PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O SARADNJI U OBLASTI ODBRANE IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE DEMOKRATSKE NARODNE REPUBLIKE ALŽIRA
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira, koji je potpisan 14. decembra 2011. godine, u Alžiru, u originalu na srpskom, arapskom i francuskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
I VLADE DEMOKRATSKE NARODNE REPUBLIKE ALŽIRA
Vlada Republike Srbije
i
Vlada Demokratske Narodne Republike Alžira,
u daljem tekstu: „Strane” i pojedinačno: „Strana”,
Sagledavajući postojeće prijateljske odnose između Republike Srbije i Demokratske Narodne Republike Alžir,
Potvrđujući još jednom zajedničku privrženost načelima i ciljevima Povelje Ujedinjenih nacija, prevashodno po pitanju poštovanja nezavisnosti i suvereniteta država,
Težeći uspostavljanju trajne saradnje u oblasti odbrane, zasnovane na uzajamnom poštovanju, poverenju i uvažavanju interesa Strana,
Želeći da daju doprinos trajnom očuvanju regionalne stabilnosti i to prvenstveno kroz saradnju u oblastima kao što su borba protiv terorizma i prevencija kriza,
U skladu sa njihovim međunarodnim obavezama i nacionalnim zakonodavstvom,
sporazumele su se o sledećem:
GLAVA I
PREDMET I OBLICI SARADNJE
Član 1.
Strane se obavezuju da u skladu sa odredbama ovog sporazuma, zajednički deluju radi unapređenja, pospešivanja i razvoja saradnje u oblasti odbrane, u skladu s njihovim nacionalnim zakonodavstvima i međunarodnim obavezama.
Član 2.
U skladu sa ovim sporazumom:
– „Strana koja šalje” je Strana čije se vojno i/ili civilno osoblje nalazi na teritoriji države druge Strane radi realizacije ovog sporazuma;
– „Strana prijema” je Strana na čijoj se teritoriji nalazi vojno i/ili civilno osoblje Strane koja šalje radi realizacije ovog sporazuma;
– „vojno i/ili civilno osoblje” je osoblje koje pripada oružanim snagama jedne od Strana koje se, u skladu s ovim sporazumom, nalaze na teritoriji države druge Strane radi izvršenja zadatka;
– „oružane snage” su jedinice ili sastavi kopnenih snaga, mornarice ili vazduhoplovstva ili bilo koja druga vojna komponenta jedne od Strana.
Član 3.
Strane su saglasne da u okviru ovog sporazuma pokrenu i razvijaju sledeće oblike saradnje:
– unapređenje kontakata i odnosa između ministarstava Strana nadležnih za pitanja odbrane, putem poseta visokih političkih i vojnih predstavnika i razmena delegacija;
– u okvirima njihovih nadležnosti, razmene informacija i iskustava po pitanjima iz domena odbrane koja su od međusobnog interesa;
– saradnje u oblasti protivterorističke borbe;
– školovanja osoblja u visokim vojnim ustanovama i specijalističkog usavršavanja;
– jačanja veza između vojnih obrazovnih ustanova, organizovanja konsultacija i razmene iskustava u domenu školovanja;
– izvođenja zajedničkih vežbi i pozivanja vojnih posmatrača na manevre i/ili nacionalne vežbe;
– nabavke naoružanja, vojne opreme i sistema naoružanja, kao i pružanja podrške u nabavci rezervnih delova i drugih sredstava neophodnih za korišćenje, održavanje i remont;
– razmene iskustava u oblasti održavanja operativnih uslova i pružanja logističke podrške za opremu nabavljenu kod jedne ili druge Strane;
– unapređenja i razvoja saradnje u oblasti naučnog istraživanja i odbrambene tehnologije, kao i partnerstva u oblasti odbrambene industrije i transfera tehnologije i znanja;
– unapređenja i razvoja saradnje u oblasti vojne topografije i kartografije;
– svaka druga aktivnost za koju se Strane i/ili njihovi nadležni organi zajednički odluče, a ima za cilj da saradnju između njih učini tešnjom.
Član 4.
Realizacija saradnje saglasno ovom sporazumu prvenstveno je u nadležnosti ministarstava odbrane Strana.
Ovaj sporazum realizuje se zaključivanjem protokola, konvencija, ugovora i razmenom pisama između ovlašćenih predstavnika Strana i/ili njihovih nadležnih organa.
Član 5.
Strane su saglasne da se za sprovođenje ovog sporazuma osnuje Mešovita komisija.
Komisija iz stava 1. ovog člana, zadužena je za utvrđivanje pravaca i načina realizacije saradnje u oblasti odbrane, za doprinos njenom razvoju i iznalaženje novih vidova saradnje. S tim u vezi, kontroliše sprovođenje saradnje i izvršavanja odredaba ovog sporazuma, kao i dogovorenih protokola, konvencija i ugovora zaključenih na osnovu Sporazuma.
Mešovitom komisijom kopredsedava predstavnik imenovan od nadležnih organa svake od Strana. Mešovitu komisiju činiće i predstavnici Strana čije prisustvo bude ocenjeno kao neophodno.
Mešovita komisija se naizmenično sastaje kod jedne od Strana, najmanje jednom godišnje u vremenu koje se zajednički dogovori. Ona pravi bilans saradnje za proteklu godinu, prati aktivnosti koje su u toku i utvrđuje plan rada za narednu godinu.
Mešovita komisija će delovati na osnovu principa koje zajednički utvrđuju kopredsednici i u skladu sa usvojenim poslovnikom.
GLAVA II
STATUS VOJNOGI/ILI CIVILNOG OSOBLJA
Član 6.
Tokom boravka na teritoriji države Strane primaoca, vojno i/ili civilno osoblje na koje se odnosi ovaj sporazum ostaje potčinjeno svojim vojnim nadležnim organima.
Član 7.
Vojno i/ili civilno osoblje svake od Strana dužno je da se pridržava zakona, propisa i običaja Strane primaoca. Svaka od Strana će svoje vojno i/ili civilno osoblje upoznati sa obavezom poštovanja zakona, propisa i običaja Strane primaoca.
Vojno i/ili civilno osoblje jedne od Strana koje se u okviru ovog sporazuma nalazi na teritoriji države druge Strane ne može ni u kom slučaju biti umešano u pripremu ili izvršenje ratnih operacija niti aktivnosti vezanih za održavanje ili uspostavljanje reda, javne bezbednosti ili nacionalnog suvereniteta, niti učestvovati u tim operacijama.
U slučaju razmene vojnog i/ili civilnog osoblja između jedinica oružanih snaga Strana angažovanih u okviru ovog sporazuma, vojno i/ili civilno osoblje dužno je da se pridržava propisa jedinice primaoca.
Član 8.
Nadležni organi Strane primaoca imaju pravo da primenjuju nacionalne propise prema osoblju u poseti i to za svako krivično delo počinjeno na teritoriji države te Strane.
Nadležne vlasti Strane pošiljaoca imaju prioritetno pravo da primenjuju svoje zakonodavstvo na svoje vojno i/ili civilno osoblje i to u slučaju izvršenja dela koja ugrožavaju bezbednost ili dobra Strane pošiljaoca.
U slučajevima iz stava 2. ovog člana, nadležni organi Strane pošiljaoca mogu odustati od prioritetnog prava na primenu svog zakonodavstva, posle saopštenja svoje namere nadležnim organima Strane primaoca i ukoliko se ona saglasi.
Saglasno sa svojim zakonodavstvom i preuzetim međunarodnim obavezama, Strana primalac će u dobroj volji razmotriti svaki zahtev Strane pošiljaoca koji se tiče izručenja vojnog i/ili civilnog osoblja koji su počinioci prekršajnih dela.
GLAVA III
ODŠTETNI ZAHTEVI
Član 9.
Svaka od Strana odustaje od bilo kakvog zahteva za naknadu štete od druge Strane, kao i od vojnog i/ili civilnog osoblja za štete uzrokovane njenom osoblju ili njenim dobrima, a koje su nastale u okviru aktivnosti vezanih za sprovođenje ovog sporazuma, osim u slučaju teže ili namerne greške. Pojam teške greške podrazumeva grubu grešku ili ozbiljnu nepažnju. Postojanje teške greške utvrđuje Strana čiji je pripadnik vojnog i/ili civilnog osoblja počinio tu štetu.
Zahtevi za naknadu štete na ime šteta prouzrokovanih trećim licima, posle sprovođenja dogovorenog postupka, raspodeljuju se između Strana na sledeći način:
– u slučaju da je za štetu odgovorna samo jedna od Strana, ta Strana obezbeđuje izmirenje celokupnog iznosa naknade štete;
– u slučaju da su za štetu odgovorne obe Strane ili kada nije moguće pripisati odgovornost ni jednoj od njih, iznos naknade štete deli se između Strana na podjednake delove;
– obeštećenje za štete pričinjene trećim licima, nakon sudskog postupka, ide na teret Strane koja je sudskom odlukom proglašena krivom i to u visini utvrđenog iznosa naknade štete.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, Strana primalac pružiće pomoć Strani pošiljaocu.
Član 10.
Teškoće, razlike ili sporna pitanja bilo koje vrste koje bi eventualno proistekle iz primene ili tumačenja odredaba ovog sporazuma, biće dogovorno rešavane između Strana i/ili njihovih nadležnih organa, putem konsultacija i pregovora.
GLAVA IV
PODRŠKA VOJNOM I/ILI CIVILNOM OSOBLJU
Član 11.
Svaka od Strana snosi troškove putovanja svog vojnog i/ili civilnog osoblja ka teritoriji i od teritorije države Strane primaoca. Strana primalac snosi troškove putovanja na teritoriji svoje države.
Troškove prevoza pripadnika vojnog i/ili civilnog osoblja Strane pošiljaoca, koji se odnosi na vraćanje na teritoriju države Strane pošiljaoca, bilo zbog bolesti i/ili nesrećnog slučaja, snosi Strana pošiljalac.
Tokom poseta i razmena delegacija vezanih za sprovođenje ovog sporazuma, troškove ishrane i smeštaja osoblja Strane pošiljaoca snosi Strana primalac, osim ukoliko Strane i/ili njihovi nadležni organi nisu drugačije dogovorili.
Za vreme zajedničkih vežbi i obuka, Strana primalac obezbediće smeštaj u svojim vojnim objektima i staviće na raspolaganje infrastrukturu za obuku vojnog i/ili civilnog osoblja.
Član 12.
Vojno i/ili civilno osoblje Strane pošiljaoca ima pravo na zdravstvene usluge u vojnim medicinskim ustanovama Strane primaoca, pod istim uslovima kao i za svoje osoblje.
Zdravstvene usluge pružene u okviru jedinica ili garnizonskih ambulanti, kao i hitne evakuacije vojnim vazduhoplovima su besplatne.
Troškove sanitetske evakuacije civilnim vazduhoplovima, hospitalizacije, pregleda i nege pružene u civilnim zdravstvenim ustanovama snosi Strana čiji je pripadnik korisnik usluga.
Član 13.
Smrt pripadnika vojnog i/ili civilnog osoblja prijavljuje se nadležnim teritorijalnim organima Strane primaoca. Strana čiji je pripadnik preminuo mogu preuzeti posmrtne ostatke čim dobiju odobrenje od nadležnih organa Strane primaoca. Prevoz tela se realizuje u skladu s propisima Strane primaoca.
GLAVA V
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 14.
Strane se obavezuju da, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvima, obezbede zaštitu poverljivih informacija dobijenih tokom sprovođenja ovog sporazuma ili proisteklih iz zajedničkih aktivnosti i to bez obzira na vrstu materijala na kojoj se nalaze. Strane će u tom cilju preduzeti istovetne mere zaštite, kao i za sopstvene informacije tog nivoa.
Nijedna od Strana neće na štetu interesa druge Strane, koristiti informaciju dobijenu u sprovođenju ovog sporazuma.
Bez pismene saglasnosti jedne od Strane, druga Strana neće otkrivati trećim licima informacije ili dokumenta dobijena ili stečena u realizaciji određenih oblasti saradnje koje su predmet ovog sporazuma.
Razmena i zaštita poverljivih informacija biće uređena posebnim ugovorom između Strana.
Član 15.
Odredbe ovog sporazuma ne utiču na obaveze koje je jedna od Strana preuzela u okviru drugih zaključenih međunarodnih sporazuma.
Član 16.
Ovaj sporazum može uz uzajamnu saglasnost Strana, u svakom trenutku biti izmenjen i dopunjen i to pismeno diplomatskim putem.
U slučaju da su za to potrebne konsultacije, iste bi trebalo da se održe u roku od najviše 90 dana od datuma prijema predloženog amandmana.
Amandman će stupiti na snagu u skladu sa predviđenom procedurom iz člana 17. stav 1. ovog sporazuma.
Član 17.
Ovaj sporazum će stupiti na snagu datumom prijema diplomatskim putem poslednjeg pisanog obaveštenja kojim Strane potvrđuju ispunjenje unutrašnjih procedura neophodnih za stupanje na snagu ovog sporazuma.
Ovaj sporazum se zaključuje na period od deset godina i biće automatski produžavan za godinu dana, osim ukoliko jedna od Strana pismenim putem ne obavesti drugu Stranu o svojoj nameri da isti raskine i to najmanje šest meseci pre njegovog prestanka važenja.
Istek ili raskid ovog sporazuma ne dovodi u pitanje izvršenje protokola, konvencija i ugovora zaključenih, odnosno pisama razmenjenih na osnovu njega, osim ukoliko se Strane ili njihovi nadležni organi ne dogovore drugačije.
U slučaju isteka ili raskida ovog sporazuma, odredbe člana 14. i stava 3. ovog člana, ostaju važeće.
U skladu sa tim, dole potpisani, punopravno ovlašćeni od strane svojih vlada, potpisali su ovaj sporazum.
Sačinjeno u Alžiru, dana 14. decembra 2011. godine, u po dva originalna primerka, svaki na srpskom, arapskom i francuskom jeziku, pri čemu su svi tekstovi autentični. U slučaju razlika u tumačenju ili primeni ovog sporazuma, merodavan je tekst na francuskom jeziku.
ZA VLADU ZA VLADU
DEMOKRATSKE NARODNE
REPUBLIKE SRBIJE REPUBLIKE ALŽIRA
_____________________________ _______________________________
Dragan Šutanovac Abdelmalek Gunaizija
ministar odbrane delegirani ministar
Ministarstva nacionalne odbrane
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira, sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
2. Razlozi za donošenje Zakona
Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira (u daljem tekstu: „Sporazum”), čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i principi na kojima će se zasnivati saradnja u oblasti odbrane između ugovornih strana i njihovih nadležnih organa, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa.
Takođe, a s obzirom da do sada nije postojao međunarodni ugovor o saradnji koji bi generalno dao pravni osnov za saradnju u oblasti odbrane između ministarstava odbrane kao nadležnih organa vlada Republike Srbije i Demokratske Narodne Republike Alžira, prevashodni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog Sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio i ujedno olakšao saradnju u oblasti odbrane. Imajući navedeno u vidu, donošenje ovog zakona je neophodno.
3. Ocena potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva, budući da se sredstva koja su potrebna za sprovođenje Sporazuma, predviđaju finansijskim planom Ministarstva odbrane.