Na osnovu člana 6. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11), na predlog Narodne banke Srbije,
Vlada donosi
U R E D B U
O USLOVIMA I NAČINU PREBIJANJA DUGOVANJA
I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovom uredbom uređuju se uslovi i način na koji banka, rezident – pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: rezident) mogu dugovanja, odnosno potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama prebiti sa potraživanjem, odnosno dugovanjem po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, ili po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, ili po osnovu direktnih investicija iz člana 11. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) (u daljem tekstu: Zakon), ili po osnovu ulaganja u nepokretnosti iz člana 12. Zakona.
Predmet prebijanja dugovanja i potraživanja
Član 2.
Dugovanjem i potraživanjem, u smislu ove uredbe, smatra se dospela neplaćena novčana obaveza, odnosno dospelo nenaplaćeno novčano potraživanje rezidenta prema nerezidentu po osnovu:
1) kreditnog posla sa inostranstvom u devizama koji je evidentiran kod Narodne banke Srbije – glavnica i kamata po komercijalnom, robnom, finansijskom ili subordiniranom kreditu ili zajmu koji je rezident, u skladu sa Zakonom, uzeo od nerezidenta ili odobrio nerezidentu posle 28. aprila 2002. godine, kao i po realizovanom uvozu, odnosno izvozu robe ili usluga koji nije plaćen, odnosno naplaćen u roku dužem od godinu dana od dana uvoza, odnosno izvoza (kreditni posao iz člana 4. Zakona);
2) realizovanog uvoza, odnosno izvoza robe ili usluga koji nije plaćen, odnosno naplaćen u roku kraćem od godinu dana od dana uvoza, odnosno izvoza (spoljnotrgovinski promet koji se u smislu Zakona ne smatra kreditnim poslom sa inostranstvom);
3) direktne investicije nerezidenta u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) ili rezidenta u inostranstvu – učešća u dobiti ostvarenoj obavljanjem privredne delatnosti u Republici, odnosno u inostranstvu (dividenda);
4) ulaganja rezidenta u nepokretnosti u inostranstvu ili nerezidenta u Republici – neplaćene prodajne cene po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti između rezidenta i nerezidenta.
Dugovanja i potraživanja iz stava 1. ovog člana mogu se prebijati u celosti ili delimično.
Uslovi za prebijanje dugovanja i potraživanja
Član 3.
Prebijanje dugovanja i potraživanja (u daljem tekstu: prebijanje) može se izvršiti ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) da s jedne strane postoji dugovanje, odnosno potraživanje rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom u devizama;
2) da s druge strane postoji potraživanje, odnosno dugovanje rezidenta prema nerezidentu po osnovu jednog od sledećih poslova:
– kreditni posao sa inostranstvom u devizama,
– realizovani uvoz, odnosno izvoz robe ili usluga koji se, u smislu Zakona, ne smatra kreditnim poslom sa inostranstvom,
direktna investicija nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu,
– ulaganje rezidenta u nepokretnosti u inostranstvu ili nerezidenta u Republici;
3) da su dugovanja i potraživanja iz tač. 1. i 2. ovog člana uzajamna, odnosno da rezident duguje nerezidentu od koga i potražuje, ili da rezident duguje jednom nerezidentu a potražuje od drugog nerezidenta ako su rezident i nerezidenti povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
4) da su se rezident i nerezident u pismenoj formi saglasili da se međusobne obaveze izmire prebijanjem.
Zahtev za prebijanje
Član 4.
Zahtev za prebijanje rezident podnosi Ministarstvu finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Zahtev za prebijanje naročito sadrži:
1) podatke o rezidentu i nerezidentu (poslovno ime, sedište, država, poreski identifikacioni broj i matični broj za rezidenta i dr.);
2) podatke o osnovu po kome je nastalo dugovanje, odnosno potraživanje iz člana 2. ove uredbe (broj pod kojim je prijava kreditnog posla sa inostranstvom evidentirana u Narodnoj banci Srbije, odnosno datum izveštaja o kreditnom poslu iz člana 4. Zakona, broj i datum ugovora o izvozu, odnosno uvozu robe ili usluge iz knjige kontrolnika i jedinstvene carinske isprave ili fakture po kojoj je nastalo potraživanje, odnosno dugovanje, broj i datum odluke nadležnog organa rezidenta, odnosno nerezidenta o utvrđivanju i raspodeli dobiti po osnovu direktne investicije, broj i datum ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i dr.);
3) podatke o valuti i iznosu dugovanja, odnosno potraživanja koji su predmet prebijanja;
4) podatke o datumu postizanja saglasnosti rezidenta i nerezidenta o prebijanju.
Ministarstvo može od rezidenta tražiti i druge podatke potrebne za odlučivanje po zahtevu za prebijanje.
Uz zahtev za prebijanje rezident prilaže sledeću dokumentaciju:
1) potvrdu Narodne banke Srbije o iznosu dugovanja, odnosno potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama;
2) dokument na osnovu kog se može utvrditi iznos potraživanja, odnosno dugovanja po poslovima iz člana 2. stav 1. tač. 2) – 4) ove uredbe (jedinstvena carinska isprava ili faktura po kojoj je nastalo potraživanje, odnosno dugovanje po izvozu, odnosno uvozu robe ili usluge, odluka nadležnog organa rezidenta, odnosno nerezidenta o utvrđivanju i raspodeli dobiti po osnovu direktne investicije, pismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je overio nadležni državni organ i dr.);
3) pismene izjave rezidenta i nerezidenta da potraživanje, odnosno dugovanje za koje se podnosi ovaj zahtev nije naplaćeno, odnosno plaćeno;
4) saglasnost rezidenta i nerezidenta, koja sadrži precizne podatke o potraživanju, odnosno dugovanju koje se prebija, a može biti data u obliku pismenog sporazuma koji potpisuju učesnici u prebijanju ili u obliku pismene izjave svakog od učesnika u prebijanju;
5) izvod iz odgovarajućeg registra ili drugi dokument na osnovu kog se može utvrditi da su rezident i nerezidenti povezana lica kad u prebijanju učestvuju jedan rezident i dva nerezidenta.
Odgovornost za tačnost podataka
Član 5.
Za tačnost podataka iz zahteva za prebijanje odgovoran je rezident, koji dokumentaciju o dugovanjima, odnosno potraživanjima koja su predmet prebijanja dostavlja na uvid na zahtev Deviznog inspektorata.
Odlučivanje o zahtevu za prebijanje
Član 6.
O ispunjenosti uslova za prebijanje koji su utvrđeni ovom uredbom Ministarstvo odlučuje rešenjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Rešenje iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: rešenje o prebijanju) sadrži podatke iz člana 4. stav 2. ove uredbe.
Danom donošenja rešenja o prebijanju prestaju dugovanja i potraživanja koja su predmet prebijanja.
Rezident čiji su računi u trenutku prebijanja, odnosno na dan donošenja rešenja o prebijanju blokirani radi izvršenja prinudne naplate ne može izmirivati novčane obaveze prebijanjem osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
Po jedan primerak rešenja o prebijanju Ministarstvo dostavlja rezidentu koji je podneo zahtev za prebijanje, Narodnoj banci Srbije i Deviznom inspektoratu (za potrebe devizne kontrole).
Evidentiranje prebijanja i izveštavanje o prebijanju
Član 7.
Promene po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama nastale na osnovu rešenja o prebijanju, rezident evidentira kod Narodne banke Srbije, i to u sledećim rokovima:
1) u roku od deset dana od dana donošenja rešenja o prebijanju – za komercijalne, robne, finansijske i subordinirane kredite ili zajmove koje je u skladu sa Zakonom uzeo od nerezidenta ili odobrio nerezidentu;
2) u roku od deset dana od dana isteka tromesečja u kome je doneto rešenje o prebijanju – za kreditne poslove iz člana 4. Zakona.
Završna odredba
Član 8.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj:
U Beogradu, decembra 2011. godine
V L A D A
PRVI POTPREDSEDNIK VLADE –
ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADE
Ivica Dačić