Na osnovu člana 35. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09 i 81/09 – ispravka) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
O UTVRĐIVANjU PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE
DELA INDUSTRIJSKE ZONE SEKTOR SEVEROISTOK U SMEDEREVU
Član 1.
Utvrđuje se Prostorni plan područja posebne namene dela industrijske zone sektor severoistok u Smederevu (u daljem tekstu: Prostorni plan), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 2.
Prostornim planom utvrđuju se osnove organizacije, korišćenja, uređenja i zaštite područja industrijske zone sektor severoistok u Smederevu.
Član 3.
Prostorni plan sastoji se iz tekstualnog dela i grafičkih prikaza.
Tekstualni deo Prostornog plana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Grafički prikazi (referalne karte) i to: referalna karta 1.- „Funkcionalna šema” R 1:2500; referalna karta 2.- „Mreža infrastrukturnih sistema” R 1:5000; i referalna karta 3.- „Posebna namena prostora” R 1:5000.
Grafičke prikaze iz stava 3. ovog člana, izrađene u 11 primeraka, overava svojim potpisom ministar nadležan za poslove prostornog planiranja.
Član 4.
Prostorni plan sprovodi se izradom i donošenjem prostornih planova jedinica lokalne samouprave i urbanističkih planova, kao i razvojnim planovima i programima, programima uređenja građevinskog zamljišta i programima zaštite životne sredine i prirode.
Član 5.
Grafički prikazi iz člana 3. stav 3. ove uredbe, čuvaju se trajno u Vladi (jedan komplet), Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja (tri kompleta), Ministarstvu za infrastrukturu (jedan komplet), Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (jedan komplet), Ministarstvu rudarstva i energetike (jedan komplet), gradu Smederevu (jedan komplet) i Republičkoj agenciji za prostorno planiranje (tri kompleta).
Dokumentaciona osnova na kojoj se zasniva Prostorni plan čuva se u Republičkoj agenciji za prostorno planiranje.
Član 6.
Pravo na neposredan uvid u grafičke prikaze iz člana 3. stav 3. ove uredbe imaju pravna i fizička lica, pod uslovima i na način koji bliže propisuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja.
Član 7.
Prostorni planovi jedinice lokalne samouprave, urbanistički planovi i projekti uskladiće se sa odredbama ove uredbe na način utvrđen Prostornim planom.
Planovi i programi razvoja koji se donose po posebnim propisima, propisi i drugi opšti akti uskladiće se sa odredbama ove uredbe u roku od godinu dana od dana njenog stupanja na snagu.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave, urbanistički planovi i projekti, planovi i programi razvoja doneti do dana stupanja na snagu ove uredbe, primenjuju se u delovima koji nisu u suprotnosti sa ovom uredbom.
Član 8.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 broj 110-6352/2010
U Beogradu, 10.septembra 2010. godine
V L A D A
PREDSEDNIKdr Mirko Cvetković
O B R A Z L O Ž E Nj E
I Zakonski osnov
Zakonski osnov za donošenje Uredbe o utvrđivanju Prostorni plan područja posebne namene dela industrijske zone sektor severoistok u Smederevu (u daljem tekstu: Uredba) nalazi se u odredbama člana 35. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), po kojima prostorni plan područja posebne namene donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja.
II Razlozi za donošenje
Skupština grada Smedereva je donela Odluku o davanju u dugoročni zakup neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini (“Službeni list grada Smedereva“, broj 13/09), na sednici od 2. septembra 2009. godine i koja je stupila na snagu danom objavljivanja.
Osnovni razlozi za donošenje Uredbe nalaze se u odrebama Zakona, i to:
člana 133. stav 2. tačka 12) Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 81/09), rafinerija za preradu sirove nafte i proizvodnju kvalitetnih naftnih proizvoda je u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata;
člana 21. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), između ostalih, prostorni plan područja posebne namene se donosi za izgradnju objekata za koje je ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva;
izradom i donošenjem Prostornog plana područja posebne namene dela industrijske zone sektor severoistok u Smederevu , stvara se planski osnov za realizaciju direktne investicije vredne preko 200 miliona evra.
III Objašnjenje pojedinih rešenja
U prvom članu Uredbe određeno je da će se za područje dela industrijske zone sektor severoistok u Smederevu izraditi prostorni plan područja posebne namene.
Drugim članom Uredbe određeno je da će se osnove organizacije, korišćenja, uređenja i zaštite područja dela industrijske zone sektor severoistok u Smederevu utvrditi Prostornim planom.
Trećim članom Uredbe određeno je da se Prostorni plan sastoji iz tekstualnog dela i grafičkih prikaza, kao i da će se tekstualni deo Prostornog plana objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
U četvrtom članu određeno je da se Prostorni plan razrađuje prostornim planovima jedinica lokalne samouprave, urbanističkim planovima, kao i razvojnim planovima i programima, programima uređenja građevinskog zamljišta i programima zaštite životne sredine i prirode.
U petom članu Uredbe utvrđeno je da se grafički prikazi čuvaju trajno u Vladi (jedan komplet), Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja (tri kompleta), Ministarstvu za infrastrukturu (jedan komplet), Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu(jedan komplet), Ministarstvo rudarstva i energetike (jedan komplet), gradu Smederevu (jedan komplet), i Republičkoj agenciji za prostorno planiranje (tri kompleta).
U šestom članu Uredbe utvrđeno je da pravo na neposredan uvid u grafičke prikaze imaju pravna i fizička lica, pod uslovima i na način koji bliže propisuje ministar nadležan za poslove prostornog planiranja.
U sedmom članu Uredbe utvrđeno je da će se prostorni planovi jedinica lokalne samouprave, urbanistički planovi i projekti uskladiti sa odredbama ove uredbe na način utvrđen ovim prostornim planom; da će se planovi i programi razvoja koji se donose po posebnim propisima, propisi i drugi opšti akti, uskladiti sa odredbama ove uredbe u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ove uredbe; kao i da će se prostorni planovi jedinica lokalne samouprave, urbanistički planovi i projekti, planovi i programi razvoja doneti do dana stupanja na snagu ove uredbe, primenjivati u delovima koji nisu u suprotnosti sa ovom uredbom.
U osmom članu Uredbe određeno je da ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
PROSTORNI PLAN
PODRUČJA POSEBNE NAMENE DELA INDUSTRIJSKE ZONE SEKTOR SEVEROISTOK U SMEDEREVU
Uvod
Prostorni plan područja posebne namene dela industrijske zone sektor severoistok u Smederevu se izrađuje na osnovu Odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene dela industrijske zone sektor severoistok u Smederevu, („Službeni glasnik RS”, broj 18/10) (u daljem tekstu: Odluka o izradi Plana).
Nosilac izrade Plana je Republička agencija za prostorno planiranje, a investitor Plana je grad Smederevo. Obrađivač Plana je Saobraćajni institut CIP, koji je u toku prikupljanja podataka i izradi Plana, ostvario stručnu i konsultantsku saradnju, sa Direkcijom za izgradnju, urbanizam i građevinsko zemljište JP Smederevo. Plan se izrađuje fazno i sadrži Dokumentacionu osnovu – knjiga 1, Koncept plana – knjiga 2, Nacrt plana – knjiga 3 i Stratešku procenu uticaja na životnu sredinu – knjiga 4. Plan se izrađuje za period od pet godina.
Izrada Plana je zasnovana na podacima koji su utvrđeni kroz Odluku o izradi plana, a predstavljaju pravno – planski okvir i podacima koji su prikupljeni u pripremi izrade: obuhvat Plana, predložene namene površina, prikaz postojećeg stanja u pogledu infrastrukture, namena i vlasništva nad zemljištem i tako dalje. Programska razrada Plana je bazirana na prikupljenim podacima, urađenim studijama, idejnim rešenjima, saradnji i konsultaciji inženjera – projektanata, specijalista različitih profila. Pri izradi Plana korišćeni su validni i ažurirani podaci Republičkog geodetskog zavoda, urađen je precizan topografsko – geodetski plan, geotehnička dokumentacija predmetne lokacije, analiza mogućih uticaja na životnu sredinu, a u toku je izrada čitavog seta dokumenata i projekata neophodnih za dalju realizaciju objekata na području obuhvata Plana.
Metodološki pristup pri izradi Plana baziran je na poštovanju zakonskog okvira kojim se definišu sadržaj, procedura izrade i procedura usvajanja PPPPN, a uslovljen je kvalitetom i kvantitetom podataka koji su dostupni obrađivačima Plana i stavovima koji su utvrđeni u Odluci o izradi Plana.
Izradom Plana ostvariće se uslovi za plansko usmeravanje razvoja područja obuhvata Plana i kontinuitet aktivnosti na planiranju, definisanju i uređenju prostora i zemljišta na području grada Smedereva.
I POLAZNI OSNOV ZA IZRADU PLANA
Osnov za izradu Plana
Osnov za izradu Plana je Odluka o izradi Plana kojom je iskazan interes za definisanje namene prostora i pretpostavki za uređenje dela Industrijske zone (severoistočni deo) u Smederevu. Inicijativom za izradu ovog planskog dokumenta obuhvaćena je i mogućnost pronalaženja investitora zainteresovanog za ulaganja sredstava na ovom području.
Shodno postojećem interesovanju i poslovno – investicionim mogućnosti potencijalnih investitora, a u skladu sa namenom predviđenom za Industrijsku zonu, pristupilo se izradi PPPPN za potrebe izgradnje Rafinerije za preradu sirove nafte.
Pravni osnov
Pravni osnov za izradu Plana čine:
1) Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 72/09 i 81/09 – ispravka);
2) Pravilnik o sadržini načinu i postupku izrade planskih dokumenata („Službeni glasnik RS”, broj 31/10);
3) Odluka o pristupanju izradi Prostornog plana područja posebne namene dela Industrijske zone u Smederevu („Službeni glasnik RS ”, broj 18/10);
4) Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04);
5) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04);
6) Zakon o energetici ( „Službeni glasnik RS” br. 84/04 ) i
7) Svi ostali zakonski i podzakonski Akti iz više različitih oblasti, koji se odnose na sadržaj Plana.
II ANALIZA POSTOJEĆEG STANjA SA OCENOM STANjA
Granica Plana
Kompleks zemljišta obuhvaćen ovim Planom, čini deo Industrijske zone u Smederevu, odnosno definisanu prostornu celinu, koji se prostire u zaleđu dunavske obale, u području između državnog puta prvog reda (M-24), postojećeg puta Smederevo – Šalinac (starog Šalinačkog puta), postojećeg kanala tehnološke vode i reke Dunav. U okviru predmetnog kompleksa su delovi postojećih drenažnih i melioracionih kanala za regulisanje nivoa podzemnih voda.
Opis granice:
1) sa severne strane – reka Dunav u dužini 960 m;
2) sa severozapadne strane – kompleks proizvodnih postrojenja građevinskog preduzeća Jugovo i kompleks postojeće teretne luke na Dunavu u vlasništvu USS Srbija;
3) sa zapadne strane – koridor postojećeg DP1 (M-24);
4) sa južne strane – koridor postojećeg opštinskog puta Smederevo – Šalinac; i
5) sa istočne strane – kanal tehnološke vode u vlasništvu USS Srbija.
Podaci o katastarskim parcelama i površina obuhvata Plana
Katastarske parcele (važećeg premera) obuhvaćene ovim Planom su:
1) 204, 205, 206, 207, 208, 209, 211, 212, 213, 215, 216, 217, 218, 219, 220/1, 220/2, 221/1, 221/2, 222/1, 222/2, 223/2, 223/3, 233/1, 233/3, 233/4, 233/11, 233/14, 233/23, 233/24, 233/25, 233/26, 240, 241, 245, 246, 249, 250, 454, 455/1 deo parcela 1/3, 1/4, 1/5 1/6 i parcela 203 ( njive );
2) deo 2/1, 210, 238/2, 239, 242, 243, 244/1, 244/2, 247, 248, 253, 508 ( kanali ); i
3) 214, 233/15, 233/16, deo 13431 i deo 452/1 (nakategorisani i kategorisani putevi), sve KO Smederevo.
Granica Plana definisana je Odlukom o izradi Plana. Granica Plana je utvrđena na osnovu zvaničnih podataka RGZ-a i overenog topografsko – geodetskog i katastarskog plana i prikazana analitičko – geodetskim tačkama (u slučaju neslaganja važeći su podaci iz zvaničnog katastra, priloženi u dokumentaciji).
Usled značajno manjeg obuhvata Plana u odnosu na dosadašnju praksu definisanja obuhvata pri donošenju Odluke o izradi PPPPN i usled položaja granice u odnosu na obuhvat Plana (granica Plana se ne poklapa sa granicom opštine ili katastarske opštine, već se većim delom poklapa sa granicama katastarskih parcela i delom seče katastarske parcele), dat je prikaz granice Plana analitičko – geodetskim tačkama.
Tabela 1. Granica Plana analitičko – geodetske tačke
Granica Plana Tačka Y kordinata X kordinata 1 7497834.34 4950390.48 2 7497858.13 4950418.01 3 7497887.05 4950440.56 4 7497975.56 4950518.21 5 7498072.88 4950617.10 6 7498107.97 4950658.40 7 7498177.30 4950720.03 8 7498224.01 4950792.17 9 7498246.82 4950812.08 10 7498369.14 4950696.29 11 7498240.75 4950558.35 12 7498119.54 4950426.93 13 7498002.74 4950304.66 14 7497997.32 4950297.70 15 7497946.76 4950261.89 16 7497975.47 4950230.57 17 7498001.93 4950198.45 18 7498022.91 4950170.55 19 7498028.85 4950163.13 20 7498058.76 4950121.90 21 7498081.48 4950084.98 22 7498108.68 4950041.07 23 7498129.14 4950000.53 24 7498151.58 4949956.26 25 7498155.52 4949948.53 26 7498159.04 4949940.82 27 7498187.43 4949868.38 28 7498215.43 4949778.20 29 7498236.39 4949684.95 30 7498249.36 4949590.57 31 7498253.66 4949496.17 32 7498256.96 4949464.77 33 7498257.10 4949454.62 34 7498253.98 4949396.27 35 7498254.67 4949196.10 36 7498255.37 4948996.32 37 7498256.10 4948796.74 38 7498257.63 4948396.78 39 7498258.58 4948196.99 40 7498258.86 4948193.52 41 7498259.78 4948181.96 42 7498258.21 4948036.76 43 7498262.85 4948029.46 44 7498258.09 4948025.74 45 7498259.03 4947997.07 46 7498258.68 4947802.05 47 7498260.04 4947790.91 48 7498208.20 4947752.96 49 7498111.63 4947681.92 50 7498030.98 4947622.17 51 7498009.26 4947606.07 52 7497990.75 4947578.43 53 7497983.50 4947559.67 54 7497955.83 4947546.83 55 7497948.68 4947552.19 56 7497936.47 4947551.34 57 7497931.23 4947565.01 58 7497939.58 4947578.09 59 7497951.19 4947596.31 60 7497952.77 4947620.75 61 7497979.99 4947626.60 62 7497975.86 4947713.01 63 7497966.55 4947814.72 64 7497957.13 4947913.76 65 7497942.60 4948012.64 66 7497920.66 4948114.83 67 7497899.68 4948214.16 68 7497880.54 4948311.99 69 7497840.51 4948436.35 70 7497831.64 4948451.57 71 7497821.83 4948491.59 72 7497798.13 4948555.77 73 7497762.14 4948646.70 74 7497758.80 4948658.48 75 7497725.12 4948729.64 76 7497679.71 4948832.63 77 7497673.00 4948845.20 78 7497670.12 4948850.84 79 7497640.10 4948909.58 80 7497578.35 4949030.44 81 7497561.20 4949064.00 82 7497554.11 4949077.26 83 7497538.82 4949102.22 84 7497506.51 4949158.89 85 7497477.92 4949210.72 86 7497475.00 4949216.00 87 7497474.00 4949243.00 88 7497482.71 4949274.37 89 7497489.00 4949297.00 90 7497485.95 4949313.01 91 7497485.00 4949318.00 92 7497471.50 4949342.00 93 7497439.00 4949372.00 94 7497416.00 4949403.00 95 7497429.53 4949418.23 96 7497431.89 4949420.74 97 7497420.71 4949439.77 98 7497433.68 4949448.29 99 7497437.47 4949450.78 100 7497517.72 4949503.92 101 7497569.47 4949540.05 102 7497633.17 4949583.76 103 7497686.00 4949580.00 104 7497668.06 4949591.90 105 7497650.65 4949611.63 106 7497628.31 4949626.20 107 7497591.32 4949645.69 108 7497612.21 4949682.38 109 7497612.63 4949686.47 110 7497612.08 4949690.59 111 7497609.58 4949693.16 112 7497473.69 4949785.11 113 7497497.66 4949804.29 114 7497553.44 4949840.52 115 7497696.00 4949933.35 116 7497669.14 4949974.67 117 7497645.69 4950009.02 118 7497626.87 4950037.10 119 7497605.01 4950068.86 120 7497583.73 4950102.12 121 7497560.82 4950135.11 122 7497544.98 4950157.32 123 7497714.31 4950275.15 124 7497820.00 4950373.86
Površina ukupnog prostora obuhvaćenog Planom iznosi orjentaciono 147, 221284 ha.
Status zemljišta
Analizom imovinskog statusa zemljišta u obuhvatu ovog Plana utvrđena je usaglašenost postojeće dokumentacije (staro i novo stanje = listovi nepokretnosti), mada je jedan, vrlo mali deo zemljišta, predmet pravnih postupaka koji su u toku, a u smislu utvrđivanja prava poverilaca na zemljištu preduzeća Jugovo.
Za područje Godominskog polja, pa i zemljišta u obuhvatu ovog Plana, izvršeno je ažuriranje katastarskog operata (2008. godine), čime je njegov pravno – imovinski status upisan u važeće listove nepokretnosti RGZ – Službe katastra nepokretnosti Smederevo.
Za potrebe ovog Plana je kroz Koncept, utvrđen imovinski status zemljišta – za novo stanje (prema podacima iz Službe za katastar nepokretnosti). Zemljište u obuhvatu Plana, čiji je korisnik bilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, kao i zemljište na kome je korisnik i sukorisnik sa gradom Smederevo bio Poljoprivredni kombinat „Godomin”, u stečaju je „prevedeno” na grad Smederevo. Time je zvanično, pravno – imovinski, grad Smederevo postao korisnik najvećeg dela zemljišta, obuhvaćenog granicom Plana. Zemljište u čitavom obuhvatu Plana je većim delom u javnoj svojini, a samo manji deo je u privatnom vlasništvu. Kao osnovni korisnici figuriraju: grad Smederevo, JVP „Srbijavode”, USS Srbija , „Jugovo kompani”d.o.o., JP „Putevi Srbije”, privatna pravna i fizička lica (privatno vlasništvo je zastupljeno na delu uz državni put prvog reda).
U obuhvatu Plana, uvidom u raspoloživu dokumentaciju – zaključke Vlade Republike Srbije, rešenja Republičkog geodetskog zavoda i listove nepokretnosti, konstatuju se sledeći korisnici zemljišta na katastarskim parcelama:
1) 1/3, 1/4, 1/5 i 203 – ( njive ) USS Srbija ;
2) 1/6, deo 2/1, 210, 238/2, 239, 242, 243, 244/1, 244/2, deo 247, 248, 453 i deo Glavnog kanala 508 – ( kanali ) JVP ”Srbijavode”;
3) 204, 205, 206, 207, 208, 209, 211, 212, 213, 215, 216, 217, 218, 219, 220/1, 221/1, 222/2, 233/3, 233/14, 233/15, 233/16, 240, 241, 245, 246, 249, 250, 452/1, 454 i 455/1 – (njive) grad Smederevo;
4) 214 i deo 452/1 – ( nekategorisani put ) grad Smederevo;
5) 220/2, 221/2 i 222/1 – ( njive ) DOO „Jugovo kompani” iz Smedereva;
6) deo 13431 – ( kategorisani put ) JP „Putevi Srbije” i
7) 233/26, 233/25, 233/24, 233/23, 233/11, 233/4 i 233/1 parecele u privatnom vlasništvu.
Očekivano je da će u narednom periodu doći do zvanične izmene statusa zemljišta, a koje će uslediti nakon izrade i revizije urbanističko – tehničke dokumentacije. Ove izmene statusa zemljišta se prvenstveno odnose na kanalsku mrežu. Tačnije, planirano je ukidanje bočnih – lateralnih kanala, pod određenim uslovima koje će propisati JVP „Srbijavode”. Izrađena je odgovarajuća studijsko – tehnička dokumentacija, kojom će se proveriti fizički modeli uticaja, koje bi funkcionalno ukidanje bočnih kanala moglo imati na ukupnu hidrogeologiju prostora. Planom je obuhvaćena promena kategorije zemljišta bočnih kanala iz vodnog u građevinsko zemljište.
4. Postojeća dokumentacija od značaja za izradu Plana
Postojeća planska i tehnička dokumentacija koja se odnosi na ovaj prostor, sastavni je deo dokumentacione osnove koje predstavlja bazu za formiranje početnih stavova pri utvrđivanju konceptualnog rešenja Plana, u pogledu uklapanja planskih rešenja u širi prostor. Razradom Plana će biti poštovane smernice koje su kroz postojeće planove i projekte utvrđene u domenu strateških opredelenja i prostorno – urbanističkih parametara, koji nisu u suprotnosti sa predlogom konceptualnog rešenja.
Postojeću plansku i tehničku dokumentaciju od značaja za područje Plana čine:
1) Prostorni plan opštine Smederevo („Službeni list opštine Smederevo” 6/2005);
2) Generalni plan „Smederevo” 2020. godina („Službeni list opštine Smederevo” 9/2006);
3) Plan detaljne regulacije dela Industrijske zone i Industrijskog parka;
4) Program plana detaljne regulacije dela Industrijske zone sektor jug u Smederevu;
5) Plan detaljne regulacije za izgradnju pruge do industrijske luke („Službeni list opštine Smederevo” 15/2006);
6) Hidrotehnička osnova – Institut „Jaroslav Černi”,2002 godine;
7) Studija i Generalni projekat uređenja režima podzemnih voda na teritoriji planirane Rafinerije Smederevo, Institut „Jaroslav Černi”, izbor rešenja predloženih u okviru projekta je u toku; i
8) Prethodna studija opravdanosti sa Generalnim projektom za izgradnju Rafinerije u Smederevu, Saobraćajni institut „CIP”- završna faza izrade.
Prostornim planom opštine Smederevo su definisane pretežne nemene na području obuhvata Plana, dok se u Generelnom planu „Smederevo 2020”, nalaze preciznije smernice koje se odnose na uređenje i korišćenje prostora i urbanističke parametre koje na ovom prostoru treba primeniti (ovaj stav je zauzet u konsulaciji sa predstavnicima Direkcije iz Smedereva u pripremi izrade PDR za predmetno područje). Iz tog razloga, imajući u vidu sadržaj Plana, priložen je izvod iz Generalnog plana „Smederevo 2020.godina“.
4.1 Izvod iz Generalnog plana „Smederevo 2020. godine“
Generalnim planom „Smederevo 2020” na predmetnom kompleksu i po njegovom obodu predviđena je površina zone rada. Ovaj prostor je integralni deo Industrijske zone Smedereva. Posebni uslovi za sprovođenje Plana i primenu Pravila za uređenje i izgradnju u ovoj podcelini su očuvanje infrastrukturnih koridora, poštovanje vodoprivrednih i hidrogeoloških uslova. Pored ovoga, nužno je očuvanje životne sredine, izvorišta i vodotokova, koegzistentan odnos prirodnih i veštački stvorenih vrednosti.
Generalnim planom „Smederevo 2020” predmetno područje je Planom namene površina u celosti označeno kao površina rada, a za Zone rada, kojima je obuhvaćen predmetni prostor, utvrđena su urbanistička pravila i mere.
4.1.0. Pravila građenja – urbanistički pokazatelji i pravila za izgradnju
Zona rada obuhvata prostore namenjene industriji i pratećim sadržajima Industrijske zone, prostore namenjene skladišnim, servisnim i drugim uslužnim kapacitetima u funkciji zone rada, uz proizvodne i druge delatnosti rada, na nivou zone može biti zastupljeno i poslovanje do maksimalno 50%.
U zoni se mogu graditi i objekti druge namene, u zastupljenosti maksimalno 20% u odnosu na zonu i to: saobraćajne površine, objekti i terminali, komunalni objekti, benzinske i gasne stanice i dr.
Za zonu se utvrđuju sledeći urbanistički pokazatelji za površine veće od 1 ha: stepen izgrađenosti 1.0, stepen iskorišćenosti zemljišta 40% i učešće zelenila 30%.
Minimalne veličine parcele za industrijsko – proizvodne objekte je 2,5 ha, a širina parcele 100 m, dok se maksimalna veličina ne uslovljava i zavisi od delatnosti i njenog obima.
4.1.1. Namena i vrste objekata koji se mogu graditi
Svi planirani objekti u kompleksu se moraju graditi u skladu sa važećim normativima i standardima za planiranu delatnost, uz poštovanje propisanih urbanističkih parametara za zonu, kao i Zakonom propisanih uslova za određene delatnosti.
Delatnosti koje se mogu planirati u zoni rada, posebno u prostorima servisnih, skladišnih, uslužnih delatnosti, ali i prostorima male privrede, su iz oblasti: uslužnih servisa (benzinske i gasne stanice, servisi, centralne garaže i slično), saobraćajni objekti, površine i terminali, komunalni objekti i drugi objekti, uz uslov da se prema potrebama i kapacitetima može obezbediti propisan broj parking mesta za korisnike.
4.1.2. Organizacija i uređenje građevinske parcele
Organizacija i uređenje građevinske parcele u zoni rada prvenstevno je uslovljeno vrstom planirane delatnosti, njenim funkcionalnim potrebama i odnosom prema saobraćajnom sistemu u okruženju. Organizacija parcele utvrđivaće se na osnovu utvrđenih pravila građenja i na osnovu važećih normativa i propisa za objekte određene namene, odnosno prema vrsti delatnosti. U okviru parcele – kompleksa, neophodno je obezbediti uslove za parkiranje vozila, kako za zaposlene, tako i za potrebe obavljanja delatnosti i korisnike.
4.1.3. Spratnost objekata
Spratnost proizvodnih, skladišnih, servisnih i slično objekata u zoni je prizemlje, s tim da je njihova visina uslovljena delatnošću koja se u njima obavlja. Upravni deo objekta može imati spratnost P+1+Pk.
Spratnost poslovnih objekata – u sklopu kompleksa / parcele, ili kao pojedinačnih u zoni – uslovljena je na maksimalno P+2+Pk. Visina objekata je uslovljena delatnošću koja se u njima obavlja.
4.1.4. Uslovi za pristup parceli i parkiranje vozila
Pristup parcelama u zoni rada po pravilu je sa javnog puta. Parking prostor za korisnike objekta rešavati u okviru kompleksa, u skladu sa uslovima priključka na javnu saobraćajnicu. Za parkiranje obezbediti 1 parking ili garažno mesto na 70 m2 korisnog prostora. Smeštaj vozila za sopstvene potrebe i teških transportnih vozila, kamiona i radnih mašina koje su neophodni sastavni element obavljanja radne delatnosti u sklopu kompleksa, rešavati isključivo na pripadajućoj parceli, u skladu sa uslovima organizacije i uređenja prostora parcele.
Osim uređenja pešačkih i kolskih pristupa, podrazumeva se izvođenje interne saobraćajnice unutar parcele, kao i potrebne manipulativne površine, naročito ako se na parceli obavlja određena delatnost, po pravilu sve sa tvrdim zastorom.
Uređenje slobodnog prostora građevinske parcele podređeno je obezbeđenju kolskih i pešačkih pristupa objektima, garažama, parkingu, sa formiranjem manipulativnih saobraćajnih površina u dvorištu za delatnosti čije obavljanje to iziskuje.
4.1.5. Priključenje objekta na komunalno-infrastrukturnu mrežu
Priključenje na mrežu komunalne infrastrukture vrši se prema postojećim, odnosno planiranim tehničkim mogućnostima mreže, a na osnovu propisa i uslova nadležnih javnih preduzeća. Snabdevanje objekta vodom rešiti priključenjem na javnu vodovodnu mrežu prema uslovima koje odredi nadležno Javno komunalno preduzeće. Odvođenje upotrebljenih voda rešiti priključenjem na javnu kanalizacionu mrežu.
4.1.6. Posebni uslovi i ograničenja za sprovođenje
Posebni uslovi za sprovođenje Plana i primenu Pravila za uređenje i izgradnju u ovoj podcelini su očuvanje infrastrukturnih koridora, poštovanje vodoprivrednih i hidrogeoloških uslova i obavljanje lučke delatnosti.
4.1.7. Drumski saobraćaj
Državni put prvog reda – M-24, predstavlja deo državne putne mreže. Prostornim planom Republike Srbije predviđeno je da put zadrži postojeći profil. Planom saobraćaja zadržan je pravac postojećeg opštinskog puta Smederevo – most na Dunavu (Ul. Šalinački put), koji se graniči sa područjem predloženim ovim Planom. Prema kategorizaciji puteva koja je određena u skladu sa značajem u sistemu gradskih saobraćajnica ulica Šalinačka ima status gradske magistrale sa zadržavanjem postojećeg pojasa regulacije. Put Smederevo – Šalinac (stari šalinački put) po odredbama Generalnog plana Smederevo 2020 svrstan je u kategoriju sekundarnih gradskih saobraćajnica.
4.1.8. Železnički saobraćaj
Izgradnju novih železničkih pruga projektovati u skladu sa Zakonom o železnicama i sa tehničkim normativima koji regulišu gradnju železničkih pruga. Planom železničkog saobraćaja neizgrađene, a planirane koridore za izgradnju železničke pruge permanentno zaštititi od eventualno druge gradnje.
4.1.9. Prostori ugroženi visokim i podzemnim vodama
Industrijska zona, delovi Donjeg grada izvan uticaja drenažnih bunara, Plavinac, Senjak, pripadaju području sa visokim podzemnim vodama.
Značajnu ulogu u vodosnabdevanju industrije i naselja opštine Smederevo imaju podzemne vode. One se javljaju u vidu slobodne izdani, obično u dva horizonta koji su odvojeni vodonepropusnim geološkim slojevima, ali su i pod pritiskom Dunava i Velike Morave. U većim dubinama, najčešće ispod 80 m, je arterska izdan.
Zaštita podzemnih voda obavezna je zonama visokih nivoa podzemnih voda: obaveznom gradnjom nepropusnih septičkih jama kao prelazne faze do izgradnje kanalizacione mreže, zabranom deponovanja otpadnih i drugih materijala u tim zonama zbog opasnosti ugrožavanja podzemnih voda i posebnim programima sanacije u cilju rešenja problema divljih deponija komunalnog, građevinskog i industrijskog otpada.
4.1.10.Infrastrukturni koridori
Posebnim uslovima i ograničenjima u Generalnom planu su definisani značajni (magistralni i regionalni) infrastrukturni koridori, koji su od uticaja na izradu planova nižeg reda i načina korišćenja zemljišta, u smislu obavezne zaštite ovih koridora. U posmatranom području ovog Plana utvrđen je koridor magistralnog gasovoda (pritiska 50 bara), čija trasa prolazi istočnim delom područja (gasovod preko Dunava, do GMRS „Velur“ u okruženju lokacije). Pojas zaštite ovog gasovoda je 30 m obostrano u odnosu na horizontalnu projekciju cevovoda. Trase ostale magistralne infrastrukture (optički i armirani tt-kabl) prolaze trasom postojećeg puta (ulica Šalinački put), te nemaju posebna ograničenja u pogledu zaštite koridora.
5. Postojeća namena i način korišćenja zemljišta
Prostor obuhvata Plana čini neizgrađeno i neuređeno gradsko građevinsko zemljište, trenutno poljoprivredne namene. Zona građevinskog zemljišta je određena Prostornim planom opštine Smederevo i Generalnim planom „Smederevo 2020”. Prema postojećem načinu korišćenja, zemljište je obradivo zemljište koje je imalo isključivo poljoprivrednu namenu.
Na području Plana se nalazi veći broj kanala, koji čine drenažnu i melioracionu mrežu Godominskog polja. Osnovna uloga ove kanalske mreže, na prostoru Godominskog polja, a samim tim i na predmetnoj lokaciji, je regulacija nivoa podzemnih voda, koja se inače karakteriše kao visoka. Čitava kanalska mreža predstavlja vodno zemljište, a njen korisnik je JVP„Srbijavode” (kanali su površine javne namene).
U severnom delu obuhvata Plana se nalazi zemljište koje čini priobalni pojas reke Dunav. Korisnici ovog zemljišta su JVP„Srbijavode” i USS Srbija.
JVP„Srbijavode” upravlja zemljištem oko nasipa (nožica) konstrukcije mosta na Dunavu. Na obali reke Dunav, a shodno vodoprivrednim uslovima, vrši se organizovana eksploatacija peska i šljunka iz reke. U priobalnom pojasu reke Dunav, na prostoru čitavog Godominskog polja, izgrađena je obaloutvrda – nasip, kao vodni hidrotehnički objekat. Obaloutvrda je izgrađena sa ciljem odbrane prostora Godominskog polja od spoljašnjih voda reke Dunav, u režimu visokih voda. Obaloutvrda je prisutna i u severnom delu obuhvata Plana. Ovaj objekat ima primarnu važnost, po bezbednost i zaštitu čitavog prostora Industrijske zone. Obaloutvrda je vodno zemljište, a njen korisnik je JVP„Srbijavode”. Svaki vid intervencije u zoni nasipa je strogo kontrolisan. U slučaju nekontrolisanog probijanja obaloutvrde – nasipa, postoji realna opasnost od plavljenja većeg dela Godominskog polja, vodom reke Dunav, a u režimu visokih voda i plavnih talasa.
USS Srbija je primarni privredni subjekat grada Smedereva. Na obali reke Dunav, u severnom delu obuhvata Plana, poseduje zemljište na kojem je organizovana teretno – pretovarna Luka, za potrebe snadbevanja rudom proizvodnih pogona USS Srbija. Formiranje Luke je u početnoj fazi, a njena puna funkcionalna izgradnja i osposobljenost se očekuje u narednom periodu, u skladu sa potrebama železare, odnosno stanja na tržištu čelika.
Svim ranije urađenim i važećim strateškim urbanističkim planovima i predloženim uslovima (Generalni urbanistički plan Smedereva, Uslovi za uređenje prostora za izgradnju industrijske zone Smederevo, koncept za Regulacioni plan industrijske zone, važeći Prostorni plan opštine Smederevo i Plan detaljne regulacije za izgradnju dela Industrijske zone i industrijskog parka) prostor obuhvata Plana, kao i veći deo prostora Godominskog polja, definisan je za potrebe razvoja privrede i industrijskih delatnosti.
6. Geologija i hidrogeologija
U sklopu Geotehničkog elaborata, prikazani su, vrsta i obim izvedenih istraživanja i ispitivanja, rezultati izvedenih istraživanja i ispitivanja, analiza geomorfoloških karakteristika terena, geološke građe terena, hidrogeoloških i geomehaničkih svojstava izdvojenih litoloških članova u terenu, kao i opšte geotehničke preporuke o mogućnostima izgradnje objekata. Ovaj elaborat pored tekstualnog dela sadrži grafičke priloge o rezultatima izvedenih istraživanja i ispitivanja.
Od istražnih radova izvedeni su: istražno bušenje sa detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem jezgra i laboratorijska geomehanička ispitivanja uzoraka tla. Istražni radovi izvedeni su u cilju utvrđivanja litološkog sastava i prostornog položaja litogenetskih članova u području istraživanja, kao i deformabilnih i otpornih svojstava tla.
6.1. Morfološke karakteristike terena
Teren na kome je predviđena izgradnja buduće rafinerije predstavlja zaravnjen plato sa rasponom kota 67,00-73,00 mnm. Na ovom delu terena nisu uočeni savremeni geodinamički procesi koji bi ugrožavali izgradnju.
6.2. Geološka građa terena
Prema Osnovnoj geološkoj karti geološku građu čine sedimentne tvorevine kvartara (Q), koje su predstavljene aluvijalnim šljunkovima (alš). Podinu ovim sedimentima čine sedimenti gornjomiocenske (panonske) starosti. U površinskom delu terena, preko šljunkova i šljunkovitih peskova leže peskovi i sugline.
6.3. Hidrogeološka svojstva terena
Površinski delovi terena izgrađeni su pretežno od prašinaste gline i peskova koji se kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom pravcu smenjuju. Slojevi prašinastih glina odlikuju se intergranularnom i prslinskom poroznošću, te imaju funkciju relativnih izolatora. Peskoviti slojevi i šljunkovi imaju funkciju hidrogeoloških kolektora. Podzemna voda je u direktnoj hidrauličkoj vezi sa rekom Dunav i postojećim drenažnim kanalima. Istražnim bušenjem na predmetnoj lokaciji, u svim istražnim bušotinama utvrđen je nivo podzemne vode na dubinama 1,80 – 2,40 m od površine terena, što odgovara kotama 68,50 – 67,20 mnm. U zoni Godominskog polja, u centralnom, južnom i istočnom delu, u zoni izrade Plana postoji gusta mreža drenažnih kanala. Osnovna funkcija ovih kanala je prikupljanje i odvođenje atmosferske vode, zaštita od podzemnih voda kao i melioraciona uloga. Hidrotehnička studija zaštite Industrijske zone od spoljnih i podzemnih voda predviđa nasipanje terena u severoistočnom delu Industrijske zone do kote 71,50 mnm. Nasipanje je planirano u potezu od drumskog mosta na Dunavu do kanala tehnološke vode. U zaleđu reke Dunav planirana je odbrana prostora od podzemnih voda sistemom postojećih kanala.
6.4. Inženjerskogeološka i geotehnička svojstva izdvojenih sredina
Analizom rezultata izvedenih terenskih istraživanja i laboratorijskih ispitivanja utvrđeno je da teren na predmetnoj lokaciji izgrađuju kvartarni sedimenti.
Humificirana glina (glh) utvrđena je u svim istražnim bušotinama. Glina je tvrda, niske do srednje plastičnosti, sa organskim materijama, mrkosmeđe boje. Debljina izdvojenog sloja kreće se od 0,40 do 0,80 m.
Glina (gl ) prašinasto – peskovita, utvrđena je u svim bušotinama. Glina je srednje do visoke plastičnosti, sa dosta olita Mn, sa konkrecijama CaCO3, tamno smeđe boje. Debljina izdvojenog sloja se kreće od 0,20 do 2,00 m.
Pesak (alp), utvrđen je u svim istražnim bušotinama. Pesak je sitnozrn, u površinskom delu prašinovito – glinovit, sivožute boje. Debljina izdvojenog sloja je od 0,60 do 1,00 m.
Šljunak (alš) sitnozrn do srednjezrn, zaobljenih ivica, valutice veličine do 3 cm, mestimično zaglinjen, sa proslojcima žutog peska, utvrđen je u svim bušotinima, sive boje. Debljina izdvojenog sloja iznosi 5,50-8,30 m.
Istražni prostor na kome je predviđena izgradnja buduće rafinerije izgrađuju sedimenti kvartarne starosti, koji su predstavljeni aluvijalnim peskovima i šljunkovima.
Teren u pogledu inženjerskogeoloških karakteristika spada u grupu povoljnih i stabilnih delova terena, sem što treba obratiti pažnju na visok nivo podzemne vode i pojavu sočiva glinovito – muljevitog sastava.
Na osnovu napred navedenih karakteristika terena, daju se osnovne preporuke za fundiranje budućih objekata na istražnom prostoru. Prilikom planiranja gradnje objekata voditi računa o visokim nivoima podzemne vode, koji je konstatovan na koti od 67,20-68,50 mnm.
Plitko fundiranje objekata visokogradnje može se obavljati u peskovima i šljunkovima, jer su to sredine povoljnih fizičko – mehaničkih svojstava. Kod fundiranja ispod nivoa podzemne vode neophodno je predvideti odgovarajuću hidroizolaciju. Buduće lokalne saobraćajnice, parkinzi i manipulativne površine mogu se izvoditi u glinovitim (gl) ili u peskovitim sedimentima (p), u delovima terena gde izostaje glinoviti sloj, uz obavezno otklanjanje humificiranog sloja (glh) 0,2-0,80 m.
Pri postavljanju objekata infrastrukture za iskope dublje od 1,50 m obavezno podgrađivati rovove iskopa.
6.5. Ugroženost geološke sredine antropogenim faktorima
U širem području istraživanja posledice antropogenih uticaja na geološku sredinu izražene su kao:
1) destrukcija geološke sredine različitim vidovima kopanja i nasipanja za potrebe izgradnje objekata i linijskih saobraćajnica, pri čemu dolazi do trajne izmene reljefa, raspodele naponskog stanja, izmene fizičko – mehaničkih svojstava, izmene režima površinskih i podzemnih voda; i
2) degradacija i zagađivanje geološke sredine upuštanjem otpadnih voda, izduvnim gasovima automobila.
Zaključak: Teren na kome je predviđena izgradnja buduće rafinerije predstavlja zaravnjeni plato sa rasponom kota od 67,00 do 73,00 mnm. Raspon kota je u tolikoj meri izražen iz razloga što se u tom okviru nalaze nasipi konstrukcije državnog puta prvog reda i obaloutvrde i useci drenažnih kanala. Kota zemljišta – terena je u rasponu od 68,6 do 71 mnm, a najčešće ima vrednost oko 70 mnm, te je zemljište ( ako se izuzmu prisutni nasipi i useci ) skoro potpuno ravno. U pogledu inženjersko – geoloških karakteristika spada u grupu povoljnih i stabilnih delova terena. Na lokaciji je prisutan visoki nivo podzemnih voda i o ovoj činjenici treba voditi naročito računa prilikom projektovanja i izgradnje objekata.
7. Infrastruktura
7.1.Saobraćaj
7.1.1.Drumski saobraćaj
Za područje industrijske zone, kao i za šire okruženje, okosnicu drumskog saobraćajnog sistema predstavlja DP1 – M-24, kao dominantni pravac koji povezuje autoput E-75 (evropski koridor X) sa Dunavom (evropskim koridorom VII) i dalje sa Vojvodinom. Državni put prvog reda, je sem velikog prostornog značaja, saobraćajno opterećen pravac sa preovlađujućim spoljnim tranzitnim saobraćajem, a predstavlja i jedinu saobraćajnu vezu između Industrijske luke i proizvodnih pogona USS Srbija, te se po njemu odvija doprema velikih količina sirovina za potrebe proizvodnog procesa smederevske železare.
Saobraćajnica lokalnog karaktera, koja ima vrlo važnu prostorno saobraćajnu funkciju za Industrijsku zonu je Ulica Šalinački put (opštinski put), sa statusom gradske magistrale u planiranom režimu korišćenja. Ona predstavlja osnovni ulazno /izlazni pravac ka Kovinu i Pančevu, odnosno ka području Banata, a takođe funkcionalno povezuje centralno gradsko tkivo, Industrijsku zonu i most na Dunavu, DP1 – M-24. Na Šalinački put se direktno ili indirektno vezuje celokupna sekundarna saobraćajna mreža Industrijske zone.
Drumskim saobraćajnicama koje definišu predmetni prostor pripada i put Smederevo – Šalinac, odnosno stari nekategorisani Šalinački put. Od starog dela industrijske zone do državnog puta prvog reda, ovaj putni pravac je zemljani, uskog profila i neupotrebljiv za teretna vozila. Od državnog puta prvog reda do seoskog naselja Šalinac, put je sa betonskim zastorom, uskog profila i u lošem stanju. Prostorno on povezuje Šalinački put (kod kompleksa JP „Elektromorava”) i DP1 – M-24, a dalje, vodi do seoskog naselja Šalinac. U saobraćajnom smislu, trenutno nema nikakvu bitnu funkciju.
Odustajanjem JP„Železnice Srbije” od lociranja magistralne železničke pruge uz državni put prvog reda – M-24, otvaraju se mogućnosti za prostorno i funkcionalno aktiviranje pravca opštinskog puta Smederevo – Šalinac. Ova saobraćajnica je planirana kao sekundarna gradska saobraćajnica, sa širinom ulice od najmanje 7,5 m (kolovoz sa dve saobraćajne trake i trotoar). Međutim, ovaj put funkcionalno nosi značajan potencijal, jer je to pravac koji će aktiviranjem predmetnog prostora dobiti na značaju kao najkraća veza DP1 – M-24, sa postojećom Industrijskom zonom i gradskim jezgrom.
7.1.2.Železnički saobraćaj
Postojeće stanje železničke infrastrukture na širem području
Na području Smedereva železničku infrastrukturu čine: jednokolosečna elektrificirana pruga Smederevo – Mala Krsna, železnička stanica Smederevo, železnička stanica Radinac sa industrijskom stanicom USS Srbija, industrijski koloseci luke, stare železare, „Silosa” i „Heroj Srbe”, industrijska pruga i stanica „Jugopetrola”.
Pruga Smederevo – Mala Krsna povezuje Smederevo sa magistralnom prugom Beograd – Mladenovac – Niš – Preševo – državna granica, odnosno koridorom X, na jednoj strani i sa prugom Mala Krsna – Požarevac – Zaječar na drugoj strani. Pruga ima dve deonice: Smederevo – Radinac (dužine 6,6 km) i Radinac – Mala Krsna (dužine 4,7 km), na kojima je organizovan putnički i teretni saobraćaj.
Luka Smederevo se nalazi uz železničku stanicu Smederevo, sa kojom je povezana preko dva industrijska koloseka. Osim što zauzimaju veoma atraktivan prostor, u luci i železničkoj stanici obavljaju se robne operacije koje ometaju život u gradu (buka, prašina) i ugrožavaju bezbednost. Istovremeno, nepostoji mogućnost za proširenje kapaciteta u cilju povećanja obima robnog rada. Zbog navedenih nedostataka, planirano je izmeštanje i lučkih i železničkih kapaciteta na nove lokacije.
7.1.3.Vazdušni saobraćaj
Vazdušni saobraćaj je zastupljen u vidu sportskog aerodroma, čije su osnovne namene sportske aktivnosti i poljoprivredna avijacija. Aerodrom je lociran uz DP1- M-24 i udaljen je 5 km od grada, a 2,7 km od južne granice obuhvata Plana. Prostire se na 44,8 ha, sadrži jednu travnatu pistu dužine 1000 m i širine 80 m, hangar za avione i poslovne prostorije. Prostor oko aerodroma je neizgrađen, što pruža dobre pretpostavke za produženje uzletno – sletne piste i izgradnju nedostajućih objekata.
7.2.Hidrotehnička infrastruktura
7.2.1.Vodovodna mreža
Fabrika za preradu vode nalazi se u okviru komunalne površine u Industrijskoj zoni Smederevo, duž Šalinačkog puta, na kompleksu JKP „Vodovod”. Od ovog postrojenja, prema podacima nadležnog gradskog distributivnog preduzeća JKP „Vodovod” Smederevo, izgrađen je distributivni cevovod PE Ø250, duž puta Smederevo – Kovinski most, do nožice odbrambenog nasipa.
7.2.2.Fekalna kanalizacija
Obzirom da je predmetno područje imalo poljoprivredni karakter u smislu korišćenja zemljišta, razumljivo je da na njemu ne postoji izgrađen sistem javne gradske kanalizacione mreže. Sanitarne otpadne vode se trenutno, iz postojećih objekata, (uglavnom) bez prečišćavanja, odvode kroz mrežu otvorenih drenažnih kanala do krajnjeg recipijenta reke Dunav.
7.2.3.Atmosferska kanalizacija
Na predmetnom području ne postoji izgrađen sistem javne gradske kanalizacione mreže za evakuaciju atmosferskih voda.
7.2.4.Kanalska mreža
Područje grada Smedereva, a naročito zemljište u potezu Godominskog polja, izuzetno je ugroženo podzemnim vodama dunavskog sliva. Režim nivoa podzemnih voda u sadašnjim uslovima na delu Godominskog polja gde se planira izgradnja Industrijske zone, formira se pod veoma složenim uslovima, proisteklim pod uticajem:
1) vodostaja Dunava;
2) režima nivoa vode u kanalu tehnološke vode u vlasništvu USS Srbija;
3) režima nivoa vode u kanalskoj mreži ( CS Smederevo );
4) rada drenažnog sistema za zaštitu od uspora na delu Industrijske zone kod fabrike „Milan Blagojević“;
5) dotoka voda iz južnog dela polja i više terase na levoj obali starog toka Jezave i
6) parametara vertikalnog bilansa.
Na predmetnom području osnovni karakter režimu podzemnih voda daje izgrađeni drenažni sistem koji čini crpna stanica Smederevo sa kanalskom drenažnom mrežom, kombinovanom sa horizontalnom cevnom drenažom. Funkcija ovog sistema je zaštita područja Godominskog polja od podzemnih voda, prikupljanje i odvođenje atmosferskih voda, kao i melioraciona uloga. Kanalska mreža je u vlasništvu JVP „Srbijavode”, koje vode računa o funkcionalnoj upotrebljivosti kanala, izdaju uslove pod kojima su moguće intervencije na prostoru u zoni kanala, vode računa o tehničkim aspektima kanalske mreže i slično.
Sa razvojem Industrijske zone grade se objekti na površinama gde se nekada odvijala poljoprivredna delatnost, zatrpavaju se delovi kanala, prekidaju drenažne cevi i kolektori, vrši se delimično nasipanje terena, upušta se otpadna voda u otvorene kanale i tako dalje. Ovo uslovljava čitav niz nerešenih hidrotehničkih problema pri čemu se posebno ističu problemi vezani za uređenje režima podzemnih i unutrašnjih voda. Postignuti stepen uređenja režima podzemnih voda za potrebe poljoprivrede danas je narušen, tako da ne može da zadovolji ni potrebe poljoprivredne proizvodnje na ovom prostoru, a posebno zahteve uređenja i zaštite Industrijske zone.
7.2.5.Kanal tehnološke vode
Kanal tehnološke vode je objekat izgrađen u fazi izgradnje železare Smederevo i u vlasništvu je USS Srbija. Osnovna funkcija kanala je da obezbedi dovoljnu količinu vode, tokom čitave godine, za hlađenje pogonskih sistema železare.
7.2.6. Reka Dunav
Reka Dunav predstavlja saobraćajni koridor VII, evropskog ranga. Sa severne strane Dunav tangira gradsko područje Smedereva u dužini od 21 km. Prosečna nadmorska visina površine reke Dunav kod Smedereva je +65,36 m i ta apsolutna kota, uzima se kao reperna za merenje vodostaja i obeležava se kao +0,0 (relativna). Prosečan vodostaj na teritoriji Dunava kod Smedereva je +450. Maksimalan vodostaj Dunava, na teritoriji Smedereva, zabeležen je 27.4.2006. godine. i iznosio je +835 cm. Srednji prosečan nivo Dunava je +70,25. Prosečna dubina Dunava na plovnom putu je 10 – 12 m. Reka Dunav sa svojim pritokama i slivom u potpunosti definiše režim površinskih i podzemnih voda na području grada, a naročito u Industrijskoj zoni u Godominskom polju i to na delu između odbrambenog nasipa i prve drenažne linije.
7.3.Energetika
7.3.1. Elektroenergetska mreža
Na području dela Industrijske zone sektor severoistok prolaze trase kablova 35 kV i 10 kV za potrebe okolnih postrojenja i naselja. U obodnoj zoni, duž Šalničke ulice do DP1 – M-24, postavljen je dalekovod 10 kV kojim je predviđeno spajanje nove trafostanice 10/0.4 kV „Železnička stanica ”.
Izvan obuhvata Plana postoji visokonaponska mreža 110 kV izvedena sa dva dalekovoda: 101A/4 i 101V/4 kojim je transformatorska stanica 110/35 kV „Smederevo 1” povezana na termoelektranu Kostolac A i Kostolac B. Na dalekovod 101A/4 priključena je trafostanica 110/6 kV „Smederevo 4” locirana uz Šalinački put u kompleksu JP„Elektromorave” u Industrijskoj zoni Smedereva.
Postojeća visokonaponska mreža na koju je moguć priključak planiranog postrojenja, udaljena je oko 1,5 km od planiranog priključka.
7.3.2. Gasovodna mreža
U neposrednoj blizini područja obuhvaćenog Planom, u delu zapadno od DP1 – Kovin – Smederevo, izgrađena je gasna infrastruktura koja se sastoji od razvodnog gasovoda RG 01-10, deonica Pančevo – Smederevo radnog pritiska 50 bar, GMRS „Velur” i gasovoda u Industrijskoj zoni Smedereva radnog pritiska 6 bar. Obzirom na blizinu postojećeg razvodnog gasovoda može se reći da je sa prostornog aspekta u pogledu potrebnih ulaganja povezivanje na gasovodnu mrežu povoljno.
7.4.Elektronske komunikacije
Kroz obodni deo planskog područja prolazi postojeća mreža elektronskih komunikacija – optički kabl od Glavne ATC Smederevo, do krajnje centrale u Šalincu, kao i dva armirana TK kabla koji su položeni u koridoru ul. Šalinački put. Duž ulice Šalinački put, u koridoru, izgrađena je TK kanalizacija sa 4 cevi φ110.
Optički TK kabl je položen duž DP1- M-24 od ukrštanja sa Šalinačkim putem do skretanja ka seoskom naselju Šalinac i dalje ka ATC Šalinac. Pristupna mreža ne postoji s obzirom da prostor nije uređen i komunalno opremljen.
8. Stanje životne sredine
Stanje životne sredine na posmatranom području određeno je prirodnim uslovima, urbanom fizičkom strukturom, privrednim aktivnostima, saobraćajem i društveno ekonomskim procesima koji se odvijaju u okruženju. Izvori zagađenja životne sredine su: industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode, komunalni otpad, poljoprivreda, saobraćaj i tako dalje.
8.1. Analiza i ocena stanja kvaliteta vazduha
Procena postojećeg kvaliteta vazduha izvršena je na osnovu rezultata merenja koji su prezentovani u okviru Izveštaja o rezultatima automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Smederevu u 2007.godini, Agencije za zaštitu životne sredine, Odsek za praćenje kvaliteta vazduha, klimatskih promena i alergenog polena, Beograd 2008. godine. Po nalogu Uprave za zaštitu životne sredine, Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine je tokom druge polovine 2006. godine izvršila nabavku opreme za automatski monitoring kvaliteta vazduha. Oprema je raspoređena u četiri automatske stanice, od kojih su tri postavljene na području Smedereva: Smederevo 1 – Radinac, Smederevo 2 – Ralja i Smederevo 3 – Centar. Na prilogu koji sledi dat je prikaz lokacija automatskih mernih stanica kvaliteta vazduha (AMSKV) na području Smedereva sa fotografijama mernih mesta. Merno mesto Smederevo 1 – Radinac nalazi se u porti crkve u Radincu, Smederevo 2 – Ralja u dvorištu ambulante u Ralji, a Smederevo 3 – Centar u centru grada (kod robne kuće).
Na mernom mestu Smederevo 1 – Radinac kontinuirano su praćene vrednosti parametara kvaliteta vazduha i meteorološki parametri i to: sumpordioksid, azotovi oksidi (azotmonoksid, azotdioksid, ukupni azotni oksidi), ugljen dioksid, atmosferski pritisak, smer vetra, brzina vetra, temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha i padavine. Obradom su obuhvaćeni svi parametri kvaliteta vazduha. Od meteoroloških parametara, nakon primarne kontrole, obradom nisu obuhvaćeni podaci padavina.
Na mernom mestu Smederevo 2 – Ralja, kontinuirano su praćeni isti parametri kao i na mernom mestu Smederevo 1 – Radinac. Konačnom obradom nisu obuhvaćeni podaci padavina. Na ovom mernom mestu je postavljen i sekvencijalni uzorkivač velikog protoka u cilju određivanja kvantiteta i sastava taložnih materija. Nažalost, ovaj deo programa nije realizovan u 2007. godini.
Na mernom mestu Smederevo 3 – Centar kontinuirano su praćene vrednosti parametara kvaliteta vazduha i meteorološki parametri i to: sumpordioksid, azotovi oksidi (azotmonoksid, azotdioksid, ukupni azotni oksidi), VTH – benzen, toluen, para i meta ksilen, suspendovane čestice RM10 (dijametra manjeg od 10 μm), ugljen dioksid, atmosferski pritisak, smer vetra, brzina vetra, temperatura vazduha i relativna vlažnost vazduha.
Sumarni pregled rezultata automatskog monitoringa kvaliteta vazduha na području Smedereva, po mernim mestima, dat je tabelarno. U tabelama je prezentovan procenat podataka obuhvaćenih obradom, srednja mesečna vrednost, maksimalna dnevna vrednost i broj dana sa srednjim dnevnim imisionim koncentracijama >GVI (po domaćoj regulativi).
Tabela 2. Rezultati automatskog monitoringa parametara kvaliteta vazduha na mernom mestu Smederevo 1 – Radinac tokom 2007. Godine
[pic]
Tabela 3. Rezultati automatskog monitoringa parametara kvaliteta vazduha na mernom mestu Smederevo 2 – Ralja tokom 2007. godine
[pic]
Tabela 4. Rezultati automatskog monitoringa parametara kvaliteta vazduha na mernom mestu Smederevo 3 – Centar tokom 2007. Godine
[pic]
Rezultati automatskog monitoringa parametara kvaliteta vazduha pružaju mogućnost da se izvrši ocena kvaliteta vazduha. Za donošenje takve oficijelne ocene neophodno je imati usvojenu zakonsku i podzakonsku regulativu. Njima se, prvenstveno, propisuju GVI pojedinih polutanata, a potom i karakteristike indeksa kvaliteta vazduha. S obzirom da predstoji usaglašavanje domaće regulative koja propisuje GVI, sa EU regulativom u ovoj oblasti, indeks kvaliteta vazduha je označen kao „privremeni“. Radi naznake da je domaći i da je baziran na GVI aktuelnim 2007. godine u oznaci sadrži „S_07 „. Indeks AQI_S_07 sadrži pet klasa. Vrednosti u četvrtoj i petoj klasi karakterišu zagađen vazduh. Za nazive klasa odabrani su „ODLIČAN”, „DOBAR”, „PRIHVATLjIV”, „ZAGAĐEN” i „JAKO ZAGAĐEN”.
Tabela 5. Definicija privremenog Indeksa kvaliteta vazduha AQI_S_07
[pic]
Na osnovu usvojenih kriterijuma za ocenu kvaliteta vazduha tokom 2007. na području Smedereva po mernim mestima, može se zaključiti sledeće:
Smederevo 1 – Radinac
Po oceni dnevnih vrednosti sumpordioksida i azotdioksida tokom 2007. godine na mernom mestu Smederevo1 – Radinac u više od 90% slučajev kvalitet vazduha je bio u klasi odličan ili dobar. Na ovom mernom mestu nije bilo perioda sa zagađenim vazduhom. Tokom 2007. na mernom mestu Smederevo1 – Radinac nije bilo slučajeva jako zagađenog vazduha.
Smederevo 2 – Ralja
Ocena dnevnih vrednosti sumpordioksida i azotdioksida tokom 2007. godine na mernom mestu Smederevo 2 – Ralja ukazuje da je u oko 80% slučajeva kvalitet vazduha bio u klasi odličan ili dobar. Na ovom mernom mestu bilo je i perioda sa zagađenim vazduhom i to u 5% slučajeva. Zagađenje je nastalo usled prekoračenja GVI za sumpordioksid. Tokom 2007. na mernom mestu Smederevo 2 – Ralja, nije bilo slučajeva jako zagađenog vazduha (oprema iz ove stanice demontirana je tokom 2009. godine, zbog nedostatka sredstava, ova stanica od tada nije u funkciji).
Smederevo 3 – Centar
Tokom 2007. godine u centru Smedereva je dominirao vazduh u klasi dobrog ili odličnog, što znači da je u najvećem broju slučajeva srednja dnevna imisiona koncentracija polutanata bila manja od polovine vrednosti GVI. Tokom 2007. godine bilo je perioda sa zagađenim vazduhom. Zbirno trajanje perioda sa zagađenim vazduhom iznosi 20 %. Ovakvoj oceni je doprinelo prekoračenje vrednosti azotdioksida. Ocenjivanje kvaliteta vazduha na istom mernom mestu, na osnovu dnevnih vrednosti suspendovanih čestica, dijametra manjeg od 10 μm – RM10 ukazuje da je vazduh bio zagađen u 4% slučajeva (period zagađenog vazduha po ovoj oceni se ne može sabirati sa periodom zagađenog vazduha usled prekoračenja vrednosti azotdioksida). Tokom 2007. u centru Smedereva nije bilo slučajeva jako zagađenog vazduha.
Na mernom mestu Smederevo 3 – Centar praćene su i imisione koncentracije benzena. Srednja godišnja vrednost mu je manja od propisane. Obzirom da u slučaju ovog polutanta nema prekoračenja, može se reći da vazduh nije bio zagađen benzenom.
8.2. Analiza i ocena stanja kvaliteta voda
U vode reke Dunav se na teritoriji opštine Smederevo izlivaju industrijske vode iz Industrijske zone, bez adekvatnog prečišćavanja, ali i kompletna fekalna kanalizacija grada Smedereva.
Na osnovu rezultata višegodišnjeg praćenja kvaliteta vode reke Dunav od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda može se konstatovati da je kiseonički režim povremeno blago narušen. Akvatična fauna još nije ugrožena, ali je to signal da je potrebno posvetiti pažnju smanjenju organskog zagađenja i kontroli opterećenosti otpadnih voda i degradibilnim organskim materijama. Povremeno je povećana HPK što svedoči o značajnom unosu organskih materijala. Sadržaj nutrijenata je dovoljan za bujan rast algi i mikrofita. Pogoršanje se uočava kod sadržaja suspendovanih materija koje su ponekad iznad MDK. Živa, kadmijum, olovo i nikl nisu detektovani. Drugi toksični metali su povremeno prisutni, ali u koncentracijama višestruko nižim od MDK. Slična situacija je i sa sadržajem anjonskih deterdženata. Sadržaj mineralnih ulja nije bio iznad MDK. Nije utvrđeno prisustvo organohlornih insekticida, policikličnih aromatskih ugljovodonika, trijazinskih herbicida simazina i propazina, pesticida na bazi polihlorovanih bifenila. Povremeno su prisutni atrazin, lako isparljivi ugljovodonici i isparljivi hlorovani ugljovodonici.
Prema mikrobiološkim parametrima kvalitet vode Dunava je poslednjih desetak godina (ne samo 2005. godine) bio dosta loš i bio je često van granica propisane II klase rečnih voda.
8.3. Analiza i ocena stanja kvaliteta zemljišta
Kontrola kvaliteta zemljišta teritorije opštine Smederevo na sadržaj teških metala i pesticida, je prvi put vršena u okviru izrade LEAP-a. Ispitivanja je sproveo „Mol” A.D. iz Beograda uzorkovanjem zemljišta sa šest lokacija. Četiri lokacije su u okolini Smedereva, u selima Šalinac, Ralji, Radincu i Osipaonici. U selu Šalinac se nalazi izvorište sa kojeg se vrši vodosnabdevanje Smedereva, a u ostalim selima su uzeti uzorci sa zemljišta koja nisu obrađivana dve ili više godina, a na kojima je zasađena detelina. Dve lokacije se nalaze u samom gradu: jedan uzorak je uzet sa lokaliteta JP „Vodovod” , a drugi sa travnjaka ispred Gimnazije. Uzorkovani su uzorci sa dubine 0,3 – 0,5 m.
Tabela 6. Rezultati ispitivanja sadržaja metala i pesticida u zemljištu na teritoriji Smedereva
Parametar Jed. mere Mesto uzorkovanja MDK Povoljan saobraćajni položaj u odnosu na postojeću putnu i železničku infrastrukturu i reku Dunav;prostor je već definisan kao deo radne zone i nalazi se na odgovarajućoj poziciji u odnosu na ostale postojeće i planirane namene u okviru radne zone ;lokacija je dobro pozicionirana u odnosu na postojeće srodne namene;na lokaciji nema zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara, nisu obuhvaćene zone zaštite vodoizvorišta i nema objekata koje treba ukloniti; iuklapanje planirane namene u postojeće lokalne planske dokumente u opštem smislu . Imovinsko – pravni status određenog dela zemljišta u obuhvatu Plana;delimično nepovoljne karakteristike terena (obuhvat, stanje tla, nivo podzemnih voda i tako dalje.);neuređeno i neopremljeno zemljište, korišćeno kao poljoprivredno;potreba lociranja značajnog broja objekata i ostvarivanja infrastrukturne povezanosti van obuhvata Plana; iproblematično ostvarivanje priključenja na saobraćajnu mrežu i relativna opterećenost postojeće mreže na koju se vrši priključenje. MOGUĆNOSTI (razvojni potencijali) PRETNjE (razvoju) Ostvaruje se planski isnov za realizaciju kapitalnog industrijskog objekta od šireg značaja;aktivnostima na realizaciji projekta rafinerije stvaraju se uslovi za pokretanje aktivnosti na celokupnom području industrijske zone (saobraćajno rešenje, mogućnost ulaganja iz sredstava MIP-a i tako dalje.);realna mogućnost zaposlenja više stotina radnika u Rafineriji i još većeg broja pri izgradnji;mogućnost povoljnog korišćenja proizvoda rafinerije za potrebe građana Smedereva i za javne objekte na području grada Smedereva ; iznačajni obuhvat zemljišta se uređuje i infrastrukturno oprema od strane potencijalnog investitora, a nakon korišćenja ostaje kao opremljeno zemljište u vlasništvu lokalne samouprave.blizina koridora planiranog produktovoda i naftovoda (prema PPRS 2010 -2014 – 2021) Nedovoljan stepen usaglašenosti strateških stavova po pitanjima energetskog razvoja, u postojećim dokumentima i stavovima subjekata u odlučivanju;nepostojanje planova razvoja za kratkoročni period, koji su prilagodljivi investicijama značajnog obima i značajnih zahteva;nepostojanje mreže monitoringa aktivnosti investitora pri realizaciji planskih rešenja i potencijana opasnost od ekoloških akcidenata;mogućnost nedostatka sredstava potrebnih za realizaciju planiranih infrastrukturnih objekata i delova infrastrukturnih mreža, koji nisu obuhvaćeni obavezama investitora; inedostatak aktivnosti u komunikaciji svih subjekata u odlučivanju i korisnika prostora u obuhvatu Plana.
Zaključak: Analiza prikazanih ograničenja i potencijala lokacije, u širem i užem kontekstu, upućuje na realnu mogućnost izgradnje Rafinerije na predmetnoj lokaciji. Zadatak je svakako vrlo složen, sam po sebi, i bez dodatnih ograničavajućih faktora koji su brojni. Eliminacija ograničavajućih faktora je tehničko i inženjerski moguća, ali će svakako dovesti do povećanja investicionih troškova. Obaveza potencijalnih investitora je poštovanje svih zakonskih okvira, koji se u najvećoj meri odnose na izradu, stručnu kontrolu i reviziju studijsko – tehničke dokumentacije, kroz koju će se utvrditi optimalna rešenja za sve pojedinačne aspekte (saobraćaj, zaštita životne sredine, zaštita od plavljenja terena, zaštita od požara i akcidenata, korišćenje pojasa priobalja, lociranje železnice i luke i tako dalje.). Neophodno je da potencijalni investitor, kao zainteresovani subjekt u daljoj realizaciji projekta, zatraži i pribavi licencu za rad energetskog objekta, energetsku saglasnost, energetsku i ekološku dozvolu i ostale zakonski propisane dozvole i saglanosti.
Značaj formiranja uređenog i opremljenog građevinskog zemljišta, na predloženom obuhvatu (uz poštovanje postojećih smernica) se ogleda kroz niz pozitivnih efekata i direktnih koristi za Republiku Srbiju i lokalnu samoupravu, odnosno građane Smedereva.
Izgradnja predloženog kompleksa Rafinerije, uz poštovanje pretpostavki koje su sadržane u prikupljenim studijama prikazanim u Dokumentacionoj osnovi, svakako će imati širi značaj, a sami tim je potrebno da ima i podršku šire društvene zajednice.
Sva navedena racionalna ograničenja se mogu prevazići uz izradu studijsko – tehničke dokumentacije, njeno poštovanje pri izgradnji i ulaganje svih potrebnih finansijskih sredstava od strane potencijalnih investitora.
Kao preduslov realizacije projekta Rafinerije na predviđenom prostoru nameće se jasno određenje nadležnih institucija i organa (svih nivoa upravljanja) o odnosu predloženog projekta prema smernicama u postojećim strateškim dokumentima i prema nivou prioritetnosti izgradnje Rafinerije u Smederevu. Uz to je neophodno usaglašavanje stavova direktnih i potencijalnih korisnika prostora, a za preduzimanje tih aktivnosti predlog rešenja u Planu može predstavljati, u određenom delu, polazni osnov.
III CILjEVI I KONCEPCIJA PLANA
1. Značaj Plana za šire područje
Osnovna ideja sagledana u inicijativi da se kroz niz aktivnosti od izrade Plana, do realizacije projekta, ostvari aktiviranje potencijalno vrlo atraktivnog zemljišta, lociranog u zaleđu reke Dunav u neposrednoj blizini industrijske luke „US Steel” Srbija, DP1 – M-24 i mosta na Dunavu.
Na osnovu sagledavanja funkcionisanja postojećeg, izgrađenog dela Industrijske zone, utvrđenih planova i projekata za njeno dalje razvijanje (nastavak komunalnog opremanja, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, aktiviranje pretovarne – teretne Luke na Dunavu, realizacija železničke teretne stanice u Godominskom polju, aktiviranje lokacije za industrijski park …), širih investitorskih interesa iskazanih u proteklom periodu, uočena je potreba, ne samo za njenim daljim kvantitativnim rastom, već i kvalitativnim razvojem kroz funkcionalno oplemenjivanje i kvalitetno privlačenje kapitala, kako na nivou proizvodnih ulaganja, tako i u smislu prezentacije i plasmana proizvoda u širim okvirima.
Koncept koji na strateškom planskom nivou treba da formuliše upravo ove razvojne potencijale i privredne ciljeve grada Smedereva, je ideja za realizaciju projekta izgradnje Rafinerije Smederevo, kao nove, moderne rafinerije, sa visokom tehnologijom prerade sirove nafte i proizvodnje kvalitetnih naftnih proizvoda uz primenu najviših evropskih standarda u pogledu zaštite zdravlja ljudi i uticaja na životnu sredinu i okruženje. Ovakav projekat se po prvi put realizuje na području Balkana, a u skladu je sa najsavremenijim standardima Evropske Unije i SAD, kao tehnološkim liderima u preradi nafte i proizvodnji derivata.
Realizacija projekta Rafinerije Smederevo ima za cilj, ne samo da sublimira sve aktivnosti zone i kvalitativno zaokruži njenu ponudu, već i da, kao specifičan organizacioni sistem, objedini i pospeši postojeće i planirane aktivnosti Grada i Regiona na polju privredne ekspanzije i promoviše grad Smederevo, kao veliki i značajan privredni centar.
Pored prikazanih očekivanih pozitivnih efekata, potrebno je u izradi Prethodne studije opravdanosti, izvršiti adekvatnu tržišnu analizu, koja treba da na najbolji mogući način prezentira, kako buduću ulogu Rafinerije nafte Smederevo na lokalnom i regionalnom tržištu naftnih derivata, tako i uticaj na razvoj privrede i stanovništva. Utvrđenim rezultatima sprovedene analize može se stvoriti realan uvid u potrebu za izgradnjom ovakve vrste objekta i korisnost postojanja ove vrste proizvodnje. Za adekvatno sagledavanje relevantnog tržišta, kao osnov analize treba da posluže raspoloživi podaci koji se odnose na osnovne ekonomske pokazatelje, pregled strukture energetskog sektora, kao i perspektive tržišta i regulatorni uticaj države.
2. Ciljevi Plana
Zadatak Plana je da stvori odgovarajući planski osnov i u tom smislu omogući dalje aktivnosti u realizaciji projekta Rafinerije Smederevo, uz poštovanje Zakonom propisanog sadržaja i primene PPPPN i stavova utvrđenih u Odluci o izradi Plana i obrazloženju Odluke o izradi Plana. Obrađivač Plana nije u okviru definisanog zadatka razmatrao stratešku potrebu za izgradnjom Rafinerije i izbor vrste planskog dokumenta, već su stavovi po tim pitanjima sagledani u inicijativama nadležnih institucija i strateškim dokumentima od državnog značaja.
Izrada Plana sa specifičnom temom uslovila je korišćenje konkretnog primera preliminarnog nacrta, tipskog objekta rafinerije, kako bi se što preciznije definisali svi segmenti Plana. Šematski prikaz kompleksa Rafinerije priložen je u dokumentaciji, a u Planu je korišćena varijanta koja je projektantski prilagođena predmetnoj lokaciji.
Osnovni cilj Plana je definisanje načina i uslova uređenja, opremanja i korišćenja građevinskog zemljišta dela industrijske zone sektor severoistok u Smederevu, racionalno korišćenje i očuvanje prirodnih resursa, zaštita životne sredine, i stvaranje planskog osnova za realizaciju planirane Rafinerije za preradu sirove nafte i proizvodnju kvalitetnih naftnih proizvoda.
Cilj prostornog razvoja je ostvarivanje posebne namene u skladu sa potencijalima lokacije uz poštovanje smernica razvoja posebne funkcije i plansko usmeravanje uticaja na okruženje.
Uporedo sa planskim opredeljenjima u pogledu namene prostora, osnovna karakteristika značajnog dela Industrijske zone su postojeći i planirani infrastrukturni koridori, koji na nivou planske razrade moraju biti respektovani i inkorporirani u planska rešenja.
U skladu sa ovakvim karakterom prostora definišu se operativni ciljevi Plana, koji se ogledaju u sledećem:
1) realizaciji planiranih primarnih saobraćajnih i infrastrukturnih pravaca;
2)prikazu infrastrukturnih koridora i objekata potrebnih za realizaciju Rafinerije;
3) predlogu zona za razmeštaj infrastrukturnih i funkcionalno – tehnoloških objekata za potrebe Rafinerije;
4) preliminarnom definisanju funkcionalno – tehnološkog procesa u radu Rafinerije, za potrebe utvrđivanja načina i stepena uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi i načina i mera zaštite od ovih uticaja;
5) očuvanju postojećih i definisanju prioritetnih koridora na širem području;
6) definisanju načina plansko – urbanističke razrade prostora, odnosno određenih delova obuhvata Plana i
7) utvrđivanje načina implementacije planskih rešenja i dinamike uređenja i opremanja prostora i orjentacionih iznosa sredstava potrebnih za realizaciju planiranih aktivnosti.
3. Koncepcija Plana
Koncepcija Plana će se zasnivati na optimalnom iskorišćenju vrednosti i potencijala lokacije uz tretman svih postojećih ograničenja i stvaranju uslova za opremanje zemljišta i izgradnju objekata u interesu vlasnika lokacija i interesu Republike Srbije i grada Smedereva.
Izvršena je valorizacija samog prostora i okruženja, infrastrukturnih mogućnosti i kapaciteta (prikupljeni uslovi od relevantnih institucija), sa posebnim osvrtom na primarnu namenu prostora, neophodnih mera za uređenje, ekonomske opravdanosti, utvrđenih potreba i implikacija na dalji razvoj.
Koncept predstavlja osnov za definisanje namene zemljišta, načina korišćenja prostora i vlasništva nad zemljištem u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br.72/09) i polazni osnov za definisanje potrebnih infrastrukturnih kapaciteta i objekata potrebnih za tehnološko funkcionisanje kompleksa Rafinerije.
Koncept plana je utvrđen na osnovu:
Odredbi i opredeljenja Prostornog plana Republike Srbije 2010 – 2014 – 2021 (Nacrt) i Generalnog urbanističkog plana „Smederevo 2020” , u pogledu preporuka namene prostora, zakonski definisane urbanističke regulative, standarda funkcionalnog i komunalnog opremanja, smernica za zaštitu prostora i dr.
U okviru koncepta poštovane su smernice čija će valorizacija i primena biti osnova za kvalitetno formiranje planskih rešenja:
1) inicijativa i stavovi Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja;
2) odrednice planova i studija koje utiču na rešenja ovog Plana;
3) opšte karakteristike samog prostora i sadržaja u neposrednom okruženju;
4) postojeći infrastrukturni kapaciteti i njihov razvoj (unapređenje);
5) preporuke, uslovi i mišljenja nadležnih ministarstava, organa i institucija;
6) inicijative i poslovne namere potencijalnih investitora;
7) inicijative gradske uprave Smedereva i
8) procene razvojnih mogućnosti.
U pristupu izradi Plana uočene su specifičnosti koje se odnose na predloženi obuhvat, na granicu Plana, na tematski zadatak, na neophodnost tematske razrade na osnovu idejnih tehničkih rešenja, na nepostojanje značajnog broja funkcija i namena koje se najčešće javljaju u obuhvatu PPPPN (pa su shodno tome predviđene u zakonski propisanim sadržajima tekstualnog i grafičkog dela) i na infrastrukturne objekte i delove mreža koji se predviđaju van obuhvata Plana.
Navedene specifičnosti i njihove međusobne uslovljenosti direktno utiču na sadržaj Plana i način planske razrade. Usled ovakvih okolnosti Plan će u izvesnoj meri i u određenom delu, sadržati elemente detaljnijeg prikaza i postojaće odstupanja u obradi određenih segmenata Plana u tekstualnom i grafičkom delu Plana. Infrastrukturni objekti i delovi mreža koji su u direktoj vezi sa temom Plana, a nalaze se van obuhvata Plana, biće prikazani orjentaciono i koridorski (grafički deo), što se odnosi i na potencijalne veze i uticaje na uže i šire okruženje. Planom se neće planirati i uređivati zemljište van obuhvata Plana, već će se u tom smislu prikazati određene smernice.
IV RAZVOJ FUNKCIJA U PROSTORU
Analiza opravdanosti posebne namene – ekonomski aspekt
1.1. Tržište nabavke
Osnovna ulazna sirovina koja će se koristiti u procesu proizvodnje – prerade, je sirova nafta tipa R.E.B.C.O. (Russian Export Blend Crude Oil – vrsta ruske sirove nafte za izvoz) koja će se putem rečnog transporta (a kasnije i cevovodom) transportovati u Smederevo. Očekivane količine osnovne sirovine su definisane pre svega projektovanim instalisanim kapacitetom za preradu sirove nafte u Rafineriji, kao i očekivanim stepenom korišćenja samog kapaciteta. Definisani kapacitet omogućuje preradu do 100.000 barela sirove nafte dnevno (BPD) što izraženo u tonama iznosi 13.643 t dnevno. Ovakav kapacitet uz puno korišćenje podrazumeva maksimalni kapacitet prerade sirove nafte na godišnjem nivou od nešto manje od 5 miliona tona (4.979.695 t).
Imajući u vidu da se za proces proizvodnje u Rafineriji Smederevo planira sirova nafta tipa R.E.B.C.O., potrebno je sagledati projekciju očekivane buduće proizvodnje ove sirovine kod značajnih potencijalnih snabdevača u narednom periodu, koja je na osnovu ranije proizvodnje i očekivanih privrednih tokova, data za različite moguće scenarije privrednog rasta u narednom dvadesetogodišnjem periodu.
Izvor podataka za prikaze koji slede u ovom poglavlju je CIA World Fact book, prema godinama na koje se podaci odnose.
Grafikon 1. Proizvodnja nafte i naftnih derivata na teritoriji Rusije
Projekcija 2010.-2030. godina. (miliona barela/dan)
[pic]
Takođe, u analizi nabavnog tržišta, potrebno je sagledati drugi lanac snabdevanja preko postrojenja u Nigeriji, koja se eksploatišu zajedno sa kompanijom Shell. Nigerija je najveći proizvođač sirove nafte na teritoriji Afrike sa dnevnom proizvodnjom od 1,588 miliona barela sirove nafte (podatak iz januara 2009 .godine). Do kraja 2010. godine. projektovana je proizvodnja sirove nafte na dnevnom nivou od 3 miliona barela. Oko 3% svetskih rezervi nafte nalazi se na teritoriji Nigerije.
Grafikon 2. Proizvodnja sirove nafte na teritoriji Nigerije
za period 1999.-2009. godine. (miliona barela/dan)
[pic]
Bez obzira na moguće različite scenarije, iz raspoloživih izvora se mogu obezbediti potrebne planirane količine sirove nafte (100.000 barela dnevno) neophodne za nesmetan i kontinuiran rad Rafinerije.
Bitan element u analizi tržišta je i cena nabavke proizvodnih inputa, pre svega tržišna cena sirove nafte od koje direktno zavisi i proizvođačka i trgovačka – prodajna cena naftnih derivata. Istorijski podaci o kretanju cena sirove nafte tokom nekoliko poslednjih godina ukazuju na veoma skokovito kretanje, sa značajnim kolebanjima visine cene, u relativno kratkom periodu vremena, čije je kretanje, u određenim periodima bilo neočekivano, na trenutke nekontrolisano, čak i dramatično.
Grafikon 3. Kretanje cene sirove nafte 2006-2009 (USD/barel)
[pic]
Na osnovu iskustava iz prethodnih godina, može se konstatovati da je veoma nezahvalno izvršiti procenu kretanja cena sirove nafte i cena pojedinih derivata na tržištima u pojedinačim godinama posmatranog projekcionog perioda. Posmatrajući istorijske podatke o kretanju cena naftnih proizvoda (kako sirove nafte, tako i gotovih proizvoda – derivata) mogu se uočiti izuzetno velike varijacije cena u relativno kratkom vremenu. Takođe, globalna tražnja za naftnim proizvodima je u direktnoj zavisnosti od stanja svetske privrede (ekspanzija, stagnacija ili recesija), a na osnovu kretanja privrednih aktivnosti, u zavisnosti je i od globalne tražnje uslovljene stanjem standarda i nivoom potrošnje stanovništva.
Iz prethodno navedenih razloga, u godinama koje slede, veoma je teško predvideti kretanje:
1) nabavnih cena sirove nafte,
2) prodajnih cena naftnih derivata,
3) očekivanih količina naftnih derivata koje je moguće plasirati na lokalnim, regionalnim i globalnim tržištima,
4) međuvalutarnih kretanja i oscilacija kurseva najznačajnijih svetskih valuta (pre svega USD i EUR), kao i paritete u odnosu na domaću valutu (RSD).
Bez obzira na skokovite i burne promene cena i tražnje za naftom na svetskom tršištu u pretodnih nekoliko godina, u projekciji se mora poći od što realnije procene očekivanih tržišnih tokova u narednom vremenskom periodu. Za očekivati je relativno smirivanje situacije, koju će, verovatno, pratititi umerenije kretanje cena nafte i naftnih derivata, kao i stabilne ponude sirove nafte, uz očekivani blagi rast globalne tražnje za derivatima.
U projekcijama sprovedenim u ovoj studiji, polazi se od pretpostavke da će globalna privreda izaći iz trenutne krize u kojoj se nalazi i da će u narednom periodu doći do oporavka, koji će odslikavati blagi rast privrednih aktivnosti koji, za direktnu posledicu, može imati blagi i postepeni rast tražnje za naftnim energentima, što takođe, može dovesti do blagog rasta cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.
1.2. Tržište plasmana
Neophodno je izvršiti adekvatnu tržišnu analizu, koja treba da na najbolji mogući način prezentira, kako buduću ulogu Rafinerije nafte Smederevo na lokalnom i regionalnom tržištu naftnih derivata, tako i uticaj na razvoj privrede i stanovništva. Utvrđenim rezultatima sprovedene analize može se stvoriti realan uvid u potrebu za izgradnjom ovakve vrste objekta i korisnost postojanja ove vrste proizvodnje. Radi se o objektu koji će posle puštanja u rad obezbeđivati kvalitetno gorivo i ostale naftne derivate za lokalno tržište Republike Srbije i za šire regionalno tržište koje okvirno obuhvata države regiona Balkana.
Za adekvatno sagledavanje relevantnog tržišta, kao osnov analize treba da posluže raspoloživi podaci koji se odnose na osnovne ekonomske pokazatelje, kratak pregled strukture energetskog sektora, kao i perspektive tržišta i regulatorni uticaj države.
Pregled osnovnih ekonomskih pokazatelja Republike Srbije
Posredstvom ekonomskog pregleda sagledavamo osnovne karakteristike Republike Srbije (iskazani su podaci bez Kosova i Metohije):
1) Populacija – 7,37 miliona stanovnika;
2) Radna snaga – 3,26 miliona zaposlenih;
3) Nezapolenost – 14% (prema raspoloživim podacima iz oktobra 2008. godine.);
4) BDP u 2008. godini: nominalni – 52,183 milijardi USD;
5) Površina – 88.361 km2.
Ekonomija Republike Srbije je uglavnom zasnovana na sledećim najznačajnijim delatnostima:
1) Razne usluge (57.9%);
2) Industrija (25.5%);
3) Poljoprivreda (16.6%);
Pretežni uvoz i izvoz Republike Srbije čine:
1) Uvozna roba – nafta (2,9 milijardi USD), drumska transportna sredstva (1,8 milijardi USD), prirodni gas (1,2 milijardi USD), gvožđe i čelik (1,1 milijardi USD), industrijske mašine (1,1 milijardi USD);
2) Izvozna roba – gvožđe i čelik (1,4 milijardi USD), neobojeni metali (0,7 milijardi USD), odeća (0,6 milijardi USD), voće i povrće (0,5 milijardi USD), metalni proizvodi (0,5 milijardi USD).
Iz strukture spoljnotrgovinskog prometa Republike Srbije, jasno je uočiti da nafta ima pojedinačno najveće učešće po vrednosti, posmatrano između svih vrsta uvoznih i izvoznih roba.
Pregled energetskog sektora Republike Srbije
Ukoliko se posmatra energetski sektor Republike Srbije, uočava se najveće učešće tečnih goriva, među potrošnjom svih vrsta energenata:
Tabela 9. Struktura potrošnje energenata u Republici Srbiji
Vrsta energenta Godina 2004. 2005. 2006. Čvrsta goriva 14,5% 20,5% 21,5% Tečna goriva 37,0% 33,5% 33,5% Gas 14,0% 13,5% 14,0% Električna energija 27,5% 26,0% 25,3% Grejanje 7,0% 6,5% 5,7%
Grafikon 4. Finalna potrošnja energije po vrsti goriva
[pic]
Potrebno je sagledati položaj sektora naftne privrede, u okviru kojeg se vrši eksploatacija domaćih rezervi nafte, obavlja uvoz, transport i prerada sirove nafte i naftnih derivata, kao i distribucija, prodaja i izvoz derivata nafte. Domaće rezerve nafte (i prirodnog gasa) su relativno male, stoga je i veoma malo učešće ovih goriva u ukupnom energetskom bilansu domaćih primarnih energetskih izvora. Rafinerijska prerada nafte odvija se u Rafineriji nafte Pančevo (RNP) i Rafineriji nafte Novi Sad (RNS). Raspoloživi rafinerijski kapaciteti u potpunosti (kvantitativno, ali ne i po kvalitetu) zadovoljavaju potrebe domaćeg tržišta i omogućuju preradu nafte, odnosno proizvodnju derivata za druga tržišta. Delatnost prometa derivata nafte Republike Srbije, u najširem smislu reči, sačinjavaju privredna društva u vlasništvu države, privatnom vlasništvu i vlasništvu inostranih kompanija.
U Republici Srbiji je dozvoljen uvoz pojedinih naftnih finalnih proizvoda – goriva, iz razloga neadekvatnog kvaliteta pojedinih derivata, koje je moguće proizvesti preradom sirove nafte u postojećim domaćim Rafinerijama, što se, pre svega odnosi na euro-dizel.
Od ukupnog prometa tečnog naftnog gasa u Republici Srbiji, Naftna industrija Srbije proizvodi 30% dok istovremeno uvozi 50% TNG-a. Ostatak od oko 20% uvoze privatnici, jer na to imaju pravo, za razliku od benzina. U praksi, cene tečnog naftnog gasa se na pumpama razlikuju, ali ne značajno, već uglavnom u rasponu od dva do tri dinara po litru.
Osnovne karakteristike i perspektive energetskog sektora Republike Srbije
Energetski sektor Republike Srbije se odlikuje sledećim karakteristikama:
1) Republika Srbija proizvodi oko 97% potreba za čvrstim gorivom, ali je zavisna od uvoza i to 70% od potreba za tečnim gorivom i 75% od potreba prirodnog gasa.
2) Do 2010. godine ukupan procenat uvozne zavisnosti će se povećati umereno sa 37% na 39,4%.
3) Sirova nafta se prerađuje u „NIS”a.d. sa ukupnim kapacitetom od oko 6 miliona tona na godišnjem nivou:
1. Rafinerija Novi Sad (Hydroskimming Refinery): 60,000 BPD
2. Rafinerija Pančevo (Cracking Refinery): 98,000 BPD
4) Produktovodni sistem transporta nafte na teritoriji Republike Srbije je dugačak 420 km.
5) Naftovod JP Transnafta deonica Dunav (Bačko Novo Selo) – Novi Sad i deonica Novi Sad – Pančevo.
6) Planirani naftovod i produktovod u slučaju realizacije izgradnje objekta za preradu nafte na Dunavu.
7) Panevropski naftovod (PEOP).
8) Republika Srbija je u januaru 2007. godine usvojila Strategiju razvoja energetskog sektora zajedno sa programom za implementaciju u periodu 2007.-2015. godine.
Tabela 10. Proizvodnja i uvoz sirove nafte i derivata u Republici Srbiji
Pokazatelj Jedinica mere Godina 2006. 2007. 2008. Domaća proizvodnja sirove nafte u milionima t 0,665 0,640 0,635 Uvoz sirove nafte u milionima t 2593 2638 2629 Uvoz sirove nafte u % 80% 81% 81% Uvoz naftnih derivata u milionima t 0,643 0,899 0,912 Proizvodnja naftnih derivata u milionima t 3454 3486 3577 Rast proizvodnje derivata u % 1% 2.60% Potrošnja naftnih derivata u milionima t 4098 4335 Rast potrošnje naftnih derivata u % 6%
Grafikon 5. Tržište derivata sirove nafte – Republika Srbija
[pic]
Karakteristike dosadašnjeg kretanja nivoa proizvodnje primarnih izvora energije u Republike Srbiji su rast, a zatim stagnacija i sve veći pad proizvodnje nafte i prirodnog gasa.
Osnovne karakteristike proizvodnje sekundarne energije u Republici Srbiji su intenzivan razvoj proizvodnje naftnih derivata na bazi uvozne i domaće nafte.
Ukoliko se razmatra finalna potrošnja energije i njena struktura vidi se da je došlo do značajnih promena u strukturi potrošnje energije u Republici Srbiji, a one su posledica sve veće supstitucije uglja naftnim derivatima i prirodnim gasom.
Analiza položaja Republike Srbije na na regionalnom naftnom tržištu
Iz narednog prikaza se mogu utvrditi raspoloživi kapaciteti za preradu nafte posmatrano po zemljama iz neposrednog okruženja, kao i stepen korišćenja raspoloživih kapaciteta.
Grafikon 6. Kapacitet prerade i iskorišćenosti kapaciteta
[pic]
U narednim tabelama je prikazan uporedni pregled pokazatelja proizvodnje, uvoza i potrošnje nafte i naftnih derivata po zemljama regiona.
Tabela 11. Komparativna analiza potrošnje goriva u odnosu na BDP i broj stanovnika na regionalnom naftnom tržištu
Zemlja Potrošnjagoriva u BPD za 2004 god. Stanovništvo(2007 god.) BDP umilijardamaUSD BDP po glavistanovnikau hiljadamaUSD Albanija 4,064 3,601,000 20,210 5,612 BiH 7,386 4,552,000 24,800 5,448 Bugarska 13,122 7,323,000 77,130 10,533 Hrvatska 17,488 4,493,000 59,410 13,223 Mađarska 34,650 9,956,000 172,700 17,346 Makedonija 2,787 2,056,000 16,910 8,225 Rumunija 35,811 22,276,000 197,300 8,857 Srbija 24,400 10,150,000 44,830 4,417
Tabela 12. Pregled proizvodnje i uvoza sirove nafte i naftnih derivata
po zemljama regiona (u milionima tona)
Zemlja Period Sirova nafta Naftni derivati Proizvedeno Uvezeno Proizvedeno Uvezeno Albanija 2000-2008 3,9 3,7 3,9 Bosna i Hercegovina 2000-2005 1,5 1,2 9,3 Makedonija 2000-2008 8,0 7,9 1,5 Hrvatska 2000-2008 9,0 35,0 46,0 11,5 Crna Gora 2003-2008 1,8 Srbija 2002-2008 4,6 20,0 22,9 3,0
Tabela 13. Pregled ukupne potrošnje naftnih derivata i
učešće u ukupnoj potrošnje energije po zemljama regiona
Zemlja Period Potrošnjanaftnih derivata(u milionima tona) Procentualno učešćepotrošnje derivata uukupnoj potrošnji energije Albanija 2000-2008 10 64% Bosna i Hercegovina 2000-2005 7 25% Hrvatska 2000-2007 34 45% Makedonija 2000-2008 7,3 31% Crna Gora 2006 0,82 43% Srbija 2002-2007 16 35%
1.3. Strategija i koncepcija razvoja i regulatorni uticaji na tržište nafte i derivata Republike Srbije
Savremena globalna ekonomija koju čine pojedinačne nacionalne i regionalne ekonomije je presudno zavisna od kontinuiranog, pouzdanog i pristupačanog snabdevanja naftom i naftnim derivatatima. Za sigurnost energetskog snabdevanja zemlje neophodno je obezbediti kontinuirano i pouzdano snabdevanje tržišta naftom, kao jednim od najznačajnijih izvora energije. Nafta i ostali naftni derivati čine oko 1/3 energetskih potreba Republike Srbije.
Između ostalog, kao značajniji principi razvoja energetskog segmenta, mogu se navesti:
1) Promocija energetske efikasnosti treba da bude glavni prioritet na energetskom planu.
2) Stvaranje uravnoteženih investicija u energetsku infrastrukturu, gde su bitni ciljevi: smanjenje troškova za gorivo, povećavanje konkurentnosti i unapređivanje dobrobiti za krajnje potrošače.
3) Proizvodnja čistijeg goriva koje efikasnije sagoreva, smanjuje emisiju izduvnih gasova koji se ispuštaju u atmosferu i samim tim, za posledicu ima pozitivan efekat na ekološkom planu.
Prema Strategiji, osnovni ciljevi reforme energetskog sistema su: uspostavljanje kvalitetno novih uslova rada, poslovanja i razvoja u proizvodnji i potrošnji energije, koji će podsticajno delovati na privredni razvoj Republike Srbije, zaštitu životne sredine i integraciju u regionalno i evropsko tržište energije; i obezbeđivanje sigurnosti i ekonomičnosti snabdevanja privrede i stanovništva energijom. Ovi principi i ciljevi će važiti i u periodu do 2020.godine za koji je izrađen Nacrt prostornog plana Republike Srbije.
Ovi ciljevi trebalo bi da se zasnivaju na povećanoj racionalnosti i efikasnosti u oblasti proizvodnje i potrošnje energije, kao i na što većem korišćenju domaćih energetskih izvora, kao i na primeni novouspostavljenih zakonodavnih, institucionalnih, strukturno-organizacionih i ekonomsko-poslovnih okvira za rad, poslovanje i razvoj energetskog sistema.
Strateška koncepcija razvoja u sektoru naftne privrede obuhvata prognoze proizvodnje i potrošnje nafte do 2015. godine koja je u pogledu proizvodnje nafte danas manja, pa samim da bi se ostvarila predviđena potrošnja moraće se povećati uvoz. Rafinerije nafte trenutno mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta količinom, ali ne i kvalitetom derivata. Realizacija ugovora sa „Gaspromnjeft” treba da omogući modernizaciju i tehnološki razvoj rafinerija u Pančevu i Novom Sadu u periodu do 2012. godine do kada bi domaće rafinerije bile u mogućnosti da proizvode derivate u skladu sa savremenim standardima i propisima važećim u zemljama Evropske unije, pri čemu se ne očekuje da će se u periodu do 2020. godine povećati njihov kapacitet. Razvoju naftne privrede treba da doprinesu i strateški razvojni projekti: Panevropski naftovod (PEOP) i projekat izgradnje sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju.
Pored indirektnog uticaja državnih organa na ambijent u kojem se posluje, u oblasti prometa naftom i derivatima bitno je napomenuti direktnu regulatornu funkciju, u pogledu formiranja cena derivata nafte, određivanjem najviših cena, koju organi Republike Srbije ostvaruju preko Ministarstva rudarstva i energetike, primenom odredbi zakona i sledećih podzakonskih akata:
1) Uredba o cenama derivata nafte („Službeni glasnik RS”, br. 42/05, 111/05, 77/06 i 5/09);
2) Pravilnik o promeni, odnosno usklađivanju najviših proizvođačkih cena osnovnih derivata nafte i najviših cena osnovnih derivata nafte.
Ministar rudarstva i energetike, po pribavljenoj saglasnosti Ministra trgovine i usluga i Ministra finansija, po propisanoj proceduri, donosi odluku o usklađivanju cena i objavljuju izmene najviših proizvođačkih cena osnovnih derivata nafte, bez fiskalnih dažbina i najviših cena osnovnih derivata nafte.
Ministarstvo rudarstva i energetike, posle pribavljene saglasnosti Ministarstva trgovine i Ministarstva finansija, donosi novi Pravilnik o promeni tj. usklađivanju najviših proizvođačkih i najviših cena osnovnih derivata nafte.
Tečni naftni gas (TNG – gas, LPG) ne potpada pod uredbu Vlade o određivanju cena goriva, pa ne prati promene cena ostalih goriva, već se njegova cena formira tržišno – prema ponudi i potražnji. Razlog za ovakav status TNG-a je da se on ne ubraja u osnovne, već u ostale derivate nafte.
1.4. Očekivani obim proizvodnje i plasmana
Pretpostavka je da će se sve proizvedene količine naftnih derivata plasirati na lokalnom i regionalnom tržištu. Stepen korišćenja instalisanih proizvodnih kapaciteta mora biti u direktnoj korelaciji sa konkretnim nivoom tražnje za derivatima i mogućnostima tekućeg plasmana konkretnih proizvoda. Korišćenje proizvodnih kapaciteta u realnom vremenu treba da uvažava i projektovane skladišne mogućnosti: ulazni skladišni kapacitet za sirovu naftu je predviđen za 20 dana punog korišćenja preradnih kapaciteta, a izlazni skladišni kapacitet za finalne proizvode iznosi 15 dana.
Primenom predviđene tehnologije, na osnovu konkretnih iskustava i očekivanja potencijalnih investitora, realno je da se u pogonima prerade sirove nafte dobijaju različiti finalni proizvodi – naftni derivati, čija je struktura po vrstama proizvoda, kao i očekivane količine prikazane u sledećoj tabeli.
Tabela14. Očekivana strktura izlaznih proizvoda Rafinerije Smederevo
Proizvodi Kapacitet Ukupni udeo
Proizvodi Kapacitet Ukupni udeo (učešće u %) (m3/dan) (tona/dan) (tona/godišnje) Sirova nafta 15.800 13.643 4.979.695 100,00% Benzin 2.086 1.800 657.000 13,20% Kerozin 1.220 1.053 384.345 7,72% Euro 4 Dizel 2.781 2.402 876.730 17,60% Euro 5 Dizel 2.781 2.402 876.730 17,60% Dizel za grejanje 910 786 286.890 5,76% Lož ulje 3.263 2.817 1.028.570 20,65% Asfalt 1.051 907 331.055 6,65% TNG 586 506 184.690 3,71% Gubici 1.123 970 354.050 7,11%
Pored očekivanih količina finalnih proizvoda, navedenih u prethodnoj tabeli, iz proizvodnog procesa će se dobijati i 150 tona sumpora dnevno, što na godišnjem nivou iznosi 54.750 tona, kao i 80 tona dnevno čvrstog otpada (ili 29.200 tona godišnje).
Na osnovu sprovedene tržišne analize, pretpostavlja se da bi Rafinerija nafte u Smederevu, svoje gotove proizvode – naftne derivate, plasirala kako na lokalnom – nacionalnom tržištu Republike Srbije, tako i na regionalnom tržištu – pre svega okolnim nacionalnim tržištima susednih zemalja. Količine koje bi se mogle proizvoditi u budućoj rafineriji u Smederevu, uz očekivanu proizvodnju postojećih rafinerija u Republike Srbiji, prevazilaze potrebe i tražnju privrede i stanovništva, tako da je realno očekivati u izvesnom stepenu i izvoz naftnih derivata koji bi se ovde proizvodili.
Stanje domaće proizvodnje u postojećim rafinerijama u Republici Srbiji odslikavaju relativno zaostali tehnološki procesi iz kojih izlaze gotovi proizvodi neadekvatnog kvaliteta. Iz navedenih razloga može se konstatovati da je neadekvatno nizak stepen korišćenja raspoloživih kapaciteta postojećih rafinerija koje vrše preradu nafte u Republici Srbiji. Stanje je takvo da se moraju uvoziti određeni naftni derivati (pre svega Euro dizel), jer se u postojeće dve rafinerije u Republici Srbiji, sa sadašnjom tehnologijom, ne mogu proizvesti pojedine vrste derivata koji zadovoljavaju postojeće propise i norme.
Na osnovu izvršenih analiza, uvidom u stanje tržišta nafte i naftnih derivata, između ostalog, može se doći do sledećih zaključaka:
1) Srpska potrošnja nafte je u poređenju sa BDP najveća u regionu.
2) Postojeće rafinerije u Novom Sadu i Pančevu nalaze se u „Naftnoj Industriji Srbije” (NIS) a.d. Novi Sad (čiji su vlasnici Gasprom Njeft 51% i Republika Srbija 49%).
3) Ostale zainteresovane strane uključuju MOL (Mađarska), OMV (Austrija), Lukoil (Rusija), Hellenic Petroleum (Grčka) i dr.
4) Tržište rafiniranih proizvoda u Republici Srbiji ukupno je raslo sa 62,8 MB/D u 2002. godini na 88 MB/D u 2007. godini. (što predstavlja stopu rasta od 8% ukoliko se posmatra ukupno sastavljeni godišnji rast).
5) Iskorišćenost rafinerije procenjena za 2007. godinu na osnovu kapaciteta u 2007. i 2004. godinu intezivirao se 2,5% godišnje.
6) Izvoz van Balkana se vrši primarno preko tankera sa Crnog mora na Mediteranska tržišta.
7) Domaća proizvodnja naftnih derivata je nedovoljna i dodatne količine pojedinih derivata nafte u 2008. godini su obezbeđene preko uvoza.
8) U strukturi potrošnje naftnih proizvoda postoji značajan rast korišćenja TNG, benzina, dizel goriva i naročito bitumena.
9) Potrošnja za neenergetske potrebe (energetske potrebe isključuju transformaciju energije u elektrane i toplane) za 2008. godinu je 3% veća nego procenjena potrošnja u 2007. godini, koja je bila 0,81 miliona tona.
10) Potrošnja naftnih proizvoda u transportnom sektoru je najviše porasla u poređenju sa sektorom industrije i u ostalim sektorima. Ukupno korišćenje za 2008 je 2,92 miliona tona, što je 10% više nego procenjena potrošnja za 2007. godinu.
Usled svega navedenog može se zaključiti da, na osnovu preliminarnih pokazatelja (za period na koji se pokazatelji odnose) postoji ekonomska opravdanost realizacije posebne namene.
2. Razvoj funkcija u prostoru
Razvoj funkcija u prostoru i distribucija aktivnosti, se u ovom Planu mogu posmatrati i planski usmeravati na dva nivoa, različita kako po sadržaju, tako i po uslovljenošću kvalitetom i količinom ulaznih podataka i realnim perspektivama realizacije predloženih rešenja.
U užem smislu Planom se određuju namene prostora, razvoj funkcija i predlog raspodele aktivnosti u obuhvatu Plana. U daljem tekstu su prikazane smernice i planska rešenja koja se odnose na korišćenje građevinskog zemljišta, pretežne industrijske namene i definisane funkcije i aktivnosti u prostoru, kao i načini i mere za ostvarivanje ovih planskih rešenja.
U širem smislu razvoj funkcija u prostoru Plana posredno utiče na funkcije u neposrednom okruženju van obuhvata Plana i u određenom delu na regionalnu distribuciju aktivnosti iz ove oblasti, pre svega u pogledu mogućnosti ostvarivanja funkcionalnih veza.
Zadatak Plana se ne odnosi na planiranje prostora van obuhvata Plana, već na ukazivanje potencijalnih uticaja na okruženje i mogućnost ostvarivanja funkcionalnih veza sa komplementarnim namenama – objektima – kompleksima ili postrojenjima.
U okviru ovako predstavljenih uticaja kao generalni stavovi se mogu prikazati:
1) uticaji u neposrednom okruženju u pogledu izgradnje potrebnih infrastrukturnih veza – delova mreža i objekata za potrebe funkcionisanja rafinerije, koji će se locirati van obuhvata Plana – očekuje se pozitivan uticaj jer se otvaraju mogućnosti iniciranja izgradnje i sufinansiranja javne infrastrukture, koja je neophodna za funkcionisanje posebne namene;
2) korišćenje navedenih objekata (većih kapaciteta od onih koji su potrebni za rad rafinerije) za potrebe drugih industrijskih subjekata na području Industrijske zone;
3) neophodnost kvalitetnog prostornog i funkcionalnog saobraćajnog rešenja za potrebe čitavog područja Industrijske zone;
4) potencijalna mogućnost utvrđivanja koridora (u kasnijoj fazi i trase) povezivanja rafinerije sa planiranim Produktovodom, u koliko se utvrdi potreba i kompatibilnost vrste proizvoda i
5) potencijalna mogućnost infrastrukturnog povezivanja sa Rafinerijom Pančevo, ukoliko se utvrde ekonomska i strateška opravdanost.
Prikazane potencijalne aktivnosti na proceni navedenih uticaja, mogu se preduzeti tek nakon izrade odgovarajuće studijsko – istraživačke, osnovne tehničke i prema potrebi dodatne urbanističko – planske dokumentacije ili urbanističko – tehničke dokumentacije.
2.1. Demografsko – socijalni uticaji sa posrednim uticajem na mrežu naselja i javne službe
Utvrđivanje posebne namene na području Plana u najvećoj meri utiče na razvoj privrednih funkcija i infrastrukturnih veza, dok se posledični pozitivni efekti mogu očekivati u socio-demografskom smislu, ali su direktno uslovljeni definisanjem modela prihodovanja lokalne samouprave od realizacije projekta rafinerije i načinima usmeravanja i korišćenja ostvarenih koristi (finasijska sredstva, dodatna ulaganja i ostali oblici ostvarenih benefita).
Kvalitetna procena direktnih i indirektnih socio – demografskih uticaja, uslovljena je postojanjem podataka koji utiču na formiranje indikatora u cilju definisanja kriterijuma, na osnovu kojih se takva procena može izvršiti. Sa obzirom na nivo i tačnost postojećih podataka, nije primereno iznositi ocenu o ovom pitanju, već se takva ocena treba dati u Programu implementacije Plana, jer će taj deo Plana obzirom na dinamiku i zakonsku proceduru njegove izrade, sadržati podatke koji su potrebni za izvršenje procene ove vrste uticaja.
Procenu treba izvršiti na osnovu sledećih podataka:
1) tačan broj zaposlenih radnika, njihova stručna sprema i orjentacioni prihodi;
2) starosna struktura – odnosno procena starosne strukture zaposlenih prema radnim pozicijama;
3) kadrovska struktura sa odnosom zaposlenih koji su već stanovnici Smedereva, koji će se zbog zaposlenja doseliti u Smederevo i koji će biti zaposleni, a neće živeti u Smederevu i
4) bračni status i porodično stanje novih stanovnika Smedereva i tako dalje.
Na osnovu ovih podataka se može pristupiti analizi koja bi obuhvatila sledeća pitanja:
1) gde će novi stanovnici živeti, kako će se organizovati rešenje stambenog pitanja, oblik moguće saradnje potencijalnih investitora i lokalne samouprave, broj novih stanovnika posebno ako su grupisani u jednom naselju može uticati na redefinisanje ranga – značaja naselja i tako dalje i
2) da li je potrebna izgradnja (ili rekonstrukcija i proširenje) u cilju povećanja kapaciteta: obdaništa , škola, pošte, banke, prodavnice, objekata uslužnih delatnost, sportskih i kulturnih objekata i drugih objekata i namena koje utiču na opšte uslove za život i rad i tako dalje.
Na osnovu obavljene analize može se pristupiti relevantnoj oseni uticaja na mrežu naselja, javne funkcije, uslužne delatnosti i dati ocenu demografsko – socijalnih uticaja.
Distribucija aktivnosti na području Plana u osnovnom značenju tog izraza, nije zastupljena, sa obzirom na to da sa na području Plana, praktično obavlja jedna osnovna aktivnost. Određena vrsta distribucije aktivnosti postoji u funkcionalnom i tehnološkom smislu i prikazana je u daljem tekstu.
3. Kategorije zemljišta i namene površina
Ovim Planom se celokupno zemljište u obuhvatu definiše kao građevinsko zemljište, što je u skladu sa predloženim statusom u postojećoj planskoj dokumentaciji. Izuzetak je zemljište pod drenažnim kanalima koji ostaju u funkciji i zemljište pod odbrambenim nasipom, a koje pripada kategoriji vodnog zemljišta i zemljište planirano za obavljanje lučke delatnosti koje će saglasno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji te zakona kojim se reguliše pravni status luka, biti definisano kao površina javne namene.. Građevinsko zemljište je neizgrađeno i neuređeno, odnosno infrastrukturno neopremljeno zemljište, predviđeno za izgradnju kompleksa Rafinerije.
Delovi zemljišta u obuhvatu Plana koji nisu u okviru kompleksa planirane rafinerije, se definišu kao građevinsko zemljište.
Vodno zemljište obuhvata postojeće kanale koji se zadržavaju i eventualno nove izgrađene kanale za potrebe iste namene, kao i zemljište potrebno za rekonstrukciju i/ili proširenje postojećih kanala. Pod ovim zemljištem se podrazumeva i zaštitni odnosno pristupni pojas kanalima i zemljište pod odbrambenim nasipom.
Zemljište u obuhvatu Plana koje pripada javnim saobraćajnicama zadržava postojeću kategoriju i namenu.
4. Opis tehnologije
4.1. Uvod
Obrađivač Plana je pri prikazu rada planirane Rafinerije koristio ulazne podatke, koji su dostavljeni od strane Investitora izrade Plana i koji su deo studijsko – tehničke dokumentacije. Ovi podaci se mogu smatrati tipskim za ovakvu kategoriju rafinerije i za potrebe Plana su odgovarajući, u pogledu definisanja funkcionalno – tehnoloških potreba Rafinerije, odnosno utvrđivanja potencijala prostora u tom smislu, bez obzira na konačan izbor investitora.
Planirana Rafinerija nafte u Smederevu bi se u najznačajnijem obuhvatu bavila proizvodnjom visoko – kvalitetnog goriva za automobile i avione, kao i dizel goriva sa niskim sadržajem sumpora. Ovi proizvodi će biti u skladu sa Evropskim standardima kvaliteta. Rafinerija će biti projektovana da preradi 100000 barela dnevno iz sirove nafte. Ovakva količina proizvoda omogućla bi Republici Srbiji da smanji zavisnost od uvezenih benzinskih proizvoda i da koristi novu tehnologiju visoko – kvalitetnih proizvoda.
Investiciona ponuda ima sledeće ciljeve:
1) izgradnju Rafinerije koja će proizvoditi visoko kvalitetne proizvode goriva;
2) uključivanje novih tehnologija u preradi sirove nafte do upotrebnih jedinjenja;
3) izgradnju pretakališta za potrebe Rafinerije i njenih pratećih sistema na
4) Dunavu prema međunarodnim smernicama i uputstvima za tankere i terminale za pretovar sirove nafte.*;
5) izgradnju neophodne i obnavljanje postojeće infrastrukture;
6) postavljanje rezervoara;
Ukoliko Rafinerija dobije potrebno odobrenje od strane nadležnih organa i agencije koji se bave upravljanjem lukama, investiciona ponuda obuhvatiće i :
7) izgradnju skladišnog dela i
8) izgradnju objekata za utovar i istovar.
Rafinerija će imati neprekidni radni ciklus i kapacitet od oko 5 miliona tona godišnje sirove nafte, sa 8000 radnih sati. Tokom upotrebne faze planirano je oko 550 stalno zaposlenih radnika. U procesu rada planirano je korišćenje najnovije tehnologije za preradu sirove nafte.
Tehnološki proces ima sledeće glavne faze:
1) snabdevanje i skladištenje sirove nafte;
2) prerada sirove nafte – desalinizacija;
3) atmosferska destilacija sirove nafte;
4) vakuumska destilacija;
5) tečni katalitički kreking;
6) hidrodesumporizacija;
7) katalitičko reformisanje;
8) hidrotretman nafte;
9) separacija nafte;
10) postupak aminom,
11) skladištenje i
12) mešanje i distribucija finalnih proizvoda.
Kompleks Rafinerije se planira kao zatvoreni cirkulacioni sistem, a tehnologija rada je takva da se mogu dobiti različiti proizvodi, menjanjem sadržaja i vrste korišćenog sirovog materijala.
4.2. Snabdevanje sirovom naftom
Snabdevanje sirovom naftom planirano je specijalnim naftnim cisternama i baržama (koje mogu da plivaju po vodenoj površini), sa skladišnim kapacitetom od 3 – 5 hiljada tona. Snabdevanje će biti dnevno (tri ili četiri tankera/barži dnevno). Zbog toga je potrebno da planirano pretakalište sadrži ponton i pumpnu stanicu, kao i sve objekte za utovar i istovar. Sirova nafta će se transportovati do rezervoara korišćenjem specijalnog sistema cevi, sa fleksibilnim vezama cevi sa tankerima i baržama.
4.3.Prerada nafte
Sirova nafta se ispumpava iz skladišnih rezervoara na tretman zagrevanja u razmenjivačima toplote. Zagrevanje se može postići korišćenjem dimnih gasova, propan – butanom ili prirodnim gasom, ili dvojnim (gasovito – tečnim) grejačem. Kontrola konstantne temperature je automatizovana.
* „International Safety Guide for Oil Tankers and terminal”
Delimično isparena sirova nafta odlazi u destilacionu kolonu, gde se parna i tečna faza odvajaju jedna od druge. Pritisak je smanjen, a parna faza odlazi na viši nivo uz smanjenje temperature zahvaljujući kondenzovanoj parnoj fazi koja teče sa vrha kolone. Tokom procesa, mešavina je odvojena u frakcije prema njihovim temperaturama ključanja, zbog višestrukog isparavanja i kondenzacije. Isparavanja pojedinih frakcija nafte koja imaju najnižu tačku ključanja, odlaze u vrh kolone. Parne faze se rashlađuju u razmenjivaču toplote i kondenzuju u kondenzatoru. Deo tečnih frakcija izlazi kao finalni proizvod, dok se drugi deo vraća nazad u destilacionu kolonu druge destilacione jedinice. Parne frakcije finalnog proizvoda se nakon kondenzacije hlade i odvode do skladišnog rezervoara.
4.4. Radno – tehnološke zone rafinerije
Kompleks rafinerije možemo podeliti na četiri glavna radno – tehnološka dela i predložiti njihov položaj i orjentacionu dispoziciju na planiranoj lokaciji:
1.Severni deo sadrži objekte za logistiku i objekte za istovar i utovar, uključujući dokove za barže, železnicu i železničku stanicu, parking za kamione i deo za utovar i skladište TNG-a. Objekti za preradu vode i veštački bazen za drenažni sistem se nalaze takođe u ovoj celini.
2.Skladišni deo (rezervoari) za sirovu naftu i finalne proizvode – ova celina se nalazi između dela za proizvodnju i objekta za utovar i istovar, obezbeđujući time minimalni transport proizvoda i smanjenje potreba za pumpnim stanicama.
3.Glavni deo za proizvodnju se nalazi u južnom delu terena, uključujući postrojenja za preradu sirove nafte, energanu, glavnu trafo stanicu, kompresorsku i pumpne stanice.
4.Na južnoj granici kompleksa – skladišno – servisni deo terena, nalaze se skladišta za sumpor, čvrste otpade, rezervne delove, kao i dodatne radionice i oprema za manipulaciju. Drugi ulaz koji se nalazi u ovoj celini obezbeđuje rezervnu saobraćajnu komunikaciju. Benzinska stanica je izolovana od postrojenja rafinerije.
Tabela 15. Sadržaji planirane Rafinerije Smederevo
JEDINICA/OBJEKAT Br. ŽELEZNIČKA PRUGA 1 ŽELEZNIČKA VAGA 2 RADIONICA ZA ŠINSKA VOZILA 3 RANŽIRNI KOLOSECI 4 ŽELEZINČKA STANICA ZA ISTOVAR 5 STANICA ZA UPUMPAVANjE TNG-a 6 DOKOVI ZA PRISTAN BARŽI SA NAFTOM 7 GLAVNI ULAZ U KOMPLEKS RAFINERIJE 8 PORTIRSKA SLUŽBA 9 INTERNA SAOBRAĆAJNICA 10 MANIPULATIVNI PLATO I PARKING KAMIONA 11 TRGOVINA I DISTRIBUCIJA 12 RADIONICA ZA KAMIONE 13 PERIONICA KAMIONA 14 VAGA ZA KAMIONE 15 ISTOVARNA STANICA ZA KAMIONE 16 GLAVNI ULAZNI CEVOVOD-NAFTOVOD 17 KOLOSEK ZA ISTOVAR TNG-a 18 TNG STANICA 19 TANKOVI ZA TNG (25kom.) 20 KONTROLNA ZGRADA 2 I KONTROLNI TORANj 21 BAZEN ZA BIOTRETMAN 1 22 BAZEN ZA BIOTRETMAN 2 23 BAZEN ZA BIOTRETMAN 3 24 SAKUPLjAJUĆI BAZEN 1 25 SAKUPLjAJUĆI BAZEN 2 26 PRERADA DOVODNIH VODA I PUMPNA STANICA 27 PRERADA OTPADNIH VODA I PUMPNA STANICA 28 PRIPREMNI TANK ZA VODU 1 29 PRIPREMNI TANK ZA VODU 2 30 VODENI TORANj 1 31 ZATVORENI BAZEN 32 KONTROLA I OBEZBEĐENjE 33 ZGRADA SERVISNE SLUŽBE 34 PARKING ZA PUTNIČKE AUTOMOBILE 35 UPRAVNA ZGRADA 36 HEMIJSKA LABORATORIJA 37 JEDINICA ZA PONOVNI TRETMAN PAROM 38 MEŠANjE SA GASOM 39 MEŠANjE SA DIZELOM 40 MEŠANjE SA LPG-om 41 TANK ZA AZOT 42 REZERVOARI ZA KRAJNjE PRODUKTE 43 PUMPNA STANICA SIROVE NAFTE 44 REZERVOARI SIROVE NAFTE 45 ZAŠTITNO ZELENILO 46 AUTOBUSKA STANICA 47 GASNA SIGURNOSNA STANICA 48 VATROGASNA STANICA 49 STANICA ZA MONITORING 50 REGULACIONA GASNA STANICA 51 GENERATORI 52 BATERIJA 53 ELEKTRANA SA TRAFO STANICOM 54 TRAFO 55 PARNI KOTLOVI 56 PUMPNA STANICA PRERAĐENE NAFTE 57 PROTIVPOŽARNA STANICA 58 VODENI TORANj 2 59 PROTIVPOŽARNI REZERVOARI 60 PRIMAČ I2 61 PRIMAČ N2 62 PRIMAČ KOMPRESOVANOG VAZDUHA 63 AZOTNA JEDINICA 64 VODONIK 65 KOMPRESORSKA STANICA 66 DESUMPORIZACIJA 67 JEDINICA ZA SIROVU DESTILACIJU 68 NAFTNA KATALITIČKA HIDRODESUMPORIZACIJA 69 DESIMPORIZATOR D 70 REFORMATOR PLATINUMA 71 REZERVOAR TNG-a 72 KONTROLAN ZGRADA 1 – KONTROLNI TORANj 73 KEROZINSKA KATALITIČKA HIDRODESUMPORIZACIJA 74 KATALIČKO KREKOVANjE FLUIDA 75 JEDINICA ZA VAKUMSKU DESTILACIJU 76 ASFALT 77 JEDINICA ZA TRETMAN 78 JEDINICA ZA PONOVNU SUMPORIZACIJU 79 BENZINSKA STANICA 80 ZGRADA SERVISNE SLUŽBE 81 ELEKTRIČNA RADIONICA 82 REZERVNI DELOVI 83 MEHANIČKA RADIONICA 84 SKLADIŠTE SUMPORA 85 SKLADIŠTE KATALIZATORA 86 POKRIVENO SKLADIŠTE ZA ČVRST OTPAD 87 POMOĆNI ULAZ-IZLAZ U RAFINERIJU 88
4.5. Transport finalnih proizvoda
Rafinirani proizvodi će se transportovati uglavnom korišćenjem automobilskih ili železničikih sredstava. Za ovu svrhu, prostor za utovar i istovar biće izgrađen na površini od 1600 m2. Tempo utovara biće približno 10 cisterni/po satu ili po potrebi.
4.6. Infrastruktura
Planirani elementi tehničke infrastrukture su :
1) snabdevanje električnom energijom;
2) skladište vatrogasne brigade;
3) parking prostor;
4) celokupna popravka puta od Smedereva do Rafinerije, uključujući učvršćivanje osnove, pokrivanje asfaltom, pravljenje kanala, ulična svetla u važnim delovima, sađenje bilja;
5) celokupna popravka na industrijskom putu – oba pravca, put do Rafinerije, uključujući prekrivanje asfaltom, eventualnu izgradnja ili rekonstrukcija kanala, ulična svetla u važnim delovima, sađenje bilja;
6) celokupna popravka puteva i raskrsnica sa mogućim proširivanjem;
7) administrativna zgrada;
8) skladište;
9) sistem saobraćajnih komunikacija unutar postrojenja;
10) obezbeđenje zgrade i alarmni sistemi;
11) radionica;
pravljenje drenažnog sistema na teritoriji postrojenja i
12) izgradnja pretakališta sa svom potrebnom opremom.
Izvođenjem planiranih popravki puteva, brža i sigurnija infrastruktura će poboljšati transport teških kamiona, (koji su u širokoj upotrebi kod transporta u Rafineriji) kao i ostalih vozila.
Konačni sadržaji Rafinerije i dispozicije tehnološko – funkcionalnih i infrastrukturnih objekata mogu biti definisani isključivo nakon izrade potrebne projektne dokumentacije u skladu sa važećom zakonskom regulativom, koja se odnosi na ovu oblast.
5. Podela područja na tehnološko – funkcionalne celine
Poštujući vlasničke odnose na zemljištu u zoni izrade Plana, funkcionalne potrebe svih činioca u prostoru, mogućnosti i zahteve saobraćajne i komunalne infrastrukture, tehničko – tehnološke zahteve složenog sistema buduće Rafinerije i mogućnost za buduće unapređenje prostora, planski determinisan prostor kao gradsko građevinsko zemljište je podeljen na tri posebne celine. Ove celine su homogene po svojoj prostornoj određenosti i planiranoj nameni zemljišta i međuzavisno povezane uslovima i mogućnostima čitavog prostora.
Posebne namenske zone, kao podceline, mogu se prepoznati i izdvojiti u okviru kompleksa. Poštujući specifične funkcionalne zahteve, složene sisteme i sklopove, u odnosu na predviđenu namenu prostora izdvajaju se zasebni tehničko, tehnološki i oblikovni segmenti u funkcionisanju.
Prema navedenim kriterijumima, prostor obuhvaćen Planom u sklopu građevinskog zemljišta, podeljen je u tri celine:
1) Celina A – priobalje – Luka ; kompleks zemljišta na severu Plana, između novoplanirane Rafinerije Smederevo na jugu, reke Dunav na severu i i izgrađenog dela teretne luke USS Srbija na zapadu. U ovoj zoni je planirana realizacija većeg broja veoma važnih sadržaja.
Ova celina orjentaciono obuhvata oko 20,8 ha odnosno oko 14,1% od ukupne površine obuhvaćene Planom. U ovoj zoni je deo postojećeg nasipa obaloutvrde, koji se zadržava. Svi planovi i projekti na izgradnji i realizaciji navedenih sadržaja moraju biti usaglašeni sa uslovima i merama zaštite JVP”Srbijavode”, kao državnog korisnika nasipa, kome je povereno odžavanje ovog primarnog zaštitnog objekta.
2) Celina B – kompleks novoplanirane Rafinerije Smederevo – zona između puta Smederevo – Šalinac, kanala tehnološke vode, zemljišta u vlasništvu USS Stila i Glavnog kanala. Ova celina obuhvata oko 118,419 ha odnosno oko 80,44 % od ukupne površine obuhvaćene Planom.
3) Celina C – zona privatnih parcela – zona (pojas) između Glavnog kanala i državnog puta prvog reda – M-24. Zona je u zapadnom delu obuhvata. Zemljište je neizgrađeno i neuređeno i bez jasne mogućnosti samostalnog priključka na državni put. Ova celina obuhvata oko 5,197 ha odnosno oko 3,52% od ukupne površine obuhvaćene Planom.
Preostali deo obuhvata Plana od oko 2,2 ha ili 1,9% odnosi se na Glavni kanal i delove putne mreže koji su obuhvaćeni Planom.
Namena prostora :
1) Celina A – Probalje–luka. Prostor obuhvata deo zone teretne luke na Dunavu USS Srbija i deo priobalja, dalje ka istoku u ukupnoj dužini od oko 970 m. U ovoj zoni je planirana realizacija većeg broja veoma važnih sadržaja :
– Neophodnih objekata i instalacionih sistema za pretovar nafte iz barži u kompleks Rafinerije. To podrazumeva operativnu obalu za pristajanje brodova za prevoz opasnih materija, pumpnu stanicu, objekte za utovar i istovar, linijski naftovodni sistem do kompleksa Rafinerije i slično. Izuzimajući operativne obale za pristajanje brodova za prevoz opasnih materija koje moraju da ispunjavaju tzv. ADN norme, distributivni cevovodni sistem do Rafinerije je koridorskog tipa i ne zauzima veću površinu zemljišta. Ovakav sistem ne mora da bude limitirajući po funkcionalnu i operativnu organizaciju ostalih planiranih sadržaja u tom prostor, ali mora biti tehnički ukomponovan.
– Nove teretne železničke stanice, sa ranžirnim kolosecima i neophodnim objektima za potrebe ukupnih kapaciteta pretovarne Luke USS Srbija, nove Luke grada Smedereva i Rafinerije Smederevo. Nakon detaljnije razrade cele zone, kroz studijsku i projektnu dokumentaciju biće precizirana tačna dispozicija objekata i instalacija železničke utovarne stanice. Na osnovu predložene funkcionalne šeme, stručnog mišljenja nadležnih projektanata i inženjera i osnovnih postavki koje trenutno postoje u pogledu uklapanja u železničku mrežu na širem području, za realizaciju nove pretovarne stanice rezervisan je prostor u južnom delu ove celine na granici sa celinom B.
– Nove Luke grada Smedereva.
Ova zona obuhvata deo nasipa obaloutvrde i deo kanala tehnološke vode sa stanicom za prepumpavanje vode, koja je u vlasništvu USS Srbija. Kanal tehnološke vode je veoma važan segment proizvodnog sistema železare, čiji opstanak se ne dovodi u pitanje.
Narednim urbanističkim instrumentima sprovođenja Plana, odgovarajućim urbanističko – tehničkim dokumentima, sinteznim i glavnim projektima predstoji potpuna razrada ove zone i usaglašavanje funkcionalnih i tehničko – tehnoloških zahteva sa ograničenjima i uslovima datog prostora, a na bazi uređenih imovinsko – pravnih odnosa na zemljištu, potrebnih studija i saglasnosti nadležnih preduzeća u skladu sa zakonskom regulativom.
2) Celina – B – se u celosti rezerviše za realizaciju Rafinerije Smederevo. U prostornom i funkcionalnom smislu ova celina je podeljena u više funkcionalnih podcelina. Svaka od ovih podcelina karakteriše se posebnim tehničkim i tehnološkim sadržajima:
– Podcelina B – 1 Logistički centar – funkcionalan deo Rafinerije lociran u severnom delu kompleksa. Namenjen je pretovaru sirove nafte i TNG-a, njihovom skladištenju u zasebne rezervoare, kao i utovaru prerađenih naftnih proizvoda. Ovaj prostor je centralni saobraćajni punkt Rafinerije u kome se preklapaju svi saobraćajni sistemi na koje je Rafinerija povezana (teretni drumski i železnički saobraćaj, instalacije za pretovar nafte iz Luke, planirani naftovod). Preko logističkog centra vrši se izdavanje i deportacija finalnih proizvoda. U ovoj podcelini se nalazi glavna poslovno – administrativna zgrada, sa pratećim sadržajima.
– Podcelina B – 2 Skladišni prostor – deo Rafinerije lociran u centralnom delu, između logističkog centra na severu i proizvodnog prostora na jugu. Ova funkcionalna celina je prostorno najobimnija. Namenjena je izgradnji velikog broja skladišnih rezervoara, različitih po nameni, gabaritu, visinama, vrsti materijala, konstrukcijama i tako dalje. U skladišnom prostoru vrši se deponovanje različitih tipova finalnih proizvoda. Skladišta – rezervoari, gradiće se na posebnim temeljima – pločama, dovoljno otpornim da izdrže vertikalne sile težine punih rezervoara i naročito pritiska podzemnih voda. Oko rezervoara su predviđeni zaštitni bazeni – tankvane sa funkcijom prihvatanja goriva u slučaju pucanja rezervoara. Određenim nadzemnim cevovodima Skladišni prostor i polje rezervoara biće povezani i sa Logističkim centrom i sa Proizvodnom podcelinom.
– Podcelina B – 3 Proizvodni prostor – najsloženiji i najzahtevnija funkcionalna celina Rafinerije. Obuhvata deo južno u odnosu na skladišni prostor, pozicionirana je između DP1 – M24 i kanala tehnološke vode. Namenjena je preradi sirove nafte i proizvodnji finalnih proizvoda u odgovarajućim količinama. Uz prerađivačke pogone predviđena je izgradnja elektrane, gasne merno – regulacione stanice, kompresorske i pumpne stanice, vodenog bazena i čitavog niza pomoćnih celina i sklopova. Sistem protivpožarne zaštite u ovoj zoni je maksimalan.
– Podcelina B – 4 Skladišno – servisni prostor – lociran je na krajnjem jugu kompleksa Rafinerije. U funkcionalnom smislu to je sporedan odeljak, namenjen skladištenju nus proizvoda (sumpor, čvrst otpad), izgradnji radionica, magacina rezervnih delova, platoa za parkiranje teške mehanizacije i opreme za podizanje i pomeranje nus proizvoda. U ovoj celini planirana je realizacija maloprodajne benzinske stanice kao i pomoćnog rezervnog saobraćajnog ulaza – izlaza. Sva skladišta i radionice su predviđeni kao objekti zatvorenog tipa.
3) Celina – C – zemljišni fond bez precizne namene (zemljište uz koridor DP1 – M-24). Prostor neizgrađenog i neiskorišćenog zemljišta, prostorno i funkcionalno ograničen dispozicijom DP1, Glavnog kanala odnosno kompleksom planirane Rafinerije. Prostor je dodatno opterećen nemogućnošću saobraćajnog povezivanja na jedino dostupnu saobraćajnicu ( magistralni putni pravac M-24 ), koja je državni put prvog reda. Ovaj prostor je komunalno neopremljen i bez mogućnosti priključka na magistralne vodove položene i planirane u koridoru državnog puta. Zemljišni resurs postojećih privatnih parcela je mali da bi opravdao visoku cenu njegovog saobraćajnog i infrastrukturnog opremanja. Obzirom da se radi o gradskom građevinskom zemljištu, koje je moguće opremati i privatnim sredstvima, Planom je predviđeno da ovo zemljište može biti iskorišćeno za izgradnju i formiranje skladišta, stovarišta i uslužno – servisnih kapaciteta, a shodno odredbama ovog Plana i na bazi infrastrukturnih pretpostavki, po predhodno pribavljenim potrebnim uslovima i saglasnostima svih nadležnih preduzeća.
U smislu planirane namene prostora moguć je otkup parcela ( na bazi sprovedenog imovinsko – pravnog postupka ) od strane potencijalnih investitora. U slučaju da se ovakvim postupkom dođe u posed ove celine, moguće je kompleks zemljišta celine C pripojiti kompleksu Rafinerije. U pogledu namene ovog prostora, u tom slučaju predviđeno je obavezno formiranje pojasa zaštitnog zelenila na delu prema državnom putu prvog reda.
V PROSTRORNI RAZVOJ INFRASTRUKTURNIH SISTEMA
1. Saobraćaj
1.1.Drumski saobraćaj
U funkcionalnom i saobraćajnom smislu, veza između planskog područja i DP1 ostvarena je na dva mesta. Na mestu petlje Šalinačke ulice – opštinskog puta i državnog puta prvog reda – M-24 i na mestu postojećeg ukrštanja opštinskog puta Smederevo – Šalinac i državnog puta prvog reda – M-24. Do potpune izgradnje puta Smederevo – Šalinac kroz Industrijsku zonu, planira se da ovo ukrštanje sa magistralnim pravcem bude izvedeno kao površinska raskrsnica, na način kao u postojećem stanju. Prilikom realizacije puta Smederevo – Šalinac kroz Industrijsku zonu, ovo ukrštanje biće izmenjeno u smislu izgradnje odgovarajućeg nadvožnjaka i izvođenja raskrsnice kao denivelisane, prema uslovima resornog Ministarstva tj. Upravljača državnih puteva JP„Putevi Srbije”. Površina neophodna za postavljanje nove petlje iznosi oko 5 ha. Veza na postojeću petlju (kod mosta) se može ostvariti produžetkom postojećeg pravca ispod mosta.
Ulica Šalinačka je saobraćajnica opštinskog ranga, koja povezuje centalno gradsko tkivo, Industrijsku zonu i most na Dunavu, odnosno DP1 – M-24. Generalnim planom je u planiranom režimu korišćenja dobila status gradske magistrale. Za planiranu namenu kompleksa ovaj pravac je od izuzetnog funkcionalnog značaja, kao najbrža i najkraća veza sa gradom i svim važnijim gradskim institucijama. Uz ovaj pravac, u Industrijskoj zoni su locirani protivpožarna i saobraćajna policija. Koridorom ove saobraćajnice proći će brojni primarni infrastrukturni sistemi namenjeni predmetnom području (vodovod, gas, elektro i TT mreža). Na Šalinački put se direktno ili indirektno vezuje celokupna sekundarna saobraćajna mreža Industrijske zone. Prostor definisan u obuhvatu Plana direktno se saobraćajno naslanja na ovu gradsku saobraćajnicu, jer se i fizički i funkcionalno oslanja na nju, kao vezu sa gradom, odnosno vezu sa državnim putem prvog reda. Predstavlja osnovni ulazno / izlazni pravac ka Kovinu, Pančevu i uopšte ka području Banata, odnosno pravac ka autoputu.
Uspostavljanje saobraćajne veze na ovom potezu uslovljeno je izmeštanjem postojećeg priključka koji koriste USS Srbija i Luka Smederevo, prema uslovima JP„Putevi Srbije” . Ovaj priključak treba izmestiti na drugu lokaciju koja bi bila prihvatljiva sa stanovišta bezbednosti i nesmetanog funkcionisanja saobraćaja.
Neposrednu vezu novoplaniranog saobraćajnog sistema prostora obuhvaćenog Planom sa sistemom gradskih saobraćajnica predstavlja put Smederevo – Šalinac, odnosno stari Šalinački put. Prostorno on povezuje Šalinačku ulicu i državni put prvog reda – M-24, a u produžetku državni put prvog reda – M-24 i seosko naselje Šalinac. U saobraćajnom smislu, trenutno nema velikog značaja, međutim, ovaj put funkcionalno nosi potencijal, jer je to saobraćajnica koja bi, pre svega, rekonstrukcijom gabarita i betonske završne podloge, te aktiviranjem ovog prostora, izrazito dobila na značaju, kao najkraća veza izgrađenog i novog dela Industrijske zone i gradskog jezgra sa DP1 – M-24.
Ova saobraćajnica je planirana kao sekundarna u sistemu gradskih saobraćajnica, sa širinom ulične regulacije od 20 m (kolovoz širine 6.5 metara i jedan trotoar širine 2 m). Regulaciona linija ulice se povećava sa sadašnjih ~ 9 m, na potrebnih 20 m i to jednostrano prema predmetnom prostoru. Uz povećanu širinu regulacije, u zoni Plana moguće je postaviti neke od vodova potrebnih instalacija za planirano područje u datom uličnom koridoru, formirati pregledne raskrsnice i skretanja sa potrebnim radijusima krivine, planirati zelenilo ili stacioniranje vozila (parkiranje). Pojas regulacije ove novoplanirane ulice, mora ujedno da posluži i kao koridor za podzemno postavljanje infrastrukturnih sistema. Nivo očekivanog saobraćaja, struktura saobraćajnog toka, znatno učešće teretnih vozila sa svojim gabaritima, osovinska opterećenja vozila na put za potrebe buduće namene prostora su takva da je rekonstrukcija i izgradnja ovog pravca neminovna.
Interna komunikaciona mreža saobraćajnica odnosi se na kompleks Rafinerije i u direktnoj vezi je sa dispozicijom funkcionalnih i proizvodnih kapaciteta.
Osnovni pokazatelji koji se tiču formiranja internog saobraćajnog sistema (pravci i površine) unutar kompleksa i načina njihovog povezivanja sa „spoljnim” saobraćajnicama, nameću potrebu da interne drumske saobraćajnice zadovolje:
1) Pristup svim prostorima unutar obuhvata;
2) Funkcionalno povezivanje prostora sa saobraćajnicama različitog ranga u okruženju;
3) Omogućavanje pristupa protivpožarnih vozila;
4) Omogućavanje potrebnog koridora za lociranje komunalne infrastrukture;
5) Obezbeđivanje svih neophodnih saobraćajnih parametara za kretanje teških transportnih vozila i mehanizacije.
Različite potrebe za kretanjima (službeni i privatni) potrebno je razdvojiti nezavisnim komunikacijama. Svako kretanje će biti kontrolisano i nadgledano (video monitoring i neposredna komunikacija).
Konačano definisanje priključenja kompleksa na postojeću saobraćajnu mrežu biće u potpunosti utvrđeno kroz izradu potrebne projektne dokumentacije i potvrđeno kroz saglasnosti nadležnih institucija i javnih preduzeća.
1.2.Železnički saobraćaj
1.2.1. Koncept železničkog čvora Smederevo
Radi zahteva da se postojeći kapaciteti izmeste sa lokacija u centru grada i zbog povećanja potreba za lučkim i železničkim robnim radom, u skladu sa postojećim Generalnim urbanističkim planom opštine Smederevo, sprovedena su istraživanja i izrađena je „Studija železničkog saobraćaja i povezivanja slobodne Industrijske zone Smedereva sa prugom Smederevo – Mala Krsna” .
U ovoj studiji je postavljen koncept železničke infrastrukture Smedereva, odnosno, definisana je tehnologija robnog rada i organizacija železničkog saobraćaja. Zadaci, kapaciteti i raspored železničke infrastrukture namenjene robnom transportu, značajno su uslovljeni projektovanim rešenjima nove luke Smederevo . Nova luka je smeštena u Industrijskoj zoni, nizvodno od grada i mosta na DP1 Smederevo – Kovin (M24). Projektom je predviđena fazna izgradnja luke. Konceptom železničke infrastrukture Smedereva je predviđeno da se povezivanje nove luke sa postojećom prugom Smederevo – Mala Krsna ostvari trasom postojećeg industrijskog koloseka „Jugopetrola” , koji prolazi kroz Industrijsku zonu. Ova veza realizovala bi se izgradnjom trećeg kraka triangla između postojeće pruge i industrijskog koloseka, zatim trasom industrijskog koloseka koji bi se na drugoj strani produžio do nove luke.
U oblasti organizacije prevoza putnika po postojećem konceptu je predviđeno da se kapaciteti potrebni za odvijanje putničkog saobraćaja i putnička stanica pomere iz centra grada, a da se ostala infrastruktura ukloni.
Predložena tehnologija pretovara i transporta robe železnicom, zahteva izgradnju više objekata železničke infrastrukture: utovarnu stanicu u luci (za potrebe železare), manipulativne koloseke na operativnoj obali, rejonsku lučku stanicu sa 7 koloseka korisne dužine po 300 m i teretnu stanicu sa 16 koloseka. Osim navedenih kapaciteta, konceptom su obuhvaćeni i manipulativni koloseci u slobodnoj zoni, stanica robno – transportnog centra, industrijski koloseci i slični kapaciteti koji su namenjeni različitim korisnicima železničkih usluga. Do sada je izrađena obimna tehnička i projektna dokumentacija, različitih nivoa obrade i stepena detaljnosti . Prema završenim glavnim projektima, izveden je samo šesti kolosek u železničkoj stanici Radinac.
1.2.2. Izmene i dopune koncepta železničkog čvora Smederevo
Generalnim urbanističkim planom Smederevo 2020, planirana je izgradnja nedostajuće železničke infrastrukture u cilju povezivanja nove luke i Industrijske zone, sa postojećom železničkom prugom Mala Krsna – Smederevo (koncept je dopunjen uvođenjem nove dvokolosečne pruge prema Pančevu na prostor Smedereva).
Istim dokumentom predviđeno je da trasa drugog koloseka dvokolosečne pruge Mala Krsna – Smederevo – Pančevo, na delu između Dunava i Radinca, bude u koridoru DP1. Ovakav položaj nije prihvaćen od strane JP „Železnice Srbije”.
Glavnim projektom pruge od nove luke Smederevo do postojeće pruge Radinac – Smederevo, definisana je trasa nove pruge, ukupne dužine 4150 m. U prvoj fazi izgradnje, za opsluživanje jednog korisnika luke (USS Srbija), u stanici Smederevo Luka su projektovana 4 koloseka. Predviđen je prostor za još tri stanična koloseka, preko kojih bi se obavljalo opsluživanje drugih korisnika luke. Izrađena su dva projekta industrijskog kolosek kompanije USS Srbija, jedan koji izlazi na operativnu obalu i drugi koji je položen u zaleđu luke, iza odbrambenog nasipa. Predviđen je i rezervisan prostor za izgradnju i povezivanje sa lučkim kolosecima, kao i mogućnost kolosečnog povezivanja sa slobodnom zonom u narednim fazama.
Za prugu od rasputnice Jezava, stanicu Smederevo Luka i industrijski kolosek USS Srbija projektovanu iza nasipa, usvojen je Plan detaljne regulacije.
1.2.3. Železnički transport u funkciji Rafinerije Smederevo
Za potrebe Rafinerije u Smederevu planira se dovoz sirove nafte sredstvima rečnog transporta i cevovodom od barži do Rafinerije. U slučaju da isporuka sirove nafte ne može da se obavi rečnim putem, železnička infrastruktura treba da bude u mogućnosti da preuzme funkciju isporuke.
Odvoz gotovih proizvoda realizovao bi se železničkim i drumskim transportom.
Železnički kapaciteti za utovar gotovih proizvoda odvojeni su od drumskih. Utovar se obavlja na platformama predviđenim za tu namenu. Na osnovu podataka o planiranoj dnevnoj proizvodnji Rafinerije, na utovaru bi se moglo pojaviti maksimalno 14 vozova dnevno (kompletan odvoz proizvoda železnicom).
Tabela 16. Železnički kapaciteti za potrebe Rafinerije u Smederevu
Gotovi proizvodi Planirana dnevna proizvodnja (m3) Dnevni broj vozova Benzin 2086 2 Gorivo za mlazne motore 1220 1 Euro dizel 4 2781 3 Euro dizel 5 2781 2 Dizel za grejanje 910 1 Mazut 3263 4 TNG 586 1 Ukupno 13627 14
Povezivanje železničkih kapaciteta Rafinerije sa državnom železničkom mrežom biće definisano izradom potrebne projektne dokumentacije koja mora biti u skladu sa uslovima JP „Železnice Srbije”.
1.2.4. Železnička utovarna stanica Rafinerije Smederevo
Prema usvojenom Planu detaljne regulacije za izgradnju pruge od postojeće pruge Smederevo – Mala Krsna do industrijske luke USS Srbija, izrađen je Glavni projektat pruge od Nove Luke Smederevo do postojeće pruge Radinac – Smederevo i Glavni projekat industrijskog koloseka na kompleksu nove luke USS Srbija.
Prema Glavnom projektu, industrijski kolosek USS Srbija, odvaja se iz stanice Smederevo Luka i prolazi kroz prvo polje drumskog mosta preko reke Dunav i završava se čeono, paralelno sa obrambenim nasipom.
Železnička utovarna stanica rafinerije može da se odvoji sa ovog koloseka na prostoru između obrambenog nasipa i kanala, na severnoj strani planiranog kompleksa u zaleđu nove Luke Smederevo. Površina raspoloživog prostora iznosi 3,60 ha, dužine je oko 900 m i širine oko 40 m.
Precizna lokacija stanice Rafinerije i površina koja će se odvojiti za tu namenu odrediće se u skladu sa predviđenim obimom utovara i zahtevima investitora.
Na ovom delu, teren je ravan sa prosečnom kotom oko 70 mnm. Sa severne strane je ograničen obrambenim nasipom, a sa južne irigacionim kanalom. Kota gornje površine obrambenog nasipa iznosi 75 mnm. Projektovani industrijski kolosek je položen horizontalno, u pravcu dužine oko 700 m. Kota nivelete iznosi 71.70, a kota GIŠ-a 72.38 mnm.
Sa industrijskog koloseka moguće je odvojiti neophodan broj koloseka za potrebe planirane utovarne stanice rafinerije.
Planirana su tri čeona koloseka sa platformama za utovar svih proizvoda. Izdvojiće se poseban, četvrti kolosek čeonog tipa za utovar tečnog naftnog gasa. Jedan kolosek je predviđen za gariranje i opravku neispravnih kola uz koji će biti radionica. Na osnovnom koloseku će biti izgrađena kolska vaga.
Unutar celog ograđenog kompleksa rafinerije, pretovarna stanica će biti odeljena posebnom ogradom sa kapijom na ulazno – izlaznom koloseku i kontrolnim punktom.
Pri definisanju kolosečnih kapaciteta treba uzeti u obzir mogućnost da se, u slučaju da je onemogućeno dopremanje sirove nafte rečnim putem, isporuka vrši železnicom, što će značajno uticati, kako na kolosečne kapacitete unutar stanice Rafinerije, tako i na ukupnu železničku infrastrukturu u širem okruženju.
Planirana dispozicija železničke utovarne stanice Rafinerije nalazi se na prostoru koji je ovim Planom predviđen za dalju razradu. Konačna dispozicije železničkih objekata za potrebe rafinerije biće u potpunosti utvrđena kroz izradu projektne dokumentacije i nalaženje zajedničkog stava po ovim pitanjima svih subjekata od značaja.
1.2.5. Ukrštanja pruge sa drumskim saobraćajnicama
Sva ukrštanja drumskih saobraćajnica i pešačkih komunikacija sa železničkom prugom Smederevo – Mala Krsna su u nivou. Na ukrštanjima sa značajnijim drumskim saobraćajnicama svako povećanje obima saobraćaja na pruzi dovodi i do produženog zadržavanja drumskih vozila. Ukrštanje postojeće pruge sa državnim putem prvog reda na deonici Smederevo – Radinac („II lipska rampa“) treba rešiti denivelacijom, jer će puštanjem u rad druge visoke peći u železari, doći do značajnog povećanja intenziteta železničkog teretnog saobraćaja. Prema prognoziranom obimu (14 dostava u toku dana između luke i železare u svakom smeru) i postojećoj organizaciji saobraćaja, putni prelaz bi bio zatvoren za saobraćaj drumskih vozila više sati u toku dana. Paralelno sa izvođenjem denivelacije, potrebno je da se pogodnim drumskim vezama omogući preusmeravanje drumskih vozila na denivelisani putni prelaz i da se spreči ukrštanje pruge sa opštinskim putevima.
2. Hidrotehnika
2.1. Vodovodna mreža
Prema podacima nadležnog gradskog distributivnog preduzeća JKP “Vodovod“, Smederevo, planirana je distrubitivna vodovodna mreža PE Ø250 duž puta Smederevo-Šalinac A-4 ( stari Šalinački put), od PPV DP1 – M-24. U toku je izrada tehničke dokumentacije.
Duž državnog puta prvog reda – M-24, planirana je vodovodna mreža PE Ø250 do Kovinskog mosta, čijom bi se izgradnjom stvorila prstenasta vodovodna mreža.
Kompleks Rafinerije će se snabdevati sanitarnom vodom priključenjem na planiranu vodovodnu mrežu. To znači da je realizacija izrade tehničke dokumentacije i izgradnja planirane vodovodne mreže preduslov za realizaciju izrade tehničke dokumentacije i izgradnje kompleksa Rafinerije.
Proizvodna celina, kakva je Rafinerija ima očekivano značajne (orjentacione) zahteve za sanitarnom, tehnološkom i protivpožarnom vodom. Sanitarna voda će biti obezbeđena iz gradskog vodovoda, dok će tehnološka i protivpožarna voda uzimati iz lokalnih bunara, kanala i reke Dunav.
2.2. Fekalna kanalizacija
Kako je postojeće stanje odvođenja otpadnih sanitarnih voda neodrživo, pristupilo se izradi planske i tehničke dokumentacije odvođenja sanitarnih otpadnih voda.
Planiran je glavni odvodni kolektor do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV). Tehničkom dokumentacijom je predviđena izgradnja kolektora Ø1600 trasom Šalinačkog puta od gradskog područja Smedereva do PPOV i Ø300 u delu od PPOV do mosta Smederevo – Kovin. Na kolektor Ø300 (koji je van obuhvata ovog Plana) biće priključena sekundarna kanalizaciona mreža, koja je moguća trasom Šalinačke ulice do planiranog kompleksa Rafinerije. S obzirom na dužine planiranih trasa sekundarne mreže, konfiguraciju terena i pozicije postojećih hidrotehničkih objekata – kanala, kao najracionalnije je ocenjeno planiranje kanalizacione mreže sa minimalnim padom od 0,5%, prečnika cevi Ø250 i izgradnjom većeg broja crpnih stanica za prepumpavanje. Crpna stanica se programski opredeljuje kao šahtna, smeštena u putnom pojasu, izvan planiranog kolovoza.
Planirano postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda treba da prikupi sve otpadne vode sa područja grada Smedereva (uključujući i Industrijsku zonu), da ih preradi do prihvatljivog nivoa i upusti u krajnji recipijent – reku Dunav.
Kopmpeks Rafinerije će rešavati problem odvođenja sanitarnih otpadnih voda priključenjem na planirani gradski kolektor. Realizacija izrade tehničke dokumentacije i izgradnja planiranog fekalnog kolektora i PPOV-a su preduslov za realizaciju izrade tehničke dokumentacije i izgradnju kompleksa Rafinerije. Do izgradnje planiranih postrojenja investitor je u obavezi da reši odvođenje sanitarnih otpadnih voda na tehničko i ekološko prihvatljiv način.
2.3. Tehnološka voda
Za potrebe tehnološkog procesa prerade sirove nafte, voda će se obezbediti na dva načina. Obezbeđivanje vode iz spoljnih izvora izvršiće se zahvatanjem iz Dunava i iz bunara, odnosno podzemnih voda. Drugi način obezbeđenja vode je sakupljanje atmosfeskih padavina i njihovo skladištenje. U oba načina će se izvršiti odgovarajuća priprema vode za potrebe tehnološkog procesa.
Sistem tehnoloških voda je predviđen kao zatvoreni sitem korišćenja voda sa predviđenim nadoknađivanjem količina koje se u procesu korišćenja izgube isparavanjem ili na neki drugi način.
Vode koje se ispuštaju u Dunav, će biti prečišćene u PPOV izgrađenom za potrebe Rafinerije, do zakonski propisane klase recipijenta, tj. reke Dunav.
2.4. Atmosferska kanalizacija
Na ovom području nije planirana izgradnja atmosferske kanalizacije, već će se odvođenje atmosferskih voda vršiti sistemom otvorenih kanala, koji će se ulivati u mrežu drenažnih kanala, dok je krajnji recipijent atmosferskih voda reka Dunav.
S obzirom na namenu prostora, te velike površine kompleksa sa kojih se atmosferska voda odvodi, kao i karakter budućih objekata, potrebno je rešiti prikupljanje atmosferske vode izgradnjom atmosferske kanalizacije, iz koje bi se voda nakon prečišćavanja upuštala u recipijente – otvorene kanale i reku Dunav. Ovo se odnosi na minimalnu količinu vode, koja neće biti upotrebljena u procesu prerade nafte.
2.5. Kanalska mreža
Predlog orjentacionog rešenja kanalske mreže baziran je na preliminarnom usklađivanju stavova investitora, lokalne samouprave i JVP„Srbijavode” i definiše mogućnost rekonstrukcije kanalske mreže u cilju formiranja odgovarajućeg prostora na kojem bi kompleks Rafinerije mogao biti smešten. Rešenje je bazirano na ukidanju postojećih lateralnih (bočnih) kanala i zadržavanju i rekonstrukciji Glavnog kanala i svih ostalih potrebnih radova i objekata (drenaža, drenažni bunari, nasipanje terena i tako dalje), koji bi nadomestili funkciju ukinutih bočnih kanala. Potpuno rešenje i dispozicija nove kanalske mreže biće utvrđeni kroz primenu predloženih rešenja u okviru studijske i projektne dokumentacije, koju čini i ranije navedena Studija izrađena od strane Instituta „Jaroslav Černi“.
3. Energetika
3.1.Elektroenergetska mreža i objekti
Električna energija za potrebe Kompleksa obezbediće se iz sopstvenog izvora, gasne elektrane, koja se planira na samoj lokaciji. Rezervno napajanje je predviđeno povezivanjem na javnu distributivnu mrežu. Postojeće elektroenergetske instalacije na predmetnoj lokaciji će se izmestiti prema uslovima nadležne ustanove, odnosno „Elektrodistribucije Smederevo” .
Priključenje se planira na postojeći visokonaponski dalekovodni sistem 2×110 kV, 101A/4 i 101V/4 u južnom delu Godominskog polja, na mestu gde koridor dalekovoda preseca DP1. Trasa dalekovoda se predviđa duž državnog puta prvog reda – M-24, do lokacije planirane za trafostanicu 110/6 kV.
Prema planiranim proizvodnim kapacitetima, potrebno je obezbediti:
1) snagu od najmanje 24 MW,
2) trenutnu snagu od 18 MW do 24 MW i
3) za ostale potrošače je potrebno 1 MW do 2 MW.
Za izgradnju nadzemnog elektroenergetskog voda, potrebno je rezervisati zaštitni koridor u zoni DP1 – M-24. Mesta postavljanja stubova za dalekovode potrebno je postaviti minimalno 20 m od puta, pri čemu treba voditi računa i o konfiguraciji terena i ostalim objektima u blizini i o minimalnom rastojanju od ivice kolovoza, koje mora biti najmanje jednako visini dalekovoda.
U zavisnosti od tehnoloških zahteva, odnosno potrebnog naponskog nivoa koji će zahtevati oprema, planiraju se odgovarajuće transformacije, odnosno trafostanice.
Za najveći broj potrošača planiraju se trafostanice 6/0,4 kV, sa jednim ili dva transformatora 630kVA i 1000kVA. Broj trafostanica zavisi od opterećenja na datom naponskom nivou i koncentraciji potrošača. Prilikom lociranja trafostanica, kroz odgovarajuću projektnu dokumentaciju, značajni kritrijum odnosno uslov, predstavljaće zone opasnosti (protivpožarna zaštita).
Za potrošače koji zahtevaju veći naponski nivo od 0,4kV, planira se odgovarajuća transformacija u okviru elektrane.
U okviru kompleksa predviđa se spoljno osvetljenje svih saobraćajnih površina i komunikacija, kojim bi bile zadovoljene potrebe kvalitetnog osvetljenja čitavog kompleksa.
3.2.Gasovodna mreža i objekti
Proizvodnim procesom Rafinerije prilikom prerade 100000 barela sirove nafte na dan dobijaju se prečišćeni naftni gasovi i to oko 184 690 tona godišnje, što iznosi 3,71% finalnih proizvoda. Od ukupne potrebe za energijom, 75% energije biće obezbeđeno iz prečišćenih naftnih gasova koji su smešteni u odgovarajuće rezervoare. Preostalih 25% od ukupne godišnje potrošnje energije, biće nadoknađeno, odnosno obezbeđeno prirodnim gasom. To znači da će dnevna potrošnja prirodnog gasa iznositi 280 368 m³ ili oko 12 000 m3/čas.
Deo tečnih naftnih gasova biće odvožen autocisternama i vagon cisternama sa odgovarajućih terminala.
Procenjene količine prirodnog gasa od 12000 m3/čas, mogu se obezbediti tako što bi se u okruženju postojeće GMRS „Velur” izgradila nova GMRS „Velur 2”, izlaznog pritiska 6 – 12 bar, koja bi se gasovodom povezala sa MRS u krugu Rafinerije čiji bi izlazni pritisak bio 2 -4 bar.
4. Mreža i objekti elektronskih komunikacija
Opremanje kompleksa razvodnom i pristupnom TK mrežom se predviđa sa postojećih armiranih TK kablova, kojih ima u neposrednom okruženju, a na osnovu uslova koje izdaje „Telekom Srbija” a.d.
Predviđeni kapacitet priključaka na javnu Telekom mrežu je 100h2. Glavna koncentracija TK mreže i svih sistema se predviđa u administrativnoj zgradi, ili u njenoj neposrednoj blizini, u zasebnoj prostoriji, namenjenoj za sve TK sisteme. Prostorija namenjena za TK sisteme i glavne koncentracije, treba da zadovolji uslove vezane za radno mesto, ventilaciju, grejanje, osvetljenje, minimalne površine 15m², kao i uslove „Telekom Srbije”a.d.
Za potrebe funkcionalnog rada i bezbednosti kompleksa Rafinerije sa pristaništem, potrebno je unutar kompleksa, predvideti sledeće sisteme:
1. Telefonsko-računarski sistem (strukturno kabliranje)
Obezbeđuje telefonsku i računarsku vezu kroz jedan sistem do svakog radnog mesta.
2. Tehnološki interfonski sistem
Obezbeđuje tehnološke telefonske veze u svim procesima rada.
3. Automatsko-adresabilni stabilni sistem dojave požara sa sistemom startovanja stabilnog sistema za gašenje
Otkrivanje i alarmiranje nastanka požara u najranijoj fazi uz aktiviranje svih izvršnih funkcija koje treba sprovesti kako se požar ne bi rasplamsao i proširio.
4. Sistem za detekciju prisustva opasnih gasova
Otkrivanje i alarmiranje povećane i opasne koncentracije prisustva opasnih gasova, uz aktiviranje izvršnih funkcija zaustavljanje dotoka opasnih gasova sa uključenjem ventilacije.
5. Sistem video nadzora
Nadzor nad celim kompleksom, tehnološkim procesom rada, kao i unutar poslovnih jedinica, kolor IP kamerama visoke rezolucije radi blagovremenog sprečavanja incidenata.
6. Kontrola pristupa
Zaštita od neovlašćenog pristupa u određenim prostorijama ili delovima kompleksa.
7. Sistem evidencije radnog vremena
Kontrola i evidencija ulaska u objekat/kompleks sa evidencijom radnog vremena za zaposlene.
8. Protivprovalni sistem sa perimetarskom zaštitom kompleksa
Alarmiranje usled upada u obezbeđene prostorije ili u zaštićeni deo kompleksa, detekcijom infracrvenih detektora, detektorima loma stakla i dr.
9. Sistem ozvučenja
Ozvučanje svih prostorija i delova kompleksa, uz emitovanje backgraund muzike, glasovnih i signalnih informacija od važnosti za tehnologiju i bezbednost rada.
10. Sistem nadzora i upravljanja svim bezbedonosnim sistemima
Integracija svih bezbedonosnih sistema u jedan zbog lakšeg nadzora nad svim sistemima i brze reakcije u slučaju incidenta
Priključenje kompleksa na javnu TK mrežu izvšće se prema uslovima „Telekom Srbija“ a.d. sa postojeće magistralne TK mreže, koja se nalazi u neposrednoj okolini, na obodu kompleksa.
VI USLOVI I MERE ZAŠTITE PROSTORA
1. Zaštita životne sredine
1.1.Procena mogućih uticaja na životnu sredinu
1.1.1. Aerozagađenje
1)U fazi izgradnje
Zagađenje vazduha u fazi izgradnje može nastati usled: emisije štetnih gasova iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem građevinskih i transportnih mašina na gradilištu. Glavni zagađivači, emitovani u vazduh su SO, NOx, SO2, CxHy i prašina. Emisija polutanata je diskontinualna i zavisiće od broja, tipa i radnog režima korišćenih građevinskih i transportnih mašina. Procenjena emisija polutanata u atmosferu za čitav period izgradnje prikazana je u tabeli koja sledi.
Tabela 17. Procenjena emisija polutanata u fazi izgradnje, iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem gragevinskih i transportnih mašina
Jedinjenje Emisija (kg) CH4 51 SOh 1200 VOC 2124 NOx 14640 SO 4740 CO2 945000 N2O 390 NH3 2,1 Soot 1719 Cd 3 PAH 510 DIOX 4629 PCBs 4620
Emisije su izračunate za 16- satni radni raspored (dvosmenski rad mašinerije), 7 dana nedeljno
Emisija prašine u toku građevinsko – instalacionih radova biće uglavnom sa prilaznih puteva gradilištu. U fazi izgradnje na predmetnoj lokaciji ne postoje tačkasti izvori emisije aero polutanata.
2) U fazi rada
Rafinerijski proces sam po sebi zahteva veliku količinu energije i obično je oko i preko 60% od generisanih emisija u vezi sa proizvodnjom u različitim procesima. U fazi rada Rafinerije od sirove nafte će se dobijati sledeći finalni proizvodi: različite vrste bezolovnog benzina, avionsko gorivo (kerozin), nafta sa niskim sadržajem sumpora, gorivo za parne kotlove, tečni naftni gas (propan, butan), sekundarni proizvodi (asfalti, bitumen) i sumpor.
Kao rezultat proizvodnih procesa dolazi do emisije aeropolutanata (SO, SO2, NOx, SO2, CxHy i prašina), u tabeli koja sledi dat je prikaz aeropolutanata i njihovih mogućih izvora.
Tabela 18. Glavni zagađivači vazduha i njihovi mogući izvori
Br. Zagađivač Glavni izvor 1 CO2 Peći, parni kotlovi, regeneracija katalizatora korišćenih u procesu katalitičkog krekinga, uređaji za spaljivanje (insiniratori). 2 CO Peći, parni kotlovi, gasne turbine, regeneracija katalizatora korišćenih u procesu katalitičkog krekinga, uređaji za spaljivanje (insiniratori). 3 N2O, NOx Peći, parni kotlovi, gasne turbine, regeneracija katalizatora korišćenih u procesu katalitičkog krekinga, uređaji za spaljivanje (insiniratori). 4 Prašina Peći, parni kotlovi, sagorevanje tečnih goriva, regenerisanje katalizatora korišćenih u procesu katalitičkog krekinga, uređaji za spaljivanje, proizvodnja bitumena. 5 SO2 Peći, parni kotlovi, gasne turbine, regenerisanje katalizatora korišćenih u procesu katalitičkog krekovanja, uređaji za spaljivanje, ekstrakcija sumpora. 6 VOC Oprema za skladištenje i transport sirovina i opreme iz proizvodnje, separacija gasa, separacija i prečišćavanje vode, sigurnosni ventili, ventilacija.
1.1.1.1. Difuzni izvori emisije
Tokom eksploatacionog perioda očekuje se emisija zagađivača iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem usled odvijanja saobraćaja unutar kompleksa i transporta finalnih proizvoda do korisnika, emisija isparljivih organskih jedinjenja iz rezervoara predviđenih za skladištenje sirove nafte, međuproizvoda, finalnih proizvoda i kod sistema za tretman zauljenih voda. Glavni izvori emisije zagađivača koji utiču na kvalitet vazduha su: mesto za pretakanje (utovarivanje) finalnih proizvoda u auto i vagon cisterne, mesto za skladištenje sirovina, međuproizvoda i finalnih proizvoda.
Smanjenja emisije zagađivača postiže se izborom odgovarajuće tehnologije, opreme, redovnim održavanjem i kontrolom izdvojenih tehnoloških celina tokom eksploatacije, i sprovođenjem monitoringa. Sva oprema bi trebalo da se ugradi u skladu sa zahtevima Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Sl.glasnik RS” , br. 30/97 i 35/97).
1.1.1.2. Tačkasti izvori emisije
U fazi rada Rafinerije tačkasti izvori emisije zagađivača su: atmosferska destilacija, vakuumska destilacija i tečno katalitičko krekovanje, katalitička reformacija, desumporizacija nafte i destilata hidrodesumporizacije, instalacije za sumpor.
Tabela 19. Emisija polutanata iz tačkastih izvora tokom eksploatacije
Br Izvori Parametri dimnjaka Zagađivači Mera Granična vrednost emisije (GVE) U skladu sa BAT U skladu sa investicionom ponudom g/h 862,9 g/h 2007,2 Prašina mg/Nm3 100 50-100 1,0 g/h 18,3 CO2 mg/Nm3 380621,0 kg/h 7140,0 CO mg/Nm3 120-200 6,0 g/h 198,3 2. Atmosferska destilacija 3,4Dimnjak 3,4 H=26 mD=0.9 mT= 120°CV=18758 Nm3/h SO2 mg/Nm3 2500 1000-1400 46,0 g/h 862,9 g/h 2007,2 Prašina mg/Nm3 100 50-100 1,0 g/h 18,3 CO2 mg/Nm3 380621,0 kg/h 7140,0 CO mg/Nm3 120-200 6,0 g/h 198,3 3. Vakuumska destilacija,Tečni katalitički kreking,Dimnjak 5,6 H=26 mD=0.9 mT= 120°CV= 15033 Nm3/h SO2 mg/Nm3 2500 1000-1400 343,0 g/h 5156,3 g/h 2781,1 CO2 mg/Nm3 293141,4 g/h 4393847,0 CO mg/Nm3 120-200 94,2 g/h 1416,6 4. Katalitičko reformisanje, desumporizacija nafte, destilacioni hidrotretmanDimnjak 7,8,9 H=26mD=0.9 mT= 120°CV=16500 Nm3/h SO2 mg/Nm3 2500 1000-1400 193,0 g/h 3185,2 g/h 2587,8 Prašina (Ni,V, čađ, Sb) mg/Nm3 100 50-100 7,1 g/h 116,5 CO2 mg/Nm3 198322,5 g/h 3272499,9 CO mg/Nm3 120-200 6,2 5. SRUDimnjak 10 H=26mD=0.9 mT= 120°CV=17 200Nm3/h SO2 mg/Nm3 2500 1000-1400 345,0 g/h 5934,0 g/h 2580,0 Prašina mg/Nm3 100 50-100 g/h CO2 mg/Nm3 199342,3 g/h 3428687,6 6. Parni kotlovi,Dimnjak 11,12 H=26 mD=1.9 mT= 125°CV=22350 Nm3/h SO2 mg/Nm3 2500 1000-1400 330,0 g/h 7375,5 g/h 2905,5 Prašina mg/Nm3 100 50-100 47,5 g/h 1061,6 CO2 mg/Nm3 19934,3 g/h 445,5
Izgradnja Rafinerije je planirana u skladu sa najboljim mogućim tehnikama (BAT), emisije štetnih supstanci u atmosferi neće preći graničnu vrednost emisije (GVE), propisane srpskim zakonodavstvom, odnosno Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Sl.glasnik RS”, br. 30/97 i 35/97). Usled te činjenice pretpostavlja se da emisija polutanata iz tačkastih izvora neće biti značajna tokom perioda eksploatacije.
Sadašnja analiza i procena kvaliteta vazduha na teritoriji Smedereva i okolini ukazuje na epizodna zagađenja vazduha vodonik – sulfidom, sumpor – dioksidom, azotnim oksidima i praškastim materijama, što nameće potrebu da se u fazi izrade tehničke dokumentacije predvide tehničke mere zaštite vazduha.
Uprkos činjenici da su očekivane emisije tokom rafinerijske eksploatacije prilično niže od zakonski definisane dozvoljene GVE, procenu vrednosti i mogućih zona uticaja, neophodno je utvrditi nakon analize sledećih podataka: prisustvo postojećih izvora emisija, udaljenost od postojećih naseljenih zona, blizine kompleksa USS Srbija i mikroklimatskih i klimatskih parametara.
U cilju procene uticaja rada Rafinerije na kvalitet vazduha grada Smedereva i šire, neophodno je u fazi izrade Procene uticaja na životnu sredinu, primeniti verifikovani matematički model i kompjutersku simulaciju za modeliranje širenja zagađivača vazduha.
Zaključak: Na osnovu prikazanih generalnih podataka, postojeći kvalitet vazduha omogućava realizaciju Rafinerije, ali samo u slučaju veoma stroge kontrole izvora emisije polutanata , uključujući i difuzne izvore, u cilju smanjenja negativnih uticaja na kvalitet vazduha u regionu, zbog postojanja i drugih industrijskih izvora emisija zagađujućih supstanci u atmosferu. Konačni stav po ovom pitanju nije moguće u potpunosti zauzeti na osnovu, do sada dostupnih podataka, pa se stoga preporučuje potpupno i precizno određivanje prema zaključku ove analize, u toku i nakon izrade i kontrole studijsko – tehničke dokumentacije.
1.1.2.Uticaji na vode
1.1.2.1. Površinske vode
Tokom faze izgradnje Rafinerije ne dolazi do značajne izmene vodnog režima i kvaliteta površinskih voda. U toku rada Rafinerije predviđa se upuštanje tehnoloških otpadnih voda u Dunav ili neki drugi recipijent. Veća količina otpadnih voda nastalih u tehnološkom procesu prerade nafte, će se nakon procesa prečišćavanja ponovo vraćati u proces tj. vršiće se recirkulacija. Atmosferske otpadne vode opterećene naftnim derivatima će se kontrolisano prikupljati i nakon prečišćavanja koristiti u tehnološkim procesima prerade nafte. Komunalne otpadne vode će se kontrolisano prikupljati i prečišćavati na lokalnom postrojenju do zahtevanog kvaliteta za upuštanje u recipijent tj. reku Dunav.
Imajući u vidu napred navedeno može se zaključiti da su negativni uticaji u fazi rada Rafinerije na kvalitet površinskih voda relativno zanemarljivi.
Zaključak: Pri izgradnji i radu Rafinerije ne očekuju se negativni uticaji na površinske vode tj. reku Dunav. Nastale tehnološke i komunalne otpadne vode će se kontrolisano prikupljati i prečišćavati do zahtevanog kvaliteta za upuštanje u reku Dunav. Prekogranični uticaj se ne očekuje.
1.1.2.2.Podzemne vode
Negativni uticaj na kvalitativni i kvantitativni status podzemnih voda se ne očekuje u stadijumu izgradnje. Realizacija planiranih sadržaja neće uticati na kvalitet podzemnih voda. Izgradnja sistema za smanjenje nivoa podzemnih voda na lokaciji uzrokovaće lokalne i slabe izmene u režimu napajanja podzemnih voda atmosferskim padavinama i neće uticati na njihovo formiranje i tok. Sistem monitoringa vode, sagrađen tokom eksploatacionog perioda, će osigurati neophodne informacije o statusu podzemnih voda u stadijumu zatvaranja i rekultivacije i omogućiti najekspeditivniju rekultivaciju narušenih terena.
Zaključak: U toku izgradnje Rafinerije, njenog rada i eventualnog zatvaranja i rekultivacije terena ne dolazi do značajnih uticaja na kvantitativni i kvalitativni status podzemnih voda. Sprovođenjem monitoringa podzemnih voda će pomoći definisanju odgovarajućih mehanizama za adekvatne reakcije u eventualnim odstupanjima od zahtevanih uslova.
1.1.3. Zagađenje tla
Uticaji na zemljišta u fazi izgradnje se mogu svrstati u dve grupe:
1) Fizički-promene konfiguracije terena usled: izvođenja zemljanih radova (nivelisanje terena, uklanjanje žbunja i šumske vegetacije), izgradnje objekata i montaže opreme;
2) Zagađivanje zemljišta usled taloženja štetnih gasova i suspendovanih čestica, generisanih od motornih vozila i građevinskih mašina, preko sopstvenog i susednih područja. Veći udeo ovih uticaja je očekivan u Industrijskoj zoni.
Zemljani materijali koji nisu zagađeni tokom prethodnih aktivnsti na predmetnoj lokaciji mogu se koristiti za rekultivaciju degradiranih narušenih terena. Zagađeni zemljani materijal će se tretirati kao otpad. Količina suspendovanih i sedimentnih čestica, koja se emituje u fazi izvođenja građevinsko – instalacionih radova zavisi od trajanja i složenosti zemljanih radova, od količine i tipa transportnih mašina, od kvaliteta i održavanja površina puteva, od klime i meteoroloških uslova. Hemijski sastav čvrstih čestica odgovara geološkom sastavu zemljanog materijala, tako da neće doći do zagađenja okolnog zemljišta drugim jedinjenjima. Potencijalni izvori zegađenja zemljišta su neadekvatno odlaganje i transport otpada (opasanog, građevinskog i komunalnog otpada). Značajniji uticaji zagađenih voda na zemljište se ne očekuju. Do značajnog zagađenja zemljišta može doći usled izlivanja ili curenja nafte i naftnih derivata iz skladišnih rezervoara, ili iz instalacija za preradu sirove nafte.
Potencijalna mesta generisanja negativnih uticaja su sledeće tehnološke tačke: transport i isporuka sirovog materijala, rezervoari za smeštaj sirove nafte, desalinizacija, atmosferska destilacija i vakumska destilacija, jedinica za obnavljanje sumpora i odvajanje kisele vode.
Osnovni zagađivači zemljišta na lokaciji Rafinerije su: sirovi materijal, gotovi proizvodi i generisani čvrsti otpad.
Predložena tehnologija za preradu sirove nafte u finalne proizvode omogućava minimalni negativni uticaj na komponente okruženja. Usled te činjenice, minimalni negativni uticaj na kvalitet zemljišta od emisije štetnih gasasova i prašine, otpadnih voda i čvrstih otpada se očekuje pri uobičajenoj ekploataciji Rafinerije.
Zaključak:Ne očekuju se značajniji negativni uticaji na kvalitet zemljišta kako u fazi izgradnje tako i u fazi redovnog rada Rafinerije.
1.1.4. Uticaj na pedosekvence
U cilju pripreme lokacije za izgradnju Rafinerije predviđa se izvođenje sledećih radova: iskopavanje zemljanog materijala, nivelisanje i krčenje tehnogenih terena. Očekivane izmene po karakteru su nepromenljive, ali zanemarljive u pogledu distribucije i stepena. Pomenuti uticaj neće se odraziti na susedne teritorije. U periodu eksploatacije ne očekuju se negativni uticaji na pedosekvence na teritoriji Rafinerije niti u susednim područjima.
Zaključak:Ne očekuje se značajniji negativni uticaji na pedosekvence u fazi izgradnje, rada, zatvaranja Rafinerije i rekultivacije terena.
1.1.5. Saobraćajna buka
Emisija buke u fazi izgradnje Rafinerije je posledica izvođenja pripremnih radova, opsežnih građevinskih radova na izgradnji objekta, dovoza materijala i opreme, kao i uređivanja infrastrukture. Za vreme izvođenja pripremnih radova i gradnje objekata najveće nivoe buke emituje građevinska mehanizacija za iskopavanje zemljišta (bageri emituju buku od oko 95 dB, a buldožeri 105 dB). Za vreme izvođenja pripremnih radova i izgradnje objekata negativnom uticaju buke mogu biti izloženi stanovnici u stambenim zonama koje se nalaze uz saobraćajnice kojima se vrši transport materijala.
U toku eksploatacije Rafinerije do emisije buke dolazi usled transporta finalnih proizvoda auto i vagon cisternama, materijala, otpada i dolaska radnika na posao putničkim automobilima. U periodu zatvaranja do emisije buke dolazi usled rada građevinskih i transportnih mašina.
Zaključak:Ne očekuje se značajniji negativni uticaji buke u fazi izgradnje, rada, zatvaranja Rafinerije i rekultivacije terena.
1.1.6. Uticaji od odlaganja otpada
U fazi izgradnje buduće Rafinerije očekuje se generisanje građevinskog, opasnog i komunalnog otpada. Razvrstavanje otpada koji nastaje u fazi izgradnje izvršeno je u skladu sa katalogom otpada iz Pravilnika o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl.glasnik RS”, br. 55/01), a dobijeni podatci su prikazani u tabeli. Katalog otpada predstavlja zbirnu listu neopasnog i opasnog otpada prema mestu nastanka, poreklu i predviđenom načinu postupanja.
Tabela 20. Razvrstavanje otpada nastalog u fazi izgradnje
Br Naziv Indeksni broj 1 Otpadno hidraulično ulje 13.01. 2 Korišćena motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje 13.02. 3 Otpadna ulja za izolaciju i prenos toplote 13.03. 4 Otpadi od tečnih goriva 13.07. 5 Ambalaža (uključujući posebno sakupljenu ambalažu u komunalnom otpadu) 15.01. 6 Ambalaža koja sadrži ostatke opasnih supstanci, ili je kontaminirana opasnim supstancama 15.01.10 7 Apsorbenti, materijali za filtere, krpe za brisanje i zaštitna odeća 15.02. 8 Beton, cigle, pločice i keramika 17.01. 9 Drvo, staklo i plastika 17.02. 10 Drugi otpadi 20.03.
Građevinski otpadi nastao u fazi izgradnje sakupljaće se u kontejnerima smeštenim na privremenom specijalno određenim mestima na gradilištu. Oni će biti transportovani korišćenjem kipera na deponiju koja je određena od strane gradske administracije Smedereva. Opasan otpad će se sakupljati u posebne kontejnere prema karakteristikama opasnog otpada. Zabranjeno je mešanje različitih kategorija opasnog otpada, kao i mešanje opasnog i neopasnog otpada. Opasan otpad se odvozi sa lokacije od strane preduzeća specijalizovanih za tu vrstu delatnosti, a koja imaju dozvolu za transport, skladištenje i tretiranje opasnog otpada. Komunalni otpad nastaje kao rezultat svakodnevnih aktivnosti zaposlenih na predmetnoj lokaciji. Planira se njegovo prikupljanje u kontejnere koji će biti privremeno smešteni u planiranim zonama gradilišta.
U toku rada Rafinerije nastajaće komunalni i opasan otpad. Izvršeno je razvrstavanje otpada prema mestu nastanka, poreklu i predviđenom načinu postupanja .
Tabela 21. Razvrstavanje otpada nastalog u fazi rada rafinerije
Br. Naziv Indeksni broj 1. Muljevi od desalinizacije 05 01 02 2. Muljevi sa dna rezervoara 05 01 03 3. Mrlje istekle nafte 05 01 05 4. Zauljeni muljevi od postupaka održavanja pogona i opreme 05 01 06 5. Ulja koja sadrže kiseline 05 01 12 6. Muljevi od vode iz kotla 05 01 13 7. Otpadi koji sadrže sumpor iz opreme za desumporizaciju 05 01 16 8. Bitumen 05 01 17 9. Komunalni otpad 10. Ostali opštinski otpad 20.03 11. Odvojeno sakupljene frakcije (izuzev 15 01) 20.01 12. Opasni otpadi 13 Otpadna hidraulična ulja 13.01 14. Korišćena motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje 13.02 15. Otpadna ulja za izolaciju i prenos toplote 13.03 16. Otpadi od tečnih goriva 13.07 17. Otpadi od električne i elektronske opreme 16.02 18. Baterije i akumulatori 16.06 19. Fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu 20.01.21 20. Ambalaža koja sadrži ostatke opasnih supstanci ili je kontaminirana opasnim supstancama 15.01.10 21. Potrošeni tečni katalizatori za kreking (izuzev 16 10 01) 16 08 04 22. Potrošeni katalizatori kontaminirani opasnim supstancama 16 08 07*
Čvrsti otpad nastaje u fazi odvijanja osnovnih rafinerijskih procesa (mulj od desalinizacije, atmosferske destilacije sirove nafte, vakumske destilacije i jedinica za kerozin MEROX), manipulacije sa sirovom naftom i naftnim derivatima, u fazi pripreme procesne vode i tretmana otpadnih voda. U cilju smanjenja emisije štetnih polutanata, u budućoj Rafineriji predviđen je tretman vodonik sulfida. U jedinici za ponovno iskorišćenje sumpora nastaje 86,464 t/dnevno elementarnog sumpora, koji predstavlja sekundarnu sirovinu. Elementarni sumpor ima višestruku upotrebu i spada u osnovne strateške sirovine.
Tabela 22. Očekivana količina i sastav otpada
Poreklo otpada Količina otpada Očekivani sastav Desalinizacija 2 t/dnevno FeOx, glina, pesak i voda (5-10 %), emulgovano ulje i teški ugljovodonici (20-50%) i metali u tragovima. Atmosferska destilacija sirove nafte 20,93 t/dnevno talog Vakumska destilacija 7,476 t/dnevno talog Tečno katalitičko krekovanje 0,104 t/dnevno Prašina, Al2O3, SiO2, Co, V, Ni, Sb 10-20 ppm Ni+V+Na Destilat hidrodesulfurizacija 364 kg/dnevno Iskorišćen katalizator (CoO/MoO3/Al2O3) Jedinica za kerozin MEROX 5,6 t/dnevno talog Katalitičko obogaćivanje 54,32 kg/dnevno Iskorišćen katalizator (2,4% ulje i 97,6% sedimentne čestice). Sadržaj sedimenta: C 7,7 % (ppm), H2 6,5 %(ppm), N2 0,4 %(ppm), xCO3 0,3 % (ppm), Fe 38 070 ppm, S 18901 ppm, Al 6836 ppm, Ca 6166 ppm, sulfida 4658 ppm, Mg 3 405 ppm, NaOH 1059 ppm, ksilol 1056 ppm, Ni 898,1 ppm, nitrita 683 rpm i toluola 667.6 rpm.
Prema hemijskom sastavu, a u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom („Sl.glasnik RS”, br. 36/09), Pravilnika o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl.glasnik RS”, br. 55/01), otpad koji nastaje u rafinerijskim procesima pripada kategoriji opasnog otpada.
Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (“Sl. glasnik RS” , br. 12/95) uređuje se način postupanja sa opasnim otpadom, način vođenja evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju. U skladu sa navedenim Pravilnikom, generisani otpad će biti klasifikovan i sakupljen u privremenim skladištima smeštenim na samoj lokaciji Rafinerije, i transportovan 2 – 3 puta mesečno u ovlašćena preduzeća na dalju preradu. Posebnu pažnju treba posvetiti ambalažnom otpadu, koji ima svojstva opasnog otpada u cilju razmene sa dobavljačima sirovina puno za prazno.
Iskorišćeni katalizatori (koji sadrže Pt, CoO/MoO3/Al2O3), će biti sakupljeni i otpremljeni u odgovarajuća ovlašćena preduzeća radi dalje prerade. Očekivana količina iskorišćenih katalizatora 364 kg/dnevno. Preporuka je da bi investitor mogao da proveri mogućnosti za povraćaj korišćenih katalizatora proizvođaču radi regenerisanja.
Komunalni otpad koji se generiše od strane zaposlenih radnika će se razvrstavti prema katalogu otpada i sakupljati u odgovarajuće kontejnere.
Tokom zatvaranja Rafinerije na građevinskom zemljištu će se generisati uglavnom građevinski, komunalni i opasan otpad, analogno stadijumu izgradnje. Količina u stadijumu zatvaranja će biti mnogo veća nego tokom izgradnje. Tretman otpada je analogan onome planiranom za stadijum izgradnje.
1.1.7.Uticaji na biodiverzitet (biološku raznolikost)
1.1.7.1.Flora
Uticaj na floru će se ispoljiti na području obuhvata Plana usled pripreme lokacije za izgradnju Rafinerije. Dominantne u mikrogrupama divljih biljnih zajednica su sledeće biljne vrste: Linaria vulgaris, Bromus ramosus, Bromus sterillis, Bromus mollis, Vicia cracca, Cichorium intybus, Medicago sativa, Medicago lupulina, Silene vulgaris, Papaver rhoeas, Coronilla varia, Artemisia campestris, Cynodon dactylon, Elymus repens, Potentilla argentea, Achilea millefolium, Anthemis tinctoria, Convolvulus arvensis, Arctium minus, Plantago media, Plantago major, Echium vulgare, Agrostis alba, Euphorbia cyparissias, Tragopogon pratensis, Dichantium ischaemum, Chrysopogon gryllus, i tako dalje.
Negativni uticaji na floru okolnog područja se mogu ispoljiti usled emisije sispendovanih, sedimentnih čestica i štetnih gasova u toku izgradnje objekata i transporta materijala. Emisija zagađivača je prolazna i zanemarljiva, jer je ograničena na stadijum izgradnje.
Potencijalni uticaj na floru i vegetaciju u susednim reigionima će se pojaviti uglavnom kao rezultat emisije aeropolutanata iz tačkastih i difuznih izvora. Očekuje se zanemarljiv negativni uticaj na floru i vegetaciju okolnog područja.
Blagovremena tehnička i biološka rekultivacija terena u stadijumu zatvaranja, jeste premisa za oporavak vegetacije. Potrebno je predvideti detaljni plan rekultivacije terena u stadijumu zatvaranja.
1.1.7.2. Fauna
Mogući uticaji koji se mogu negativno odraziti na faunu se odnose na curenje benzinskih proizvoda i biološki – opasnih materija. Ovakvi udesi bi trebalo da budu predupređeni merama prevencije. Najproblematičniji trenutak jeste bezbedno izvođenje pontonskog čvora, jer će on transportovati sirovu naftu do cisterni i eventualno transportovati gotove proizvode do brodova.
1.1.7.3. Ekosistemi
Značajne izmene ekosistema pri realizaciji kompleksa Rafinerije, se predviđaju usled sledećih aktivnosti: izgradnja privremenih kancelarija i skladišta, priprema gradilišta za izgradnju i dosledna instalacija infrastrukture cisterni za sirovu naftu, naftu, dizel i gotove proizvode, instalacija za preradu sirove nafte, izgradnja skladišta za sumpor i asfalt, administrativne zgrade, lučkog kompleksa. Pod sličnom kategorijom se mogu smatrati: izgradnja cevovoda, drenažnih kanala i pumpi za provođenje voda van površinskih tokova u cilju da se spreči njihovo zagađivanje, voda izvan proizvodnog lokaliteta i obrtnih voda do odgovarajućih stadijuma prečišćavanja, uređenje lokacije gde će se vršiti utovarivanje finalnih proizvoda u vozila cisterne i njihovo izvoženje.
Ove promene će uticati na glavne komponente ekosistema: floru, faunu, zemljište i vodni režim. Tokom aktivnosti izgradnje – instalacije, nikakav direktni ili indirektni uticaj na komponente ekosistema susednih lokaliteta neće biti dozvoljen, u cilju da se spreče negativni efekti na susedne ekosisteme. Neophodno je formirati zaštitne vegetativne pojaseve paralelno sa eventualnom konstrukcijom ili rekonstrukcijom drenažnih kanala.
Zagađenje zasebnih komponenti ekosistema je moguće kao rezultat prosipanja i curenja iz skladišnih rezervoara ili cevocoda instalacije za preradu sirove nafte.
Zaključak: Negativni uticaji na floru i faunu posmatranog regiona se očekuju u stadijumima izgradnje, eksploatacije, zatvaranja i rekultivacije. Direktno će biti pogođena divlja flora i vegetacija na teritoriji proizvodnog lokaliteta, koji predstavlja teren pod tehnogenim uticajem, a ona će biti zamenjena vrstama uobičajenim za region tokom faze rekultivacije.
1.1.8. Rizik po zdravlje stanovništva i radnika
1.1.8.1.Rizik po zdravlje stanovništva
1) Emisija buke od građevinskih mašina – karakteristična za lokaciju gradilišta.
2) Emisija suspendovanih i sedimentnih čestica – u fazi pripreme gradilišta.
3) Otrovni – hemijski uticaji se generišu iz gasova, emitovanih u atmosferu.
Nepovoljni uticaji tokom ekspoatacije Rafinerije mogu se pojaviti kao rezultat:
1) Otrovno – hemijskog uticaja/emisija izduvnih gasova prilikom povećanja obima saobraćaja usled transporta gotovih proizvoda. Imajući u vidu da se uobičajene emisije sastoje od SO2, CO, SO2, NO2 i prašine, ne očekuje se nikakav hronični štetni uticaj na stanovništvo. Jaki štetni uticaj od ugljovodonika, vodonik sulfida i ostalih gasova emitovanih iz tačkastih izvora Rafinerije, mogući su u slučaju akcidenata pri procesu prerade nafte ili prilikom transportnih nezgoda.
2) Buka- generisana od instalacija za destilaciju i ostalih tehničkih objekata, ne može da premaši sigurnosne norme za naseljena područja, zbog udaljenosti proizvodnog lokaliteta od samih naseljenih mesta. Povećani obim saobraćaja usled transporta gotovih proizvoda autocisternama dovešće do povećanog nivoa buke, ali neće premašiti sanitarnu normu od 60 dB(A) u toku dana za naseljeno područje, koja se nalazi u koridoru saobraćajnica.
1.1.8.2. Zdravstveni rizik koji se odnosi na građevinske radnike
Potencijalno nepovoljan uticaj na zdravlje građevinskih radnika može biti izazvan sledećim: opštim uslovima rada na otvorenom, bukom i vibracijom generisanim od transportnih mašina, emisijama izduvnih gasova i prašine od transportne i građevinske mašinerije.
Značajna raznolikost hemijskih zagađivača u radnom okruženju u toku prerade sirove nafte čini pitanje očuvanja zdravlja radnika najbitnijim. Potencijalna opasnost po zdravlje može se javiti kao rezultat sledećih zagađivača:
1) Nafta – isparavanja nafte imaju opijajući uticaj na nervni sistem. Opojni uticaj ugljovodonika koji čine glavni agregat naftnih gasova – metana i njegovih bliskih homologa je relativno nizak. Isparavanja iz manje isparljivih (tečnih) jedinjenja nafte imaju značajno jači opojni efekat.
2) Gorivo (benzin) – Benzin je često mešavina više od 150 ugljovodonika uključujući male količine benzena, toluena, ksilola (i ponekad olova). Uticaj na zdravlje nakon izlaganja benzinskim isparavanjima u najvećoj meri zavisi od sadržaja zasebnih hemijskih supstanci.
3) Kerozin, crna nafta, brodsko gorivo/goriva imaju veoma sličnu hemijsku i fizičku prirodu, što se manifestuje i njihovim uticajem na ljude. Osim toga, tokom njihove proizvodnje i u nekim slučajevima tokom njihove upotrebe, ona se kombinuju i zbog toga se izučavaju zajedno u proceni zdravstvenog rizika.
4) Sumporna prašina – opšti tehnološki uticaj sumporne prašine je slab i iz tog razloga su ozbiljnija trovanja retka. Često pri takvim trovanjima izlaganje vodonik sulfidu je značajno.
Zaključak: Tokom izgradnje i eksploatacije neće biti stvoreni uslovi koji bi značajno pogoršali kvalitet okruženja i imali nepovoljan uticaj na stanovništvo. Građevinski i radnici u eksploataciji će biti izloženi nepovoljnim mikroklimatskim uslovima, uticaju buke i agregatnih i lokalnih vibracija. S obzirom na činjenicu da ovaj nepovoljni uticaj može biti značajno smanjen poštovanjem odgovarajućih medicinsko – preventivnih preporuka može se smatrati razmotrenim i dopustljivim zdravstvenim rizikom.
1.1.9. Socio-ekonomski uticaji
Izgradnja rafinerije primenom najboljih raspoloživih tehnologija predstavlja pozitivan uticaj sa socio-ekonomskog aspekta:
1) Rafinerija će biti bazirana na modulima koji će funkcionisati kompaktno, locirana na području planiranom za industrijsku zonu;
2) Rafinerija će oživeti industrijsku zonu Smedereva gde se nalaze napuštene hale zatvorenog „Godomina” Smederevo, preduzeća „Želvoz”, „Jugopetrol”, „Zmaj”, „Autotransport”, i tako dalje., niz pogona MSP;
3) Rafinerija neće biti izvor emisije prašine i štetnih gasova preko GVE i ne očekuje se da dimnjaci rafinerije budu problematični za susedna preduzeća i stambene zone u Smederevu;
4) nesporno je da će izgradnja Rafinerije povećati značajno prevozni saobraćaj na reci Dunav, kao i na putu okolna sela – Smederevo i oklna sela – Industrijska zona, ali procena uticaja na okolinu ne pokazuje da će tamo postojati zagađenje bukom ili drugi fizički uticaj koji će stvoriti nelagodnost.
Zaključak: U celini može se prihvatiti da izgradnja Rafinerije pogoduje u ovom delu Industrijske zone Smedereva i da se ne očekuje negativan efekat.
1.1.10. Uticaj na prirodna i nepokretna kulturna dobra
Nikakvi direktni efekti na postojeća zaštićena prirodna i nepokretna kulturna dobra u regionu nisu mogući tokom izgradnje Rafinerije, imajući u vidu njihovu udaljenost od lokacije. Režim prirodne zaštite biće takođe zaštićen od bilo kakvih uticaja.
Zaključak: Negativni efekat na teritorijama pod zaštitom u regionu, kao rezultat realizacije invsticione ponude, se ne očekuje, ukoliko se poštuju normativni zakoni koji su u primeni.
1.1.11. Uticaj na pejzaž
Uticaji na lokalni pejzaž u fazi izgradnje Rafinerije će biti zanemarljiv. Sadašnji pejzaž na proizvodnom lokalitetu je posledica korišćenja zemljišta za poljoprivednu proizvodnju. Promene će biti nepovratne i praktično iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Uticaj na pejzaže susednih teritorija se ne očekuje. Glavni uticaj na pejzaž biće vizuelno – estetskog karaktera.
Aktivnosti koje se odnose na pejzažne komponente se ne očekuju u fazi rada Rafinerije. Promene pejzažnih komponenti su lokalne i ne očekuju se ometanja u horizontalnoj i vertikalnoj strukturi pejzažnih tipova. Planirane aktivnosti u stadijumima zatvaranja i rekultivacije su u cilju oporavka ekoloških i estetskih vrednosti poremećenih pejzaža.
Zaključak: Ne očekuju se značajniji negativni uticaji na komponente pejzaža.
1.1.12.Rizik od nesreća
Lokalne, regionalne i nesreće šireg obima mogu se pojaviti na teritoriji Rafinerije u sledećim slučajevima:
1) Zemljotresi – regija spada u VIII seizmičku zonu prema skali MSK.
2) Teški zimski uslovi, tačnije sa obilnim snežnim padavinama i poledicama – rezultat velikih snežnih padavina i jakih vetrova, tokom zime je moguća teška ili nikakva prolaznost putevima do lokacije planirane Rafinerije.
3) Nesreće sa opasnim supstancama, koje prouzrokuju izvore hemijskog zagađenja – moguće usled širokog spektra proizvoda i njihove visoke zapaljivosti.
4) Vatre i eksplozije – Rafinerija nafte je objekat sa visokim nivoom opasnosti od vatre i rizika od eksplozija, zbog velike količine ugljovodonika i tečnih gasova koji su lako zapaljivi.
5) Poplave – poplave se na području obuhvata Plana mogu desiti nakon obilnih padavina ili intenzivnog otapanja snega ili preplavljivanja reke Dunav.
6) Saobraćajne nesreće – u cilju da se umanji rizik od saobraćajnih nezgoda tokom transporta opasnih hemijskih jedinjenja, trebalo bi da se koristi sertifikovana logistička firma koja poseduje dokumente u skladu sa „Sistemom za procenu bezbednosti i kvaliteta motornog transporta”, „Sistema za procenu bezbednosti i kvaliteta železničkog transporta”, u skladu sa dobrovoljnom inicijativom Evropskog saveta za hemijsku industriju „Odgovornost i briga” (RC).
1.1.13. Generalizovani podaci za potencijalni uticaj rafinerije na komponente životne sredine
Generalizovani podaci o rasponu potencijalnih uticaja na komponente životne sredine, zdravlje ljudi, prirodna i kulturna dobra i stvaranje nelagodnosti tokom zasebnih faza realizacije investicione ponude su prikazani u tabelama. Raspon potencijalnih uticaja je prikazan kao: uticaj samo na lokalitetu, lokalni uticaj S, do 10 km L, regionalni uticaj R i nacionalni uticaj N.
Tabela 23. Generalizovani podaci o značaju uticaja na komponente životne sredine, na zdravlje radnika i stanovništva, na prirodna i kulturna dobra tokom izgradnje
Faktori Značajni uticaji na komponente životne sredine Zdravstveni rizik Atmosferski vazduh Vode Atmosferski vazduh Vode Iznosi u EUR RAFINERIJA 180.000.000 UREĐENjE ZEMLjIŠTA 5.220.000 PRETAKALIŠTE NA DUNAVU 4.000.000 KOLOSECI DO RAFINERIJE 7.700.000 ELEKTROENERGETIKA I ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE 2.500.000 VODOVOD I KANALIZACIJA 508.000 GASOVOD 442.000 UKUPNO 200.370.000 €
Navedene cene treba posmatrati kao procenu investicione vrenosti, koja je formirana na osnovu podataka dobijenih od potencijalnih investitora i iskustvenih podataka projektanata za pozicije spoljne infrastrukture. U ovoj fazi, iskazane su cene koje se mogu smatrati okvirnim i nisu obuhvatile potrebna finansijska sredstva za eventualnu eksproprijaciju i privremenu eksproprijaciju zemljišta i sredstva potrebna za zakup zemljišta, u slučaju izbora privatnog investitora.
Izbor modela realizacije finansiranja izgradnje planiranog kompleksa, izvršiće se od strane nadležnih organa u skladu sa postojećom zakonskom regulativom i uz poštovanje i primenu parametara koji utiču na tržišne vrednosti. Pri izboru načina finansiranja izgradnje potrebno je primeniti sinteznu procenu opravdanosti usklađenu sa smernicama koje definišu održive, odgovorne i ekološki prihvatljive investicije.
3. Mere i instrumenti za ostvarivanje Plana
Mere i instrumenti za ostvarivanje Plana moraju biti u skladu sa opštim politikama, merama, načinima i istrumentima za ostvarivanje, pojedinih sektorskih delova PPRS 2010 – 2021, prikazanim u Nacrtu najvišeg planskog dokumenta.
U skladu sa tim osnovne mere i instrumenti za sprovođenje planskih rešenja su:
1) Pravne mere, podrazumevaju: stvaranje dodatnih sistemskih uslova za proširenje zakonskog okvira u cilju značajnijeg učešća u upravljanju razvojnim projektima, u oblasti naftne industrije.
2) Ekonomsko – finansijske mere, podrazumevaju:
1. podsticajne mere i olakšice, formiranje ambijenta za poreske olakšice i kompenzacije za razvoj projekata, u cilju privlačenja inostranog kapitala, odnosno inostranih investitora i
2. organizovani pristup u realizaciji izgradnje infrastrukturnih objekata uz potenciranje modela zajedničkog investiranja (učešće države preko javnih preduzeća i potencijalnih investitora), u cilju ostvarivanja uslova za ekonomski isplativiji infrastrukturni razvoj.
3) Razvoj, korišćenje i upravljanje monitoring sistemom u cilju kontrole primene predloženih mera zaštite životne sredine (formiranje jedinstvene baze podataka, standardizovanje korišćenja podataka i pravovremeno ažuriranje).
4) Organizaciono – institucionalne mere: stvaranje uslova za jednostavnije i efikasnije sprovođenje procedura revizije i kontrole studijsko – tehničke dokumentacije i pribavljanja potrebnih mišljenja, uslova, saglasnosti i dozvola.
ZAVRŠNE ODREDBE
Program implementacije Plana će biti urađen u zakonski propisanom roku i sadržaće zakonski propisane elemente, koji će biti potpuno definisani u studijsko – tehničkoj dokumentaciji, koja će biti urađena za potrebe realizacije posebne namene prostora, odnosno izgradnje kompleksa planirane Rafinerije.
Plan će se primenjivati u skladu sa važećom zakonskom regulativom. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Republička agencija za prostorno planiranje, će pratiti primenu Plana u periodu predviđenom za prioritetnu implementaciju planskih rešenja i nakon toga izvestiti Vladu o primeni Plana. Izveštaj o primeni Plana će sadržati ocenu sprovođenja Plana.