Prilog 2.
Načela dobre regulatorne prakse, u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o zakonodavnoj politici
Narodna skupština očekuje od svih učesnika u zakonodavnom procesu da poštuju sledeća načela:
Načelo javnosti koje podrazumeva javno predstavljanje polaznih osnova zakonskog uređivanja date oblasti, naročito ciljnim grupama na koje se odnosi, te najavu, pripremu i usvajanje propisa u redovnom zakonodavnom postupku koji omogućava kvalitetno učešće javnosti na koju se ti propisi primenjuju.
Načelo neophodnosti koje podrazumeva da:
(1)se propis usvaja samo kada je to neophodno, kao rezultat sveobuhvatne analize svih regulatornih instrumenata u oblasti koja je predmet regulacije;
(2)propis ne može da sadrži nepotrebne procedure i administrativne troškove;
(3)se na osnovu kontinuiranog praćenja primene propisa utvrdi potreba da se on stavi van snage ili izmeni i dopuni.
Načelo delotvornosti koje podrazumeva da:
(1)se propisom rešavaju uočeni problemi;
(2)je propis primenljiv;
(3)propis jasno definiše ovlašćenja nadležnih državnih i nedržavnih subjekata kao nosilaca javnih ovlašćenja;
(4)su subjekti na koje se propis odnosi u mogućnosti da ga poštuju i po njemu postupaju.
Načelo ekonomičnosti koje podrazumeva da:
(1)propis na nivou društva ima za posledicu veću korist nego troškove;
(2)se ciljevi ostvaruju propisom uz najniže troškove, uzimajući u obzir alternative propisima i različite pristupe i oblike propisa;
(3)je društveno opravdana distribucija (pozitivnih i negativnih) posledica na različite društvene grupe ili da su predviđene mere na osnovu kojih se ublažava neravnopravnost raspoređivanja tih posledica.
Načelo srazmernosti koje podrazumeva da:
(1)su opterećenja koja propis nameće subjektima na koje se odnosi svrsishodna i opravdana;
(2)se prilikom izrade propisa koristi svrsishodan nivo analize efekata propisa.
Načelo odgovornosti koje podrazumeva da nadležni organi postupaju shodno profesionalnom kodeksu ponašanja kada preuzmu političku odgovornost za valjanost usvojenih politika i ostvarivanje postavljenih ciljeva, uz poštovanje hijerarhije normi, pravnog sistema i nomotehnike.
Načelo određenosti koje podrazumeva obavezu ovlašćenog predlagača da pripremi jasne i opšte razumljive odredbe kojima se obezbeđuju pravna izvesnost, jednakost pred zakonom, te predupređuju različita tumačenja ili implementacije u praksi.
Načelo pojednostavljenja koje podrazumeva jednostavne procedure uz mogućnost korišćenja savremenih instrumenata bez nepotrebnih opterećenja, kodifikaciju pojedinačnih oblasti i pripremu prečišćenih tekstova, sprečavanje izmena i dopuna jednog propisa drugim, kao i odlaganje primene propisa koji je već stupio na snagu bez opravdanih razloga.
Načelo pristupačnosti zahteva od nadležnih organa da obezbede upoznavanje javnosti s novim propisima u razumnim rokovima za primenu, koji samo izuzetno mogu biti kraći od rokova propisanih Ustavom, te da obezbede besplatan pristup ažuriranim i jednostavnim bazama važećih propisa.