Na osnovu člana 6. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),
Vlada donosi
U R E D B U
O USLOVIMA I NAČINU PREBIJANJA DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA I IZVEŠTAVANJU DEVIZNOG INSPEKTORATA O PREBIJANJU
I. OSNOVNA ODREDBA
Član 1.
Ovom uredbom uređuju se uslovi i način na koji rezident – pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: rezident) mogu prebiti dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga (u daljem tekstu: prebijanje) i izveštavanje Deviznog inspektorata o prebijanju.
II. PREDMET I VRSTE PREBIJANJA
Član 2.
Predmet prebijanja, u smislu ove uredbe, je svako postojeće, određeno, celo ili delimično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje nastalo po osnovu uvoza i izvoza roba i usluga, a koje nije evidentirano kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao sa inostranstvom iz člana 2. tačka 21. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11).
Prebijanje, u smislu ove uredbe, može biti:
1) bilateralno – kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga (u daljem tekstu: bilateralno prebijanje);
2) intrakorporativno – kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije (u daljem tekstu: intrakorporativno prebijanje);
3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident član (u daljem tekstu: prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora).
III. USLOVI I NAČIN PREBIJANJA
Član 3.
Međusobna dugovanja i potraživanja mogu se prebiti u roku do godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza robe i usluga.
Prebijanjem prestaju međusobne obaveze do iste visine, a ako nisu iste visine, manje potraživanje će prestati, dok će se veće prebiti do iznosa manjeg.
Član 4.
Prebijanje se ne može vršiti ako je spoljnotrgovinski promet robe i usluga izvršen pre 17. maja 2011. godine (dan kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 31/11)), kao i u slučaju kada je to posebnim zakonom zabranjeno.
Rezidenti, čiji su računi u trenutku prebijanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, ne mogu izmirivati novčane obaveze prebijanjem, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
Član 5.
Bilateralno prebijanje može se izvršiti između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga, ako su se oba učesnika u pismenoj formi saglasili sa takvim načinom izmirenja obaveza.
Saglasnost iz stava 1. ovog člana može biti data u obliku pismenog sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju ili u obliku pismene izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.
Učesnici u prebijanju iz stava 1. ovog člana su: rezident – izvoznik – poverilac i nerezident – dužnik, kao i rezident – uvoznik – dužnik i nerezident – poverilac.
Datum bilateralnog prebijanja, u smislu ove uredbe, može biti:
dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza, s tim što isti ne može biti određen vremenski ranije od dana potpisivanja sporazuma, a ako to ne učine, datum potpisivanja sporazuma;
dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti na takav način izmirenja obaveza.
Član 6.
Intrakorporativno prebijanje, u smislu ove uredbe, može se izvršiti ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
da je rezident u sistemu multinacionalne korporacije;
da je prebijanje ugovoreni ili standardni način izmirenja međusobnih obaveza u toj korporaciji najmanje tri godine;
ako se prebijanje vrši preko jednog društva – rezidenta ili nerezidenta koji je u sistemu multinacionalne korporacije i koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva;
ako društvo nerezident iz tačke 3) ovog stava nema sedište u zemljama ili teritorijama koje imaju privilegovane poreske sisteme, odnosno sa kojima se ne vrši odgovarajuća razmena informacija, odnosno u kojima su poslovi i imovinski podaci zaštićeni striktnim pravilima tajnosti.
Multinacionalna korporacija, u smislu ove uredbe, je privredno društvo koje se sastoji od dva ili više privrednih društava koja se nalaze u dve ili više država i koja obično posluju pod istim poslovnim imenom ili je to ime sastavni deo naziva pod kojim društva u sastavu posluju, a obuhvata jedno kontrolno (matično) i jedno ili više podređenih (kontrolisanih) društava, s tim što matično društvo upravlja podređenim društvima. Multinacionalna korporacija može biti organizovana kao koncern (grupa društava), holding, društvo sa uzajamnim učešćem kapitala, ili imati drugi oblik organizovanja. Ova društva mogu biti međusobno povezana putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom), putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).
Član 7.
Rezident, koji posluje u sistemu multinacionalne korporacije, pre početka intrakorporativnog prebijanja Deviznom inspektoratu dostavlja sledeću dokumentaciju:
izjavu odgovornog lica rezidenta kojom se potvrđuje da je rezident u sistemu multinacionalne korporacije, da je prebijanje ugovoreni ili standardni način izmirenja međusobnih obaveza u toj korporaciji, kao i da je rezident dao svoju saglasnost na navedeni način izmirenja međusobnih obaveza;
ustanovljene intrakorporativne procedure za navedeni način izmirenja međusobnih obaveza sa obrascima na osnovu kojih se prebijanje vrši, kao i dokaz da se međusobno obaveze izmiruju prebijanjem najmanje tri godine;
poslovno ime i sedište društva unutar multinacionalne korporacije koje vrši prebijanja i plaćanja za sva ostala društva;
spisak nerezidenata koji posluju u okviru multinacionalne korporacije, koji treba da sadrži poslovno ime i sedište nerezidenata;
5) potvrdu nadležnog poreskog organa da rezident nije imao neizmirene poreske obaveze u prethodnih pet godina.
Rezident dokumentaciju iz stava 1. ovog člana dostavlja Deviznom inspektoratu u roku od 30 dana pre početka intrakorporativnog prebijanja, a svaku promenu podataka iz ovog člana dužan je da dostavi odmah, a najkasnije u roku od deset dana od dana nastale promene.
Član 8.
Učesnici u intrakorporativnom prebijanju iz člana 6. ove uredbe su rezident i nerezidenti koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije.
Datum intrakorporativnog prebijanja, u smislu ove uredbe, je dan koji su učesnici u poslu odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza u ustanovljenoj intrakorporativnoj proceduri.
Član 9.
Ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije predviđeno, prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora može se izvršiti kada rezident prebija dugovanja i potraživanja nastala u vršenju:
poslova pružanja usluga u vazdušnom, železničkom, drumskom, pomorskom, rečnom, PTT i telekomunikacionom saobraćaju;
poslova pružanja zdravstvenih usluga nerezidentima;
poslova pružanja usluga u prekograničnom prenosu električne energije prema ugovoru o osnivanju energetske zajednice.
Član 10.
Ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije predviđeno, prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora, u smislu ove uredbe, može se izvršiti ako:
rezident pruža usluge nerezidentima shodno međunarodnom ugovoru ili na osnovu članstva u međunarodnoj asocijaciji;
prebijanje predstavlja ugovoreni ili standardni način izmirenja međusobnih obaveza shodno međunarodnom ugovoru ili pravilima međunarodne asocijacije čiji je rezident član;
ako se prebijanje vrši preko jednog društva – rezidenta ili nerezidenta shodno međunarodnom ugovoru ili pravilima međunarodne asocijacije čiji je rezident član i koje prebijanja i plaćanja obavlja za sva ostala društva.
Član 11.
Rezident koji pruža usluge nerezidentima u skladu sa međunarodnim ugovorom ili na osnovu članstva u međunarodnim asocijacijama, pre početka prebijanja Deviznom inspektoratu dostavlja sledeću dokumentaciju:
1) izjavu odgovornog lica rezidenta kojom se potvrđuje da rezident pruža usluge nerezidentima u skladu sa međunarodnim ugovorom ili na osnovu članstva u međunarodnoj asocijaciji, dokaz da je njen član i osnivački akt te asocijacije;
2) izjavu da je prebijanje ugovoreni ili standardni način izmirenja međusobnih obaveza shodno međunarodnom ugovoru ili pravilima međunarodne asocijacije, kao i da je rezident dao svoju saglasnost na navedeni način izmirenja međusobnih obaveza;
3) ustanovljene procedure za navedeni način izmirenja međusobnih obaveza sa obrascima na osnovu kojih se prebijanje vrši;
4) poslovno ime i sedište društva – rezidenta ili nerezidenta koje prebijanja i plaćanja obavlja za sva ostala društva, shodno međunarodnom ugovoru ili pravilima međunarodne asocijacije;
5) spisak nerezidenata koji posluju u skladu sa međunarodnim ugovorom ili su članovi međunarodne asocijacije.
Rezident dokumentaciju iz stava 1. ovog člana dostavlja Deviznom inspektoratu u roku od 30 dana pre početka prebijanja, a svaku promenu podataka dužan je da dostavi odmah, a najkasnije u roku od deset dana od dana nastale promene.
Član 12.
Učesnici u prebijanju na osnovu međunarodnih ugovora su rezident i nerezidenti koji pružaju usluge iz člana 9. ove uredbe.
Datum prebijanja na osnovu međunarodnih ugovora, u smislu ove uredbe, je dan koji su učesnici u poslu odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza.
IV. IZVEŠTAVANJE, ČUVANJE I STAVLJANJE NA UVID DOKUMENTACIJE
Član 13.
Na način izveštavanja, rokove, obrasce, kao i evidenciju koja se vodi u knjizi kontrolnika o svakom izvršenom prebijanju, primenjuju se odredbe Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Službeni glasnik RS”, br. 112/06 i 39/10).
Za tačnost podataka navedenih u izveštaju o prebijanju, kao i u dokumentaciji koja se dostavlja uz izveštaj, odgovoran je rezident koji ih dostavlja.
Dokumentaciju o izvršenom prebijanju, u smislu ove uredbe, rezident čuva deset godina.
Član 14.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj:
U Beogradu, februara 2012. godine
V L A D A
PRVI POTPREDSEDNIK VLADE –
ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADE
Ivica Dačić
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. Pravni osnov za donošenje Uredbe
Pravni osnov za donošenje ove uredbe sadržan je u članu 6. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11), kojim je predviđeno da Vlada propisuje uslove, način obavljanja i izveštavanja Deviznog inspektorata o prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga.
II. Razlozi za donošenje Uredbe
Članom 6. Zakona o deviznom poslovanju omogućeno je privrednim subjektima da dugovanja i potraživanja po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga i kreditnom poslu sa inostranstvom izmire putem prebijanja. St. 1. i 2. ovog člana predviđeno je da rezident – pravno lice i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po realizovanom spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, a da Vlada propisuje uslove i način obavljanja i izveštavanja Deviznog inspektorata o tim poslovima.
Mogućnost prebijanja dugovanja i potraživanja predviđena je pre svega iz razloga što su ove radnje sa stanovišta priliva i odliva deviza u Republiku Srbiju i iz Republike Srbije neutralne, jer nema priliva, ali ni odliva deviza, a prebijanje se tretira kao izvršena naplata ili plaćanje. Takođe, jedan od razloga za donošenje ove uredbe je i zainteresovanost privrednih subjekata za ovaj način izmirenja obaveza, jer se tokom realizacije spoljnotrgovinskih poslova javljaju situacije u kojima je otežana ili onemogućena naplata potraživanja od nerezidenta – dužnika po spoljnotrgovinskom poslu, kao i plaćanje nerezidentu – poveriocu, usled nelikvidnosti privrednih subjekata u zemlji i u inostranstvu. U slučajevima kada rezidenti i nerezidenti imaju međusobna potraživanja i dugovanja, imaju i zajednički interes da međusobne obaveze izmire prebijanjem, a na ovaj način smanjuju ukupne troškove platnog prometa sa inostranstvom, čime se postiže smanjenje troškova učesnika u prebijanju.
Napominjemo da je velika zainteresovanost za donošenje ove uredbe pokazana i od strane stranih poslovnih asocijacija, kojima je glavni razlog za ovaj način izmirenja obaveza bilo to što je u sistemima multinacionalnih kompanija ovo standardni način izmirenja međusobnih obaveza.
Prilikom donošenja ove uredbe vođeno je računa o ekonomičnosti procedure, te je kod intrakorporativnog prebijanja, kao i kod prebijanja na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, predviđena obaveza da se Deviznom inspektoratu propisana dokumentacija dostavi samo pre početka prebijanja i ona se evidentira kao osnov za sve dalje radnje, osim u slučaju promena podataka, kada se Devizni inspektorat obaveštava u propisanom roku.
III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Članom 1. definisano je da je predmet ove uredbe propisivanje uslova i načina na koji rezident – pravno lice i preduzetnik mogu prebiti dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanje Deviznog inspektorata o prebijanju.
Članom 2. definisan je predmet prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga kao svako postojeće, određeno, celo ili delimično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje nastalo po osnovu uvoza i izvoza roba i usluga, a koje nije evidentirano kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao sa inostranstvom iz člana 2. tačka 21. Zakona o deviznom poslovanju. Odredbom člana 2. stav 2. definisane su vrste prebijanja dugovanja i potraživanja, i to kao: bilateralno prebijanje, intrakorporativno prebijanje i prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident član.
Članom 3. definisano je da se međusobna dugovanja i potraživanja, nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, mogu prebiti u roku do godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza robe i usluga, kao i da prebijanjem prestaju međusobne obaveze do iste visine, a ako nisu iste visine, manje potraživanje će prestati, dok će se veće prebiti do iznosa manjeg.
Članom 4. ove uredbe predviđeno je da prebijanje dugovanja i potraživanja nije dozvoljeno ako je spoljnotrgovinski promet robe i usluga izvršen pre 17. maja 2011. godine, odnosno pre dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 31/11), kao i u slučaju kada je to posebnim zakonom zabranjeno. Prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga nije dopušteno ni u slučaju kada je račun rezidenta u trenutku prebijanja blokiran radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Članom 5. propisano je da se bilateralno prebijanje dugovanja i potraživanja može izvršiti kada je spoljnotrgovinski promet robe i usluga obavljen između istog rezidenta i nerezidenta i ako su se oba učesnika u pismenoj formi saglasila s takvim načinom izmirenja obaveza. Nadalje, definisani su učesnici, forma saglasnosti učesnika u prebijanju i datum bilateralnog prebijanja.
Članom 6. propisana je obaveza kumulativnog ispunjenja uslova za intrakorporativno prebijanje, i to: da je rezident u sistemu multinacionalne korporacije, da je prebijanje ugovoreni ili standardni način izmirenja međusobnih obaveza u toj korporaciji najmanje tri godine, da se prebijanje vrši preko jednog društva – rezidenta ili nerezidenta koji je u sistemu multinacionalne korporacije i koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva i da to društvo nerezident nema sedište u zemljama ili teritorijama koje imaju privilegovane poreske sisteme, odnosno sa kojima se ne vrši odgovarajuća razmena informacija, odnosno u kojima su poslovi i imovinski podaci zaštićeni striktnim pravilima tajnosti. Takođe, definisan je pojam multinacionalne korporacije, u smislu ove uredbe.
Članom 7. propisana je obaveza rezidenta da Deviznom inspektoratu dostavi propisanu dokumentaciju u roku od 30 dana pre početka intrakorporativnog prebijanja, kao i obaveza rezidenta da dokumentaciju o svakoj promeni podataka dostavi odmah, a najkasnije u roku od deset dana od dana nastale promene.
Članom 8. definisani su učesnici intrakorporativnog prebijanja dugovanja i potraživanja, kao i datum intrakorporativnog prebijanja koji se, u smislu ove uredbe, smatra danom koji su učesnici u poslu odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza.
Članom 9. propisuje se da se, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije predviđeno, prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora može izvršiti kada rezident prebija dugovanja i potraživanja nastala u vršenju: poslova pružanja usluga u vazdušnom, železničkom, drumskom, pomorskom, rečnom, PTT i telekomunikacionom saobraćaju, poslova pružanja zdravstvenih usluga nerezidentima i poslova pružanja usluga u prekograničnom prenosu električne energije prema ugovoru o osnivanju energetske zajednice. Razlog za propisivanje prebijanja dugovanja i potraživanja za ove slučajeve je to što je prebijanje dugovanja i potraživanja standardni način plaćanja i naplaćivanja kod privrednih društava koje obavljaju ove delatnosti.
Čl. 10. i 11. propisani su uslovi pod kojima se, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije predviđeno, može izvršiti prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora, dokumentacija koju rezident dostavlja Deviznom inspektoratu u roku od 30 dana pre početka prebijanja, kao i obaveza rezidenta da dokumentaciju o svakoj promeni podataka dostavi odmah, a najkasnije u roku od deset dana od dana nastale promene.
Članom 12. određuju se učesnici u prebijanju po osnovu međunarodnih ugovora i datum prebijanja kao dan prestanka međusobnih obaveza, a koji su same ugovorne strane odredile.
Članom 13. propisano je da se na način izveštavanja, rokove, obrasce, kao i evidenciju koja se vodi u knjizi kontrolnika o svakom izvršenom prebijanju, primenjuju odredbe Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Službeni glasnik RS”, br. 112/06 i 39/10).
Članom 14. propisano je da ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje Uredbe
Za sprovođenje ove uredbe nije potrebno obezbeđivanje dodatnih sredstava u budžetu Republike Srbije.