove i postupak izdavanja odobrenja iz stava 1. ovog člana propisaće ministar odbrane.

Član 62.

Prava i obaveze vojni obveznik u inostranstvu ostvaruje preko nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u inostranstvu, u skladu sa posebnim propisima i ovim zakonom.

Diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu imaju obavezu da za potrebe izvršavanja vojne obaveze lica iz stava 1. ovog člana vode posebnu evidenciju vojnih obveznika propisanu ovim zakonom i propisima za njegovo izvršavanje.

Regrutu koji boravi u inostranstvu, odobrenje za stalni boravak odnosno za produženje privremenog boravka u inostranstvu izdaje diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kod kojeg se vodi u evidenciji.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije pre donošenja rešenja o boravku u inostranstvu je dužno da od teritorijalnog organa pribavi podatke o smetnjama iz člana 61. stav 2. ovog zakona u čijoj se evidenciji regrut vodi.

Odobrenje za boravak u inostranstvu diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije izdaje najkasnije do kraja juna kalendarske godine u kojoj regrut navršava 30 godina života.

Član 63.

U skladu sa bezbednosnim rizicima i pretnjama, posebnim zakonom se, zbog potreba odbrane i bezbednosti zemlje, delimično mogu ograničiti putovanje i boravak u inostranstvu vojnih obveznika određenih kategorija ili specijalnosti koje su od posebnog značaja za odbranu zemlje i popunu Vojske Srbije, civilnu zaštitu i druge snage odbrane.

Član 64.

Regrut odnosno lice u rezervnom sastavu koji je otputovao u inostranstvo na boravak duži od jedne godine, dužan je da se prijavi nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu radi uvođenja u vojnu evidenciju koju vodi diplomatsko-konzularno predstavništvo, u roku od 30 dana od dana prelaska državne granice.

Lice koje boravi u inostranstvu je dužno da se u kalendarskoj godini u kojoj navršava 18 godina, prijavi diplomatsko-konzularnom predstavništvu republike Srbije radi uvođenja u vojnu evidenciju.

Podaci iz evidencije vojnih obveznika iz stava 2. ovog člana, obavezno se dostavljaju i nadležnom teritorijalnom organu prema poslednjem prebivalištu ili boravištu vojnog obveznika pre odlaska u inostranstvo, a jednom godišnje se vrši usklađivanje i ažuriranje sa podacima u jedinstvenoj evidenciji vojnih obveznika.

Član 65.

Vojnom obvezniku neće se dati saglasnost za otpust iz državljanstva Republike Srbije ako nije regulisao obavezu služenja vojnog roka na zakonom propisan način.

Član 66.

Dvojni državljanin je vojni obveznik Republike Srbije koji pored državljanstva Republike Srbije ima i državljanstvo druge države sa kojom je potvrđen međunarodni ugovor, pod uslovom uzajamnosti.

Regrut dvojni državljanin koji nije regulisao obavezu služenja vojnog roka u drugoj državi, a vratio se i opredelio da stalno živi na teritoriji Republike Srbije upućuje se na služenje vojnog roka u skladu sa ovim zakonom.

Regrut dvojni državljanin koji nije regulisao obavezu služenja vojnog roka ni u jednoj od država čiji je državljanin i navršio je 27 godina, a stalno živi u inostranstvu, po službenoj dužnosti rešenjem teritorijalnog organa, prevodi se u rezervni sastav u svojstvu lica u rezervnom sastavu koje je služenje vojnog roka regulisalo u civilnoj službi.

Regrut dvojni državljanin koji je regulisao obavezu služenja vojnog roka u drugoj državi prevodi se u rezervni sastav.

Dokazi o državljanstvu druge države i uverenje kojim se dokazuje regulisana obaveza služenja vojnog roka u toj državi predaju se, u originalu i overenom prevodu na srpski jezik, teritorijalnom organu u mestu gde se podaci o licu vode u evidenciji ili preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije.

Naknade za vršenje vojne obaveze

Član 67.

Regrut odnosno lice u rezervnom sastavu koje je pozvano u vezi sa vršenjem vojne obaveze ima pravo na naknadu troškova za prevoz sredstvima javnog saobraćaja od mesta prebivališta do mesta javljanja za izvršenje vojne obaveze.

Vojniku na služenju vojnog roka sa oružjem ili bez oružja pripadaju troškovi putovanja prilikom korišćenja redovnog i nagradnog odsustva i otpusta odnosno prekida služenja vojnog roka.

Član 68.

Naknada za vreme vršenja vojne obaveze pripada licu u rezervnom sastavu:

koje je u radnom odnosu;

koje samostalno obavlja registrovanu privrednu ili drugu profesionalnu delatnost;

koje prima penziju ili novčanu naknadu zbog privremene nezaposlenosti;

koje nije zaposleno ili koje samostalno ne obavlja registrovanu privrednu ili drugu profesionalnu delatnost i koje ne prima penziju ili novčanu naknadu zbog privremene nezaposlenosti;

koje obavlja poljoprivrednu delatnost (zemljoradnik).

Rezervnom oficiru odnosno rezervnom podoficiru za vreme vojne službe pripadaju plata i posebne naknade koje su prema odredbama Zakona o Vojsci Srbije utvrđene za profesionalnog oficira odnosno profesionalnog podoficira istog čina na istoj dužnosti.

Naknade predviđene odredbama ovog člana ne pripadaju licu u rezervnom sastavu pozvanom na vežbu koja traje do 48 časova. Za to vreme pripadaju mu besplatna ishrana i smeštaj, ako vežba traje duže od osam časova.

Vrstu, visinu i način isplate naknada za vršenje vojne obaveze propisuje Vlada na predlog ministra odbrane.

Član 69.

Pored naknada propisanih u ugovoru, pripadniku aktivne rezerve pripada i novčana naknada u visini koju odredi ministar odbrane za svaki mesec dok traje ugovor.

Naknada iz stava 1. ovog člana ne pripada pripadniku aktivne rezerve za vreme kada mu pripada plata za angažovanje u aktivnoj rezervi.

Član 70.

Za vreme angažovanja, mimo redovnog godišnjeg obučavanja, vojnim obveznicima iz aktivne rezerve miruju prava i obaveze iz radnog odnosa kod poslodavca, pod uslovima propisanim odredbama Zakona o radu.

Sa poslodavcem iz stava 1. ovog člana ministar odbrane ili lice koje on ovlasti zaključiće ugovor o poslovnoj saradnji na izvršavanju poslova od značaja za odbranu u skladu sa zakonom.

Ministarstvo odbrane vodi posebnu evidenciju zaključenih ugovora o aktivnoj rezervi i ugovora o radu na određeno vreme zaključenih sa izabranim licima i ugovora o poslovnoj saradnji sa njihovim poslodavcima.

Zbog angažovanja u vojnoj službi, pripadniku aktivne rezerve ne može prestati radni odnos, niti zbog toga može biti u neravnopravnom položaju u odnosu na druga zaposlena lica u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa.

Evidencija vojnih obveznika

Član 71.

O vojnim obveznicima jedinstvenu evidenciju vodi Ministarstvo odbrane.

Teritorijalni organi vode posebne evidencije vojnih obveznika za vreme regrutne obaveze, obaveze služenja vojnog roka i obaveza lica u rezervnom sastavu, za teritoriju za koju je obrazovan.

Član 72.

Vojni obveznik se vodi u evidenciji prema mestu prebivališta.

Vojni obveznik koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme na teritoriji na kojoj nema prebivalište vodi se prema mestu u kojem se nalazi u radnom odnosu na neodređeno vreme, ako je u tom mestu prijavio boravak.

Član 73.

Evidenciju vojnih obveznika koji borave u inostranstvu duže od jedne godine vode i diplomatsko-konzularna predstavništva.

Član 74.

Po zahtevu teritorijalnog organa, državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica dužni su da dostave podatke potrebne za vođenje evidencije kao i da ažuriraju podatke o izvršenim promenama u evidencijama koje su u njihovoj nadležnosti.

Član 75.

Vojnom obvezniku koji se vodi u evidenciji izdaje se vojna knjižica.

Vojna knjižica je lična javna isprava kojom vojni obveznik dokazuje izvršenje vojne obaveze i svoj identitet dok je u vojnoj službi.

Zabranjeno je iznošenje vojne knjižice iz Republike Srbije.

Obrazac vojne knjižice i način njenog izdavanja propisuje ministar odbrane.

Član 76.

Regrut i lice u rezervnom sastavu su dužni da u roku od osam dana od dana nastale promene teritorijalnom organu kod kojeg se vode u evidenciji prijave:

promenu stanovanja (novu adresu);

promenu prebivališta;

svaku promenu zdravstvenog stanja značajnu za sposobnost za vojnu službu;

vrstu i mesto obavljanja registrovane samostalne ili preduzetničke delatnosti odnosno druge profesionalne delatnosti;

povratak sa služenja vojnog roka;

gubitak vojne knjižice;

upis ili obnovu školske godine;

i druge podatke od značaja za izvršavanje vojne obaveze.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da prijave boravak u inostranstvu duži od tri meseca u roku od osam dana pre odlaska, a povratak iz inostranstva u roku od osam dana od dana dolaska u mesto prebivališta.

Član 77.

O promenama podataka na osnovu odluka nadležnih organa i evidencija koje se vode po službenoj dužnosti kao i presudama suda koje se odnose na krivična dela protiv državnih organa i Vojske Srbije, državni organ, odnosno nadležni sud izveštavaju teritorijalni organ kod kojeg se vojni obveznik vodi u evidenciji, u roku od 15 dana od dana nastale promene i to:

o promeni ličnog imena, o sticanju i prestanku državljanstva Republike Srbije – organ koji je o tome doneo pravnosnažno rešenje;

o pokretanju, obustavi ili prekidu krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, o pravnosnažnoj osudi na kaznu maloletničkog zatvora, kaznu zatvora ili novčanu kaznu, o pravnosnažno izrečenoj zavodskoj vaspitnoj meri ili merama bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj organizaciji i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj organizaciji i o upućivanju na izdržavanje kazne maloletničkog zatvora ili zatvora – nadležni sud;

o kazni zatvora izrečenoj zbog prekršaja – organ koji je kaznu izrekao;

o otpuštanju sa izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora – organ, odnosno ustanova koja je vojnog obveznika otpustila sa izdržavanja kazne.

Obaveštenje o smrti ili proglašenju nestalog vojnog obveznika za umrlog, organ koji je izvršio upis činjenice smrti u matičnu knjigu umrlih, dostavlja teritorijalnom organu kod kojeg se lice vodilo u evidenciji.

Privredno društvo, pravno lice ili organizacija čijim se posredovanjem vojni obveznik zaposli u inostranstvu ili angažuje na radovima dužim od tri meseca u inostranstvu, dužno je da obavesti teritorijalni organ u roku od osam dana od dana odlaska vojnog obveznika u inostranstvo.

Odsutnost vojnog obveznika iz prebivališta, odnosno boravišta iz nepoznatih razloga duže od tri meseca prijavljuje član porodice sa kojom je živeo u zajedničkom domaćinstvu, a ako je živeo odvojeno od porodice i bio zaposlen – odgovorno lice u državnom organu i pravnom licu koje vode evidenciju zaposlenih lica odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost kod koga je odsutni obveznik zaposlen.

Prijavu odsutnosti vojnog obveznika iz nepoznatih razloga navedena lica iz stava 4. ovog člana dužna su da podnesu u roku od osam dana po isteku roka od tri meseca od dana njegove odsutnosti.

Član 78.

Uputstvo o vođenju evidencije vojnih obveznika donosi ministar odbrane.

Upravni postupak

Član 79.

Rešenje o regulisanju vojne obaveze donosi teritorijalni organ kod kojeg se lice vodi u evidenciji.

Po žalbi protiv rešenja iz stava 1. ovog člana odlučuje drugostepeni teritorijalni organ Ministarstva odbrane.

Starešina komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije na položaju komandanta bataljona ili starešina njemu ravnog ili višeg položaja donosi rešenje o regulisanju obaveze služenja vojnog roka vojnika iz jedinice odnosno ustanove kojom komanduje.

Po žalbi protiv rešenja starešine iz stava 3. ovog člana rešava starešina komande, jedinice ili ustanove Vojske Srbije, neposredno pretpostavljen starešini koji je doneo prvostepeno rešenje.

Žalba podneta protiv rešenja koje je doneseno u vezi sa izvršenjem vojne obaveze ne zadržava izvršenje tog rešenja.

Žalbu na odluku regrutne komisije rešava drugostepeni teritorijalni organ.

Protiv rešenja po žalbi na odluku regrutne komisije može se pokrenuti upravni spor.

Žalbu na odluku diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u vezi sa izvršenjem vojne obaveze vojnog obveznika na boravku u inostranstvu rešava ministar odbrane ili lice koga on ovlasti.

Nadzor

Član 80.

Nadzor i kontrolu sprovođenja vojne obaveze i pravilnost rada prvostepenih i drugostepenih organa koji odlučuju o pravima i dužnostima vojnih obveznika vrši Ministarstvo odbrane.

Član 81.

Posebne takse na podneske u vezi sa izvršavanjem vojne obaveze regulišu se u skladu sa zakonom.

III. RADNA OBAVEZA

Član 82.

Radna obaveza je pravo i dužnost građana Republike Srbije koja se izvršava na radnim mestima, odnosno na određenim poslovima i zadacima u uslovima vanrednog ili ratnog stanja, u skladu sa Planom odbrane Republike Srbije.

Organi jedinica lokalne samouprave odgovorni su da obezbede neposredno zadovoljavanje potreba građana u vanrednom ili ratnom stanju preko javnih preduzeća, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika na teritoriji svoje nadležnosti.

Član 83.

Građani izvršavaju radnu obavezu u skladu sa zakonima i podzakonskim propisima kojima se uređuje oblast odbrane, civilne zaštite i rada.

Propise o načinu i postupku izvršavanja radne obaveze donosi Vlada, na predlog ministra odbrane.

Radna obaveza u državnim organima i pravnim licima od značaja za odbranu

Član 84.

Obveznik radne obaveze radnu obavezu izvršava obavljanjem poslova i zadataka u državnim organima, privrednim društvima, drugim pravnim licima i kod preduzetnika u delatnostima od posebnog značaja za odbranu i zaštitu i spasavanje (u daljem tekstu: državni organi i pravna lica), na koje je raspoređen prema aktu o ratnoj organizaciji i sistematizaciji, spisku dužnosti i Planu popune, a na osnovu zahteva ili naloga nadležnog državnog organa u skladu sa propisima o odbrani, civilnoj zaštiti, Planom odbrane Republike Srbije i planovima zaštite i spasavanja.

Raspored obveznika radne obaveze iz stava 1. ovog člana smatra se njegovim ratnim rasporedom.

Član 85.

Obvezniku radne obaveze raspored se određuje u mestu rada ili prebivalištu.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obveznik radne obaveze može biti raspoređen van mesta rada ili prebivališta, ako u sedištu državnog organa i pravnog lica nedostaje potreban broj obveznika za popunu po ratnoj sistematizaciji.

Član 86.

Obveznika radne obaveze svojim rešenjem raspoređuje:

u državnom organu – rukovodilac koji rukovodi tim organom ili lice koje on ovlasti;

u organima uprave – rukovodilac tog organa ili lice koje on ovlasti;

u pravnom licu – direktor ili lice koje on ovlasti;

kod preduzetnika – odgovorno lice.

Vojni obveznik, u smislu stava 1. ovog člana, raspoređuje se u skladu sa Planom popune dobijenim od teritorijalnog organa.

Član 87.

U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, licu koje je u radnom odnosu prestaje radni odnos ako ne postupi po rešenju o raspoređivanju u državnom organu i pravnom licu u delatnosti od posebnog značaja za odbranu.

Zaposleno lice za koga nije utvrđena radna obaveza dužno je da se odazove na poziv državnog organa ili pravnog lica kod koga je u radnom odnosu, kao i na poziv teritorijalnog organa radi angažovanja u okviru izvršavanja radne obaveze.

Član 88.

Teritorijalni organ vodi evidenciju o obveznicima radne obaveze koji imaju određen ratni raspored u državnim organima i pravnim licima.

Državni organi i pravna lica su dužni da na zahtev organa iz stava 1. ovog člana dostave svoja akta o ratnoj organizaciji i sistematizaciji i daju potrebne podatke o obveznicima radne obaveze.

Radna obaveza u jedinicama radne obaveze

Član 89.

Od obveznika radne obaveze koji nemaju određen ratni raspored, teritorijalni organ može obrazovati jedinice radne obaveze za izvođenje neodložnih radova za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite u vanrednom ili ratnom stanju.

Član 90.

Unutrašnje jedinice Ministarstva odbrane, komande, jedinice i ustanove Vojske Srbije, državni organi i pravna lica koji imaju zadatke utvrđene Planom odbrane podnose zahteve teritorijalnom organu za angažovanje jedinica radne obaveze.

Član 91.

Jedinice radne obaveze se angažuju samo u uslovima vanrednog i ratnog stanja.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, a radi uvežbavanja i provere osposobljenosti za izvršavanje zadataka u vanrednom i ratnom stanju, jedinice radne obaveze se mogu u miru pozivati na obučavanje u okviru vežbi i kontrola.

Odluku za pozivanje i kontrolu jedinica radne obaveze donosi ministar odbrane.

Član 92.

Ishranu, smeštaj, zdravstveno i drugo zbrinjavanje pripadnika jedinica radne obaveze u toku angažovanja obezbeđuje državni organ, pravno lice ili komanda, jedinica ili ustanova Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, za čije potrebe se izvode radovi.

Obveznik radne obaveze koji je angažovan za izvođenje radova ima pravo na naknade iz člana 68. ovog zakona.

Član 93.

Po izvršenim radovima jedinice radne obaveze biće rasformirane.

Član 94.

Evidenciju angažovanja jedinica radne obaveze vodi teritorijalni organ.

V. MATERIJALNA OBAVEZA

Član 95.

Materijalna obaveza je pravo i dužnost građana Republike Srbije, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, da pokretne i nepokretne stvari kojima raspolažu a koje su određene kao stvari posebne namene za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite (u daljem tekstu: za potrebe odbrane) ustupe na privremeno korišćenje uz naknadu državnim organima, Vojsci Srbije i civilnoj zaštiti.

Član 96.

Materijalnu obavezu za potrebe odbrane zemlje izvršavaju vlasnici stvari. Stvari se mogu nalaziti u svojini građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika (u daljem tekstu: vlasnici stvari).

Član 97.

Materijalna obaveza se izvršava u uslovima vanrednog i ratnog stanja.

Izuzetno, od stava 1. ovog člana materijalna obaveza se može izvršavati i u miru radi zaštite i spasavanja, pregledom, kontrolom i upotrebom stvari na vojnoj vežbi.

Odluku o kontroli materijalne obaveze u miru donosi ministar odbrane.

Propise o načinu i postupku izvršavanja materijalne obaveze donosi Vlada na predlog ministra odbrane.

Član 98.

Materijalnu obavezu u miru i uslovima vanrednog ili ratnog stanja imaju svi građani Republike Srbije, strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Srbiji, domaća i strana pravna lica koja su registrovana za vršenje delatnosti određenih zakonom kao delatnosti od značaja za odbranu Republike Srbije.

Materijalnoj obavezi ne podležu diplomate i predstavnici međunarodnih organizacija.

Član 99.

Materijalna obaveza se izvršava prema potrebama Vojske Srbije i drugim potrebama odbrane zemlje (u daljem tekstu: korisnici stvari).

Drugim potrebama odbrane zemlje, u smislu odredbe ovog zakona, smatraju se potrebe državnih organa, civilne zaštite, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika koji su propisom Vlade određena da prioritetno proizvode, snabdevaju proizvodima ili pružaju usluge od posebnog interesa za odbranu zemlje.

Član 100.

Izvršavanje materijalne obaveze obezbeđuje Ministarstvo odbrane preko teritorijalnih organa u skladu sa zakonom i odlukama nadležnih organa koje se odnose na rad u vanrednom i ratnom stanju.

Član 101.

Stvari se ustupaju, koriste i vraćaju uz propisanu naknadu za njihovo privremeno korišćenje i naknadu štete u slučaju njihovog oštećenja ili uništavanja u postupku propisanom ovim zakonom uz poštovanje ustavom zagarantovanih prava na imovinu.

Član 102.

Stvari iz popisa Ministarstvo odbrane ne sme rasporediti ako bi se raspoređivanjem tih stvari:

onemogućilo vlasniku obavljanje životnih funkcija, kao što su prevoz invalida i bolesnih lica;

onemogućilo vlasniku obavljanje delatnosti, u obimu koji ugrožavaju njegovu egzistenciju;

onemogućilo najneophodnije obavljanje poslova od posebnog javnog interesa;

onemogućilo obavljanje minimalne privredne delatnosti;

bitno prouzrokovalo slabljenje životnih uslova građana.

Stvari i njihova evidencija

Član 103.

Za potrebe odbrane zemlje vlasnici stvari su dužni da predaju:

motorna, prevozna i specijalna vozila, vozila svih vrsta i kapaciteta;

građevinske i druge mašine za građevinske i inžinjerijske radove svih vrsta i namena;

sredstva i uređaje veze;

plovne objekte, luke, pristaništa i instalacije za plovidbu, snabdevanje, održavanje i remont plovnih objekata;

vazduhoplove i aerodrome: vazduhoplove svih vrsta i namena, aerodrome sa hangarima i drugim objektima i uređajima za regulisanje i kontrolu vazdušnog saobraćaja, skladišta pogonskog materijala za vazdušni saobraćaj, zemaljska radio-navigaciona sredstva i opremu za održavanje veza i kontrolu letenja;

pumpne stanice i skladišta: benzinske stanice, skladišta pogonskog goriva i maziva, stanice za punjenje boca acetilenom, kiseonikom i propan-butanom, stanice za održavanje protivpožarnih sredstava, pumpe, kompresorske stanice i agregate za vodu, akumulatorske stanice, skladišta za smeštaj minsko-eksplozivnih sredstava, skladišta za smeštaj rezervnih delova, reprodukcionog i potrošnog materijala, skladišta ljudske i stočne hrane, opreme i drugog materijala;

stanice za servisiranje i stanice za tehnički pregled motornih vozila i sredstava telekomunikacije, kao i njihove pogone za remont sa pripadajućom opremom, mašinama, uređajima, instalacijama, instrumentima i laboratorijskom opremom;

sredstva i uređaje za pripremu štampe i snimanje;

jahaću, tegleću i tovarnu stoku sa pripadajućim priborom i opremom;

zgrade i zemljište sa uređajima, opremom i instalacijama;

i druge potrebne stvari (proizvode i usluge od posebnog interesa za odbranu zemlje).

Član 104.

Radi organizovanog i pravilnog izvršavanja materijalne obaveze vodi se evidencija.

Postupak i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar odbrane.

Član 105.

Stvari iz člana 103. ovog zakona popisuju i o njima vode evidenciju teritorijalni organi, a na osnovu evidencije koju vode organi državne uprave nadležni za imovinu, unutrašnje poslove, javne prihode, kao i drugi državni organi.

Član 106.

Vlasnici stvari su dužni da teritorijalnom organu, na njegov zahtev, stave na uvid podatke i isprave o stvarima iz člana 103. ovog zakona i da mu omoguće pregled stvari radi popisa i vođenja evidencije.

Ako se za pojedine stvari iz stava 1. ovog člana ne vodi evidencija ili podaci iz te evidencije nisu potpuni, teritorijalni organ vrši pregled tih stvari i ustrojava njihovu evidenciju.

Član 107.

Vlasnici stvari koji ostanu bez popisanih stvari ili stvari postanu tehnički neispravne ili neupotrebljive ili na tim stvarima nastanu bitne promene tehničke prirode dužni su da o tome odmah, a najkasnije u roku od 15 dana obaveste teritorijalni organ, uz odgovarajući pisani dokaz ovlašćenog servisa o nastalim promenama.

Član 108.

Raspoređivanje stvari vrši se tako da se prvenstveno obezbedi popuna ratnih jedinica i komandi Vojske Srbije.

Popunom se obezbeđuje maksimalno moguća tipizacija stvari za potrebe jedinica Vojske Srbije i za druge potrebe odbrane zemlje.

Spajanje materijalne obaveze i ratnog rasporeda lica odnosno rukovaoca stvari vrši se ako materijalno sredstvo zahteva posebna znanja u rukovanju.

Član 109.

Stvari popisane za potrebe odbrane zemlje raspoređuju se prema određenom ratnom rasporedu za potrebe Vojske Srbije i drugim potrebama odbrane zemlje navedenih u članu 99. ovog zakona, u skladu sa propisima o kriterijumima za raspoređivanje građana i normativima stvari za potrebe popune Vojske Srbije i druge potrebe odbrane zemlje koje donosi Vlada na predlog ministra odbrane.

Način preuzimanja stvari

Član 110.

Korisnik stvari je dužan da za preuzimanje stvari radi njihovog pregleda ili upotrebe na vojnoj vežbi pravovremeno podnese zahtev teritorijalnom organu, tako da se vlasnik stvari može pozvati za izvršenje materijalne obaveze najkasnije 30 dana pre dana određenog za predaju.

Rok iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na podnošenje zahteva u slučaju ratnog ili vanrednog stanja.

Član 111.

Stvari za potrebe odbrane preuzima korisnik kojem su na osnovu odobrenog Plana popune teritorijalnog organa te stvari raspoređene.

Član 112.

Teritorijalni organ dostavlja poziv vlasniku stvari, koji sadrži: naziv stvari koju treba predati, mesto i vreme predaje, naziv korisnika, napomenu da stvari može predati i lice koje vlasnik ovlasti i upozorenje o odgovornosti vlasnika stvari u slučaju da se ne odazove pozivu.

Protiv vlasnika stvari koji se ne odazove i ne preda stvari za potrebe izvođenja vežbi, teritorijalni organ pokreće prekršajni postupak.

Protiv vlasnika stvari koji se na odazove i ne preda stvari za potrebe korisnika stvari nakon proglašenja vanrednog ili ratnog stanja, teritorijalni organ bez odlaganja podnosi krivičnu prijavu.

Član 113.

Vlasnik stvari koji je primio poziv od teritorijalnog organa radi pregleda ili vežbe, u roku od osam dana od dana prijema poziva, može da traži odlaganje izvršenja obaveze:

ako bi predaja stvari izazvala štetu vlasniku stvari na osnovu neizvršenja obaveza i poslova iz ranije potpisanih ugovora;

ako bi ga zadesila velika privredna šteta;

ako je traženo vozilo jedino u porodici vlasnika, a ima decu mlađu od 16 godina.

Član 114.

Vlasnik predaje korisniku stvar u ispravnom stanju, na mestu i u vreme određenom u pozivu.

Ako se u vreme određeno za predaju raspoređena stvar ne zatekne kod vlasnika ili se nalazi na takvoj udaljenosti da se ne može pravovremeno predati korisniku, vlasnik umesto te stvari predaje korisniku drugu stvar približnih karakteristika.

Ako vlasnik nema drugu odgovarajuću stvar, dužan je da o tome odmah izvesti teritorijalni organ koji obezbeđuje raspoređivanje i upućivanje druge odgovarajuće stvari.

Član 115.

O primljenoj stvari ovlašćeno lice ili komisija korisnika za prijem stvari dužna je da sačini zapisnik u tri primerka, u koji se unose podaci za identifikaciju i činjenice o stanju stvari, a naročito podaci o eventualnim nedostacima i oštećenjima koji su pregledom utvrđeni.

Član 116.

Prilikom preuzimanja stvari, ovlašćeno lice ili predsednik komisije za prijem stvari obaveštava vlasnika odnosno lice koje je predalo stvari o mestu i vremenu vraćanja. To obaveštenje se unosi u zapisnik iz člana 115. ovog zakona.

Ako se u vreme preuzimanja stvari ne mogu tačno odrediti vreme i mesto vraćanja ili ako vlasnik stvari odbije da primi primerak zapisnika, korisnik stvari je dužan da blagovremeno o tome pismeno obavesti vlasnika stvari.

Član 117.

Prilikom vraćanja stvari, ovlašćeno lice ili komisija za prijem stvari sačinjava zapisnik o predaji stvari vlasniku u njegovom prisustvu odnosno lica koje je on ovlastio za preuzimanje stvari.

Jedan primerak zapisnika o vraćanju stvari se uručuje teritorijalnom organu koji vodi evidenciju stvari.

Naknada putnih troškova

Član 118.

Stvari za potrebe korisnika doprema i preuzima vlasnik stvari odnosno lice koje on ovlasti.

Za dopremanje i preuzimanje stvari, vlasniku stvari pripadaju naknada prevoznih troškova u stvarnom iznosu i dnevnice za putovanje u vezi sa predajom i preuzimanjem stvari u visini određenoj propisima o naknadi trošќova državnih službenika i nameštenika.

Naknada za korišćenje stvari

Član 119.

Za korišćenje stvari iz popisa vlasniku stvari pripada naknada.

Naknadu za korišćenje stvari (tarifa) iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada na predlog ministra odbrane.

Član 120.

Naknada za korišćenje stvari pripada vlasniku od trenutka predaje do trenutka vraćanja stvari.

Naknada za upotrebu stvari isplaćuje se najkasnije 45 dana od vraćanja stvari vlasniku.

Postupak utvrđivanja naknade za oštećene, uništene ili nestale stvari

Član 121.

Ako je preuzeta nepokretna i pokretna stvar oštećena, uništena ili nestala za vreme vanrednog ili ratnog stanja i vežbe, vlasniku stvari pripada naknada u stvarnom iznosu vrednosti stvari u trenutku preuzimanja koja je naznačena u zapisniku o predaji stvari.

Ako u zapisniku o predatoj stvari nije navedena vrednost stvari vlasniku pripada naknada u visini prosečne tržine vrednosti stvari na teritoriji na kojoj se stvar nalazila u trenutku preuzimanja.

U slučaju spora o vrednosti stvari ili ako je vrednost stvari bila nerealno određena, teritorijalni organ je dužan da pokrene postupak veštačenja, osim ako se ne postigne vansudsko poravnanje.

Vlasnik stvari nezadovoljan određenom vrednošću stvari iz stava 3. ovog člana može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.

Ukoliko je došlo do oštećenja stvari u toku upotrebe kod korisnika, korisnik je dužan da izvrši popravku stvari i preda je vlasniku u ispravnom stanju.

Član 122.

Postupak za utvrđivanje naknade za oštećene, uništene ili nestale stvari pokreće po službenoj dužnosti korisnik stvari, a može se pokrenuti i po zahtevu vlasnika stvari.

Naknadu za oštećene, uništene ili nestale stvari utvrđuje komisija sastavljena od predsednika i određenog broja članova, koju obrazuje korisnik stvari.

Član 123.

Komisija za utvrđivanje naknade za oštećenu, uništenu ili nestalu stvar je dužna da vlasnika stvari obavesti o vremenu i mestu svog rada, kako bi i neposredno mogao da se izjasni o okolnostima značajnim za utvrđivanje štete koja mu je pričinjena.

Za utvrđivanje nastale štete, komisija može da predloži angažovanje veštaka sa liste sudskih veštaka.

Ako je stvar iz popisa osigurana, procenu štete vrši društvo za osiguravanje.

Član 124.

Komisija utvrđuje štetu i okolnosti pod kojima je šteta nastala, procenjuje tržišnu vrednost stvari i predlaže način na koji će se šteta nadoknaditi.

O pitanjima u vezi sa utvrđivanjem i naknadom štete, komisija sačinjava zapisnik koji sadrži sve podatke značajne za utvrđivanje štete i način njene naknade.

Član 125.

Nadležni državni organ može vlasniku stvari čija je stvar raspoređena planovima popune za potrebe odbrane zemlje odobriti umanjenje godišnjeg poreza predviđenog za tu stvar, u skladu sa zakonom.

V. KAZNENE ODREDBE

Član 126.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj regrut i lice u rezervnom sastavu ako se, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga ne odazove pozivu teritorijalnog organa u vreme i na mesto koji su naznačeni u pojedinačnom pozivu, za uvođenje u vojnu evidenciju, regrutovanje, služenje vojnog roka, kao i lekarske i druge preglede i ispitivanja (čl. 11. i 51. ovog zakona), za vojnu vežbu ili drugu obuku u rezervnom sastavu koja se priznaje kao izvršenje vojne vežbe.

Član 127.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj regrut i lice u rezervnom sastavu:

ako iznese vojnu knjižicu iz Republike Srbije (član 75. ovog zakona);

ako u propisanom roku ne prijavi nastale promene iz člana 76. ovog zakona teritorijalnom organu kod kojeg se vodi u vojnoj evidenciji.

Član 128.

Novčanom kaznom od 35.000 do 350.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, pravno lice i organizacija čijim se posredovanjem vojni obveznik zaposli u inostranstvu ako u roku od osam dana od dana odlaska vojnog obveznika na rad u inostranstvo ne obavesti teritorijalni organ (član 77. stav 3).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu, pravnom licu ili organizaciji novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Član 129.

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako u roku od 15 dana od dana nastale promene ne obavesti teritorijalni organ o promenama kod vojnog obveznika iz člana 77. stav 1. ovog zakona.

Član 130.

Novčanom kaznom od 40.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće, drugo pravno lice i lice koje samostalno obavlja delatnost kod koga je vojni obveznik zaposlen:

ako na zahtev teritorijalnog organa ne pruži potrebne podatke o vojnim obveznicima radi ocenjivanja sposobnosti za vojnu službu i određivanja roda, službe i pojedinačnih dužnosti u Vojsci Srbije (član 74. ovog zakona);

ako u propisanom roku ne prijavi teritorijalnom organu odsutnost vojnog obveznika iz nepoznatih razloga, koji je bio zaposlen kod njega (član 77. st. 4. i 5. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću i drugom pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i član porodičnog domaćinstva novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.

Član 131.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj:

rukovodilac ili lice koje je on ovlastio, ako ne izradi rešenje o raspoređivanju obveznika radne obaveze (član 86. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona);

direktor ili lice koje je on ovlastio, ako ne izradi rešenje o raspoređivanju obveznika radne obaveze (član 86. stav 1. tačka 3) ovog zakona);

odgovorno lice ako ne postupi po odluci teritorijalnog organa (član 91. stav 2. ovog zakona).

Član 132.

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj vlasnik stvari:

ako za potrebe odbrane zemlje ne preda stvar (član 103. ovog zakona);

ako na zahtev teritorijalnog organa ne dopremi stvari na određeno mesto i u stanju koje omogućava njihovu namensku upotrebu (član 114. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 1.000.000 dinara i pravno lice.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 500.000 dinara i preduzetnik.

Član 133.

Novčanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj vlasnik stvari:

ako na zahtev teritorijalnog organa ne stavi na uvid podatke i isprave o stvarima iz člana 103. ovog zakona ili mu onemoguće pregled stvari radi popisa i evidencije (član 106. ovog zakona);

ako ne izvesti teritorijalni organ za nastale promene na stvarima (član 107. ovog zakona);

ako ne izvesti teritorijalni organ da nema odgovarajuću stvar (član 107. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 450.000 dinara i pravno lice.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 300.000 dinara i preduzetnik.

Član 134.

Novčanom kaznom od 50.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

ako kao korisnik stvari ne sačini zapisnik o primljenoj stvari (član 115. stav 1. ovog zakona);

ako korisnik stvari pismeno ne obavesti vlasnika stvari o vremenu i mestu vraćanja stvari (član 116. stav 2. ovog zakona);

ako ne obavesti vlasnika stvari o vremenu i mestu rada komisije za utvrđivanje naknade za oštećene, uništene ili nestale stvari (član 123. stav 1. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u državnom organu.

VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 135.

Vojnik koji se nalazi na služenju vojnog roka danom stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja da služi vojni rok u skladu sa odredbama zakona po kojem je upućen.

Postupak regrutovanja i pozivanja vojnih obaveznika koji nisu okončani, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Do donošenja merila za ocenjivanje zdravstvene sposobnosti vojnog obveznika za vojnu službu i o lekarskim i drugim pregledima, regrut koji je ocenjen ograničeno sposobnim za vojnu službu upućuje se na služenje vojnog roka u Vojsku Srbije a nakon toga upućuje se na ocenu sposobnosti za vojnu službu.

Član 136.

Regrut koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona navršio 27 godina, a regrutna komisija ga je ocenila privremeno nesposobnim za vojnu službu, uputiće se na konačnu ocenu zdravstvene sposobnosti i u skladu sa ocenom sposobnosti za vojnu službu biće regulisan njegov dalji status po odredbama ovog zakona.

Član 137.

Regrut koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona navršio 27 godina, a teritorijalni organ utvrdi da je izbegavao obavezu služenja vojnog roka, upućuje se na služenje vojnog roka u prvom uputnom roku.

Regrutu koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona navršio 27 godina, a teritorijalni organ u zakonom propisanom postupku utvrdi da nije izbegavao vojnu obavezu, omogućiće se služenje vojnog roka u skladu sa ovim zakonom najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.

Član 138.

Regrut koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona navršio 30 godina, a teritorijalni organ utvrdi da nije izbegavao vojnu obavezu, rešenjem se oslobađa od obaveze služenja vojnog roka i prevodi u rezervni sastav.

Regrut koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona navršio 30 godina, a teritorijalni organ utvrdi da je izbegavao obavezu služenja vojnog roka, rešenjem se oslobađa od obaveze služenja vojnog roka i prevodi u rezervni sastav uz preduzimanje zakonom propisanih mera za neizvršenje vojne obaveze.

Član 139.

Na pravne odnose u vezi preuzimanja stvari i postupka utvrđivanja naknade za oštećene, uništene ili nestale stvari koji nisu regulisani ovim zakonom, primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Član 140.

Nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuje vršenje vojne, radne i materijalne obaveze vrši Inspektorat odbrane.

Poslove nadzora Inspektorat odbrane obavlja u skladu sa zakonom i propisima koje donosi ministar odbrane.

Član 141.

Propise za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 142.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe: odredbe čl. 26. i 27, odredbe glave XVII – Vojna obaveza (čl. 279. do 336) i odredbe glave XIH – Kaznene odredbe (čl. 340. do 345) Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ”, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02, „Službeni list SCG”, br. 7/05 i 44/05 i „Službeni glasnik RS” broj 116/07), Uredba o vršenju vojne obaveze („Službeni list SRJ”, br. 36/94 i 7/98, „Službeni list SCG”, br. 37/03 i 4/05 i „Službeni glasnik RS”, br. 6/07 i 86/07), Uredba o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze („Službeni list SRJ”, br. 36/98, 32/99 i 9/01) i Uredba o organizovanju i izvršavanju radne obaveze („Službeni list SRJ”, br. 36/98 i 20/99).

Član 143.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I

USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA O VOJNOJ, RADNOJ I MATERIJALNOJ OBAVEZI

Ustavni osnov za donošenje Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi sadržan je u odredbi člana 97. tačka 4. Ustava Republike Srbije kojom je utvrđeno da Republika Srbija, uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana.

II

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Usvajanjem Zakona o odbrani nastupila je zakonska obaveza iz člana 118. stav 1. navedenog zakona, a u vezi sa članom 48. stav 2., članom 59. i članom 61. za donošenjem Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.

Navedenim zakonom efikasnije će se obezbediti funkcionisanje vojne, radne i materijalne obaveze u celini, otkloniće se protivrečnosti u odredbama koje su prevaziđene i predstavljaju smetnju u doslednoj primeni i praksi.

Sačinjeni predlozi zakona inicirani su i u ranijim periodima, ali iz određenih razloga nisu bili prihvaćeni, a po našem mišljenju predstavljaju unapređenje i poboljšanje funkcionisanja vojne, radne i materijalne obaveze u celini. S obzirom na probleme koji su postojali u praksi, predložena su i nova rešenja koja bi te probleme umanjila ili eliminisala.

Donošenjem Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi na najbolji način bi se uredila ova oblast i predložena materijalna rešenja bi se prilagodila sa potrebama sistema odbrane.

III

OBRAZLOŽENjE ČLANOVA ZAKONA

Uređuje se predmet regulisanja ovog zakona.

Predložena je definicija vojne obaveze, subjekti vojne obaveze, iz čega se sastoji vojna obaveza, nadležnost za izvršavanje vojne obaveze i gde se izvršava vojna obaveza. Kao poseban segment vojne obaveze uvodi se obaveza vršenja civilne službe.

Predložen je pojam vojnog obveznika i definisane kategorije, sa tom razlikom da dosadašnji vojnik na služenju vojnog roka u civilnoj službi postaje lice u civilnoj službi. Takođe je definisana svaka kategorija vojnog obveznika ponaosob.

Lice koje je u civilnoj službi nema status vojnog lica za razliku od dosadašnjeg rešenja.

Predlažu se obaveze teritorijalnih organa kao i njihovo izvršavanje.

Propisuje se usklađivanje vojne obaveze sa drugim pravima i dužnostima u oblasti odbrane kao i da su organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave dužni da obezbede uslove za rad teritorijalnim organima što je do sada bilo neregulisano i u praksi izazivalo poteškoće.

Propisana je saradnja Ministarstva odbrane sa ostalim organima i jedinicama lokalne samouprave prilikom donošenja planova popune Vojske Srbije, civilne zaštite i drugih snaga odbrane.

Predloženo je da žene vojni obveznici ne podležu regrutnoj obavezi, obavezi služenja vojnog roka i obavezi u civilnoj službi, već vojnu obavezu izvršavaju služenjem u rezervnom sastavu za vreme vanrednog i ratnog stanja. Novina je da se definišu i žene kao profesionalna vojna lica i nakon prestanka službe raspoređuju se u rezervni sastav prema svojim specijalnostima.

Predloženi su razlozi prestanka vojne obaveze.

Predloženo je ko poziva vojnog obveznika radi izvršavanja vojne obaveze, da se vojni obveznik poziva opštim i pojedinačnim pozivom koji imaju isto pravno dejstvo, kao i obavezna sadržina pojedinačnog poziva. Definisani su rokovi za pozivanje vojnih obveznika.

Predložena je dužnost regruta i lica u rezervnom sastavu da nakon pozivanja, a zbog sprečenosti, odmah obavesti teritorijalni organ o razlozima sprečenosti, kako bi se na vreme moglo pozvati drugo lice ako su razlozi neodazivanja opravdani.

Naznačena je dužnost regruta i lica u rezervnom sastavu da se odazove na poziv teritorijalnog organa u vezi sa vršenjem vojne obaveze, u mesto i vreme kako je to naznačeno u pozivu.

Zbog neodazivanja na poziv teritorijalnog organa, na regruta i lice u rezervnom sastavu primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Novina je u tome da se zbog izostanka, regrut i lice u rezervnom sastavu, prinudno privode, plaćaju novčanu kaznu i troškove privođenja, što do sada nije bio slučaj.

Predložene su kategorije lica koje se ne pozivaju radi vršenja vojne obaveze, ukoliko je u pitanju otpust iz državljanstva R. Srbije, odobren boravak u inostranstvu i vojni obveznik koji pored državljanstva R. Srbije stekne i državljanstvo strane države, kao i period do kada se ne pozivaju. Ovo predstavlja novinu u odnosu na dosadašnje rešenje i stvara pravni osnov za pravilno postupanje teritorijalnih organa.

Uz član 13.

Predlaže se da regrutna obaveza bude obaveza koju izvršavaju vojni obveznici u vezi sa uvođenjem u vojnu evidenciju, lekarskim i drugim pregledima i psihološkim ispitivanjima, regrutovanjem i uputom na služenje vojnog roka u Vojsku Srbije ili civilnu službu na osnovu zahteva teritorijalnog organa.

U odnosu na prethodni Zakon o VJ koji je propisivao da regrutna obaveza nastaje u kalendarskoj godini u kojoj državljanin Republike Srbije navršava 17 godina, ovim članom predlaže se da regrutna obaveza nastaje u kalendarskoj godini u kojoj državljanin Republike Srbije navršava 18 godina. Navedena izmena se predlaže zbog problema koji su postojali prilikom uvođenja u vojnu evidenciju, jer regruti sa 17 godina nisu bili u obavezi da poseduju lične isprave pa se nisu mogli pronaći i uvesti u vojnu evidenciju. Ovim rešenjem očekuje se da će procenat uvođenja u vojnu evidenciju biti znatno veći.

Regrut se u vojnu evidenciju uvodi sa sticanjem punoletstva, što je u potunom saglasju sa Fakultativnim protokolom o učešću dece u oružanim sukobima uz Kovenciju o pravima deteta koju je naša država ratifikovala 2002.godine.

Uz član 14.

Ovim članom se predlaže kojim elementima regrutne obaveze podležu vojni obveznici.

Uz član 15.

Predlaže se uvođenje regruta u vojnu evidenciju početkom kalendarske godine u kojoj navršavaju 18 godina kao i svih ostalih regruta starijih godišta koji u 18 godini nisu uvedeni u vojnu evidenciju iz objektivnih ili subjektivnih razloga. Najviše problema u praksi vezano je za nemogućnost dobijanja tačnih podataka o regrutima na kojoj adresi žive odnosno mestu prebivališta. Kako su građani dužni da u 18 godini poseduju ličnu kartu, smatramo da će se poboljšati uvođenje u vojnu evidenciju i njihovo pronalaženje.

Uz član 16.

Predlaže se da lekarske i druge preglede i psihološka ispitivanja vrše ovlašćene vojne i civilne zdravstvene ustanove koje zajednički odrede ministri odbrane i zdravlja zbog smanjenja troškova, efikasnosti i racionalnosti.

Predlog je da se uzajamna prava i obaveze ako preglede vrše civilne zdravstvene ustanove, uređuju ugovorom.

Uz član 17.

Predlaže se da se lekarski i drugi pregledi i psihološka ispitivanja regruta vrše najkasnije šest meseci pre upućivanja na služenje vojnog roka u Vojsku Srbije što je promena u odnosu na prethodni Zakon o VJ koji je propisivao da se navedeni pregledi vrše za sve regrute u 18 godini, a upućivanje sa navršenom 21 godinom. Predloženim rešenjem da se lekarski i drugi pregledi i psihološka ispitivanja vrše najkasnije šest meseci pre uputa na služenje vojnog roka, smanjiće se broj regruta koji će tražiti naknadne lekarske i preduputne preglede zbog promene zdravstvenog stanja u periodu od regrutovanja do uputa na služenje vojnog roka. Osim toga, na osnovu izvršenih analiza procenjujemo da će se smanjiti i broj vojnika koji se otpušta sa služenja vojnog roka zbog bolesti.

S tim u vezi, predlaže se da se regrut na lekarske i druge preglede i psihološka ispitivanja upućuje najranije u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina.

Regruti koji se upućuju u posebne jedinice Vojske Srbije i kandidati za rezervne oficire podležu bezbedonosnoj proveri, iz razloga obaveza i dužnosti koje će obavljati.

Uz član 18.

Predlaže se da kao i do sada regrutovanje vrše regrutne komisije koje obrazuju teritorijalni organi kao i sastav i broj regrutnih komisija.

Uz član 19.

Ovim članom predlaže se da regrutna komisija može dati ocenu sposobnosti samo na osnovu nalaza izvršenih lekarskih i drugih pregleda i psiholoških ispitivanja i da ocena regrutne komisije može biti: sposoban, privremeno nesposoban ili nesposoban za vojnu službu.

U odnosu na prethodni Zakon o VJ u kojem je osim navedenih ocena bila i ocena „ograničeno sposoban” sa kojom su regruti upućivani na služenje vojnog roka, ovim članom se ta ocena ne propisuje jer je dosadašnja praksa pokazala da je najveći broj regruta kojima je prekinuto služenje vojnog roka sa ocenom “ograničeno sposoban”. Ukidanjem ove ocene, povećao bi se kvalitet regruta koji se upućuje na služenje vojnog roka u Vojsku Srbije što je naročito značajno za predstojeću profesionalizaciju Vojske Srbije.

Uz Član 20.

Ovim članom predlažu se nova rešenja u odnosu na Zakon o VJ i to:

privremena nesposobnost ne može se odrediti duže od kraja kalendarske godine u kojoj regrut navršava 27 godina (bilo je do 35 godina), jer nakon 27 godine vrlo je mali broj regruta koji je osposobljen za vojnu službu;

privremena nesposobnost može se odrediti u trajanju od 1 do 3 godine (ranije rešenje od 1 do 2 godine). Ovo se predlaže iz razloga što je do sada regrut izvođen na lekarske i druge preglede i po devet puta, a rezultati osposobljavanja za vojnu službu su bili minimalni;

regrut može biti ocenjen privreno nesposobnim dva puta, a treći put se mora doneti konačna ocena o sposobnosti za vojnu službu – sposoban ili nesposoban (ranije rešenje propisivalo je izvođenje na lekarske preglede do 35 godine). Ovim rešenjem rešava se status regruta do 27 godine, smanjuje se broj pozivanja na lekarske preglede i ocenu sposobnosti (sa devet na tri) što uveliko smanjuje troškove u vezi sa pozivanjem i izvođenjem regruta na lekarske preglede.

Uz član 21.

Predlaže se da vojni obveznici ocenjeni nesposobnim za vojnu službu budu upućeni na ponovni pregled radi utvrđivanja sposobnosti za vojnu službu, jer je u dosadašnjoj praksi bilo slučajeva da su vojni obveznici (i lekari) vršili zloupotrebe, jer se ocenjivanjem sposobnih vojnih obveznika nesposobnima za vojnu službu izbegavalo služenje vojnog roka. Po dobijanju saznanja da ocena trajne nesposobnosti ne odgovara činjeničnom stanju, vojni obveznik se upućuje na ponovni pregled. U slučaju da bude ocenjen sposobnim za vojnu službu do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina – upućuje se na služenje vojnog roka, a ako je stariji od 30 godina – prevodi se u rezervni sastav.

Uz član 22.

Ovim članom predlaže se izvršenje regrutovanja u ratu radi popune jedinica Vojske ljudstvom zbog gubitaka kao i organi koji vrše planiranje i popunu.

Izvršenje regrutovanja u ratu do sada je bilo propisano Uputstvom za regrutovanje i popunu VJ u miru i ratu, ali ne i Zakonom o VJ a s obzirom na to da se radi o bitnoj radnji za popunu jedinica Vojske Srbije neophodno je propisati je ovim zakonom.

Uz član 23.

Ovim članom predviđa se da Vlada i Ministarstvo odbrane nakon usvajanja ovog zakona donese nove podzakonske propise u vezi sa lekarskim i drugim pregledima i načinom rada regrutnih komisija koji će biti usklađeni sa ovim zakonom.

Uz član 24.

Predlaže se da se obaveza služenja vojnog roka izvršava služenjem vojnog roka u Vojsci Srbije sa oružjem ili bez oružja i trajanje služenja vojnog roka.

Uz član 25.

Predlaže se da se na služenje vojnog roka upućuje regrut najranije u kalendarskoj godini kada navršava 19 godina što je promena u odnosu na prethodni Zakon o VJ kada je regrut upućivan na služenje vojnog roka sa navršenom 21 godinom. Ovo rešenje se predlaže iz razloga što je dosadašnja praksa pokazala da je vremenski period od regrutovanja u 18 godini do uputa u 21 godini dug i dovodio je do sledećih problema:

promene zdravstvene sposobnosti;

sticanje naknadno stečene školske spreme što je uticalo na promenu roda-službe;

nemogućnost zaposlenja na neodređeno vreme;

preko 70% regruta nakon završene srednje škole ne nastavlja školovanje i čeka na uput više godina.

Uz član 26.

Predlaže se da se regrut koji je upisan na fakultet odnosno drugu visoku školu ili strukovne studije upućuje na služenje vojnog roka po završetku školovanja, a najkasnije do kraja septembra kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Zakonom o VJ bio je propisan kraj novembra kao poslednji rok za uput ove kategorije regruta, a pošto u novembru nema uputnog roka, većina je tražila odlaganje služenja vojnog roka od septembra za decembar vezujući se kraj novembra koji je naveden u Zakonu o VJ. Određivanjem meseca septembra kao krajnjeg roka za uput regruta odnosno studenata koji navršavaju 27 godina, omogućava se blagovremeno uručivanje poziva i upućivanje u decembarskom uputnom roku.

Uz član 27.

Predlaže se da se regrutu da mogućnost da podnese zahtev za upućivanje na služenje vojnog roka najranije u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina. Ovo se predlaže da bi se služenje vojnog roka omogućilo svima koji to žele, a nisu pozivani radi vršenja vojne obaveze. Ova kategorija regruta (koji podnesu zahtev) upućuje se na služenje vojnog roka u roku do šest meseci od dana podnošenja zahteva, jer je to vreme potrebno da se obave lekarski i drugi pregledi i psihološka ispitivanja i regrutovanje, odnosno priprema za uput na služenje vojnog roka u skladu sa planom uputa.

Stavom 2. ovog člana predviđa se da se regrut koji se vrati u zemlju sa odobrenog privremenog boravka u inostranstvu i zatraži upućivanje na služenje vojnog roka, uputiće se u prvom uputnom roku kako bi što pre odslužio vojni rok i mogao da rešava svoje životne potrebe (u zemlji ili inostranstvu).

Uz član 28.

Predlaže se da regrutima koji postižu vrhunske rezultate (značajne za Republiku Srbiju) u određenim oblastima (nauka, sport, kultura, umetnost i sl.) omogući služenje vojnog roka po posebnom programu tako da služenje vojnog roka ne utiče na kontinuitet i postizanje vrhunskih rezultata.

Njihov status potvrđuje nadležno ministarstvo kako bi se sprečile moguće zloupotrebe.

Uz član 29.

Predlaže se da se regruti i nakon navršenih 27 godina mogu uputiti na služenje vojnog roka do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 30 godina ako nisu izvršavali obaveze propisane ovim zakonom.

Zakon o VJ je krajnju granicu za uput odredio do 35 godina. Međutim, veoma mali broj regruta je upućen na služenje vojnog roka od 30 do 35 godine, pa se predlaže da se starosna granica sa 35 smanji na 30 godina, kao motiv da regruti reše ovu zakonsku obavezu.

Uz član 30.

Predlaže se da za slušaoca kursa za rezervne oficire može biti upućen regrut koji ima završen fakultet odnosno visoku stručnu spremu i ispunjava uslove za regruta prve kategorije (određena zdravstvena sposobnost i bezbednosna provera). Do sada je postojala zakonska mogućnost da se za slušaoca kursa rezervnog oficira uputi i regrut sa srednjom ili višom školom, ali u praksi se od 2000. godine za slušaoce kursa rezervnih oficira upućuju regruti sa završenom visokom stručnom spremom, jer je neophodno završiti školu koja iziskuje osposobljavanje za oficirske dužnosti u rezervnom sastavu.

Uz član 31.

Predlaže se da prvenstvo pri izboru za slušaoca škole rezervnih oficira imaju regruti vojni stipendisti zbog toga što se nakon odsluženja vojnog roka primaju u aktivnu vojnu službu i proizvode u čin oficira Vojske Srbije, regruti sa boljim uspehom u školovanju i po godištu mlađi, kao i način određivanja roda odnosno službe.

Uz član 32.

Ovim članom predlaže se u kojim slučajevima se regrut ne upućuje na služenje vojnog roka. Navedeni su slučajevi koji su bili propisani i Zakonom o VJ i smatramo da ih treba propisati i ovim zakonom.

Nakon isteka razloga za neupućivanje na služenje vojnog roka, regruti se upućuju na ocenu sposobnosti za vojnu službu i ako budu ocenjeni sposobnim za služenje vojnog roka – upućuju se na služenje vojnog roka, a najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 30 godina.

Uz član 33.

Ovim članom se predlaže da se služenje vojnog roka u Vojsci Srbije može vršiti i bez oružja ako se regrut pozove na prigovor savesti. Uz zahtev je potrebno da dostavi dokaze o ispunjavanju uslova za služenje bez oružja koji su navedeni u članu. Predlaže se da po zahtevu regruta rešava regrutna komisija MO koja je dužna da u roku od 15 dana o dana podnošenja zahteva donese odluku.

Propisuju se uslovi koji sprečavaju mogućnost služenja vojnog roka bez oružja.

Uz član 34.

Predlaže se da komande, jedinice i ustanove Vojske Srbije u kojima se služi vojni rok bez oružja određuje ministar odbrane a na predlog načelnika Generalštaba.

Uz član 35.

Predlaže se da vojni obveznici koji vojni rok služe bez oružja i kasnije u rezervnom sastavu budu raspoređeni na dužnosti i zadatke na kojima nije potrebno nošenje i upotreba oružja a to se odnosi na zadatke i dužnosti električara, kuvara, stolara, zidara, pekara i sve ostale dužnosti u logističkim jedinicama. U svojim pravima izjednačeni su sa vojnim obveznicima koji su vojni rok odslužili sa oružjem.

Uz član 36.

Ovim članom definiše se da vojni obveznici nakon odsluženja vojnog roka postaju vojnici u rezervnom sastavu, a pod propisanim uslovima i rezervni podoficiri odnosno rezervni oficiri.

Takođe, predlaže se da vojni obveznici koji su oslobođeni služenja vojnog roka pod propisanim uslovima iz ovog zakona, rešenjem budu prevedeni u rezervni sastav u skladu sa školskom spremom i radnim iskustvom.

Uz član 37.

Predlaže se da redovno odsustvo vojnika na služenju vojnog roka sa oružjem i bez oružja u Vojsci Srbije traje 10 kalendarskih dana. U odnosu na vreme služenja vojnog roka ovo je optimalno vreme koje vojniku treba dati radi odmora. Dužina trajanja odsustva nije promenjena u odnosu na Zakon o VJ.

Pored redovnog odustva, predlaže se da se vojniku na služenju vojnog roka u Vojsci Srbije može dodeliti nagradno odsustvo u trajanju do 10 kalendarskih dana za naročito zalaganje, rad i postignute rezultate za vreme služenja vojnog roka. Na ovaj način, vojnik se motiviše za bolji rad i zalaganje u izvršavanju svakodnevnih dužnosti i zadataka.

Za vojnike dobrovoljne davaoce krvi previđa se pravo na dva slobodna dana za svako pojedinačno davanje krvi.

Uz član 38.

Predlaže se mogućnost sankcionisanja povreda dužnosti ustanovljene zakonom, Pravilom službe i drugim propisima, a bliže uređenje ove oblasti propisuje Pravilnikom predsednik Republike, na predlog ministra odbrane.

Uz član 39.

Predložene su kategorije regruta i razlozi zbog kojih se odlaže služenje vojnog roka, dokazi o ispunjavanju uslova za odlaganje, period do kada se odlaže služenje vojnog roka. Kao novi razlozi za odlaganje služenja vojnog roka, predloženi su: zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme uz dokaz da će biti primljen u radni odnos na neodređeno vreme, kao i dolazak regruta u zemlju iz inostranstva radi služenja vojnog roka, a u nemogućnosti je da zbrine porodicu do dana upućivanja u Vojsku Srbije. Ovim članom uvedene su novine, kao posledica stvarnog stanja i problema sa kojima su se susretali teritorijalni organi kada im se javi regrut napred navedenih kategorija, a nisu imali zakonski osnov da im odlože obavezu služenja vojnog roka.

Uz član 40.

Predložena je mogućnost da se po zahtevu nadležnog ministarstva odloži služenje vojnog roka regrutu kao i kategorije regruta čija je aktivnost od značaja za Republiku Srbiju.

Uz član 41.

Odredbom ovog člana propisani su uslovi pod kojima se vojniku prekida služenje vojnog roka. Novina u odnosu na dosadašnje rešenje je u tome da se vojni rok prekida i vojniku koji je primljen na specijalizaciju ili poslediplomsko usavršavanje u zemlji i inostranstvu. Do sada je bio čest slučaj da se vojniku na služenju vojnog roka ukaže mogućnost da nastavi usavršavanje u zemlji i inostranstvu (najčešće kroz odobrenje stipendije organa R. Srbije i drugih pravnih lica), a starešina jedinice nije imao zakonski osnov za prekid služenja vojnog roka.

Uz član 42.

Ovim članom propisani su fakultativni osnovi za prekidanje služenja vojnog roka, a prekid se vrši na zahtev regruta ukoliko priloži dokaze kojima potvrđuje da se radi o smrti ili teškoj bolesti u porodici, o elementranoj nepogodi ili da ima status vrhunskog sportiste, naučnog radnika-istraživača ili umetnika, pod uslovom da će učestvovati na svetskim, evropskim ili olimpijskim takmičenjima, kao što je i do sada bilo regulisano.

Uz član 43.

Ova odredba propisuje rok do kada se regrut kome je prekinuto služenje vojnog roka upućuje na dosluženje, izuzetak kada neće biti upućen na dosluženje vojnog roka i postupak organa prilikom donošenja rešenja o prevođenju u rezervni sastav, što je i do sada bio slučaj. Novina je samo u delu što je smanjen broj dana koji je preostao za dosluženje vojnog roka (sa 60 dana smanjeno na 30 dana). Znači onaj regrut kome je ostalo manje od 30 dana da dosluži vojni rok neće biti upućen na dosluženje, već se prevodi u rezervni sastav.

Uz član 44.

Propisuje kome se i koje vreme provedeno u statusu studenta Vojne akademije i učenika vojne škole računa kao vreme provedeno na služenju vojnog roka.

Novina je u tome što se u služenje vojnog roka računa vreme provedeno na školovanju tek nakon šest meseci, dok je dosadašnje rešenje propisivalo obavezu da se prva godina školovanja nije računala u služenje vojnog roka.

Uz član 45.

Propisuje pravni osnov po kojem se regrut može osloboditi od obaveze služenja vojnog roka. Novina u odnosu na dosadašnje rešenje je u tome što se obaveze služenja vojnog roka može osloboditi i lice koje je završilo odgovarajuću školu odnosno kurs unutrašnjih poslova, steklo svojstvo ovlašćenog službenog lica i na tim poslovima provelo najmanje dve godine. Takođe je novina da se oslobađa i lice koje stekne državljanstvo R. Srbije prijemom ili na osnovu međunarodnih ugovora. Dosadašnjim rešenjima od obaveze služenja vojnog roka moglo je biti oslobođeno lice koje je završilo školu unutrašnjih poslova u trajanju od najmanje godinu dana i na određenim dužnostima provelo najmanje četiri godine. Novina je uvedena na zahtev MUP-a.

Uz član 46.

Navedeni član taksativno propisuje šta se ne računa kao vreme provedeno na služenju vojnog roka, gde su zadržana postojeća zakonska rešenja.

Uz član 47.

Predlaže se novina u odnosu na postojeća zakonska rešenja da se vojniku koji vojni rok služi sa oružjem i bez oružja obezbedi dodatak na osnovnu vojničku platu u skladu sa mestom, zadacima i obavezama koje izvršava a što bi ministar odbrane propisao.

Uz član 48.

Predlaže se da rezervni sastav obuhvata rezervni sastav Vojske i rezervni sastav civilne zaštite i drugih snaga odbrane i ko podleže obavezi služenja u rezervnom sastavu.

Uz član 49.

Predlaže se da lica koja su odslužila vojni roka ili civilnu službu nakon otpuštanja postaju lica u rezervnom sastavu i da ta obaveza traje do kraja kalendarske godine u kojoj muškarac navršava 60 godina živata, a za ženu vojnog obveznika do 50 godine života. Starosna granica do koje traje vojna obaveza nije promenjena u odnosu na Zakon o VJ zbog toga što je dužina trajanja vojne obaveze objektivna do ove starosne granice.

Predlaže se da se na vežbe ne pozivaju lica koja su navedena u stavu tri ovog člana jer su to objektivne i opravdane okolnosti u kojima se lice u rezervnom sastavu nalazi, odnosno dokle one traju.

U st. 4. i 5. ovog člana predlaže se da predsednik Republike može produžiti trajanje obaveze lica u rezervnom sastavu samo za rezervne podoficire i rezervne oficire i nakon navršenih godina života. Ovakvo rešenje je neophodno zbog mogućnosti da jedinice Vojske Srbije ne budu popunjene ovim licima zbog gubitaka u ljudstvu i ugrožavanja borbene gotovosti jedinica. Pored ovog, predlaže se da se i vojnicima na služenju vojnog roka i civilnoj službi produži služenje u slučaju da je neophodno otklanjati posledice od eventualnih elementarnih nepogoda, posledica terorizma ili oružanih razaranja.

Uz član 50.

Predlaže se da se vojni obveznici koji imaju ratni raspored u policiji svoje obaveze izvršavaju u skladu sa Zakonom o policiji i da samim tim ne podležu vojnim vežbama po odredbama ovog zakona koji se odnose na ostala lica u rezervnom sastavu.

Uz član 51.

Predlaže se da se lice u rezervnom sastavu može pozivati na vežbe ali najviše do 90 dana u toku jedne godine. Ovo je objektivno vreme za izvršavanje obuke i osposobljavanja, učešća na kursevima i drugim dužnostima lica u rezervnom sastavu.

Pored navedenog, predlaže se mogućnost da predsednik Republike naredi da se na vežbe pozovu lica koja su bila na vežbama do 90 dana ili navršila godine života iz člana 49. ovog zakona, za vreme vanrednog ili ratnog stanja zbog potreba popune ljudstvom jedinica Vojske odnosno otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, terorizma, razaranja i drugih razloga.

Uz član 52.

Predlažu se razlozi na osnovu kojih se licu u rezervnom sastavu može odložiti odnosno prekinuti vežba.

Predloženi su i obuhvaćeni najvažniji razlozi zbog kojih vojni obveznik može tražiti odlaganje odnosno prekid vršenja vojne vežbe. U odnosu na Zakon o VJ prošireni su razlozi u vezi sa učešćem na međunarodnim naučnim, istaživačkim i umetničkim manifestacijama, ako usled elementarne nepogode domaćinstvo bude dovedneo u težak materijalni položaj i drugih opravdanih razloga.

Pored navedenog, predlaže se da se vežba odlaže svim vojnim obveznicima iz mesta gde vlada zarazna bolest dok traje, jer bi bilo rizično pozivati i upućivati vojne obveznike na vojne vežbe iz mesta koje je zahvaćeno zaraznom bolešću.

U st. 3. i 4. daje se rešenje da se vežba može odložiti i na zahtev nadležnog državnog organa, privrednog društva, drugih pravnih lica i preduzetnika a zbog neodložnih potreba službe u kojoj je lice zaposleno a dok takva potreba postoji, kao i registrovanim poljoprivrednicima i drugim licima koji samostalno obavljaju privrednu delatnost, ako u njihovom domaćinstvu nema drugog člana sposobnog za privređivanje.

Uz član 53.

Predlaže se postupak i nadležnost za odlaganje vežbe po zahtevu.

Uz čl. 54. i 55.

Ovim članovima se u skladu sa članom Zakona o Vojsci Srbije definiše aktivna i pasivna rezerva koja čini rezervni sastav Vojske. Zbog prelaska na profesionalnu Vojsku predlaže se nov koncept rezervnog sastava koji se realizuje u obliku aktivne i pasivne rezerve.

Ovaj način organizacije rezervnog sastava Vojske predlaže se nakon izvršenih organizacijsko-formacijskih promena i analize razvoja Vojske do 2015. godine, procene rizika i pretnji u okruženju i iskustava država koje su prošle period reorganizacije sistema odbrane i oružanih snaga. Ovakvo rešenje je za državu i Vojsku srbije efikasnije i racionalnije u odnosu na dosadašnju organizaciju rezervnog sastava.

Predlaže se da se pripadnici aktivne rezerve pozivaju u toku kalendarske godine na kondiciranje i obučavanje do 45 dana, a pripadnici pasivne rezerve do 15 dana.

Predlaže se da se popuna aktivne rezerve vrši na osnovu javno raspisanog konkursa kojim se određuju posebni uslovi, a opšte uslove propisuje Generalštab Vojske Srbije.

Uz čl. 56. i 57.

Predlaže se da se sa pripadnicima aktivne rezerve zaključe ugovori kojima se uređuju uslovi, vreme, način i poslovi angažovanja, prava i obaveze zaposlenih lica za vreme izvršavanja konkretnih stručnih poslova u Ministarstvu odbrane i vojnih dužnosti u Vojsci srbije i način njihovog finansiranja. Ovakvo rešenje je neophodno jer je u dosadašnjoj praksi sa vojnicima po ugovoru bilo velikih problema baš zbog nedefinisanih prava, obaveza i zadataka koji nisu bili precizno određeni u ugovoru i na taj način veliki broj vojnika po ugovoru je raskidao ugovor i napuštao Vojsku bez ikakvih posledica i odgovornosti što je u nekim slučajevima dovodilo u pitanje funkcionisanje jedinica i izvršavanje planiranih zadataka.

Uz član 58.

Predlaže se da i lice u rezervnom sastavu ima mogućnost ponovne ocene sposobnosti za vojnu službu zbog promene zdravstvenog stanja. Vojni obveznik kod koga je nastala promena upućuje se na lekarske i druge preglede na isti način kao i regruti da se ne bi desilo da se vojni obveznik rasporedi odnosno pozove na vojnu ili drugu vežbu a da mu se zdravstveno stanje koje utiče na sposobnost za vojnu službu bitno promenilo. Rešenje o promeni ocene sposobnosti, kao i o rodu rešava regrutna komisija.

Uz član 59.

Ovim članom predlaže se određivanje i saopštavanje ratnog rasporeda u Vojsci i rasporeda u civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane koji će imati vojni obveznici u vreme vanrednog i ratnog stanja a prema potrebama popune Vojske i potrebama civilne zaštite i drugih snaga odbrane.

Uz član 60.

Ovim članom predlaže se metodologija pozivanja vojnih obveznika radi obučavanja i vojnih vežbi.

Uz član 61.

Propisuje obavezu regruta i lica u rezervnom sastavu da se pre putovanja u inostranstvo javi teritorijalnom organu radi pribavljanja odobrenja. Stavom 2 decidno su propisani uslovi kada se regrutu i licu u rezervnom sastavu neće odobriti putovanje i boravak u inostranstvo. Novina u odnosu na dosadašnje rešenje je u tome što se ne propisuje pravni osnov za putovanje u inostranstvo, već se samo propisuju smetnje kada je u pitanju putovanje i boravak u inostranstvu.

Rešenje o putovanju u inostranstvo za vojnika bi donosio načelnik Generalštaba ili lice koje on ovlasti, a za lice u civilnoj službi, ministar odbrane ili lice koga ovlasti.

Uz član 62.

Predložena je nadležnost diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije da rešava zahtev regruta u vezi odobravanja boravka. Novina je u tome da se boravak može odobriti najduže do kraja juna kalendarske godine u kojoj regrut navršava 30 godina (ranije je bilo do kraja jula u kojoj navršava 34 godine).

Uz član 63.

Predloženo je da Narodna skupština može propisati uslove pod kojima zbog potrebe odbrane i bezbednosti zemlje može ograničiti određenim kategorijama vojnih obveznika putovanje u inostranstvo.

Uz član 64.

Predložena je obaveza regruta i lica u rezervnom sastavu, koja putuju u inostranstvo, da se prijave DKP-u u roku od 30 dana od dana prelaska državne granice. Takođe se predlaže obaveza regruta koji boravi u inostranstvu da se prijavi DKP-u u kalendarskoj godini kad navrši 18 godini, što predstavlja novinu u odnosu na sadašnje rešenje.

Uz član 65.

Predloženo je da se neće dati saglasnost za otpust iz državljanstva RS ako vojni obveznik nije regulisao obavezu služenja vojnog roka, što je i do sada bila praksa.

Uz član 66.

Predložena je definicija dvojnog državljanina vojnog obveznika. Dvojni državljanin ima mogućnost da obavezu služenja vojnog roka reguliše u jednoj od država čiji je državljanin i to sve do 30 godine života , te da se dvojni državljanin koji se vrati i opredeli da stalno živi na teritoriji RS upućuje na služenje vojnog roka u skladu sa odredbama ovog zakona.

Uz član 67.

Predloženo rešenje je saglasno dosadašnjoj normi gde se licu pozvanom u vezi sa vršenjem vojne obaveze obezbeđuje pravo na troškove u stvarnom iznosu (prevoz, smeštaj, ishrana).

Uz član 68.

Predloženo rešenje je saglasno dosadašnjoj normi da se rezervnom vojniku, podoficiru i oficiru vrši naknada troškova po osnovu radnog odnosa, samostalnog obavljanja registrovane privredne delatnosti ili druge profesionalne delatnosti, primanja penzije, nezaposlenosti i poljoprivredne delatnosti. Vojni obveznik neće biti oštećen bez obzira na delatnost kojom se bavi tokom izvršavanja vojne obaveze.

Podzakonski propis kojim se uređuje ova oblast donosi Vlada Republike Srbije na predlog ministra odbrane.

Uz član 69.

Aktivna rezerva je poseban deo osposobljenog rezervnog sastava kojim se popunjavaju jedinice Vojske Srbije i MO, a koji podrazumeva određene obaveze i napore. Pripadniku aktivne rezerve pripada posebna novčana naknada svakog meseca za vreme koje je pod ugovorom iako nije angažovan u Vojsci Srbije ili MO. Visinu novčane naknade određuje ministar odbrane za svaku godinu u skladu sa odobrenim sredstvima za tu namenu. Ova naknada ne pripada za vreme angažovanja u jedinici kada mu pripada plata. Ovakvo rešenje predstavlja stimulans za pristupanje aktivnoj rezervi.

Uz član 70.

Tokom angažovanja pripadnika aktivne rezerve van utvrđenih planova angažovanja miruju mu prava i obaveze iz radnog odnosa. U to vreme novi poslodavac je Vojska Srbije gde ostvaruje prava na zaradu, staž, zdravstveno i penzijsko osiguranje kao i profesionalnom vojnom licu odgovarajućeg čina. Rad pripadnika aktivne rezerve u ovakvim slučajevima smatra se radom na određeno vreme.

Ovim članom predlaže se da Ministarstvo odbrane vodi jedinstvenu evidenciju o vojnim obveznicima. Vođenje jedinstvene evidencije je neophodno zbog toga što je ona nedeljiva, racionalna, pouzdana i ažurna.

Predlaže se da se vojni obveznik vodi u evidenciji prema mestu prebivališta kao što je bilo propisano Zakonom o Vojsci Jugoslavije i što se pokazalo kao dobro rešenje. Takođe se predlaže da vojnu evidenciju obveznika koji borave u inostranstvu duže od jedne godine vode i diplomatska-konzularna predstavništva, jer preko njih ova kategorija vojnih obveznika podnosi zahteve u vezi sa regulisanjem vojne obaveze.

Ovim članom predlaže se dužnost i obaveza državnih organa, drugih pravnih lica i preduzetnika da na zahtev teritorijalnog organa Ministarstva odbrane dostave tražene podatke u vezi sa izvršavanjem vojne obaveze.

Takođe se predlaže da navedeni organi budu odgovorni za tačnost i ažurnost podataka koje dostavljaju teritorijalnim organima. Ovo je promena u odnosu na Zakon o Vojsci Jugoslavije koji je propisivao samo dužnost dostavljanja podataka po zahtevu ali ne i odgovornost za tačnost i ažurnost istih što je stvaralo i stvara velike probleme teritorijalnim organima u izvršavanju poslova vojne obaveze.

Član 75.

Predlaže se da se vojnim obveznicima koji se vode u evidenciji izdaje vojna knjižica kojom vojni obveznik dokazuje izvršenje vojne obaveze i svoj identitet dok je u vojnoj službi.

Osim toga, predlaže se i zabrana iznošenja vojne knjižice iz Republike Srbije jer deo podataka iz vojne knjižice predstavljaju tajne podatke.

Uz član 76.

Ovim članom se određuje koje su promene dužni da prijave regruti i lica u rezervnom sastavu u roku od osam dana od dana nastanka promene teritorijalnom organu kod kojeg se vode u evidenciji kako bi se obezbedila tačna evidencija i ažurnost lica.

Uz član 77.

Ovim članom se predlaže obaveza nadležnih državnih organa odnosno sudova čije su odluke dovele do promene kod vojnog obveznika da u roku od 15 dana od dana nastale promene obaveste teritorijalni organ kod koje se vojni obveznik vodi u evidenciji. Ovo Zakon o Vojsci Jugoslavije nije propisivao, što je uzrokovalo velike probleme (vršilo se pozivanje vojnih obveznika koji su ispisani iz državljanstva, koji su na izdržavanju kazne, pozivani su i vojni obveznici koji su umrli a teritorijalni organ o tome nije imao saznanje što je dovodilo do negativnih istupa i nepovoljne medijske kampanje).

Takođe se predlaže i dužnost privrednog društva, pravnog lica ili organizacije da ako vojnog obveznika angažuje na radovima u inostranstvu dužim od tri meseca, u roku od osam dana od dana odlaska vojnog obveznika u inostranstvo obavesti teritorijalni organ.

Ovaj član se predlaže zbog ažurnosti i tačnosti vođenja evidencije vojnih obveznika što je neophodno.

Uz član 78.

S obzirom na to da je prethodno Uputstvo o vođenju evidencije vojnih obveznika zastarelo i prevaziđeno, predlaže se donošenje novog uputstva koje će biti usklađeno sa novim sistemskim rešenjima koje propisuje ovaj zakon.

Uz član 79.

Predložene su nadležnosti za donošenje rešenja i rešavanje žalbi podnetih protiv donetih rešenja kada je u pitanju izvršavanje vojne obaveze.

Uz član 80.

Predloženo je ko vrši upravni nadzor i kontrolu sprovođenja Zakona, izvršavanja vojne obaveze i zakonitosti u radu, a u skladu sa izvornim ovlašćenjima.

Uz član 81.

Predloženo je da se taksa na podneske u vezi sa vršenjem vojne obveze reguliše u skladu sa Zakonom o taksama Republike Srbije.

Uz član 82.

Definiše se pojam radne obaveze i propisuje se dužnost zaposlenih u vršenju prioritetnih delatnosti na snabdevanju građana, Vojske Srbije i jedinica civilne zaštite. Prioritetne deletnosti podrazumevaju obezbeđenje osnovnih životnih namirnicama, električne energije i energenata, ogreva, snabdevanje vodom za piće, medicinsko zbrinjavanje, prevoz, izradu i obezbeđenje skloništa i privremenih smeštajnih objekata i drugo.

Propisuje se odgovornost organa lokalne samopuprave u obezbeđenju neposrednog zadovoljenja potreba građana, na teritoriji svoje nadležnosti u vanrednom i ratnom stanju. Ovim se građani stavljaju u prvi plan u odnosu na ostale subjekte odbrane, što ne znači da organi lokalne samouprave na osnovu procene vlastitih mogućnosti ne mogu da zadovolje i potrebe drugih subjekata, što se reguliše sklapanjem ugovora o preuzetim obavezama.

Uz član 83.

Predlaže se osnova na kojoj će se organizovati i izvršavati radna obaveza i zabrana uvođenja radne obaveze za zaštićene kategorije građana, u skladu sa Ustavom, Zakonom o odbrani, ovim zakonom i propisima o socijalnoj zaštiti dece, starih lica, porodice i lica nesposobnih za rad.

Uz član 84.

Propisuje se gde obveznici radne obaveze izvršavaju radnu obavezu i na osnovu kojih dokumenata.

Državni organ ili pravno lice ima obavezu da izvrši procenu mogućnosti rada i propiše zadatke koje će obavljati u uslovima vanrednog i ratnog stanja i odredi broj potrebnih izvršilaca i potrebna sredstva za izvršavanje namenskih zadataka.

Na osnovu toga Vlada za državni organ, a direktor za pravno lice, utvrđuje ratnu organizacija. Akt o ratnoj organizaciji i sistematizaciji sa podacima o obveznicima radne obaveze, državni organ i pravno lice dostavlja teritorijalnim organima, koja raspoređuje potrebne obveznike, izrađuje Plan popune i dostavlja ga podnosiocu zahteva.

Raspored u državnom organu ili pravnom licu smatra se ratnim rasporedom.

Uz član 85.

Propisuje da se obvezniku radne obaveze raspored određuje u mestu rada ili prebivalištu, kao i mogućnost rasporeda van mesta rada i prebivališta ako se za to ukaže potreba.

Uz član 86.

Propisuje se nadležnost za raspoređivanje obveznika radne obaveze u državnom organu, organu uprave i pravnom licu.

Dužnost rukovodioca za državni organ ili organ uprave i direktora za pravno lice je da izradi Rešenje o rasporedu lica po ratnoj sitematizaciji. Ovo je važno zato što Rešenje ima zakonsku snagu iz kojeg proističe pravo i dužnost raspoređenog za obavljanje propisanih zadataka, ali i prava u slučaju nastajanja štetnih posledica prouzrokovanih ratnim ili vanrednim stanjem.

Uz član 87.

Predlaže se da zaposlenom licu kojem je utvrđena ili nije utvrđena radna obaveza, prestaje radni odnos ukoliko iz neopravdanih razloga ne postupi po nalogu nadležnog organa (rukovodioca, direktora ili teritorijalnog organa), u uslovima ratnog i vanrednog stanja.

Odredbe ovog člana odnose se na zaposlenog koji obavezu izvršava u državnom organu ili pravnom licu koje obavlja poslove odbrane ili delatnost od posebnog značaja za odbranu zemlje u skladu sa Planom odbrane Republike Srbije.

U prethodnom periodu dolazilo je do zloupotrebe propisa koji su regulisali radnu obavezu u uslovima ratnog stanja, što je imalo za posledicu da su pojedini direktori uručivali otkaze zaposlenima jer nisu postupili u skladu sa propisima, a da pri tome nisu imali status pravnog lica od posebnog značaja za odbranu zemlje i nisu odredili ratni raspored zaposlenom. Namerno ili nenamerno, u svakom slučaju pogrešno, su se pozivali na odredbe propisa na osnovu kojih nisu imali pravo da uruče otkaz zaposlenom.

Zakon o radu propisuje uslove prestaka radnog odnosa, a odredbama ovog člana naglašava se značaj i važnost poslova odbrane ili delatnosti od posebnog značaja za odbranu,a u tom smislu i veću odgovornost lica koji ih obavljaju.

Uz član 88.

Propisuje se obaveza teritorijalnog organa u vezi sa vođenjem evidencije obveznika radne obaveze i dužnost državnog organa i pravnog lica da dostavi potrebna dokumenta i podatake o obveznicima radne obaveze.

Ministar odbrane propisuje način i obrazce za vođenje evidencije obveznika radne obaveze u skladu sa članom 51. stav 3. Zakona o odbrani.

Uz član 89.

Propisuje se da teritorijalni organ Ministarstva odbrane može obrazovati jedinicu radne obaveze za angažovanje na radovima u toku i nakon mobilizacije, rata i vanrednih sitacija.

Uz član 90.

Propisuje se način i postupak obrazovanja jedinice radne obaveze i dužnost državnog organa i pravnog lica u vezi sa tim.

Uz član 91.

Propisuju se uslovi u kojima može biti angažovana jedinica radne obaveze i izuzetak koji se odnosi na angažovanje pojedinca u proveri spremnosti za rad u mobilizaciji i vanrednim situacijama. Mogućnost angažovanja pojedinca u vanrednim situacijama (poplave, požari, zemljotresi, epidemije itd. ), podrazumeva i kada nije proglašeno vanredno stanje.

Uz član 92.

Propisuje se obaveza subjekta odbrane da obezbedi hranu, smeštaj i vodi računa o zdravstvenom stanju pripadnika jedinice radne obaveze dok obavljaju radove za njegove potrebe.

Propisuje se i pravo obveznika na naknadu troškova za dolazak na mesto javljanja i izvršene poslove, koje su u iznosu stvarnih troškova prevoza i visini propisanoj za rad koji obavlja državni službenik- nameštenik. Naknade isplaćuje subjekat odbrane kod koga je angažovana jedinica, a u skladu sa važećim propisima.

Uz član 93.

Propisuje se postupak sa jedinicom radne obaveze nakon izvršenog zadatka.

Uz član 94.

Propisuje se nadležnost u vođenju evidencije angažovanja jedinica radne obaveze.

Uz član 95.

Definiše pojam materijalne obaveze. Propisuje prava i dužnosti građana, privrednih društava, preduzetnika i drugih pravnih lica u izvršavanju materijalne obaveze. Definiše da se stvari posebne namene potrebne za odbranu mogu ustupiti na privremeno korišćenje državnim organima, Vojsci Srbije i civilnoj zaštiti.

Uz član 96.

Definiše ko izvršava materijalnu obavezu, kategoriju vlasnik stvari, kao i to u čijoj se svojini mogu naći stvari potrebne za odbranu zemlje.

Uz član 97.

Zakon propisuje uslove u kojim vlasnici stvari podležu materijalnoj obavezi za potrebe odbrane zemlje. Predviđeni su uslovi ratnog i vanrednog stanja, ali i u miru radi pregleda i provere ispravnosti, i opravdanosti popune tim stvarima, na vežbama i terenskim uslovima proverava se svrsishodnost popune tim stvarima i ljudstvo se uvežbava u rukovanju.

Uz član 98.

Definisano je ko podleže materijalnoj obavezi na teritoriji Republike Srbije u miru i u uslovima vanrednog i ratnog stanja. Ovim članom zakona otklanjaju se uočene nedoumice stranih pravnih lica koji otvaraju ili su kupili firme na teritoriji Republike Srbije, da li podležu izvršavanju materijalne obaveze.

Uz član 99.

Precizno definiše kategoriju korisnik stvari i druge potrebe odbrane zemlje.

Uz član 100.

Propisuje organe u čijoj se nadležnosti nalazi materijalna obaveza, ko je organizuje i ko je sprovodi.

Uz član 101.

Propisuje naknadu vlasniku stvari za predatu stvar za potrebe odbrane zemlje.

Predviđa nadoknadu vlasniku stvari u slučajevima ako je došlo do oštećenja ili uništavanja u toku uporebe od strane korisnika stvari.

Uz član 102.

Propisuje slučajeve kada teritorijalni organ ne sme rasporediti određenu stvar u planovima popune. U dosadašnjim rešenjima nije bilo mogućnosti da neke kategorije vlasnika stvari budu izuzete iz popisa i popune stvarima, pa je to u određenim uslovima stvaralo velike egzistencijalne probleme vlasnicima. Ovim članom se ovakvi problemi izbegavaju.

Uz član 103.

Propisane su stvari koje podležu materijalnoj obavezi za potrebe odbrane zemlje. Za razliku od dosadašnjeg rešenja, radi izbegavanja nedoumica, ubačena je kategorija usluga od posebnog interesa za odbranu. Pod tim se podrazumeva: korišćenje svih vrsta usluga sredstava prevoza, usluga tehničkih radionica i remontnih zavoda, usluga radio-televizijskih i drugih sredstava javnog informisanja, javnih komunalnih preduzeća, građevinskih usluga i drugo

.

Uz član 104.

Propisuje obavezu vođenja evidencije i nadležnost ministra odbrane da propiše postupak i način vođenja evidencije podzakonskim aktima.

Utvrđuje se nadležnost, način i obaveza u vezi sa evidencijom stvari za potrebe odbrane zemlje.

Uz član 105.

Propisuje nadležnosti za formiranje i vođenje evidecije i na osnovu čijih podataka. Ovim članom se obavezuju ostali nadležni državni organi po pitanju materijalne obaveze da dostavljaju ažurnu evidenciju teritorijalnom organu Ministarstva odbrane.

Obaveza građana, pravnih lica i državnih organa je da vode ažurnu evidenciju o stvarima i dostavljaju je teritorijalnom organu Ministarstva odbrane radi formiranja jedinstvene evidencije u Ministarstvu odbrane. Da bi se izbegli problemi prilikom vođenja i ažuriranja evidencije obaveza pravnih lica i građana je da prijavljuju promene na stvarima čiji su vlasnici, ali i obaveza državnih organa i organa lokalne samouprave da te promene evidentiraju i da dostavljaju teritorijalnom organu Ministarstva odbrane a radi formiranja ažurne i jedinstvene evidencije stvari za potrebe odbrane zemlje.

Uz član 106.

Definiše nadležnost teritorijalnog organa da izvrše pregled stvari radi popisa i ažuriranja evidencije. Na osnovu ranijih iskustava ukazala se potreba da teritorijalni organ vrši pregled stvari, jer podaci o njima mogu biti nepotpuni, neažurni i da stanje na terenu ne odgovara stanju i podacima kojima raspolažu nadležni organi.

Uz član 107.

Propisuje obavezu vlasnika stvari i postupak kada je došlo do promene na stvarima. Ova obaveza je propisana zbog ažuriranja podataka i evidencije. Dešava da vlasnici stvari ne obaveštavaju o nastalim promenama na stvarima nadležne organe, kao ni o promeni ličnih podataka (prebivališta, adrese i drugo).

Uz član 108.

Definiše prvenstvo popune i daje bliža objašnjenja načina popune stvarima. Vojska Srbije ima prioritet popune zbog same prirode njenih obaveza i dužnosti u ratnom i vanrednom stanju. Ona je oružana sila čija je prva i osnovna dužnost odbrana zemlje, iz toga proizilazi njen prioritet u popuni, što ne umanjuje važnost i značaj popune drugih snaga odbrane.

Maksimalno mogućom tipizacijom se obezbeđuje da korisnici u skladu sa svojom namenom i zadacima budu popunjeni sa stvarima koje su približno istog tipa i karakteristika, a iz razloga ekonomičnosti upotrebe,nabavke rezernih delova i drugo.

Kada je reč o spajanju materijalne obaveze i ratnog rasporeda lica – rukovaoca, iskustvo govori da kada su potrebna posebna znanja u rukovanju stvarima najbolje rešenje je da vlasnik stvari bude i rukovalac materijalnim sredstvom iz razloga ekonomičnosti prilikom dopremanja stvari i odazivanja lica, najboljeg poznavanja tehničkih karakteristika i mogućnosti stvari i stručnim rukovanjem stvari.

Uz član 109.

Propisuje na osnovu čega se stvari za potrebe odbrane zemlje raspoređuju. Prioritet u popuni propisuje Vlada na predlog ministra odbrane, a u skladu sa namenom i zadacima organizovanih struktura subjekata odbrane.

Uz čl. 110, 111. i 112.

Propisuje korisniku stvari način i rok podnošenja zahteva za preuzimanje stvari za potrebe vojne vežbe ili pregleda, da stvari za potrebe odbrane preuzima korisnik i šta mora da sadrži poziv za pozivanje vlasnika stvari radi predaje određene stvari kao i predviđeni postupak Ministarstva odbrane u slučaju neodazivanja pozivu.

Vlasnik predaje korisniku stvari na osnovu odobrenog Plana popune Ministarstva odbrane.

Uz član 113.

Definiše slučajeve kada se vlasniku stvari daje mogućnost odlaganja davanja stvari za potrebe vežbe ili pregleda. Kada se vlasnik stvari poziva radi pregleda ili vežbe u nekim slučajevima koji su navedeni u ovom članu data je mogućnost da vlasnik zbog poslova neodložne prirode traži odlaganje: kada su poslovi koje obavlja vezani rokom, vremenskim uslovima, ugovorima i drugo, pa bi javljanje na poziv prouzrokovalo štetu vlasniku.

Uz član 114.

Propisuje vlasniku stvari način predaje stvari kao i postupak ako vlasnik ne može blagovremeno dostaviti stvar na određeno mesto.

Uz čl. 115, 116. i 117.

Propisuje postupak korisnika stvari prilikom prijema i vraćanja stvari.

Formira se komisija ili određuje ovlašćeno lice koja prima i vraća stvari, utvrđuje ispravnost stvari i podobnost za upotrebu, opremljenost rezervnim delovima, opremom alatom i tehničkom dokumentacijom. Ovo je iz razloga da bi se stvari koje ne poseduju potrebne karakteristike vratile vlasniku i da bi se od teritorijalnog organa tražila druga odgovarajuća stvar.

Propisana je obaveza izrade zapisnika, kako bi se izbegle nejasnoće i nepreciznosti prilikom preuzimanja stvari kao i obaveštavanje vlasnika stvari o mestu i vremenu vraćanja stvari.

Uz član 118.

Propisuje pravo na naknade za prevozne troškove i dnevnice vlasniku stvari.

Uz čl. 119. i 120.

Propisuju se nadležnosti, način i postupak obračunavanja naknade za korišćenje stvari koju ostvaruje vlasnik stvari.

Uz čl. 121, 122, 123. i 124.

Propisuje se postupak utvrđivanja naknade za oštećene, uništene ili nestale stvari. Precizira postupak kada u zapisniku nije navedena vrednost, kada je potrebno veštačenje, kada je vlasnik nezadovoljan određenom vrednošću stvari, postupak utvrđivanja naknade, obaveze komisije, način procene štete, načini naknade štete, kao i to koja su prava vlasnika u slučaju da je nezadovoljan naknadom.U dosadašnjim rešenjima ovaj postupak nije bio jasno preciziran pa je u konkretnim slučajevima dolazilo do problema.

Uz član 125.

Propisuje da vlasnicima stvari čije su stvari raspoređene planovima popune za potrebe odbrane pripada umanjenje godišnjeg poreza za tu stvar za sve vreme dok je na snazi Plan popune. Ovo je novina u odnosu na dosadašnja rešenja a potrebna je radi stimulisanja vlasnika stvari jer je dosadašnja norma vlasnicima stvari samo izazivala štetu.

Predložene su novčane kazne i kazne zatvora za vojne obveznike, organizacije, odgovorna lica, preduzeća i druga pravna lica ukoliko ne izvršavaju vojnu, radnu i materijalnu obavezu.

Propisivanjem kaznenih odredbi stvara se mogućnost preduzimanja zakonom propisanih mera protiv lica koja ne izvršavaju zakonske obaveze i na taj način urušavaju funkcionisanje sistema odbrane zemlje.

Reguliše status vojnika koji trenutno služe vojni rok sa oružjem i bez oružja, na način da nastavljaju da služe vojni rok po odredbama postojećeg zakona. Sva druga pitanja oko regulisanja statusa vojnog obveznika koja su započeta a nisu završena biće okončana po odredbama ovog zakona.

Uz član 136.

Reguliše status reguta koji su ocenjeni privremeno nesposobnim za vojnu službu a navršili su 27 godina na način da se upute na konačnu ocenu sposobnosti za vojnu službu i u skladu sa tim reguliše njihov status. Do sada privremeno nesposobni regruti upućivani su na odsluženje vojnog roka do 35 godine a novim rešenjima ta granica je spuštena na 30 godina.

Reguliše način rešavanja statusa regruta od navršenih 27 do 30 godina koji zbog različitih osnova nisu upućeni na služenje vojnog roka i kojima je produžena regrutna obaveza do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 35 godina. Novim rešenjem ovoj kategoriji regruta omogućava se da odsluže vojni rok do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 30 godina po odredbama ovog zakona.

Reguliše način rešavanja statusa regruta od navršenih 30 do 35 godina koji zbog različitih osnova nisu upućeni na služenje vojnog roka i kojima je produžena regrutna obaveza do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 35 godina. Novim rešenjem omogućeno je da regruti koji su na zakonom propisan način odlagali služenje vojnog roka prevedu u rezervni sastv. Regruti koji su vršili opstrukciju vojne obaveze i izbegavali uput na služenje vojnog roka prevode se u rezervni sastav uz preduzimanje zakonom propisanih mera. Za regrute koji izbegavaju vojnu obavezu predviđeno je da se podnesu krivične prijave od strane nadležnih organa.

Propisuje da se Zakonom o obligacionim odnosima regulišu pravni odnosi u vezi preuzimanja stvari i postupka utvrđivanja naknade za oštećene, uništene ili nestale stvari, a koji nisu regulisani ovim zakonom.

Predlaže se ko i kako vrši nadzor nad primenom ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuje vršenje vojne, radne i materijalne obaveze.

Uz član 141.

Predlaže se rok za donošenje propisa za izvršenje zakona.

Uz član 142.

Predlaže se da prestanu da važe ranije donete zakonske i podzakonske odredbe i rešenja u vezi sa vojnom, radnom i materijalnom obavezom.

Uz član 143.

Predlaže se stupanje na snagu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.

Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti:

neprekidnost funkcionisanja organa koji sprovode i realizuju vojnu, radnu i materijalnu obavezu;

dogradnju teritorijalnih organa u kadrovskom i materijalnom smislu koju bi izvršilo Ministarstvo odbrane;

uredbe i odluke Vlade kojim bi se regulisala prava i obaveze ministarstava, državnih organa i pravnih lica od značaja za planiranje, organizovanje i realizovanje vojne, radne i materijalne obaveze;

saradnju Ministarstva odbrane sa drugim ministarstvima u pogledu nadzora i kontrole funkcionisanja vojne, radne i materijalne obaveze na celoj teritoriji i otklanjanje eventualnih propusta u radu.

IV

PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Za sprovođenje Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi potrebno je nastaviti sa obezbeđenjem sredstva za:

kadrovsku i materijalnu dogradnju teritorijalnih organa Ministarstva odbrane;

izradu podzakonskih propisa i evidencije, njihovo štampanje i distribuciju;

administrativno-tehničke potrebe administracije za rešavanje statusa i stanja vojnih obveznika i davaoca stvari;

troškove izvršenja vojne, radne i materijalne obaveze koje snosi budžet Republike Srbije.

Ova sredstva su i do sada obezbeđivana u budžetu Republike Srbije i nije potrebno obezbediti dodatna sredstva za ovu namenu.