Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. godinu

Na osnovu člana 13. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), a u vezi sa članom 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/11) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),

Vlada donosi

UREDBU

O KORIŠĆENJU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODIZANJE PROIZVODNIH ZASADA VOĆAKA, VINOVE LOZE, HMELJA

I LINCURE ZA 2012. GODINU

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i način korišćenja podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka i lincure i proizvodnih zasada sa naslonom vinove loze i hmelja (u daljem tekstu: proizvodni zasadi), za 2012. godinu (u daljem tekstu: podsticajna sredstva).

Podsticajna sredstva koriste se za naknadu troškova plaćenih sadnica voćaka, vinove loze, hmelja i lincure, za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad, kao i za naknadu troškova nabavke i postavljanja naslona (kolje, stubovi, žica, ankeri i drugo) kod zasada vinove loze i hmelja, a kod zasada vinove loze sa sortom Prokupac gajene na tradicionalan način podsticajna sredstva koriste se za naknadu troškova plaćenih sadnica i nabavku kolja.

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ima:

1) fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

2) preduzetnik;

3) privredno društvo koje je razvrstano kao malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;

4) zemljoradnička zadruga;

5) naučnoistraživačka organizacija, škola, zadužbina, manastir i crkva.

Lice iz stava 1. tačka 1) ovog člana ima pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako je na dan podnošenja zahteva za korišćenje podsticajnih sredstava (u daljem tekstu: zahtev) upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i promenu podataka i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS”, br. 111/09, 21/10, 89/10, 22/11, 97/11 i 15/12 – u daljem tekstu: Pravilnik).

Lice iz stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana koje je na dan podnošenja zahteva upisano kao poljoprivredno gazdinstvo u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovano u Registar privrednih subjekata ima pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako je kao proizvođač rakije i drugih alkoholnih pića od voća i grožđa upisano u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića u skladu sa Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim pićima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) ili je kao proizvođač vina upisano u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) ili ako mu je na dan podnošenja zahteva i nadalje pretežna delatnost ili jedna od delatnosti gajenje jabučastog i koštičavog voća ili gajenje ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade voćaka ili gajenje grožđa – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade vinove loze ili gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade hmelja i lincure.

Lice iz stava 1. tačka 5) ovog člana ima pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako je na dan podnošenja zahteva upisano u Registar kao poljoprivredno gazdinstvo i ako je registrovano u drugi odgovarajući registar u skladu sa zakonom.

Lica iz stava 1. ovog člana pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju ako:

1) su prema ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) izmirila dospele preuzete obaveze po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje;

2) su do podnošenja zahteva izmirila propisane dospele poreze i druge javne dažbine za 2011. godinu;

3) su proizvodne zasade podigla:

(1) u jesen 2011. godine;

(2) u proleće 2012. godine;

(3) u proleće 2011. godine, za proizvodne zasade podignute na manastirskom ili crkvenom zemljištu;

(4) u leto 2012. godine, za proizvodne zasade jagode.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ove uredbe (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) imaju pravo na podsticajna sredstva ako:

1) su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi u njihovom vlasništvu ili ako na njima imaju pravo zakupa, odnosno korišćenja na osnovu ugovora zaključenog sa fizičkim licem, za period najkraće do 30. juna 2022. godine za proizvodne zasade voćaka, vinove loze i hmelja, najkraće do 30. juna 2017. godine za proizvodne zasade lincure i najkraće do 30. juna 2014. godine za proizvodne zasade jagode;

2) koriste zemljište na osnovu ugovora o zakupu koji je zaključen sa Ministarstvom, crkvom ili manastirom i to za period, odnosno za proizvodne zasade iz tačke 1) ovog stava;

3) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi na dan podnošenja zahteva i nadalje nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo);

4) po nekom drugom osnovu ne koriste bespovratna podsticajna sredstava za podizanje istih proizvodnih zasada;

5) je pre podizanja proizvodnog zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu, vinovu lozu, hmelj, odnosno lincuru i ako je dokument o izvršenoj osnovnoj hemijskoj analizi zemljišta sa preporukom đubrenja koje treba izvršiti izdat u periodu od 30. aprila 2010. godine do 30. aprila 2012. godine, a za proizvodne zasade jagode do 31. jula 2012. godine;

6) su izvršila rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku 2010, 2011. ili do 31. marta 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi sa minimalnom dubinom od 0,6 metara (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 metra za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka i lincure, a kod proizvodnih zasada jagode izvršila i pripremu zemljišta do momenta sadnje (postavljanje bankova, odnosno visokih gredica).

Član 4.

Podnosilac zahteva ima pravo na podsticajna sredstva ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada, a najmanja površina svakog proizvodnog zasada iznosi:

1) 0,1 hektar – za lincuru;

2) 0,3 hektara – za svaku vrstu jagodastih voćaka, vinove loze i hmelja;

3) 0,5 hektara – za svaku vrstu jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka.

Površina proizvodnog zasada vinove loze sa sortama iz člana 9. stav 2. tačka 1) ove uredbe može da se sastoji iz jedne ili više odvojenih parcela, s tim da svaka takva parcela ne može biti manja od 0,1 hektara i da njihova ukupna površina iznosi najmanje 0,3 hektara.

Najveća površina za koju podnosilac zahteva može da ostvari podsticajna sredstva za sve proizvodne zasade iznosi 10 hektara, a za proizvodne zasade jagode i lincure 5 hektara.

Proizvodni zasad može da se nalazi na jednoj ili više katastarskih parcela, ali katastarske parcele moraju da se nalaze jedna pored druge i da čine jednu celinu.

Proizvodni zasad vinove loze mora da bude podignut u uskom vinogradarskom geografskom proizvodnom području za gajenje vinove loze i ne može da bude podignut u depresijama, močvarnim predelima, dolinama reka i sličnim lokalitetima nepovoljnim za gajenje vinove loze, a zasad sa vinskim sortama mora da bude namenjen proizvodnji kvalitetnog vina sa geografskim poreklom, odnosno regionalnog vina za interspecijes hibride.

Član 5.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade jabučastih, koštičavih i jezgrastih vrsta voćaka, vinove loze i hmelja utvrđuju se na osnovu broja posađenih sadnica, broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica odnosno da li se radi o standardnim i standardnim SA sadnicama (u daljem tekstu: standardne sadnice) ili sertifikovanim sadnicama, a isplaćuju na osnovu broja primljenih sadnica i cene sadnica iz računa do iznosa po sadnici utvrđenih u članu 6. ove uredbe.

Član 6.

Za proizvodni zasad:

1) jabuke na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.600 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 150 dinara;

2) jabuke na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 150 dinara;

3) kruške na vegetativnoj podlozi bez posrednika potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.250 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

4) kruške na vegetativnoj podlozi sa posrednikom potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.250 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 130 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 280 dinara;

5) kruške na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

6) dunje potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

7) mušmule potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

8) šljive na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.200 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 240 dinara;

9) šljive na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 70 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 210 dinara;

10) breskve potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 220 dinara;

11) nektarine potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 220 dinara;

12) kajsije bez posrednika potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 800 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

13) kajsije sa posrednikom potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 800 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 150 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 300 dinara;

14) trešnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 240 dinara;

15) trešnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

16) višnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

17) oblačinske višnje potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 100 dinara;

18) višnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.100 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

19) oraha na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 90 do 160 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 1.000 dinara;

20) leske na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.250 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 700 dinara;

21) izdanačke leske na sopstvenoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.250 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 150 dinara;

22) badema potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 300 do 500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 120 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

23) ostalih drvenastih vrsta voćaka potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

24) vinove loze potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 3.000 do 4.500 sadnica po hektaru za stone sorte, odnosno od 4.000 do 5.500 sadnica po hektaru za vinske sorte i da razmak između redova ne bude manji od 2 metra i veći od 3 metra, a razmak u redu ne bude manji od 0,7 metra i veći od 1,5 metra, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 45 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 120 dinara;

25) vinove loze sa sortom Prokupac gajene na tradicionalan način potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 7.000 do 10.000 sadnica, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 45 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 120 dinara;

26) hmelja potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 5.000 do 7.000 sadnica, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 45 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 120 dinara.

Član 7.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka i lincure utvrđuju se na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica, a isplaćuju po hektaru zasađene površine, u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ove uredbe.

Član 8.

Za proizvodni zasad:

1) jagode potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 40.000 do 65.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 200.000 dinara po hektaru, a za zasad podignut sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 700.000 dinara po hektaru;

2) maline sa remontantnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 6.500 do 8.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 80.000 dinara po hektaru, a za zasad podignut sa sertifikovanim sadnicama iznos od 250.000 dinara po hektaru;

3) maline sa jednorodnim sortama potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 10.000 do 18.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 70.000 dinara po hektaru, a za zasad podignut sa sertifikovanim sadnicama iznos od 240.000 dinara po hektaru;

4) kupine potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 80.000 dinara po hektaru, a za zasad podignut sa sertifikovanim sadnicama iznos od 250.000 dinara po hektaru;

5) ribizle potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.600 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 100.000 dinara po hektaru, a za zasad podignut sa sertifikovanim sadnicama iznos od 300.000 dinara po hektaru;

6) ogrozda potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.600 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 100.000 dinara po hektaru, a za zasad podignut sa sertifikovanim sadnicama iznos od 300.000 dinara po hektaru;

7) borovnice potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.200 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim i sertifikovanim sadnicama starim jednu godinu isplaćuje iznos od 400.000 dinara po hektaru, starim dve godine isplaćuje iznos od 600.000 dinara po hektaru, odnosno starim tri i više godina isplaćuje iznos od 800.000 dinara po hektaru;

8) brusnice potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 20.000 do 110.000 sadnica po hektaru, s tim da se i za zasade podignute sa standardnim i za zasade sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 1.000.000 dinara po hektaru;

9) aronije potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.220 do 4.200 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim i sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 600.000 dinara po hektaru;

10) ostalih jagodastih vrsta voćaka potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.600 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 80.000 dinara po hektaru, a za zasad podignut sa sertifikovanim sadnicama iznos od 240.000 dinara po hektaru;

11) lincure potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 60.000 do 70.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasad podignut sa standardnim i sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 700.000 dinara po hektaru.

Član 9.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodni zasad voćaka i hmelja iz člana 6. tač. 1) do 23) i 26) ove uredbe i za proizvodni zasad jagodastih vrsta voćaka i lincure iz člana 8. ove uredbe uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodni zasad:

1) sa srpskim autohtonim sortama i domaćim stvorenim sortama voćaka i hmelja;

2) koje je podnosilac zahteva podigao na teritoriji opština koje pripadaju području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, br. 3/10, 6/10 i 13/10), ako u tim opštinama ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodni zasad vinove loze iz člana 6. tač. 24) i 25) ove uredbe uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodni zasad:

1) sa srpskim autohtonim i regionalnim sortama Prokupac, Vranac, Crna Tamjanika, Frankovka, Portugizer, Skadarka, Bagrina, Smederevka, Tamjanika, Kreaca, Slankamenka i Ružica, kao i sa domaćim stvorenim sortama vinove loze;

2) podignut na terenu iznad 200 metara nadmorske visine (na lokalitetu gde ne postoji visok stepen rizika od štetnog uticaja niskih temperatura i podzemnih i nadzemnih voda);

3) podignut na terenu sa nagibom većim od 10º (na lokalitetu gde je neophodno utrošiti više rada, sredstava i energije zbog nagiba i lošeg pristupa);

4) podignut na pretežno južnoj ekspoziciji (odnosno na lokalitetu gde postoje najpovoljniji uslovi za gajenje vinove loze, proizvodnju grožđa i vina kada je ekspozicija terena u pitanju);

5) koji je podnosilac zahteva podigao na teritoriji opštine koja pripada području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, br. 3/10, 6/10 i 13/10), ako u tim opštinama ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Član 10.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade vinove loze iz člana 6. tač. 24) i 25) ove uredbe uvećava se zbog naknade troškove nabavke i postavljanja naslona za:

1) iznos od 200.000 dinara po hektaru, ako se radi o stonim i drugim sortama sa brojem posađenih sadnica od 3.000 do 4.500 sadnica po hektaru ili o vinskim sortama sa brojem posađenih sadnica od 4.000 do 4.500 sadnica po hektaru;

2) iznos od 250.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama sa brojem posađenih sadnica od 4.501 do 5.000 sadnica po hektaru;

3) iznos od 300.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama sa brojem posađenih sadnica od 5.001 do 5.500 sadnica po hektaru;

4) iznos od 50.000 dinara po hektaru, ako se radi o sorti Prokupac, sa brojem posađenih sadnica od 7.000 do 10.000 sadnica po hektaru.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade hmelja iz člana 6. tačka 26) ove uredbe uvećava se zbog naknade troškova nabavke i postavljanja naslona za iznos od 350.000 dinara po hektaru.

Član 11.

Podnosilac zahteva ima pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako je primljeno najmanje 90% posađenih sadnica računajući od ukupnog broja posađenih sadnica po proizvodnom zasadu i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne.

Član 12.

Pravo na podsticajna sredstava podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine, na osnovu zahteva iz člana 13. ove uredbe koji može da se podnese za proizvodne zasade različite po vrstama, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti poljoprivrednog bilja koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, osim za lincuru koja se ne upisuje u taj registar.

Podnosilac zahteva može da ostvari podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagode podnošenjem novog zahteva koji se odnosi samo na proizvodne zasade jagode, ako za iste zasade nije već podneo zahtev iz stava 1. ovog člana.

Član 13.

Zahtev se podnosi Ministarstvu na adresu Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac do 30. juna 2012. godine, odnosno u periodu od 1. jula 2012. godine do 31. avgusta 2012. godine, za proizvodne zasade jagode iz člana 12. stav 2. ove uredbe.

Zahtev se podnosi na Obrascu – Zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Uz zahtev se prilaže:

1) hemijska analiza zemljišta sa katastarskih parcela na kojima su podignuti proizvodni zasadi, sa preporukom đubrenja za odgovarajuću vrstu voćaka, vinovu lozu, hmelj, odnosno lincuru, s tim da se jedna analiza zemljišta može odnositi na zemljište sa svih katastarskih parcela, ako su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi grupisane na istom potesu (lokalitetu);

2) račun za rigolovanje zemljišta koje je izvršeno u toku 2010, 2011. ili 2012. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi, izdat u skladu sa zakonom ili izjava da je rigolovanje izvršeno u toku 2010, 2011. ili 2012. godine, odnosno izjava da je osnovna obrada zemljišta za jagodaste vrste voćaka i lincuru izvršena u toku 2011. ili 2012. godine u skladu sa uslovima propisanim ovom uredbom;

3) račun kojim fizičko lice, nosilac poljoprivrednog gazdinstava dokazuje da su sadnice plaćene u toku 2011. ili 2012. godine, a do dana podnošenja zahteva, koji glasi na ime tog lica na kome je jasno iskazana osnovna cena koštanja, PDV i ukupna cena plaćenih sadnica, kao i fiskalni isečak, kao dokaz o uplati i otpremnica. Ako prodavac nije u sistemu PDV-a taj podatak mora da bude jasno naveden na računu;

4) račun kojim fizičko lice, nosilac poljoprivrednog gazdinstava koje se opredelilo za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom, dokazuje da su sadnice plaćene u toku 2011. ili 2012. godine, a do dana podnošenja zahteva, koji glasi na ime tog lica na kome je jasno iskazana osnovna cena koštanja, PDV i ukupna cena plaćenih sadnica, kao i potvrda o prenosu sredstava overena od strane banke ili izvod overen od strane banke, kao dokaz o uplati i otpremnica (za domaće sadnice) ili fotokopija jedinstvene carinske deklaracije (za uvozne sadnice). Ako prodavac nije u sistemu PDV-a taj podatak mora da bude jasno naveden na računu;

5) račun kojim lice iz člana 2. stav 1. tač. 2), 3), 4) i 5) ove uredbe dokazuje da su sadnice plaćene u toku 2011. ili 2012. godine, a do dana podnošenja zahteva, koji glasi na ime tog lica na kome je jasno iskazana osnovna cena koštanja, PDV i ukupna cena plaćenih sadnica, kao i overena potvrda o prenosu sredstava ili overen izvod od strane banke, kao dokaz o uplati i otpremnica (za domaće sadnice) ili jedinstva carinska deklaracija (za uvozne sadnice) koje prate račune. Ako prodavac nije u sistemu PDV-a taj podatak mora da bude jasno naveden na računu;

6) izvod iz Registra privrednih subjekata, za lica iz člana 2. stav 1. tač. 2), 3) i 4) ove uredbe, ne stariji od šest meseci ili odluku, odnosno osnivački akt podnosioca zahteva iz koga se vidi da je jedna od delatnosti kojom se podnosilac zahteva bavi gajenje voća, grožđa ili gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja;

7) rešenje o upisu u Vinarski registar, za podnosioca zahteva koji je proizvođač vina ili rešenje o upisu u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, za podnosioca zahteva koji je proizvođač rakije i drugih alkoholnih pića od voća i grožđa, odnosno dokaz o upisu u drugi odgovarajući registar iz člana 2. stav 4. ove uredbe;

8) kopija plana u razmeri 1:2500, 1:2800 ili 1:2880 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti, ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista, ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti), za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva;

9) izjava podnosioca zahteva overena u sudu ili opštini da po nekom drugom osnovu ne koristi bezpovratna podsticajna sredstva za podizanje istih proizvodnih zasada;

10) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu;

11) plan podizanja i održavanja proizvodnog zasada sačinjen u skladu sa preporukom objavljenom na WEB stranici Ministarstva, ako je proizvodni zasad površine veće od dva hektara, koji je urađen za svaku voćnu vrstu, vinovu lozu, hmelj, odnosno lincuru;

12) izveštaj o terenskoj kontroli Kontrolne organizacije za geografsko poreklo vina koji sadrži podatke o vinogradarskom geografskom proizvodnom području na kome se nalazi vinograd, odnosno vinogradarska parcela i površini te vinogradarske parcele, odnosno vinograda izmereni GPS tehnikom, kao i podatke o tome da li vinograd sa vinskim sortama ispunjava uslove za proizvodnju grožđa namenjenog proizvodnji kvalitetnog vina sa geografskim poreklom, odnosno regionalnog vina kod interspecijes hibrida;

13) obaveštenje o razvrstavanju u malo preduzeće koje je dostavljeno Narodnoj banci Srbije uz finansijski izveštaj, za lica iz člana 2. stav 1. tačka 3) ove uredbe;

14) potvrda o izmirenim poreskim obavezama za 2011. godinu o izmirenju dospelih obaveza javnih prihoda za 2011. godinu koju izdaje nadležna filijala Poreske uprave, kao i potvrda o izmirenju obaveza po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda izdata od strane odeljenja poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave za lica iz člana 2. stav 1. tačka 1), odnosno uverenje od nadležne organizacione jedinice Poreske uprave o izmirenim dospelim porezima i drugim javnim dažbinama za 2011. godinu, za lica iz člana 2. stav 1. tač. 2), 3), 4) i 5) ove uredbe.

15) ugovor o zakupu, odnosno korišćenju ako je proizvodni zasad podignut na zakupljenom zemljištu ili zemljištu za koje je sklopljen ugovor o korišćenju.

Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija u sudu ili opštini, osim dokumenta iz stava 3. tač. 6), 7), 8), 10), 11) i 12) ovog člana čije kopije ne moraju da budu overene.

Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava) vrši administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 13. stav 3. ove uredbe, a naročito, upoređuje podatke iz zahteva sa priloženom dokumentacijom, utvrđuje ispravnost priložene dokumentacije u saradnji sa nadležnim organima, proverava podatke o prijavljenim površinama pod proizvodnim zasadima iz Registra i posle izvršene kontrole šalje zahtev inspektorima.

Član 14.

Inspektor je dužan da u toku 2012. godine izvrši prvu kontrolu proizvodnih zasada i sačini zapisnik o izvršenom pregledu proizvodnih zasada, a za proizvodne zasade vinove loze i hmelja dostavi preporuku za postavljanje naslona.

Inspektor je dužan da posle podizanja naslona kod proizvodnog zasada vinove loze i hmelja, u toku 2013. godine, izvrši drugu kontrolu tog zasada, odnosno uvid da li je naslon postavljen u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada iz člana 13. stav 3. tačka 11) ove uredbe ili preporukom za postavljanje naslona iz stava 1. ovog člana, preuzme račune za plaćeni naslon (kolje, stubove, žicu, ankere i drugo) ili overenu izjavu lica u sudu ili opštini da su kolje i stubove sami napravili, kao i da sačini zapisnik o izvršenom pregledu.

Inspektor je dužan da u narednih deset godina vrši periodične kontrole zasada voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno da u narednih pet godina vrši periodične kontrole zasada lincure, odnosno da u naredne dve godine vrši periodične kontrole zasada jagode, a u cilju provere sprovođenja mera nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada i proizvodnje grožđa namenjenog proizvodnji vina sa geografskim poreklom, kao i na kraju završnu kontrolu proizvodnih zasada.

Zapisnike o prvoj, drugoj, periodičnim kontrolama i završnoj kontroli, kao i prateću dokumentaciju (kontrolni list, izjave, odnosno račune za naslon i drugo) inspektor dostavlja Upravi.

Član 15.

Uprava, posle prve inspekcijske kontrole, rešenjem utvrđuje pravo podnosilaca zahteva na podsticajna sredstva.

Sa podnosiocem zahteva koji je ispunio uslove za podsticajna sredstva (u daljem tekstu: korisnik sredstava) Uprava zaključuje ugovor, ako su podsticajna sredstva veća od 500.000 dinara, a ako su ta sredstva manja od 500.000 dinara, korisnik sredstava ostvaruje pravo na podsticajna sredstva na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana.

Ugovorom odnosno rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se obaveza korisnika sredstava da sprovede mere nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.

Pored obaveza iz stava 3. ovog člana ugovorom se između ostalog utvrđuje obaveza korisnika sredstava da sprovodi mere u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada iz člana 13. stav 3. tačka 11) ove uredbe, a kod proizvodnih zasada vinove loze sa vinskim sortama obaveza korisnika sredstava da proizvodi vino sa geografskim poreklom od grožđa sa podignutih zasada počevši najkasnije od proizvodne 2015/2016. godine, kao i da postavi naslon za proizvodne zasade vinove loze i hmelja do 30. juna 2013. godine.

Član 16.

Uprava isplaćuje podsticajna sredstva na namenski račun korisnika sredstava posle zaključivanja ugovora i davanja garancije iz člana 18. ove uredbe odnosno posle donošenja rešenja iz člana 15. stav 1. ove uredbe.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade svih vrsta voćaka (osim jagode) i lincure isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu 50 % troškova plaćanja sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 1. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, u drugoj vegetativnoj godini, za naknadu preostalih troškova plaćanja sadnica.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagode isplaćuju se u celom iznosu nakon prve inspekcijske kontrole.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade vinove loze i hmelja isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu troškova plaćanja sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 2. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, za naknadu troškova postavljanja naslona.

Član 17.

Podsticajna sredstva isplaćuju se po redosledu podnošenja zahteva do iznosa utvrđenog posebnim aktom koji je donela Vlada.

Član 18.

Korisnik sredstava koji ostvari pravo na podsticajna sredstva u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku u periodu važenja ugovora.

Ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 1. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od vrednosti podsticajnih sredstava na koja je ostvario pravo, i to na period od pet godina od dana zaključivanja ugovora.

Član 19.

U slučaju dostavljanja, odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. ove uredbe, korisnik sredstava gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticajnih sredstava za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 20.

Sprovođenje ove uredbe nadzire Ministarstvo.

Član 21.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj:

U Beogradu, aprila 2012. godine

V L A D A

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE –

ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADE

4827012.0065.18.doc/1 Obrazac

[pic]Republika SrbijaMINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDEUparava za agrarna plaćanjaHajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac ZAHTEVZA KORIŠĆENJE PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODIZANJE PROIZVODNIH ZASADA ZA 2012. GODINU DATUM PRIJEMA: ___________________________BROJ PREDMETA: ____________________________PRIMEDBE: ____________________________________________

I – OPŠTI PODACI

NAZIV / IME I PREZIME PODNOSIOCA ZAHTEVA JMBG ADRESA, OKRUG MB BR. TELEFONA BROJ POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA Jesenja sadnja 2011 Prolećna sadnja 2012Letnja sadnja 2012 Prol. s. 2011 na ma. i cr. z.

II – PODACI O PROIZVODNOM ZASADU

Redni broj zasada/vinog. parcele VRSTAVOĆAKAVINOVA LOZAHMELJLINCURA(navesti) Površina zasada/vinogradarske parcele (površina aktivnog zasada sa površinom polovine međurednog rastojanja) (ha) datum i mesto podnošenja zahteva M.P. ime i prezime (napisati štampanim slovima) potpis podnosioca zahteva

4827012.0065.18.doc/2

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE UREDBE

Pravni osnov za donošenje Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. godinu (u daljem tekstu: Uredba) sadržan je u članu 13. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), kojim je propisano da Vlada propisuje za svaku budžetsku godinu vrste i oblik podsticaja, obim, uslove i način ostvarivanja prava na pojedine vrste i oblike podsticaja i određuje korisnike podsticaja, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, Nacionalnim programom i Nacionalnim programom ruralnog razvoja, u odredbi člana 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/11) kojim su raspoređena sredstva korisnicima, kao i u odredbi člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11), kojim je propisano da Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu da svrhom i ciljem zakona.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE UREDBE

Voćarska, vinogradarska i hmeljarska proizvodnja u Republici Srbiji je u konstantnoj krizi, što se manifestuje opadanjem površina pod proizvodnim zasadima voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno stagnacijom proizvodnje voća, grožđa i hmelja.

Izuzetno loša situacija u voćarstvu, vinogradarstvu i hmeljarstvu može se popraviti jedino podizanjem proizvodnih zasada sa pre svega sertifikovanim sadnicama uz primenu savremene tehnologije gajenja. S obzirom da je voćarska, vinogradarska i hmeljarska proizvodnja izuzetno skupa i kompleksna proizvodnja, neophodna je finansijska pomoć proizvođačima pre svega za zasade kod kojih se čeka dugo do plodonošenja (jabučaste, kotičave i jezgraste voćne vrste i vinova loza) kao i zasade sa deficitarnim plodovima (jagodaste i jezgraste vrste voćaka i vinova loza).

III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. uređen je predmet regulisanja ove uredbe odnosno propisano je da se njome uređuju uslovi i način korišćenja podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka i lincure i proizvodnih zasada sa naslonom vinove loze i hmelja (u daljem tekstu: proizvodni zasadi), za 2012. godinu (u daljem tekstu: podsticajna sredstva). Takođe je propisano da se podsticajna sredstva koriste za naknadu troškova plaćenih sadnica voćaka, vinove loze, hmelja i lincure, za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad, kao i za naknadu troškova nabavke i postavljanja naslona (kolje, stubovi, žica, ankeri i drugo) kod zasada vinove loze i hmelja, a kod zasada vinove loze sa sortom Prokupac gajene na tradicionalan način podsticajna sredstva koriste se za naknadu troškova plaćenih sadnica i nabavku kolja.

Članom 2. Propisani su uslovi za korišćenje podsticajnih sredstava i određeno je da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ima: fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo koje je razvrstano kao malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija; zemljoradnička zadruga; naučnoistraživačka organizacija, škola, zadužbina, manastir i crkva. Fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako je na dan podnošenja zahteva za korišćenje podsticajnih sredstava (u daljem tekstu: zahtev) upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i promenu podataka i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i ouslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS”,br. 111/09, 21/10, 89/10, 22/11, 97/11 i 15/12 – u daljem tekstu: Pravilnik). Preduzetnik, privredno društvo koje je razvrstano kao malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i zemljoradnička zadruga koji su na dan podnošenja zahteva upisani kao poljoprivredno gazdinstvo u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovani u Registar privrednih subjekata imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako su kao proizvođač rakije i drugih alkoholnih pića od voća i grožđa upisani u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića u skladu sa Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim pićima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) ili su kao proizvođači vina upisani u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) ili ako im je na dan podnošenja zahteva i nadalje pretežna delatnost ili jedna od delatnosti gajenje jabučastog i koštičavog voća ili gajenje ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade voćaka ili gajenje grožđa – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade vinove loze ili gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade hmelja i lincure. Takođe je propisano da naučnoistraživačka organizacija, škola, zadužbina, manastir i crkva imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako su na dan podnošenja zahteva upisani u Registar kao poljoprivredno gazdinstvo i ako su registrovani u drugi odgovarajući registar u skladu sa zakonom. Sva lica određena ovom uredbom pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju ako:

1) su prema ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu Ministarstvo) izmirila dospele preuzete obaveze po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje;

2) su do podnošenja zahteva izmirila propisane dospele poreze i druge javne dažbine za 2011. godinu;

3) su proizvodne zasade podigla:

(1) u jesen 2011. godine;

(2) u proleće 2012. godine;

(3) u proleće 2011. godine, za proizvodne zasade podignute na manastirskom ili crkvenom zemljištu;

(4) u leto 2012. godine, za proizvodne zasade jagode.

Članom 3. propisani su uslovi u pogledu katastarskih parcela odnosno zemljišta i određeno je da lica iz člana 2. stav 1) ove uredbe (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) imaju pravo na podsticajna sredstva ako:

2) koriste zemljište na osnovu ugovora o zakupu koji je zaključen sa Ministarstvom, crkvom ili manastirom i to za period, odnosno za proizvodne zasade iz tačke 1) ovog stava;

3) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi na dan podnošenja zahteva i nadalje nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo);

4) po nekom drugom osnovu ne koriste bespovratna podsticajna sredstava za podizanje istih proizvodnih zasada;

Članom 4. propisano je da podnosilac zahteva ima pravo na podsticajna sredstva ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada, a najmanja površina svakog proizvodnog zasada iznosi: 0,1 hektar – za lincuru; 0,3 hektara – za svaku vrstu jagodastih voćaka, vinove loze i hmelja; 0,5 hektara – za svaku vrstu jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka. Takođe je propisano da površina proizvodnog zasada vinove loze sa sortama iz člana 9. stav 2. tačka 1) ove uredbe može da se sastoji iz jedne ili više odvojenih parcela, s tim da svaka takva parcela ne može biti manja od 0,1 hektara i da njihova ukupna površina iznosi najmanje 0,3 hektara. U trećem stavu propisano se da najveća površina za koju podnosilac zahteva može da ostvari podsticajna sredstva za sve proizvodne zasade iznosi 10 hektara, a za proizvodne zasade jagode i lincure 5 hektara. Nadalje propisano je i da proizvodni zasad može da se nalazi na jednoj ili više katastarskih parcela, ali katastarske parcele moraju da se nalaze jedna pored druge i da čine jednu celinu, kao i da proizvodni zasad vinove loze mora da bude podignut u uskom vinogradarskom geografskom proizvodnom području za gajenje vinove loze i ne može da bude podignut u depresijama, močvarnim predelima, dolinama reka i sličnim lokalitetima nepovoljnim za gajenje vinove loze, a zasad sa vinskim sortama mora da bude namenjen proizvodnji kvalitetnog vina sa geografskim poreklom, odnosno regionalnog vina za interspecijes hibride.

Članom 5. propisano je da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade jabučastih, koštičavih i jezgrastih vrsta voćaka, vinove loze i hmelja utvrđuju se na osnovu broja posađenih sadnica, broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica odnosno da li se radi o standardnim i standardnim SA sadnicama (u daljem tekstu: standardne sadnice) ili sertifikovanim sadnicama, a isplaćuju na osnovu broja primljenih sadnica i cene sadnica iz računa do iznosa po sadnici utvrđenih u članu 6. ove uredbe.

Članom 6. propisani su iznosi po standardnoj i sertifikovanoj sadnici do kojih se isplaćuju podsticajna sredstva za proizvodne zasade jabuke na vegetativnoj podlozi, jabuke na generativnoj podlozi, kruške na vegetativnoj podlozi bez posrednika, kruške na vegetativnoj podlozi sa posrednikom, kruške na generativnoj podlozi, dunje, mušmule, šljive na vegetativnoj podlozi, šljive na generativnoj podlozi, breskve, nektarine, kajsije bez posrednika, kajsije sa posrednikom, trešnje na vegetativnoj podlozi, trešnje na generativnoj podlozi, višnje na vegetativnoj podlozi, oblačinske višnje, višnje na generativnoj podlozi, oraha na generativnoj podlozi, leske na generativnoj podlozi, izdanačke leske na sopstvenoj podlozi, badema, ostalih drvenastih vrsta voćaka, kao i vinove loze, vinove loze sa sortom Prokupac sa tradicionalanim načinom gajenja i hmelja, a u zavisnosti od broja posađenih sadnica, odnosno broja primljenih sadnica po hektaru i vrste podloge.

Članom 7. propisano je da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka i lincure utvrđuju se na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica, a isplaćuju po hektaru zasađene površine, u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ove uredbe.

Članom 8. propisani su iznosi koji se za proizvodne zasade jagode, maline sa remontantnim sortama, maline sa jednorodnim sortama, kupine, ribizle, ogrozda, borovnice, brusnice, aronije, ostalih jagodastih vrsta voćaka i lincure isplaćuju po hektaru zasađene površine, kao i na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica.

Članom 9. propisano je da se iznos podsticajnih sredstava za proizvodni zasad voćaka i hmelja iz člana 6. tač. 1) do 23) i 26) ove uredbe i za proizvodni zasad jagodastih vrsta voćaka i lincure iz člana 8. ove uredbe uvećava zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodni zasad:

1) sa srpskim autohtonim sortama i domaćim stvorenim sortama voćaka i hmelja;

U stavu dva propisano je da se iznos podsticajnih sredstava za proizvodni zasad vinove loze iz člana 6. tač. 24) i 25) ove uredbe uvećava zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodni zasad:

2) podignut na terenu iznad 200 metara nadmorske visine (na lokalitetu gde ne postoji visok stepen rizika od štetnog uticaja niskih temperatura i podzemnih i nadzemnih voda);

3) podignit na terenu sa nagibom većim od 10º (na lokalitetu gde je neophodno utrošiti više rada, sredstava i energije zbog nagiba i lošeg pristupa);

4) podignut na pretežno južnoj ekspoziciji (odnosno na lokalitetu gde postoje najpovoljniji uslovi za gajenje vinove loze, proizvodnju grožđa i vina kada je ekspozicija terena u pitanju);

Članom 10. propisano je da se iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade vinove loze iz člana 6. tač. 24) i 25) ove uredbe uvećava zbog naknade troškove nabavke i postavljanja naslona za:

2) iznos od 250.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama sa brojem posađenih sadnica od 4.501 do 5.000 sadnica po hektaru;

3) iznos od 300.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama sa brojem posađenih sadnica od 5.001 do 5.500 sadnica po hektaru;

4) iznos od 50.000 dinara po hektaru, ako se radi o sorti Prokupac, sa brojem posađenih sadnica od 7.000 do 10.000 sadnica po hektaru.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade hmelja iz člana 6. tačka 26) ove uredbe uvećava se zbog naknade troškova nabavke i postavljanja naslona za iznos od 350.000 dinara po hektaru.

Članom 11. propisano je da podnosilac zahteva ima pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako je primljeno najmanje 90% posađenih sadnica računajući od ukupnog broja posađenih sadnica po proizvodnom zasadu i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne.

Članom 12. propisano je da pravo na podsticajna sredstava podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine, na osnovu zahteva iz člana 13. ove uredbe koji može da podnese za proizvodne zasade različite po vrstama, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti poljoprivrednog bilja koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, osim za lincuru koja se ne upisuje u taj registar. Takođe je propisano da podnosilac zahteva može da ostvari podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagode podnošenjem novog zahteva koji se odnosi samo na proizvodne zasade jagode, ako za iste zasade nije već podneo navedeni zahtev.

Član 13. propisano je da se zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava podnosi se Ministarstvu na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac, do 31. maja 2010. godine, odnosno u periodu od 1. jula 2012. godine do 31. avgusta 2012. godine, za proizvodne zasade jagode iz člana 12 stav 2. ove uredbe. Takođe je propisano da se zahtev podnosi na Obrascu – Zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada za 2012. godinu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo, a potom su precizno navedena dokumenta koja se prilažu uz zahtev u originalu ili kopiji.

Članom 14. propisane su dužnosti inspektora prilikom prve, druge, periodične i završne kontrole proizvodnih zasada iz ove uredbe.

Članom 15. propisano je da Uprava, posle prve inspekcijske kontrole, rešenjem utvrđuje pravo podnosilaca zahteva na podsticajna sredstva. Takođe je propisano da sa podnosiocem zahteva koji je ispunio uslove za podsticajna sredstva (u daljem tekstu: korisnik sredstava) Uprava zaključuje ugovor, ako su podsticajna sredstva veća od 500.000 dinara, a ako su ta sredstva manja od 500.000 dinara, korisnik sredstava ostvaruje pravo na podsticajna sredstva na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana, da se ugovorom odnosno rešenjem utvrđuje obaveza korisnika sredstava da sprovode mere nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada, kao i da se pored tih obaveza ugovorom utvrđuje i obaveza korisnika sredstava da sprovode mere u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada iz člana 13. stav 3. tačka 9) ove uredbe, a kod proizvodnih zasada vinove loze sa vinskim sortama obeveza korisnika sredstava da proizvodi vino sa geografskim poreklom od grožđa sa podignutih zasada počevši najkasnije od proizvodne 2015/2016. godine, kao i da postavi naslon za proizvodne zasade vinove loze i hmelja do 30. juna 2013. godine.

Članom 16. propisano je da Uprava isplaćuje podsticajna sredstva na namenski račun korisnika sredstava posle zaključivanja ugovora i davanja garancije iz člana 18. ove uredbe odnosno posle donošenja rešenja iz člana 15. stav 1. ove uredbe. Takođe je propisano da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade svih vrsta voćaka (osim jagode) i lincure isplaćuju u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu 50 % troškova plaćanja sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 1. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, u drugoj vegetativnoj godini, za naknadu preostalih troškova plaćanja sadnica, a da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagode usplaćuju se u celom iznosu nakon prve inspekcijske kontrole. Nadalje propisano je da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade vinove loze i hmelja isplaćuju u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu troškova plaćanja sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 2. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, za naknadu troškova postavljanja naslona.

Članom 17. propisano je da se podsticajna isplaćuju po redosledu podnošenja zahteva do iznosa utvrđenog posebnim aktom koji je donela Vlada.

Članom 18. propisano je da korisnici sredstava koji su ostvarili pravo na podsticajna sredstva u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuju garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku u periodu važenja ugovora. Takođe propisano je da ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 2. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od vrednosti podsticajnih sredstava na koja je ostvario pravo, i to na period od pet godina od dana zaključivanja ugovora.

Članom 19. propisano je da u slučaju dostavljanja, odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. ove uredbe, korisnik sredstava gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticajnih sredstava za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Članom 20. propisano je da sprovođenje ove uredbe nadzire Ministarstvo.

Članom 21. propisano je stupanje na ove uredbe – osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/11), članom 7, Razdeo 19 – Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, glava 19.1 – Fond za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici, funkcija 420 – Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinasijskim preduzećima i organizacijama predviđena su sredstva u ukupnom iznosu od 2.050.000.000 dinara, a u skladu sa Programom raspodele i korišćenja sredstava Fonda za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici za 2012. godinu koji je usvojen, na osnovu navedenog zakona, zaključkom Vlade 05 Broj: 401-86/2012 od 12. januara 2012. godine, predviđena su ukupna sredstva za namene iz tog programa u iznosu od 2.455.000.000 dinara od čega sredstva u iznosu od 1.215.000.000 dinara predstavljaju prihode prenete iz ranijih godina (izvor finansiranja 13), a sredstva u iznosu od 1.240.001.000 dinara predstavljaju planirani prihod u tekućoj godini (izvor finansiranja 04).

U okviru navedenog programa predviđeni su strukturni podsticaji u ukupnom iznosu od 935.000.000 dinara od čega je za realizaciju podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voća, vinove loze, hmelja i lincure predviđen iznos od 250.000.000 dinara.

Sredstva za obaveze po ovoj uredbi u 2013. godini obezbeđuju se budžetom Republike Srbije u zavisnosti od raspoloživih sredstava u budžetu za tu godinu, kao i iz sredstava Fonda za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici.

V. IZJAVA O USKLAĐENOSTI SA

STRATEŠKIM DOKUMENTOM

Predlog ove uredbe usklađen je sa Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 78/05).

VI. IZJAVA O PREDVIĐENOSTI UREDBE

GODIŠNJIM PLANOM RADA VLADE

Donošenje ove uredbe nije predviđeno Planom rada Vlade za 2012. godinu, ali je njeno donošenje neophodno da bi se popravila loša situacija u voćarstvu, vinogradarstvu i hmeljarstvu u Republici Srbiji.

4827012.0065.18.doc/3 IZJAVA

O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA

EVROPSKE UNIJE

1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

2. Naziv propisa

Predlog uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. godinu

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa

U skladu sa članom 38. stav 9. Prelaznog sporazuma (PS), odnosno članom 73. stav 9. SSP, odredba člana 38(1)(iii) PS (član 73(1) )(iii) SSP), koja reguliše državnu pomoć, ne odnosi se na proizvode pokrivene Poglavljem II Naslova IV SSP-a (Poljoprivreda i ribarstvo).

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

–

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

–

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

–

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

–

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

član 107. Ugovora o funkcionisanju EU

Predlog uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. godinu nije usklađen sa članom 107 Ugovora o funkcionisanju EU iz razloga što je državna pomoć u oblasti poljoprivrede i ribarstva trenutno izuzeta iz SSP-a, ali je uočena potreba da se u budućem periodu razviju kapaciteti za državnu pomoć u oblasti poljoprivrede.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Uredba Komisije (EZ) br. 800/2008 o proglašenju određenih kategorija pomoći kompatibilnim sa zajedničkim tržištem u pogledu primene članova 87 i 88 Ugovora (Opšta uredba o blok-izuzećima);

Uredba Komisije (EZ) broj 1535/2007 o primeni članova 87. i 88. Ugovora o osnivanju EZ na de minimis pomoć u sektoru poljoprivredne proizvodnje;

Vodič Zajednice za državnu pomoć u sektorima poljoprivrede i šumarstva za period 2007-2013 (Community guidelines for State aid in the agriculture and forestry sector 2007-2013).

Predlog uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. Godinu nije usklađen sa navedenim sekundarnim izvorima prava EU iz razloga što je državna pomoć u oblasti poljoprivrede i ribarstva trenutno izuzeta iz SSP-a, ali je uočena potreba da se u budućem periodu razviju kapaciteti za državnu pomoć u oblasti poljoprivrede.

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima

–

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

–

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

–

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

–

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

–

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

–

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Prilikom izrade Predlog uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. godinu učestvovali su stručnjaci iz Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

M I N I S T A R Dušan Petrović

4827012.0065.18.doc/4 [pic] Republika Srbija MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE Broj: 110-00-106/2012-09 Datum: 20. april 2012. godine B e o g r a d

REPUBLIČKI SEKRETARIJAT

ZA ZAKONODAVSTVO

B E O G R A D

U prilogu dopisa dostavljamo Novi tekst Predloga uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. godinu kojim zamenjujemo tekst navedene uredbe dostavljen dopisom broj: 110-00-106/2012-09 od 19. aprila 2012. godine, radi davanja mišljenja.

Molimo da nam mišljenje dostavite u što kraćem roku.

MINISTAR Dušan Petrović

4827012.0065.18.doc/5 [pic] Republika Srbija MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE Broj: 110-00-106/2012-09 Datum: 20. april 2012. godine B e o g r a d

MINISTARSTVO FINANSIJA

B E O G R A D

Molimo da nam mišljenje dostavite u što kraćem roku.

MINISTAR Dušan Petrović

4827012.0065.18.doc/6 [pic] Republika Srbija MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE Broj: 110-00-106/2012-09 Datum: 19. april 2012. godine B e o g r a d

KANCELARIJA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

B E O G R A D

U prilogu dopisa dostavljamo Predlog uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, hmelja i lincure za 2012. godinu sa Izjavom o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije, radi davanja mišljenja.

Molimo da nam mišljenje dostavite u što kraćem roku.

MINISTAR Dušan Petrović

4827012.0065.18.doc/7 [pic] Republika Srbija MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE Broj: 110-00-106/2012-09 Datum: 20. april 2012. godine B e o g r a d

V L A D A

– Generalni sekretarijat –

B E O G R A D

Napominjemo da u prilogu dostavljamo mišljenja Ministarstva finansija, Kancelarije za evropske integracije i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

MINISTAR Dušan Petrović

Ostavite komentar Odustani od odgovora