Na osnovu člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. Zakona o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
UREDBU
O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O USLOVIMA ZA MONITORING I ZAHTEVIMA KVALITETA VAZDUHA
Član 1.
U Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 11/10), u članu 4. u tački 23) na kraju tačka se zamenjuje tačkom zapetom.
Posle tačke 23) dodaju se tač. 24), 25), 26), 27) i 28) koje glase:
„24) maksimalna dozvoljena koncentracija je maksimalna koncentracija zagađujuće materije u vazduhu koja se ne sme prekoračiti u cilju izbegavanja ozbiljnih kratkoročnih posledica po ekosisteme i zdravlje ljudi;
25) EPA (Environmental Protection Agency) je Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država;
26) ukupne suspendovane čestice (total suspended particles TSP) jesu čestice ili aerosoli koje predstavljaju kompleksnu smešu organskih i neorganskih supstanci (ugljovodonika, metalnih oksida, kancerogena i dr) i koje su prečnika manjeg od 100 µm;
27) ukupne taložne materije (UTM) jesu čestice prečnika većeg od 10 µm koje se usled sopstvene težine prenose iz vazduha na razne površine (zemljište, vegetacija, voda, građevine i dr);
28) isparljiva organska jedinjenja (volatile organic compounds VOC) jesu sva organska jedinjenja iz antropogenih i biogenih izvora, izuzev metana, koja u prisustvu sunčeve svetlosti mogu da sintetišu fotohemijske oksidanse u reakciji sa oksidima azota.”
Član 2.
U članu 7. stav 1. posle reči: „nikl” zapeta se briše i dodaje se reč: „i”, a reči: „i čađ” brišu se.
Član 3.
U članu 8. stav 4. briše se.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.
Član 4.
Član 10. menja se i glasi:
„Za merenje koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena, ugljen monoksida i prizemnog ozona u vazduhu primenjuju se referentne metode i druge metode iz Priloga V Referentne metode merenja koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena, ugljen monoksida i prizemnog ozona, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Za merenje koncentracija arsena, kadmijuma, žive, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) u vazduhu u cilju ocenjivanja kvaliteta vazduha primenjuju se referentne metode i druge metode iz Priloga VI Referentne metode za ocenjivanje koncentracija u vazduhu i brzine taloženja arsena, kadmijuma, žive u gasovitom stanju, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Za merenje koncentracija zagađujućih materija iz člana 7. stav 5. ove uredbe mogu se primeniti metode koje su propisane odgovarajućim srpskim standardima, a ukoliko takvih standarda nema mogu se primeniti odgovarajući međunarodni i evropski standardi.
Merenja iz st. 1. i 2. ovog člana vrše se u cilju ocenjivanja kvaliteta vazduha.”
Član 5.
U članu 11. stav 1. menja se i glasi:
„Ocenjivanje kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama vrši se primenom kriterijuma za ocenjivanje koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljen monoksida u vazduhu, u skladu sa Prilogom VII Kriterijumi za ocenjivanje koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljen monoksida u vazduhu u zonama i aglomeracijama, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.”
Član 6.
U članu 14. stav 3. menja se i glasi:
„Kriterijumi za proveru validnosti prilikom prikupljanja podataka i izračunavanja statističkih parametara dati su u Prilogu X Kriterijumi za proveru validnosti, granične vrednosti, tolerantne vrednosti i granica tolerancije za zaštitu zdravlja ljudi, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.”
Član 7.
U članu 15. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
„Za zagađujuće materije iz člana 7. stav 5. ove uredbe, za koje ovom uredbom nisu propisane granične vrednosti, izmerene koncentracije se mogu porediti sa graničnim vrednostima propisanim u relevantnim dokumentima (EPA, itd).”
Član 8.
U članu 18. stav 1. menja se i glasi:
„Ciljne vrednosti za suspendovane čestice PM2.5, prizemni ozon, arsen, kadmijum, nikl i benzo (a) piren date su u Prilogu XII Ciljne vrednosti za suspendovane čestice PM2.5, prizemni ozon, arsen, kadmijum, nikl i benzo (a) piren, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.”
Član 9.
Posle člana 22. dodaje se naslov i član 22a koji glasi:
„Namenska merenja
Član 22a
U zonama i aglomeracijama u okviru kojih su smešteni različiti izvori emisije zagađujućih materija, kao što su industrijska postrojenja čiji proizvodni procesi mogu uticati na nivo zagađenosti vazduha, zdravlje ljudi i/ili vegetaciju, nadležni organi, u skladu sa članom 7. stav 5. ove uredbe mogu naložiti i merenje sledećih zagađujućih materija u vazduhu:
1) gasovitih neorganskih materija (amonijak, vodonik sulfid, hlorovodonik, hlor, fluorovodonik);
2) organskih materija (ugljen disulfid, stiren, toluen, formaldehid, 1,2 dihloretan, akrolein, tetrahloretilen);
3) kancerogenih materija (akrilonitril, arsen, hrom šestovalentni, nikl, vinil hlorid, azbest);
4) ukupne suspendovane čestice (TSP);
5) ukupne taložne materije (UTM);
6) čađ.
Maksimalne dozvoljene koncentracije za zagađujuće materije iz stava 1. ovog člana date su u Prilogu XV Maksimalne dozvoljene koncentracije za zaštitu zdravlja ljudi u slučaju namenskih merenja, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Za merenje koncentracija zagađujućih materija iz stava 1. ovog člana primenjuju se metode koje su propisane odgovarajućim međunarodnim i evropskim standardima.”
Član 10.
Prilozi V, VI, VII, X i XII odštampani uz Uredbu o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 11/10) zamenjuju se novim prilozima V, VI, VII, X i XII, koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.
Član 11.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:
U Beogradu,7. oktobra 2010. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
PRILOG V
REFERENTNE METODE MERENjA KONCENTRACIJA SUMPOR DIOKSIDA, AZOT DIOKSIDA I OKSIDA AZOTA, SUSPENDOVANIH ČESTICA (PM10, PM2.5), OLOVA, BENZENA, UGLjEN MONOKSIDA I PRIZEMNOG OZONA
ODELjAK A
REFERENTNE METODE MERENjA
1. Referentna metoda za merenje koncentracija sumpor dioksida
Referentna metoda za merenje koncentracija sumpor dioksida je opisana u standardu SRPS EN 14212, Kvalitet vazduha ambijenta — Standardna metoda za merenje koncentracije sumpor – dioksida na osnovu ultraljubičaste fluorescencije.
2. Referentna metoda za merenje koncentracija azot dioksida i oksida azota
Referentna metoda za merenje koncentracija azot dioksida i oksida azota je opisana u standardu SRPS EN 14211, Kvalitet vazduha ambijenta — Standardna metoda za merenje koncentracije azot – dioksida i azot – monoksida na osnovu hemiluminiscencije.
3. Referentne metode za uzimanje uzoraka i merenje koncentracija suspendovanih čestica PM10
Referentna metoda za uzimanje uzoraka i merenje koncentracija suspendovanih čestica PM10 je opisana u standardu SRPS EN 12341, Kvalitet vazduha – Određivanje frakcije PM10 suspendovanih čestica – Referentna metoda i postupak ispitivanja na terenu radi demonstriranja ekvivalentnosti mernih metoda. .
4. Referentne metode za uzimanje uzoraka i merenje koncentracija suspendovanih čestica PM2.5
Referentna metoda za uzimanje uzoraka i merenje koncentracija suspendovanih čestica PM2.5 je opisana u standardu SRPS EN 14907, Kvalitet vazduha ambijenta – Standardna gravimetrijska metoda za određivanje masene frakcije PM2.5 suspendovanih čestica.
5. Referentna metoda za uzimanje uzoraka i merenje koncentracija olova
Referentna metoda za uzimanje uzoraka olova je opisana u Prilogu V Odeljku A tačka 3. ove uredbe.
Referentna metoda za merenje koncentracija olova je opisana u standardu SRPS EN 14902, Kvalitet vazduha ambijenta – Standardna metoda za određivanje Pb, Cd, As i Ni u frakciji PM10 suspendovanih čestica.
6. Referentne metode za uzimanje uzoraka i merenje koncentracija benzena
Referentna metoda za merenje koncentracija benzena je opisana u standardu SRPS EN 14662-1, Kvalitet vazduha ambijenta — Standardna metoda za određivanje koncentracija benzena – Deo 1: Uzorkovanje pumpom, termalna desorpcija i gasna hromatografija, SRPS EN 14662-2, Kvalitet vazduha ambijenta — Standardna metoda za određivanje koncentracija benzena – Deo 2: Uzorkovanje pumpom, desorpcija rastvaračem i gasna hromatografija i SRPS EN 14662-3, Kvalitet vazduha ambijenta — Standardna metoda za određivanje koncentracija benzena – Deo 3: Automatsko uzorkovanje pumpom sa gasnom hromatografijom na licu mesta.
7. Referentna metoda za merenje koncentracija ugljen monoksida
Referentna metoda za merenje koncentracija ugljen monoksida je opisana u standardu SRPS EN 14626, Kvalitet vazduha ambijenta — Standardna metoda za određivanje koncentracija ugljen – monoksida na osnovu nedisperzivne infracrvene spektroskopije.
8. Referentna metoda za merenje koncentracija prizemnog ozona
Referentna metoda za merenje koncentracija prizemnog ozona je opisana u standardu SRPS EN 14625, Kvalitet vazduha ambijenta – Standardna metoda za određivanje koncentracije ozona ultraljubičastom fotometrijom.
ODELjAK B
DOKAZIVANjE EKVIVALENTNOSTI
1) Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine može odobriti upotrebu druge metode za koju ovlašćeno pravno lice može dokazati da daje iste rezultate kao i metode navedene u Odeljku A ovog priloga ili, u slučaju suspendovanih čestica, bilo koju drugu metodu za koju može dokazati da je u saglasnosti sa referentnom metodom. U tom slučaju, rezultati dobijeni upotrebom te metode moraju da se koriguju tako da budu ekvivalentni onim do kojih bi se došlo uz pomoć referentne metode.
2) Ovlašćeno pravno lice, po potrebi retroaktivno, može primeniti korekciju na rezultate prošlih merenja, da bi se poboljšala uporedivost podataka.
ODELjAK C
REFERENTNI USLOVI
Zapreminu gasovitih zagađujućih materija treba preračunati na referentne uslove tj. temperaturu od 293 K i atmosferski pritisak od 101,3 kPa. Za suspendovane čestice i supstance koje treba analizirati u suspendovanim česticama (npr. olovo) zapremina uzetog uzorka vazduha je određena ambijentalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu i atmosferski pritisak na dan merenja.
ODELjAK D
UVOĐENjE NOVE OPREME
Sva nova oprema kupljena za merenja u skladu sa ovom uredbom, mora biti usklađena sa referentnim metodama ili njihovim ekvivalentima do 31. decembra 2011. godine.
Sva oprema koja se koristi za vršenje kontinualnih merenja na fiksnim mernim mestima i lokacijama mora se uskladiti sa referentnim metodama ili njihovim ekvivalentima do 31. decembra 2014. godine.
ODELjAK E
ODOBRENjE TIPA MERILA
Odobrenje tipa merila vrši organizacija za metrologiju, na zahtev domaćeg proizvođača, uvoznika i/ili ovlašćenog zastupnika stranog proizvođača merila.
PRILOG VI
REFERENTNE METODE ZA OCENjIVANjE KONCENTRACIJA U VAZDUHU I BRZINE TALOŽENjA ARSENA, KADMIJUMA, ŽIVE U GASOVITOM STANjU, NIKLA I POLICIKLIČNIH AROMATIČNIH UGLjOVODONIKA (RAN)
1. Referentne metode za uzimanje uzoraka i analizu arsena, kadmijuma i nikla u vazduhu
Referentna metoda za merenje koncentracija arsena, kadmijuma i nikla u vazduhu zasniva se na manualnom uzimanju uzoraka suspendovanih čestica PM10 koje je ekvivalentno standardu SRPS EN 12341, Kvalitet vazduha – Određivanje frakcije PM10 suspendovanih čestica – Referentna metoda i postupak ispitivanja na terenu radi demonstriranja ekvivalentnosti mernih metoda, digestiji uzoraka i analizi atomskom apsorpcionom spektrometrijom ili ICP masenom spektrometrijom. Za određivanje arsena, kadmijuma i nikla mogu se koristiti internacionalne, regionalne ili nacionalne standardne metode.
Isto tako, mogu se koristiti i druge metode za koje se dokaže da daju rezultate ekvivalentne rezultatima dobijenim primenom referentnih metoda.
2. Referentna metoda za uzimanje uzoraka i analizu koncentracije žive u vazduhu
Referentna metoda za merenje ukupne koncentracije žive u gasovitom stanju u vazduhu jeste automatska metoda zasnovana na atomskoj apsorpcionoj spektrometriji ili atomskoj fluorescentnoj spektrometriji. Za određivanje žive mogu se koristiti internacionalne, regionalne ili nacionalne standardne metode.
Isto tako, mogu se koristiti i druge metode za koje se dokaže da daju rezultate ekvivalentne rezultatima dobijenim primenom referentnih metoda.
3. Referentna metoda za uzimanje uzoraka i analizu policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH) u vazduhu
Određivanje benzo(a)pirena i policikličnih aromatičnih ugljovodonika (benzo(b)fluoranten, benzo(j)fluoranten, benzo(k)fluoranten) se vrši prema standardu SRPS ISO 12884, Kvalitet vazduha – Određivanje ukupnih policikličnih aromatičnih ugljovodonika (gasovite i čvrste faze) – Sakupljanje na filtrima sa sorbentom i analiza gasnom hromatografijom sa masenom spektrometrijskom detekcijom.
Isto tako, mogu se koristiti i druge metode za koje se dokaže da daju rezultate ekvivalentne rezultatima dobijenim primenom referentnih metoda.
4. Referentna metoda za uzimanje uzoraka i analizu arsena, kadmijuma, žive, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika u ukupnim taložnim materijama
Referentna metoda za uzimanje uzoraka arsena, kadmijuma, žive, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika u ukupnim taložnim materijama zasniva se na izlaganju cilindričnih posuda standardizovanih dimenzija za uzimanje uzoraka padavina u cilju određivanja teških metala u ukupnim taložnim materijama. Za određivanje arsena, kadmijuma, žive, nikla i policikličnih aromatičnih ugljovodonika u ukupnim taložnim materijama, može se koristiti standard SRPS EN 14902, Kvalitet vazduha ambijenta – Standardna metoda za određivanje Pb, Cd, As i Ni u frakciji PM10 suspendovanih čestica.
5. Referentne tehnike modelovanja kvaliteta vazduha
Referentne tehnike modelovanja trenutno ne mogu biti specificirane.
PRILOG VII
KRITERIJUMI ZA OCENjIVANjE KONCENTRACIJA SUMPOR DIOKSIDA, AZOT DIOKSIDA I OKSIDA AZOTA, SUSPENDOVANIH ČESTICA (PM10, PM2.5), OLOVA, BENZENA I UGLjEN MONOKSIDA U VAZDUHU U ZONAMA I AGLOMERACIJAMA
ODELjAK A
GORNjA I DONjA GRANICA OCENjIVANjA
1. Sumpor dioksid
Zaštita zdravlja Zaštita vegetacije Gornja granica ocenjivanja 60 % 24-časovne granične vrednosti (75 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od tri puta u jednoj kalendarskoj godini) 60 % zimskogkritičnog nivoa(12 µg/m3) Donja granica ocenjivanja 40 % 24-časovne granične vrednosti (50 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od tri puta u jednoj kalendarskoj godini) 40 % zimskogkritičnog nivoa(8 µg/m3)
2. Azot dioksid i oksidi azota
Jednočasovna granična vrednost za zaštitu zdravlja ljudi (NO2) Godišnja granična vrednost za zaštitu zdravlja ljudi (NO2) Godišnji kritični nivo za zaštitu vegetacije i prirodnih ekosistema (NOx) Gornja granica ocenjivanja 70 % granične vrednosti (105 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 18 puta u jednoj kalendarskoj godini) 80 % granične vrednosti(32 µg/m3) 80 % kritičnog nivoa(24 µg/m3) Donja granica ocenjivanja 50 % granične vrednosti (75 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 18 puta u jednoj kalendarskoj godini) 65 % granične vrednosti(26 µg/m3) 65 % kritičnog nivoa(19,5 µg/m3)
3. Suspendovane čestice (PM10/PM2,5)
Prosečne24-časovne koncentracije PM10 Prosečne godišnje koncentracije PM10 Prosečne godišnje koncentracije PM2.5 (1) Gornja granica ocenjivanja 70 % granične vrednosti (35 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini) 70 % granične vrednosti(28 µg/m3) 70 % granične vrednosti(17 µg/m3) Donja granica ocenjivanja 50 % granične vrednosti (25 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini) 50 % granične vrednosti(20 µg/m3) 50 % granične vrednosti(12 µg/m3)
(1) Gornja i donja granica ocenjivanja za suspendovane čestice PM2.5 ne primenjuju se u slučaju merenja koja služe za procenu ispunjenosti cilja smanjenja izloženosti suspendovanim česticama PM2.5 u cilju zaštite zdravlja ljudi.
4. Olovo
Godišnji prosek Gornja granica ocenjivanja 70 % granične vrednosti (0,35 µg/m3) Donja granica ocenjivanja 50 % granične vrednosti (0,25 µg/m3)
5. Benzen
Godišnji prosek Gornja granica ocenjivanja 70 % granične vrednosti (3,5 µg/m3) Donja granica ocenjivanja 40 % granične vrednosti (2 µg/m3)
6. Ugljen monoksid
Osmočasovni prosek Gornja granica ocenjivanja 70 % granične vrednosti (7 mg/m3) Donja granica ocenjivanja 50 % granične vrednosti (5 mg/m3)
ODELjAK B
UTVRĐIVANjE PREKORAČENjA GORNjE I DONjE GRANICE OCENjIVANjA
Kad ima dovoljno raspoloživih podataka, prekoračenja gornje i donje granice ocenjivanja utvrđuju se na osnovu koncentracija zabeleženih u toku prethodnih pet godina. Granica ocenjivanja smatra se prekoračenom ukoliko je do prekoračenja došlo tokom najmanje tri od pomenutih pet godina.
Kad postoje podaci za period kraći od pet godina, u cilju utvrđivanja gornje i donje granice ocenjivanja, mogu se kombinovati rezultati kratkotrajnih merenja vršenih u toku jedne godine na lokacijama za koje je karakterističan najviši nivo zagađenja, sa podacima dobijenim iz registra emisija i sa rezultatima modelovanja.
PRILOG X
KRITERIJUMI ZA PROVERU VALIDNOSTI, GRANIČNE VREDNOSTI, TOLERANTNE VREDNOSTI I GRANICA TOLERANCIJE ZA ZAŠTITU ZDRAVLjA LjUDI
ODELjAK A
KRITERIJUMI ZA PROVERU VALIDNOSTI
Za proveru validnosti prilikom sakupljanja podataka i izračunavanja statističkih parametara, van slučajeva utvrđenih u Prilogu IX ove uredbe, primenjuju se sledeći kriterijumi:
1) Sumpor dioksid, azot dioksid i oksidi azota, suspendovane čestice (PM10, PM2.5), olovo, benzen i ugljen monoksid
Parametar Zahtevan udeo validnih podataka Jednočasovne vrednosti 75 % (tj. 45 minuta) Osmočasovne vrednosti 75 % vrednosti (tj. 6 sati) Najveća dnevna osmočasovna srednja vrednost 75 % jednočasovnih proseka za 8 uzastopnih sati (tj. 18 jednočasovnih proseka dnevno) 24-časovna vrednost 75 % jednočasovnih proseka (tj. barem 18 jednočasovnih vrednosti) Godišnji prosek 90 % (1) jednočasovnih vrednosti ili (ako nisu raspoložive) 24-časovne vrednosti u toku godine
(1) Zahtevi za izračunavanje godišnjeg proseka ne uključuju gubitak podataka koji je rezultat redovnog etaloniranja ili uobičajenog održavanja instrumenata.
2) Prizemni ozon
Parametar Zahtevan udeo validnih podataka Jednočasovne vrednosti 75 % (tj. 45 minuta) Osmočasovne vrednosti 75 % vrednosti (tj. šest sati) Najveća osmočasovna srednja vrednost za 8 uzastopnih sati u toku dana 75 % jednočasovnih proseka za 8 uzastopnih sati(tj. 18 jednočasovnih proseka dnevno) AOT40 90 % jednočasovnih vrednosti u toku vremenskog perioda koji je određen za izračunavanje AOT40 vrednosti (1) Godišnja srednja vrednost 75 % jednočasovnih vrednosti leti (od aprila do septembra) i 75 % zimi (od januara do marta, od oktobra do decembra) zasebno mereno Broj prekoračenja i maksimalne mesečne vrednosti 90 % maksimalnih dnevnih osmočasovnih prosečnih vrednosti(27 dostupnih dnevnih vrednosti mesečno)90 % jednočasovnih vrednosti između 8.00 h i 20.00 h po centralnoevropskom vremenu Broj prekoračenja i maksimalne godišnje vrednosti pet od šest meseci u toku leta (od aprila do septembra)
(1) Kada nisu dostupni svi mogući rezultati merenja, za izračunavanje AOT40 vrednosti koristiće se sledeći faktor:
ukupan mogući broj sati
AOT40 procena = AOT40 izmerena × —————————————
broj izmerenih jednočasovnih
vrednosti
Ukupan mogući broj sati u okviru vremenskog perioda AOT40 vrednosti, (tj. od 08:00 h do 20:00 h po srednjeevropskom vremenu od 1. maja do 31. jula svake godine za zaštitu vegetacije, i od 1. aprila do 30. septembra svake godine za zaštitu šuma).
Vrednost AOT40 (izražena u µg/m3 h sati) označava sumu razlike između jednočasovnih koncentracija većih od 80 µg/m3 (= 40 delova u milijardi) i 80 µg/m3 u toku određenog vremenskog perioda izračunatu na osnovu jednočasovnih vrednosti merenih između 8.00 i 20.00 časova po centralnoevropskom vremenu svakog dana.
ODELjAK B
GRANIČNA VREDNOST, TOLERANTNA VREDNOST I GRANICA TOLERANCIJE
Granična vrednost, tolerantna vrednost i granica tolerancije za sumpor dioksid, azot dioksid, suspendovane čestice (PM10, PM2.5), olovo, benzen i ugljen monoksid
Period usrednjavanja Granična vrednost Granica tolerancije Tolerantna vrednost Rok za dostizanje granične vrednosti (1)
Sumpor dioksid
Jedan sat 350 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini 150 µg/m3 (43 % od granične vrednosti) 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 9% godišnje da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 500 µg/m3 1. januar 2016. godine Jedan dan 125 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 3 puta u jednoj kalendarskoj godini — 125 µg/m3 1. januar 2016. godine Kalendarska godina 50 µg/m3 — 50 µg/m3 1. januar 2016. godine
Period usrednjavanja Granična vrednost Granica tolerancije Tolerantna vrednost Rok za dostizanje granične vrednosti (1)
Azot dioksid
Jedan sat 150 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 18 puta u jednoj kalendarskoj godini 50 % od granične vrednosti 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 5% godišnje da bi se do 1. januara 2021. godine dostiglo 0 % 225 µg/m3 1. januar 2021. godine Jedan dan 85 µg/m3 47 % od granične vrednosti 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 5 % godišnje da bi se do 1. januara 2021. godine dostiglo 0 % 125 µg/m3 1. januar 2021. godine Kalendarska godina 40 µg/m3 50 % od granične vrednosti 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 5% godišnje da bi se do 1. januara 2021. godine dostiglo 0 % 60 µg/m3 1. januar 2021. godine
Period usrednjavanja Granična vrednost Granica tolerancije Tolerantna vrednost Rok za dostizanje granične vrednosti (1)
Suspendovane čestice PM10
Jedan dan 50 µg/m3, ne sme se prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini 50 % od granične vrednosti 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 10% godišnje da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 75 µg/m3 1. januar 2016. godine Kalendarska godina 40 µg/m3 20 % od granične vrednosti 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 4% godišnje da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 48 µg/m3 1. januar 2016. godine
Suspendovane čestice PM2.5 STADIJUM 1
Kalendarska godina 25 µg/m3 20 % od granične vrednosti 31.12. 2011. godine, umanjuje se narednog 1. januara 2013. godine, a zatim na svakih 12 meseci za 3% do dostizanja 0% do 1. januara 2019. godine. 30 µg/m3 1. januar 2019. godine
Suspendovane čestice PM2.5 STADIJUM 2 (2)
Kalendarska godina 20 µg/m3 — 20 µg/m3 1. januar 2024. godine
Period usrednjavanja Granična vrednost Granica tolerancije Tolerantna vrednost Rok za dostizanje granične vrednosti (1)
Olovo
Jedan dan 1 µg/m3 — 1 µg/m3 1. januar 2016. godine Kalendarska godina 0,5 µg/m3 (3) 100 % od granične vrednosti 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 20 % godišnje da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 1 µg/m3 1. januar 2016. godine (3)
Benzen
Kalendarska godina 5 µg/m3 3 µg/m3 (60 % od granične vrednosti) 1. januara 2010. godine, umanjuje se svakih 12 meseci za 0,5 µg/m3 da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 8 µg/m3 1. januar 2016. godine
Ugljen monoksid
Maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost (4) 10 mg/m3 60 % od granične vrednosti 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 12 % godišnje da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 16 mg/m3 1. januar 2016. godine Jedan dan 5 mg/m3 100 % od granične vrednosti 1. januara 2010. godine, umanjuje se 1. januara 2012. godine, a potom na svakih 12 meseci za 20 % godišnje da bi se do 1. januara 2016. godine dostiglo 0 % 10 mg/m3 1. januar 2016. godine Kalendarska godina 3 mg/m3 — 3 mg/m3 1. januar 2016. godine
(1) Rok za dostizanje graničnih vrednosti počinje da teče od 01. januara 2010. godine.
(2) Stadijum 2 — indikativna granična vrednost.
(3) Granična vrednost koju treba dostići do 1. januara 2016. godine u neposrednoj blizini određenih industrijskih izvora smeštenih na lokacijama koje su decenijama zagađivane industrijskom aktivnošću. U tim slučajevima, granična vrednost koju treba dostići do 1. januara 2015. biće 1,0 µg/m3. Područje u kojem se primenjuju veće granične vrednosti ne sme se nalaziti na više od 1 000 m udaljenosti od takvih izvora.
(4) Izbor najveće dnevne osmočasovne srednje vrednosti zasniva se na proučavanju osmočasovnih uzastopnih proseka, izračunatih na osnovu jednočasovnih podataka ažuriranih svakog sata. Svaki tako izračunat osmočasovni prosek pripisuje se danu u kojem se utvrđivanje proseka završava, tj. prvi period računanja za svaki pojedinačni dan je period od 17:00h prethodnog dana do 01:00h tog dana; poslednji period računanja za svaki pojedinačni dan je period od 16:00h do 24:00h tog dana.
PRILOG XII
CILjNE VREDNOSTI ZA SUSPENDOVANE ČESTICE PM2.5, PRIZEMNI OZON, ARSEN, KADMIJUM, NIKL I BENZO (A) PIREN
1. Ciljna vrednost za suspendovane čestice PM2.5
Period usrednjavanja Ciljna vrednost Rok za dostizanje ciljne vrednosti Kalendarska godina 25 µg/m3 1. januar 2019. godine
2. Ciljna vrednost za prizemni ozon
Cilj Period računanja prosečne vrednosti Ciljna vrednost Rok za dostizanje ciljne vrednosti (1) Zaštita zdravlja ljudi Maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrednost (2) 120 µg/m3 se ne sme prekoračiti u više od25 dana po kalendraskoj godini u toku tri godine merenja (3) 1. januar 2018. godine Zaštita vegetacije Od maja do jula Vrednost AOT40 (izračunata iz jednočasovnih vrednosti)18 000 µg/m3 ∙ h u toku pet godina merenja (3) 1. januar 2018. godine
(1) Od tog datuma će se ocenjivati usaglašenost sa ciljnim vrednostima. Odnosno, podaci iz 2018. godine biće prvi podaci koji će se koristiti za određivanje usaglašenosti u narednih tri do pet godina, u zavisnosti od potrebe.
(2) Izbor maksimalne dnevne osmočasovne srednje vrednosti zasniva se na proučavanju osmočasovnih uzastopnih proseka, izračunatih na osnovu jednočasovnih podataka i ažuriranih svakog sata. Svaki tako izračunat osmočasovni prosek pripisuje se danu u kojem se utvrđivanje proseka završava, tj. prvi period računanja za svaki pojedinačni dan je period od 17:00h prethodnog dana do 01:00h tog dana; poslednji period računanja za svaki pojedinačni dan je period od 16:00h do 24:00h tog dana.
(3) Ako trogodišnji ili petogodišnji prosek ne može da se odredi na osnovu kompletnih i skupova uzastopnih godišnjih podataka, minimalni godišnji podaci neophodni za proveru usaglašenosti sa ciljnim vrednostima su:
— za ciljnu vrednost u cilju zaštite zdravlja ljudi: validni podaci za period od jedne godine,
— za ciljnu vrednost u cilju zaštite vegetacije: validni podaci za period od tri godine.
3. Ciljne vrednosti za arsen, kadmijum, nikl i benzo (a) piren
Zagađujuća materija Ciljna vrednost (1) Arsen 6 ng/m3 Kadmijum 5 ng/m3 Nikl 20 ng/m3 Benzo (a) piren 1 ng/m3
(1) Za prosečnu godišnju vrednost ukupnog sadržaja suspendovanih čestica PM10.
PRILOG XV
MAKSIMALNE DOZVOLjENE KONCENTRACIJE ZA ZAŠTITU ZDRAVLjA LjUDI U SLUČAJU NAMENSKIH MERENjA
ODELjAK A
MAKSIMALNE DOZVOLjENE KONCENTRACIJE
Gasovite neorganske materije
Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena koncentracija
Amonijak (HN3)
Jedan dan 270 µg/m3 Kalendarska godina 8 µg/m3
Vodonik sulfid (H2S)
Jedan čas 7 µg/m3 Jedan dan 150 µg/m3
Hlorovodonik (HCl)
Tri časa 50 µg/m3 Jedan dan 15 µg/m3 Kalendarska godina 100 µg/m3
Hlor (Cl2)
Tri časa 100 µg/m3 Jedan dan 30 µg/m3
Fluorovodonik (HF)
Tri časa 20 µg/m3 Jedan dan 3 µg/m3
Organske materije
Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena koncentracija
Ugljen disulfid (SS2)
Jedan dan 100 µg/m3
Stiren
Sedam dana 0,26 mg/m3
Toluen
Sedam dana 0,26 mg/m3
Jedan dan 0,1 mg/m3
Formaldehid
1,2 dihloretan
Jedan dan 0,7 mg/m3
Akrolein
Jedan dan 0,1 mg/m3
Tetrahloretilen
Jedan dan 5 mg/m3 Kalendarska godina 0,25 mg/m3
Kancerogene materije
Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena vrednost
Akrilonitril
Kalendarska godina 0,5 µg/m3
Arsen
Kalendarska godina 6 ng/m3
Hrom šestovalentni
Kalendarska godina 0,3 ng/m3
Nikl
Kalendarska godina 20 ng/m3
Azbest
Kalendarska godina 200 vl/m3
Ukupne suspendovane čestice
Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena vrednost Jedan dan 120 µg/m3 Kalendarska godina 70 µg/m3
Ukupne taložne materije
Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena vrednost Jedan mesec 450 mg/m2/dan Kalendarska godina 200 mg/m2/dan
Čađ
Period usrednjavanja Maksimalna dozvoljena vrednost Jedan dan 50 µg/m3 Kalendarska godina 50 µg/m3